Vesti – 24.10.2018.

Mobilnost u obrazovanju: “Erazmus+ otvara vrata“

Međunarodna konferencija “Erazmus+ otvara vrata” (18 – 20. oktobar) u organizaciji Udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada održana je u Kongresnom centru CEPTOR na Andrevlјu. Konferencija je okupila 50 predstavnika i predstavnica organizacija mladih i organizacija za mlade iz šest zemalјa zapadnog Balkana (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija, Albanija) kao i donosioce odluka koji imaju uticaj na kreiranje i razvoj programa za mlade. Teme panela na konferenciji su: mobilnost u oblasti obrazovanja i mladih, institucionalna saradnja u oblasti obrazovanja, mladih i sporta i unapređenje obrazovnih politika i politika koje se odnose na mlade.
Nakon diskusije u panel grupama, preporuke i sugestije će biti zajedno prezentovane i prodiskutovane, a nakon završetka konferencije i objavlјene na sajtu www.dijalog.rs. Cilј konferencije je da se kroz javnu raspravu prikupe preporuke i formiraju zahtevi za unapređenje korišćenja Erazmus+ programa na prostoru zapadnog Balkana. Preporuke će biti objedinjene i objavlјene u vidu brošure na srpskom, engleskom i albanskom jeziku. Konferencija “Erazmus+ otvara vrata” deo je istoimenog trogodišnjeg projekta, koji realizuje udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” u okviru programa “Novi Sad – Evropska prestonica mladih za 2019. godinu”.

UNICEF-ov štand u TC Big: Mesto za prijatelјe dece

Štand UNICEF-a je otvoren u tržnom centru „Big“, a na njemu će građani moći da dobiju detalјne informacije o programima te organizacije u Srbiji, kao i da se uklјuče u Klub prijatelјa UNICEF-a. Tom prilikom, istaknuto je da Klub prijatelјa UNICEF-a u Srbiji ima više od 23.000 članova koji mesečnim donacijama pomažu programe za decu Srbije koje sprovodi UNICEF. U Novom Sadu UNICEF sprovodi programe „Sport za sve“, razvojna savetovališta pri domovima zdravlјa, „Bezbedan internet za celu porodicu“, unapređenje jedinica za neonatalogiju, a sama organizacija finansira se isklјučivo iz dobrovolјnih donacija.

Prijemni za Pravosudnu akademiju od sad uživo na Jutjubu

Prijemni ispit kandidata za devetu generaciju polaznika Pravosudne akademije, koji će se obaviti u novembru, po prvi put ove godine moći će da se prati uživo, putem live strima preko Youtube kanala. Direktan prenos biće omogućen i za pisani test i za polaganje usmenog ispita, rekao je za Tanjug direktor PA Nenad Vujić.

Zakon izbrisao sve prethodne mandate dekana

Počela je nova školska godina na fakultetima, a na mnogima od njih počeo je i novi mandat dekana. Mandat je trogodišnji, ali većina dekana na Univerzitetu u Beogradu na toj funkciji je po drugi put, jer su izabrani 2015. Neki su prvi put izabrani još 2012, što znači da su ove jeseni okončali dva mandata, ali su sada u trećem, zato što im, kao i rektorima, to omogućava novi zakon o visokom obrazovanju. Naime, u članu 64. ovaj propis navodi da je „organ poslovođenja univerziteta rektor, a fakulteta dekan” i da se organ poslovođenja bira na tri godine „sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora”, da bi u završnim odredbama (čl. 144) precizirao: „U ukupan broj mandata ne računaju se mandati do stupanja na snagu ovog zakona”.
Zakon je time praktično poništio dotadašnje mandate dekana i omogućio im da budu na ovim funkcijama još dvaput po tri godine, iako su pre toga u istom kabinetu bili tri ili čak šest godina. Ako se tome doda da dekani u svom prodekanskom timu najčešće zadržavaju iste ličnosti, onda se nameće pitanje da li je zakonodavac obezbedio poslovodstvima fakulteta ono što osporava i mnogim političarima?

Prof. Petrov: Za nosioce akademskih funkcija ne primenjivati pravila koja važe za političare

“Mislim da za nosioce akademskih funkcija, kakva je rektorska, ili fukcija dekana, ne treba primenjivati pravila koja važe za političare, a to je da mandat bude primereno dug da bi političar sproveo svoj politički program”, kaže dr Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u  Beogradu. On se priseća onoga što je svojevremeno čuo od starih profesora – da su dekani nekada birani „po starini” i da je njihov mandat trajao najduže dve godine. To u ovom vremenu nije realno, ali Petrov ocenjuje da zadržavanje istih ličnosti na istim mestima duže od šest godina zaista nije primereno karakteru ove funkcije. Zato je, kaže, trebalo odustati od mogućnosti da se prethodni mandati poništavaju, jer time se ulazi u nove mandate i otvara prostor da za nekoliko godina, kada bude donet još jedan novi zakon, ponovo budu poništeni svi postojeći mandati.
Profesor smatra da je zakonodavac ovim brisanjem prethodnih mandata doprineo obesmišljavanju dekanske dužnosti, koja je „jedna visokoakademska i reprezentativna, a ne politička funkcija”. Petrov je i sam donedavno nekoliko meseci bio na poziciji vršioca dužnosti dekana i kaže da, „pravno posmatrano, ta vlast uopšte nije velika, ali njena dugotrajnost poremećuje principe na kojima počiva akademska zajednica”. – Naš zakonodavac očigledno nije vodio računa o tim specifičnostima zajednice na koju se pomenuto rešenje odnosi, jer time se podstiče težnja ljudi da što duže ostanu na funkciji – kaže profesor.
Da je novi zakon o visokom obrazovanju doneo radikalne promene u način izbora i pozicije i ovlašćenja dekana u odnosu na prethodni propis, tada bi bilo opravdano zanemariti i njihove prethodne mandate. Međutim, u novom zakonu takvih suštinskih promena nema i zato je brisanje prethodnih mandata u velikoj meri sporno, smatra profesor Petrov.

Bogdanović: Događaji na političkom planu negativno se reflektuju na zbivanja na Univerzitetu

Kako ovu mogućnost produženja mandata dekana na dvanaest godina komentariše bivša rektorka Univerziteta, a sada profesor emeritus na Filozofskom fakultetu dr Marija Bogdanović? Njen prvi komentar je da se ono što se događa na globalnom političkom planu u negativnom svetlu reflektuje i na zbivanja na univerzitetu. – Jedna od tih negativnosti je težnja za dugim opstankom na funkciji, što na fakultetima nema smisla, jer ne znam zašto bi se jedan redovni profesor, umesto naukom i nastavom, godinama bavio fakultetskom administracijom – komentariše profesorka, a na pitanje da li dugo nepromenjena rukovodstva na fakultetima doprinose i stvaranju suprotstavljenih nastavničkih grupacija, kaže: – Naravno da se stvaraju takve grupacije i da se nastavnici koncentrišu prema različitim interesima i ličnim animozitetima. Lični i profesionalni odnosi mešaju se i dovode u vezu s političkim i idejnim opredeljenjima. I zato je ponekad i neke najbanalnije odluke, ali i neke veoma važne, na univerzitetu teško doneti – rekla nam je profesorka Bogdanović.

Nagrađeni naši stručnjaci sa FTN-a

Tim profesora sa Fakulteta tehničkih nauka uspešno je iskoristio pepeo u malteru i betonu umesto cementa, zbog čega je njihov rad ocenjen najboljim na jednoj od najprestižnijih svetskih građevinskih konferencija u Stokholmu. Srbija se guši u pepelu dobijenom sagorevanjem biomase, kao i letećim pepelom iz termoelektrana. Tom problemu doskočio je tim profesora sa Katedre za građevinske materijale, procenu stanja i sanaciju konstrukcija novosadskog FTN, menjajući cement, inače najskuplji i po prirodu najopasniji komponent, besplatnim pepelom. Njihova istraživanja pokazala su da pepeo može zameniti cement u malteru sa oko 30 odsto, a u betonu čak 50. Ubrzo je ovo rešenje dobilo pažnju i u svetu, na građevinskoj konferenciji “ICACEE 2018: Architectural, Civil and Environmental Engineering” u Stokholmu. Između 162 rada naučnika od Australije do Kanade istraživanje o održivom korišćenju pepela nastalog sagorevanjem biomase u Vojvodini u građevinskim proizvodima osvojilo je prvo mesto.
– Velike količine pepela, koji ima slične minerale kao cement, bacaju se na deponije, to su na hiljade tona godišnje i imamo ga dovoljno. S druge strane, cement sem što je skup, veliki je zagađivač, proizvodnja tone cementa znači i tonu CO2 u vazduhu. Materijale koje smo napravili sa pepelom obećavaju više nego dobru primenu – izjavio je Slobodan Šupić koji je nosilac ovih istraživanja i čija se doktorska disertacija bavi upravo ovom temom.
Pored Šupića, tim nagrađenih profesora činili su Mirjana Malešev, Miroslava Radeka, Mirjana Laba i Vlastimir Radonjanin, šef Katedre za građevinske materijale. Radonjanin kaže da to rešenje smanjuje zagađenost vazduha i okoline te nudi jeftiniju proizvodnju betona i maltera. – Pepeo na deponijama je katastrofa, a pored onog iz termoelektrana imamo ga sve više i od sagorevanja biomase. S druge strane, beton je najproizvođeniji materijal na svetu. Velike su šanse da pepeo u određenom postotku zameni cement, ali država mora malo da pomogne – kaže Radonjanin.

Intelektualci: SANU se urušava iznutra

Grupa intelektualaca javno je 18. oktobra iznela stav da je Srpska akademija nauka i umetnosti u dubokoj krizi, koja je, kako oni smatraju, posebno došla do izražaja u sprovođenju izborne procedure, a osnovne zamerke koje su izneli tiču se nepoštovanja kritirijuma prilikom izbora kandidata za Akademiju i netransparentnosti procesa izbora, upoči Izborne skupštine 8. novembra.
Kako je reč o onima koji ranije nisu prošli izbor u SANU, sociolog prof. dr Milan Brdar objasnio je da konferenciju za novinare nisu sazvali kao “propali kandidati, koji su ljuti, već kao intelektualci koji govore zarad opšteg dobra”, kako bi zaustavili urušavanje SANU koju su do skora videli kao svetionik, a sada je, tvrde, u dubokoj krizi.

Kongres „Ishrana budućnosti” okupio 101 predavača

Osmi multidisciplinarni kongres „Ishrana budućnosti”, održan u amfiteatru Spensa, privukao je u subotu 20. oktobra rekordan broj posetilaca, koji su prezentacije mogli da prate i preko video-bima u holu. Prema rečima glavnog organizatora Ivane Vujasin, ova godina je rekordna i po broju pristiglih radova, iza kojih stoji 101 predavač različitog akademskog obrazovanja iz 11 zemalјa, a opet sa jedinstvenim cilјem, a to je očuvanje i pobolјšanje zdravlјa i životne sredine. Svečano otvaranje kongresa oplemenio je nastup hora „Sveti Roman Slatkopojac” iz Petrovaradina, pod dirigentskom palicom Evgenije Kojić, i Plesne škole „Siti dens”, a gradonačelnik Miloš Vučević je uputio reči podrške organizatorima, te naglasio da je ovaj događaj posebno važan u kontekstu razvoja kongresnog turizma u Novom Sadu.
Koordinator kongresa Boro Vujasin najavio je za sledeću godinu učesnike iz Indije, Meksika i Libije, čime će se dokazati svetski značaj ovakve manifestacije, te istakao da se pojam lјubavi provlači kao tanana nit kroz mnogobrojne ovogodišnje radove.  Govorimo samo o istini koju nauka potvrđuje, a sve je vezano za zdraviji i srećniji način živlјenja, za lјubav prema sebi i svemu oko nas – dodao je primarijus dr Vujasin. – Mi dokazujemo ne samo teoretski nego i praktično da su mnoge stvari za koje smo mislili da su nemoguće postale moguće. Shvatili smo da samo menjajući sebe možemo promeniti svet. Polako idemo putem čiji je cilј da na ovoj planeti postane raj.
U ime Evropske akademije nauka obratila se njena predsednica Snježana baronesa Rajačić. – Evropska akademija nauka je uvek tu da podrži skupove koji postaju sve veći i jači, premašujući geografske okvire. Učešćem na ovom kongresu naši naučnici i naratori postaju centar kreativnog stvaranja, te katalizatori novih vrednosti produktivnog građanina – rekla je dodajući kako je program jedinstven po sublimaciji zvanične nauke, alternative i ličnih iskustava. – Često se susrećemo sa floskulom da je alternativa nešto rizično, ali kad dublјe sagledamo situaciju, primetićemo da je svaka inovacija ili patent zapravo alternativa, tj. drugi način gledanja na problem i rešavanje istog. Zahvalјujući timu lјudi koji je sa velikim žarom, entuzijazmom i znanjem pripremio ovaj kongres u prilici smo da čujemo šta će nam pomoći da napravimo prvi korak, ali veliki iskorak ka bolјem sutra, ličnom, profesionalnom i zdravstvenom.
Predavanja su nastavlјena i u nedelju od 10.30 i trajala su sve do 19 časova, a ulazak je bio besplatan.

Novi Sad: Regionalna konferencija mladih zapadnog Balkana

Predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić pozdravio je u petak 19. oktobra učesnike završne Regionalne konferencije mladih zapadnog Balkana, koja je realizovana u okviru četvorogodišnjeg programa u organizaciji Evropske asocijacije za lokalnu demokratiju i Centra lokalne demokratije.  Obraćajući se učesnicima, mladima iz regiona, kao i predstavnicima lokalnih samouprava iz regiona, predsednik Skupštine grada Zdravko Jelušić podvukao je da su mladi budućnost, te da svi događaji koji su vezani za mlade, jesu događaji vezani za budućnost ovog grada. “Sa ponosom možemo da kažemo da je Novi Sad grad mladih. Na vreme smo izradili strategiju za mlade i Gradska uprava pokušava da zadovolјi sve ono što mladi traže. Verujemo da je i to jedan od razloga što je Novi Sad Omadinska prestonica Evrope 2019. godine”, istakao je Jelušić, dodajući da mladi regiona traže ono što ih spaja.
Panel je održan u prostorijama OPENS-a 2019, a koordinator OPENS-a Vukašin Grozdanović ocenio je da je i ova diskusija uvod u sve ono što će se dešavati u 2019. godini. “Jako nam je važna saradnja sa različitim institucijama, partnerima i organizacijama kako u Novom Sadu tako i u regionu”, objasnio je Grozdanović.
Konferenciju je podržala Evropska unija, a Štefen Hudolin ispred Delegacije EU u Srbiji kaže da je ideja projekta da se mladi iz cele regije spoje, ali i da se spoje sa lokalnim administracijama, dok je Stanka Parać iz Centra za lokalne demokratije poručila da nema bolјeg mesta od Novog Sada za organizaciju skupa, koji okuplјa velik broj mladih iz gradova širom Balkana. “Ovde su mladi koji aktivno učestvuju u procesima na lokalnom nivou. Sa nama su ne samo omladinske grupe, već i lokalne samouprave iz regiona – precizirala je Parać.
Završna konferencija, koja se finasiran iz EU DG NEAR iz IPA Programa za Civilno društvo, okuplјa oko 40 učesnika, mladih između 25 i 30 godina života, ali i predstavnike lokalnih samouprava iz opština poput Prijedora, Mostara, Nikšića, Skopja, Kumanova, Peći, Prizrena, Subotice, Knjaževca, Vlora, Tirane i drugih.

Radionica za mališane “Magični svet veštica i vila”

“Magični svet veštica i vila” bila je tema radionice za mališane u Muzeju Vojvodine. Vile i veštice su kao česti likovi iz bajki, prisutne u dečjoj mašti, ali ovaj put su imali priliku da čuju o njima na drugačiji način. https://www.youtube.com/watch?v=4NVeMh3NWMA

Petrovaradinska tvrđava proslavila 326. rođendan

Povodom obeležavanja 326. rođendana Petrovaradinske tvrđave, u četvrtak 18. oktobra su organizovana dva besplatna obilaska Podzemnih vojnih galerija. Obilazak obuhvata kilometar hodnika, od ukupno 16, i prvi od četiri sprata, a posetioci su imali priliku da vide kako bi se Tvrđava branila pomoću tih tunela u slučaju neprijatelјskih proboja. Interesovanje za obilazak Podzemnih vojnih galerija uvek je izuzetno veliko i kod domaćih i kod starnih turista, kaže muzejski vodič Miloje Milić. Mislim, dodaje naš sagovornik, da su Podzemne vojne galerije Petrovaradinske tvrđave najveća atrakcija koju posetilac može da vidi u Novom Sadu uopšte. Hodnici ispresecani borbenim linijama, barikadama, zamkama, minskim polјima, vraćaju nas u vreme od pre nekoliko vekova. Uz tekstualna i likovna objašnjenja, vojne galerije pružaju posetiocima pravo uživanje, kaže Milić. Takozvana Gornja tvrđava, najčešće posećena, predstavlјa najmanji, ali najviši i najvažniji deo, odakle je 18. oktobra 1692. godine započeta njena izgradnja. S druge strane Dunava takođe je postojala tvrđava, koja je čuvala mostove, a 500 metara od nje razvijao se Novi Sad.
Tvrđava se gradila sve do 1780. godine, sve dok je trajala opasnost od Turaka, navodi Milić. Kako dodaje, bitke su se pomerile južnije te je često postajala druga linija odbrane, zato je i očuvana. Turci je nikad nisu osvojili i nije bilo borbi u svetskim ratovima. Petrovaradinska tvrđava je zbog toga jedna od najbolјe očuvanih tvrđava francuskog tipa, naveo je naš sagovornik.
Besplatne obilaske Podzemnih vojnih galerija organizovao je Muzej grada Novog Sada, a tunele je, inače, moguće posetiti svakog dana, osim ponedelјka, od 9 do 17 časova. Obilazak je potrebno unapred zakazati, a to je moguće učiniti pozivom na brojeve 021/6433-613 i 6433-145 ili ličnim dolaskom u Muzej. Minimalan broj posetilaca je deset, a obilasci se realizuju na srpskom i engleskom. Cena je 300 dinara za odrasle, 200 za studente i penzionere, a 100 dinara za učenike.

Izložba “Somborske priče” prof. Pejovića

Izložba slika “Somborske priče”, poznatog somborskog slikara  i penzionisanog nastavnika u OŠ “Avram Mrazović” Miloša Pejovića, je upriličena u utorak, 23. oktobra, u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, sa početkom u 19 časova.
Miloš Pejović rođen je 1954. u selu Vrulja kod Pljevalja. Završio je Filološki fakultet u Nikšiću – smer likovna pedagogija, a zatim slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Pragu. Iza sebe ima značajan broj samostalnih i grupnih izlaganja. Živi i stvara u Somboru.

Fondacija Đoković obnovila jedini vrtić u Aleksandrovcu

Fondacija Novak Đoković uložila je više od 7,2 miliona dinara u adaptaciju jedinog vrtića u Aleksandrovcu, koji trenutno pohađa više od 400 dece. Fondacija je obezbedila zamenu kompletne stolarije, čime je poboljšana energetska efikasnost zgrade, adaptaciju prostora i higijensko krečenje, a za mališane u vrtiću “Naša radost” obezbeđeni su i novi tepisoni.

Juniori “Radničkog” igrali fudbal sa mladim migrantima

U dvorištu Zavoda za vaspitanje omladine u Nišu u četvrtak 18. oktobra  su juniori FK “Radnički” iz Niša i maloletni migranti bez pratnje iz Irana i Avganistana i drugi korisnici Zavoda odmerili snage u malom fudbalu. Umesto intoniranja državnih himni, početak meča obeleželi su zvuci violine u izvođenju sedamanaestogodišnjeg Kamrana poreklom iz Irana, koji u Zavodu boravi već nekoliko meseci.

Besplatne radionice u Dečjem kulturnom centru

Novosadski mališani zainteresovani za pozorište ili nauku imaće priliku da do 9. odnosno 10. novembra, svakog petka i subote učestvuju u zanimlјivim radionicama u Dečjem kulturnom centru (Ive Lole Ribara 6). Već u petak, 19. oktobra, između 18 i 19.30, mogli su saznati kako nastaje predstava, te praviti pozorište senki i obrađivati basne. Program je namenjen uzrastu od osam do 12 godina, a vode ga Severina Prostran Miletić i Nenad Pećinar. U subotu, 20. oktobra, od 11 do 12.30 časova, za uzrast od osam do 11 godina je održana radionica „Balon braće Mongolfje – od mita do igre”, na kojoj je profesorka fizike dr Dušanka Obadović odgovarala na pitanje koje muči decu od ranog detinjstva – kako se vinuti u prostor. Putem priče i jednostavnih eksperimenata saznaće kako vazduh pokreće stvari i zajednički doći do zaklјučaka do kojih su došla i braća Mongolfje. Broj učesnika je ograničen pa je potrebno da roditelјi prijave decu za svaku pojedinačnu radionicu SMS-om na 063/52-11-23 ili na imejl-adresu dkcnovisad@gmail.com.  

Preminuo poslednji preživeli učesnik streljanja u Šumaricama

Jedan od retkih đaka koji su preživeli masovna streljanja u Kragujevcu u oktobru 1941. Dragoljub Jovanović preminuo je u 94 godini, objavio je 22. oktobra na svom Fejsbuku istoričar Dejan Ristić. „Imao je svega 17 godina kada je bio streljan. U telu je imao čak 11 rana od metaka. Bio je teško ranjen. Bio je na samrti. Našla ga je majka, skoro na izdisaju. Tajno ga je prenela u njihovu kuću i angažovanjem jednog dobrog lekara negovala i oporavljala u narednim mesecima”, napisao je Ristić koji je imao priliku da ga upozna. Prema Ristićevim rečima, Jovanović je inicirao izgradnju Spomen-muzeja „21. oktobar” i bio je njegov prvi direktor, a preminuo je svega dva dana pre godišnjice streljanja. „Sa urođenom plemenitošću decenijama je svedočio o svojoj ličnoj i tragediji svojih drugara. Časno je u sebi nosio tragediju Šumarica”, napisao je Ristić i dodao da je „njegovom smrću umrla i poslednja žrtva tog strašnog i krvavog kragujevačkog oktobra”, prenosi Tanjug.

Vremeplov: Vlasti legalizovale “Solidarnost”

Vlasti Poljske 24. oktobra 1980. godine  legalizovale nezavisni radnički sindikat “Solidarnost”. Solidarnost (polј. Solidarność), punim imenom Nezavisni samoupravni sindikat „Solidarnost“ (polј. Niezależny Samorządny Związek Zawodowy Solidarność), polјski je sindikat osnovan u septembru 1980. godine u Gdanjsku, vođen od strane Leha Valense.
Solidarnost je prvi nekomunistički kontrolisani sindikat u državama Varšavskog pakta. Godina 80-ih osnovan je kao široki antibirokratski socijalni pokret. Vlada je pokušavala da uništi sindikat tokom vanrednog stanja početkom 80-ih i nekoliko godina represije, ali na kraju su morali da pregovaraju sa sindikatom. Polјski okrugli sto između vlade i opozicije predvođene Solidarnošću dovele su do poluslobodnih izbora 1989. godine. Do kraja avgusta opozicija predvođena sindikatom Solidarnost je formirana i u decembru 1990. godine Valensa je izabran za predsednika Polјske.

Vremeplov: Povelja Ujedinjenih nacija

Na današnji dan 24. oktobra 1945. godine stupila na snagu Povelja Ujedinjenih nacija, koju je u junu u San Francisku potpisala 51 zemlja-osnivač, među njima i Jugoslavija. 

Vremeplov: Otkrivena bakterija koja izaziva tuberkulozu

Na današnji dan 24. oktobra 1882. nemački bakteriolog Robert Koh otkrio bakteriju koja izaziva tuberkulozu, Kohov bacil.

Vremeplov: Umro Tiho Brahe

Danski astronom Tiho Brahe umro  je 24. oktobra 1601. godine. Podigao čuvenu opservatoriju Uranijenburg na ostrvu Hven i gotovo dve decenije osmatrao planete, posebno Mars. Otkrio novu zvezdu u sazvežđu Kasiopeja.

Vremeplov: Jevreji obeleženi Davidovovom zvezdom

Na današnji dan 24. oktobra 1939. godine nacisti u Nemačkoj naredili Jevrejima da nose Davidovu zvezdu.

Vremeplov: Deklaracija o pravu srpskog naroda u BiH  na samopredeljenje

U Sarajevu je 24. oktobra 1991. konstituisana prva Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, za prvog predsednika izabran Momčilo Krajišnik. Skupština usvojila Deklaraciju o pravu srpskog naroda na samopredeljenje.

Potresno pismo Igora Jurića: “Svoje prošlosti se stidim do srži”

Igor Jurić, otac brutalno ubijene Tijane Jurić, obratio se javnosti otvorenim pismom povodom navoda koje su o njemu izneli hrvatski portali, a tiču se rada Fondacije “Tijana Jurić” i njegove kazne za krađu goriva. – Imam potrebu da se obratim građanima Srbije, medijima i svima onima koji su mi svesrdno pružili podršku, ljudsku i profesionalnu.Znao sam da će ovaj dan doći. Ne možete da se borite protiv sistema i pokušate da menjate nešto u zemlji, a da se ne zamerite. Danas su me u jednom mediju stavili u kontekst teksta koji govori o zloupotrebama humanitarnih akcija.
U tom mediju se navodi kako sam prodavao majice sa “likom svoje mrtve ćerke” i da sam nakon njene smrti osnovao fondaciju koja “raspolaže golemim parama”. Piše i to da sam krivično gonjen i da sam odslužio kaznu zbog krađe 30.000 litara goriva i štete od 22.000 evra zbog “kockarskih dugova”. Takođe piše i to da sam “pobegao” u Belgiju – navodi Jurić i dodaje: – Obaveštavam javnost zato o sledećem: Da, tačno je da sam 2008. zbog besparice odlučio da uradim nečasnu stvar, zbog teške finansijske situacije i ja sam krađu odmah priznao i u presudi i piše razlog zbog kog sam to bio uradio. Razlog ne želim da spominjem, da nijedan pojedinac koji ovo čita ne pomisli da želim da koristim taj razlog kao pravdanje. Ne želim ni da se pravdam.
Opravdanja nema. Ja sam sedam meseci nosio nanogicu u svom domu da odslužim kaznu zbog svoje nečasti. Ne, nije tačno da sam to učinio zbog kockarskih dugova. Nikada se nisam kockao niti zbog te pošasti imao dugove – pojašnjava Jurić i nastavlja: – Ne, nije tačno da sam pobegao u Belgiju, već sam tamo pronašao posao i odluka moje porodice je bila, dok je još Tijana bila živa, da se preselimo porodično kako bismo pristojnije živeli. Moja fondacija dobila je 107.000 evra za projekat na dve godine od Evropske komisije i taj novac je transparentan. To je Fondaciji trenutno jedini aktivni projekat i novac se troši transparetno. Majice sa Tijaninim likom su prodavane jednom, pre tri godine, za festival “Glas anđela” i novac je od prodaje otišao za lečenje dece, o čemu postoje dokazi o uplatama.
Želim da kažem sledeće: svoje prošlosti se stidim do srži. Stid me je od porodice i od prijatelja koji su sa mnom prošli kroz sve u to vreme. Verujem da svaki čovek na planeti ima nešto u svojoj prošlosti od čega se stidi i što ne želi da se ikada sazna o njemu. Međutim, da se nekoliko godina kasnije, posle moje presude nije dogodila tragedija u kojoj je Tijana stradala, moja prošlost verovatno nikome ne bi ni bila zanimljiva. Sada je zanimljiva zato što se zalažem za promenu sistema, pravosuđa.
Svestan sam da bodem oči i prozivam često ljude na funkcijama. Svestan sam da se mnogima ne sviđa ono što radim. Ali ovo pismo nije namenjeno njima. Ovo pismo je namenjeno ljudima koji su svoj spas pronašli u Fondaciji. Na stotinu hiljada ljudi pronašlo je pomoć, podršku i prepoznalo zajednički cilj. Ne želim da se oni osete zbog moje prošlosti iznevereno i prevareno – stoji u Jurićevom pismu, gde i i zaključuje: – Činjenica da me je smrt rođene ćerke navela na to da je jedini razlog da ostanem živ taj da se borim za bolje sutra i da pomažem ljudima onoliko koliko je u mojoj moći, neće skinuti težak krst sa mojih leđa koji imam. Fondacija je moj način da se izborim sa njenom smrću, da se borim za ostalu decu i u tome jedino pronalazim svoj spas. To što neko ima potrebu da izvlači o meni, iznosi u javnost i trlja na nos i meni i mojoj porodici ono najgore što o sebi svakako mislim, ne mogu da zamerim. Pogrešio sam i iskreno se kajem. Oprostite mi svi. Ali da to radi da bi blatio rad Fondacije i da povezuje sa zloupotrebom Tijanine smrti, to ne mogu da dozvolim. I neću da dozvolim.

Mladi se suočavaju sa mnogo problema, uzroci u porodici

Mladi u Srbiji žive u vrlo osetljivom društvenom kontekstu, zbunjeni su i ne znaju šta je moralno, a šta nemoralno, a najčešći uzrok svih njihovih problema nalazi se unutar porodice. Pored toga, na sastanku organizacije kreativnog okupljanja OKO, mladi učesnici istakli su kao najveće probleme vršnjačko nasilje, diskriminaciju i nepostojanje tolerancije prema ranjivim grupama.
Nevena Nedeljković, učenica Treće beogradske gimnazije kazala je za Tanjug da je u njihovoj školi, od problema koje muče mlade, najzastupljenije vršnjačko nasilje, koje je posebno intenzivno na internetu, kao i diskriminisanje određenih grupa, kao što su osobe sa invaliditetom ili one drugih nacionalnosti. “Trebalo bi da se poradi više na informisanju mladih zašto treba da budemo tolerantnije društvo”, kazala je Nedeljković i dodala da smatra da vršnjačkom edukacijom mladi mladima najbolje mogu da pomognu. “Ja sam u svom odeljenju, na određenim časovima, sprovodila akcije, radionice… koje bi pomogle mladima da zajedno dođemo do nekih odgovora, nešto novo naučimo, budemo kreativni, uživamo zajedno i družimo se, a ne da samo gledamo kako da budemo jedni protiv drugih”, navela je Nedeljković.
Stefan Lazarević sa funkcionalnim autizmom u Organizaciji kreativnog okupljanja OKO od 2017. godine volontira, a za Tanjug je istakao da mu podrška ljudi u Organizaciji veoma mnogo znači, te da se od kada je počeo da volontira “preporodio”. “Kada sam završio srednju ekonomsku školu pre dve godine nisam imao mnogo aktivnosti. Jedna prijateljica me je uključila u ovu organizaciju, od tog momenta sam počeo da dolazim i znači mi puno podrška koju sam ovde dobio. Uz njihovu pomoć sam uspeo i da se bavim muzikom, jer sviram klavijaturu u amaterskom rok sastavu, a najviše mi znače druženja”, kazao je Lazarević. Naveo je da objavljuje i blog na teme koje su vezane za osobe sa autizmom i dodao da se poslednji tekst koji je objavio bavi predrasudama o tim osobama i o tome kako funkcionišu. “Predrasude su da volimo da budemo sami, ja baš volim da se družim, da su osobe sa autizmom genijalne, ali ne znači da ako jednu stvar naučis da sve znaš, da su često nervozni i uznemireni bez razloga, što nije tačno, niko nikada nije uznemiren bez razloga. Predrasuda je i da smo glupi, što uopšte ne mora da znači i zato je naslov mog teksta ‘Ne znamo da vežemo pertle, ali to ne znači da smo glupi”, naveo je Lazarević.
Izvršni direktor Organizacije kreativnog okupljanja OKO Zoran Zlatković je kazao je da mladi u Srbiji žive u vrlo osetljivom društvenom kontekstu, pre svega zato što je naša zemlja posttraumatsko područje. Takođe, Zlatković je naveo da su madi su zbunjeni i izgubljeni i ne znaju šta je moralno, a šta nemoralno, jer kod kuće od odraslih, koji bi trebalo da im budu uzori, slušaju jednu priču, dok na televiziji vide nešto drugo. Istakao je da su promocije pravih vrednosti, kao što su solidarnost, poštovanje ljudskih prava, poštovanje različitosti, nulta tolerancija na bilo koji oblik diskriminacije, poštovanje jednakih šansi prilikom zapošljavanja, ono oko čega mladi žele da se okupe.
Socijalni radnik Ana Stanković navela je za Tanjug da se najčešći uzrok svih problema mladih nalazi unutar porodice kao primarne grupe. “S obzirom da je porodica osnovna jedinica, u mnogim porodicama odnosi budu poremećeni, pa često u kasnijem periodu kada deca odrastaju i sazrevaju dolazi do brojnih problema, naročito kada govorimo o vidovima asocijalnog ponašanja”, kazala je Stanković. Što se tiče institucija, kako je navela Stanković, neophodni su organizovani sistemski programi, a sastanci poput današnjeg koji je održan u prostorijama opštine Palilula mogu imati veliki značaj za rešavanje problema mladih međutim, kako ocenjuje, uz uključivanje mladih i njihovih roditelja.
Na sastanku organizacije OKO učestvovali su predstavnici škola, učeničkih domova, Centra za socijalni rad Palilula, biblioteka, Nacionalne službe za zapošljavanje i opštine Palilula.

About the Author

admin