Vesti – 27/28.10.2018.

Hrnjaz pisao Šarčeviću: Vaspitači su diskriminisani

Predsednik NSPRV Ranko Hrnjaz uputio je u petak 25.10.2018. godine  ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladenu Šarčeviću dopis u kome kaže da mu je NSPRV “već nekoliko puta skretao pažnju na to da su vaspitači u predškolskom ustanovama diskriminisani u odnosu na svoje kolege u osnovnim i srednjim školama jer nemaju pravo na dodatak na starešinstvo. Očekivali smo da će se to promeniti izradom akta o platnim grupama i razredima, ali to se, po svoj prilici, neće desiti. Vama je naš stav o ovakvim platnim razredima poznat. Za nas su oni neprihvatlјivi jer ne važe za sve budžetske korisnike, imaju osnovicu koja je ispod minimalaca, pa nam je 16 platnih razreda u korekciji, ali i zato što ne vrednuju složenost posla, već kao merilo koriste isklјučivo stručnu spremu nastavnika”, kaže on.
“Nadalјe, ono što bi moralo biti dodatak na platu sada je ušlo u koeficijent pa su nastavnici sa starešinstvom smešteni u višu platnu grupu i platni razred. Sve i da razumemo neku razliku u zaradama, u zavisnosti od stepena stručne spreme, ne razumemo kako je naknada za starešinstvo manja ako je starešina sa VI a ne VII stepenom stručne spreme? Naopako i pogrešno, ali sada Vam ukazujemo na još jednu nedopustivu „grešku“ i u ovakvom predlogu platnih grupa i razreda”, kaže predsednik NSPRV i dodaje da se “vaspitači u predškolskim ustanovama sa VII stručne spreme, po predlogu, nalaze se u 8-3 platnom razredu, zajedno sa nastavnicima predmetne nastave sa istim stepenom stručne spreme, ali im ponovo nije priznato starešinstvo! Da jeste, oni bi se nalazili u 9-1, zajedno sa nastavnicima razredne nastave ili sa nastavnicima predmetne nastave sa starešinstvom. Ista je situacija i sa vaspitačima sa VI stepenom stručne spreme”.
“Verujemo da Vama, kao osobi koja je radni vek provela u obrazovanju, ne treba posebno objašnjavati važnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja u izgradnji ličnosti pojedinca, ali i pripremi za dalјe školovanje”, kaže Hrnjaz. (→Saopštenja)

Ugovor o dualnom obrazovanju austrijskih kompanija sa Saobraćajnom školom u Zemunu

Predstavnici sedam austrijskih kompanija potpisali su u četvrtak, 18. oktobra, ugovor o dualnom obrazovanju sa Saobraćajno-tehničkom školom Zemun. Zahvaljujući tom ugovoru, 30 učenika Saobraćajno-tehničke škole Zemun započeće učenje kroz rad u kompanijama Gebruder Weiš, Cargo partners, Lagermax, Sćenker, Kuhne und Nagel, Quehenberger i DM. Reč je profilu saobraćajnog tehničara i logističara, koji su te kompanije prepoznale kao nešto što im je potrebno jer nemaju dovoljno kadrova, rekao je Čadež. Pilot-projekat dualnog obrazovanja koji se nekoliko godina sprovodi u Srbiji će, sledeće godine prerasti u sveobuhvatni sistem budući da će Zakon o dualnom obrazovanju usvojen prošle godine, početi da se primenjuje od iduće školske godine.

Čadež: Iskustvo Austrije od velike pomoći

“Ponosni smo da je Austrija prepoznala Srbiju kao primer dobre prakse u uspostavljanju dualnog obrazovanja” – rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež novinarima ističući i da će veći deo posete delegacije Austrije Srbiji biti posvećen tome, kao i podršci Austrije na tom planu. Inače, Austrija je veoma zadovoljna rezultatima dualnog obrazovanja u Srbiji, rečeno je novinarima. Interesovanje za ovaj vid obrazovanja je podjednako kako kod domaćih, tako i i stranih kompanija. Predviđeno je da potpisivanju ugovora u četvrtak prisustvuje i predsednik Austrije Aleksander van der Belen. Čadež je rekao da su iskustva i podrška Austrije u svemu tome od velike koristi. U toj zemlji od sledeće godine uvodi se zanimanje “trgovac za elektronsku trgovinu” a Srbija će u isto vreme preuzeti taj model, odnosno profil. Sa uvođenjem dualnog obrazovanja u Srbiji počelo se 2013. godine kroz različite projekte podržane od Nemačke, Austrije i Švajcarske. Najpre su kroz podršku GIZ-a u sistem uvedena tri obrazovna profila-industrijski mehaničar, električar i bravar zavarivač.

U programu učestvuje 600 kompanija

Zatim su uz podršku Austrije 2016. razvijeni obrazovni profil trgovac i tehničar za logistiku i spediciju a kroz podršku Švajcarske obrazovni profil operater za izradu nameštaja. Čadež je rekao da je 2013. bilo 400 učenika u pilot projektima, da je učestvovalo 16 škola i bilo je svega tri obrazovna profila. Danas u školskoj 2018/2019. u dualnom obrazovanu u Srbiju učestvuje oko 600 kompanija a u ponudi su 33 obrazovna profila. Uključeno je 4.500 učenika iz 80 škola u 52 grada Srbije. Iskustvo je pokazalo da se oko 85 odsto đaka po završenom školovanju zaposli u kompanijama gde su učili da rade.

Predlog subvencija za firme koje su u programu

Predsednik PKS Marko Čadež je rekao da je Privredna komora Srbije (PKS) na zahtev svojih članica uputila Vladi Srbije inicijativu sa predlogom da se obezbedi neke vrste poreskih olakšica ili subvencija za kompanije koje učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja, kako bi lakše podnele trošak obuke đaka. Prema podacima PKS, kompanije za četvorogodišnje školovanje učenika izdvoje oko 213.000 dinara, a za trogodišnje oko 150.000 dinara. – Želimo da kroz dogovor sa vladom, kompanije rasteretimo tih troškova – objasnio je Čadež. Oko 20 odsto kompanija su u kategoriji velikih, a 80 odsto čine mala i mikro preduzeća i preduzetnici. – Privredna komora radi na tome da bude spona između privrede i onoga što se nudi u sistemu obrazovanja i da promovišemo ovaj vid obrazovanja – zaključio je Čadež.

Zrenjanin: Od dualnog obrazovanja korist imaju i đaci i kompanije

Odlukom ministarstva obrazovanja od ove školske godine započeli su zvanični programi dualnog obrazovanja, a zrenjaninske srednje škole bile su među prvima koje su prihvatile ovaj sistem rada, te su u nastavni program uključile kako domaće tako i inostrane kompanije koje posluju na teritoriji grada. Jedan od najvećih zrenjaninskih investitora nemačka fabrika za izradu kablova za automobile Drekselmajer bila je inicijator otvaranja smera tehničar mehatronike u Tehničkoj školi kako bi obezbedila kvalitetnu radnu snagu. “Interesantno je zbog toga što učenici budu pripremani tačno za ono šta će raditi kada završe. Nisu u obavezi da ostanu u preduzeću, mogu da nastave svoje školovanje, mogu da se zaposle čak i u drugoj firmi”, kaže Đorđe Klać direktor Tehničke škole u Zrenjaninu. “Kompanija Drekselmajer se 40 godina već bavi dualnim obrazovanjem u Nemačkoj i ono što bi želeo da istaknem je to da će naši učenici ovde učiti lekcije koje istovetno su lekcije koje tehničari mehatronike uče u Nemačkoj”, veli Leonardo Brenda instruktor praktičnog obrazovanja. Prva generacija tehničara mehatronike praktičnu nastavu jednom nedeljno sluša u Drekselmajeru ili Šinvozu.
Sistemu dualnog obrazovanja priključile su se sve srednje škole u Zrenjaninu, a benefite od ovog modela imaju kako đaci tako i kompanije. “Mnogi investitori prvo dolaze u naše škole, fakultet, Visoku školu, da se upoznaju sa kapacitetima, i tada se opredeljuju za otvaranje novih fabrika”, objašnjava Duško Radišić pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina. Dualno obrazovanje u Zrenjaninu već je postojalo pre 20-tak godina , a ponovo je pokrenuto pre pet godina kada je kompanija NIS oformila odeljenja u srednjoj i visokoj tehničkoj školi kao i na Tehničkom fakultetu. https://www.youtube.com/watch?v=DGQR451gees

Futog: Polјoprivredna škola primer dualnog obrazovanja

Na svega 15 kilometara od Novog Sada, u Futogu, nalazi se poligon za praktičnu nastavu Polјoprivredne škole s domom učenika. Ima površinu od oko 130 hektara i na njemu se uzgaja sve što je potrebno za nesmetano funkcionisanje školskog imanja. Osmaci koji traže budući životni poziv mogu da biraju između smerova: polјoprivredni tehničar, tehničar polјoprivredne tehnike, tehničar hortikulture, zoo-tehničar, veterinarski tehničar i između trogodišnjih smerova cvećar, vrtlar i rukovalac-mehaničar polјoprivrednih mašina. Upravnik imanja Zoran Strizović kaže da je ta srednja škola odavno u dualnom obrazovanju jer se od đaka očekuje da sve što nauče na časovima teorije primene u praksi. U skladu s obrazovnim profilom za koji se školuju, učenici su uklјučeni u četiri segmenta praktične nastave: bilјna, stočarska i hortikulturna proizvodnja i mehanizacija. Na raspolaganju im je pecara, gde se priprema školsko vino, proizvodi od grožđa i rakija, mladi zasad od 400 stabala šlјiva i kajsija i oko 550 krušaka koji se prostire ne površini od oko tri hektara, te životinje, mehanizacija, staklenici i razna oprema.
Naša ekipa prvo je obišla stočarsko-veterinasrski deo imanja. Osim štala gde su smešteni pedesetak grla krupne stoke, četrdesetak ovaca, svinje, živina, magarci i konji, izgrađeni su kabineti za vežbe. Mladi veterinari znanje stečeno na času vežbali su s profesorkom praktične nastave. Učenik druge godine Milan Momčilov odlučio se za humani poziv veterinara. – Odlično se osećam ovde – kazao nam je Milan. – Dopada mi se to što smo svakodnevno u kontaktu sa životnjama. Nije nam teško da radimo na školskoj ekonomiji jer je doživlјavamo kao našu, a mi da smo velika porodica. Ponekad nas malo muči to što smo dugo odvojeni od porodice, ali na posletku i to prođe.
Dok se održavala konjička sekcija, ekipa mladića, uz nadzor majstora, vredno je radila na popravci krova otvorenog dela štale namenje za iskranu krava da ne bi bile izložene vremenskim uslovima. – Već nekoliko dana menjamo krovnu konstrukciju koja je dotrajala – podelio je s nama maturant Jovan Jorović iz Bečeja. – Druga ekipa pravi silažu i gazi kukuruz. Ne samo da smo navikli da su nam prepušteni mnogi poslovi već nam se i dopada jer osećamo da imamo ozbilјnu odgovornost.
Prema rečima upravnika imanja Zorana Strizovića, koji je bio naš vodič tokom posete, škola se trudi da konstantno nabavlјa mehanizaciju. – Pokušavamo da pratimo trendove koji su aktuelni u svetu pa smo, što se tiče tehničkog dela, sasvim dobro „pokriveni” – pohvalio je opremlјenost Strizović. – U postupku smo nabavke traktora od 135 konjskih snaga iz sopstvenih izvora, a želјa nam je da nabavimo kombajn. Posetioci imanja Polјoprivredne škole nesumnjivo će otići puni utisaka. Na našu ekipu, pored odlične organizovanosti radova, najveći utisak ostavili su đaci, koji su, osim što su vredni, i lepo vaspitani. A upravnik imanja Zoran Strizović nije krio da je delom zaslužan za to. – Od prvog dana pred njih postavim zahteve – jasan je bio naš sagovornik. – Trudim se da vremenom usadim u njih odgovornost, pouzdanost i želјu da se dokažu. Ipak, Strizović je posebno pohvalio rukovaoce-mehaničare polјoprivrednih mašina jer, kako kaže, veći deo imanja se oslanja na njih pošto učestvuju u mnogim poslovima: vožnji traktora, oranju, održavanju sistema… Takođe, po njegovom mišlјenju, presudno je da sebe doživlјavaju kao bitnu kariku u funkcionisanju imanja i da se na taj način motivišu.

Rusi pomogli školu u Sremskim Karlovcima

“RŽD Internešnl” je čestitala učenicima Osnovne škole “23. oktobar” u Sremskim Karlovcima praznik Dan škole, u čiju čast je ta školska ustanova i dobila ime. Prvi zamenik direktora ogranka “RŽD Internešnl” u Srbiji Mansurbek Sultanov, prisustvovao je svečanosti i poklonio deci potreban školski pribor, kao i sportsku opremu. Tokom leta 2018. kompanija je u ovoj školi renovirala učionicu za ruski jezik, opremivši je savremenim nameštajem, interaktivnom tablom i metodičkim materijalima. Pored toga, u septembru je “RŽD Internešnl” izvestila o održavanju umetničkog literarnog konkursa za učenike “Stare priče i bajke na novi način”, čiji će rezultati biti poznati krajem godine. Za pobednike su već pripremljeni korisni pokloni, koji će pomoći u učenju i vannastavnim aktivnostima. “Ovaj datum – 23. oktobar – ponovo nas podseća na duboke kulturne i istorijske veze između naroda Srbije i Rusije, koje su posebno čvrste u Sremskim Karlovcima. Drago nam je da učenici škole iskazuju toliko interesovanje za učenje ruskog jezika i postižu značajne uspehe iz ovog predmeta. I naša pomoć se na tome ne završava – već sasvim uskoro će se u Sremskim Karlovcima pojaviti savremena, brza železnička pruga koju trenutno gradi naša kompanija. To je put ka novim otkrivanjima, dostignućima i putovanjima, koji će deci i odraslima otvoriti čitav svet”, izjavio je Sultanov. 
Škola “23. oktobar” izabrana je za učešće u humanitarnom programu kompanije, s obzirom na to da se nalazi na deonici Stara Pazova – Novi Sad pruge Beograd — Budimpešta, gde “RŽD Internešnl” gradi tunel Čortanovci i vijadukt u plavnom delu Dunava, kao i novu železničku prugu za brzine od 200 km/č. Od 2014. godine “RŽD Internešnl” realizuje u Srbiji veliki humanitarni program, konkretno pruža podršku školskim ustanovama. Već su renovirane škole u Pančevu, Golubincima, Vranju i Sremskim Karlovcima. Pored toga, u okviru projekta “Voz želja” kompanija svake godine organizuje stvaralačke konkurse za decu i omladinu u Srbiji. Ove godine konkurs se zove “Putem mašte”. Sumiranje rezultata i uručivanje nagrada za pobednike tradicionalno se održava u decembru u Beogradu.

Kovin: Đaci učili kako preko pružnih prelaza

Učenici starijih razreda kovinske “Zmajeve” osnovne škole i ove godine, na časovima Tehnike i tehnologije, izučavajući saobraćajne sisteme, učestvovali su u radionici čiji je cilj bio povećanje bezbednosti i prevencija nesreća na putnim prelazima i u blizini železničkih pruga. Mada je još pre pola stoleća Kovin ostao mesto bez železničkog saobraćaja, veliki broj učenika nakon završetka osnovnog školovanja pohađa srednje škole u Smederevu, Pančevu ili Beogradu. Tamo svakodnevno nailaze na ovaj vid saobraćaja, pa je iz tog razloga i ove godine predmetni nastavnik, uz dragocenu pomoć i sradnju sa kompanijom “Infrastruktura železnice Srbije” sprovedeo akciju posvećenu bezbednosti dece na železnici “Pravilno je bezbedno”.
Učenici su s velikom pažnjom i kroz živi interaktivni rad i IKT podršku proučili digitalne materijale upoznavši se sa osnovnim pravilima bezbednog i pravilnog ponašanja na putnim prelazima i u blizini železničke infrastrukture.

Izložba “Kako (sam) u svetu koji se menja?”

Izložba “Kako (sam) u svetu koji se menja?” održana je u sredu, 24. oktobra u Kulturnoj stanici Eđšeg (Antona Čehova 4). Izložba je održana u okviru Festivala mentalnog zdravlja, a čine je likovni i grafički radovi učenika Škole za dizajn „Bogdan Šuput” i članova udruženja Daun Novi Sad. Izložba stavlja u fokus potrebe mladih i njihovu viziju života i odrastanja u savremenom svetu. Pored autora izložbe, predstavnika Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Škole za dizajn „Bogdan Šuput” i Udruženja Daun Novi Sad, otvaranju izložbe prisustvovaće i prof. dr Zoltan Horvat, član Gradskog veća zadužen za zdravstvo i/ili načelnica Gradske uprave za zdravstvo Grada Novog Sada, Dragana Kojadinović.
Nakon otvaranja izložbe u Dvorani Eđšeg nastavljen je program Festivala mentalnog zdravlja projekcijom filma „Priča iz komšiluka” u produkciji Doma „Čurug”. Film Priča iz komšiluka je priča o ljudima koji su u specifičnim životnim okolnostima postali meštani bačkog sela Čurug, ali koji su svojim osobenostima i prihvatanjem podrške, a onda i uklapanjem u okolinu pokazali da život ljudi sa mentalnim poteškoćama može da bude daleko kvalitetniji od onoga što socijalni sistem većine zemalja u okruženju nude kao rešenje. Stanovanje u zajednici uz podršku, inventivan je i kreativan poduhvat pojedinca, koji, nažalost, funkcioniše kao pilot projekat i strepi za finansijsku budućnost, iako je od grupe korisnika i štićenika stvorio porodice stanara.

GMS: Nova stalna izložba “Slike velikih formata“

Galerija Matice srpske obeležiće u petak svoj dan, i to će biti prilika da pokažu šta su uradili u prethodnih godinu dana, da zahvale saradnicima, ali i da predstave novu zanimljivu stalnu postavku. U Galeriji Matice srpske užurbano se postavlja nova stalna izložba “Slike velikih formata – svedočanstva epoha“. U Galeriji su rešili da istoriju srpske likovne umetnosti predstave kroz dela odabranih umetnika iz svoje kolekcije, kao što su Paja Jovanović i Uroš Predić, a koja zbog  dimenzija, nisu bila često izlagana. Tako će sada i veliki portret njihovog osnivača Save Tekelije, zauzimati centralno mesto u Velikoj sali Galerije, koja i nosi njegovo ime.
Dan Galerije Matice srpske biće obeležen u petak, kada će biti i otvorena izložba. Inače, to im je  prilika da sumiraju rezultate iz prethodne godine, koju je, kako kažu, obeležio niz zanimljivih projkata, ali i kandidatura za evropski Muzej godine.     https://www.youtube.com/watch?v=RWVzfN4yi2Y

Videonadzor u rumskim školama

Na održanoj sednici Opštinskog veća Opštine Ruma, kojom je predsedavao Slađan Mančić, predsednik Opštine Ruma, na dnevnom redu se između ostalog našao i predlog Zaključka o prenosu prava svojine bez naknade na opremi – videonadzoru u Osnovnoj školi “Veljko Dugošević” u Vognju i “Ivo Lola Ribar” u Rumi. Na održanoj sednici Opštinskog veća u Rumi, Opština je pravo javne svojine, bez naknade, na video nadzoru, prenela na Osnovne škole „Ivo Lola Ribar” u Rumi i „Veljko Dugošević” u Rumi, odnosno Vognju kao područnom odeljenju. Osim posebne brige o najmlađim građanima, i da bi se njihova bezbednost podigla na viši nivo, Opština Ruma nastoji da bezbednost svih građana bude na prvom mestu, pa tako i učesnika u saobraćaju. Odlukom o budžetu za 2018. godinu, predviđeno je finansiranje projekta video nadzora, a ono što je obećano ostvareno je i ovog puta. Bezbednost dece, kao i svih meštana opštine Ruma, na prvom je mestu, pa je zato na današnjoj sednici ova tačka dnevnog reda usvojena jednoglasno, podržana od svih, a pre svega građana opštine Ruma.

Vremeplov: Umro Slobodan Selenić

U Beogradu je na današnji dan 27. oktobra 1995  umro srpski književnik Slobodan Selenić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor na Fakultetu dramske umetnosti u Beogradu (“Prijatelji sa Kosančićevog venca”, “Očevi i oci”, “Ubistvo s predumišljajem”). 

Vremeplov: Rođen Vladimir Ćorović

Na današnji dan 27. oktobra 1885. godine rođen je Vladimir Ćorović, srpski istoričar, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Austrougarske okupacione vlasti osudile su ga na Banjalučkom veleizdajničkom procesu na osam godina robije. Posle oslobođenja zemlje bio je član Narodnog veća u Zagrebu i Privremenog narodnog predstavništva u Beogradu. Dela: “Istorija Jugoslavije”, “Uzajamne veze i uticaj kod slovenskih zapisa”, “Podela vlasti između Milutina i Dragutina”, “Spisi sv. Save”, “Luka Vukalović”, “Pohod Mahmut-paše Bušatlije protiv Paštrovića”, “Odnosi Austro-Ugarske i Srbije u XX veku”, “Odnosi Crne Gore sa Dubrovnikom od Karlovačkog do Požarevačkog mira”, “Ban Borić i njegovi potomci”, “Historija Bosne”, “Pokreti i dela”. Posthumno objavljeno: “Istorija Srba”, “Skripta minora”.

Vremeplov: Rođen Teodor Ruzvelt

Na današnji dan 27. oktobra 1858 godine rođen je Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909, čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države je preuzeo kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

Vremeplov:  Spaljen Serveto

Na današnji dan 27. oktobra 1553 na lomači je kao jeretik spaljen španski lekar i teolog Migel Serveto. Spisima “Christianismi restitutio”, u kojima je odbacio hrišćansku doktrinu o Svetom trojstvu, izazvao je gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina uhapšen je u Ženevi, u kojoj se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i osuđen na smrt spaljivanjem.

Vremeplov: U prirodnim katastrofama 2003. poginulo 76.806 ljudi

Međunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila je 27. oktobra  2004.  da je tokom 2003. u prirodnim katastrofama poginulo 76.806 ljudi, što je tri puta više nego u prethodnoj, 2002. godini. Do porasta ljudskih žrtava došlo je zbog ekstremnih klimatskih promena u svetu.

Vremeplov: Rođen Nikolo Paganini

Na današnji dan 27. oktobra 1782 godine rođen je italijanski muzičar Nikolo Paganini, virtuoz na violoni i kompozitor, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći (violinski koncerti, 24 kapriča za solo violinu, kamerna muzika).

Vremeplov: Umro Ivan III

Ruski vladar Ivan III Vasiljevič, veliki knez moskovski od 1462. i “svih Rusa” ujedinio je veliki broj kneževina, ojačao centralnu vlast i oslobodio ruska područja od Tatara umro je 27. oktobra 1505. Izdao je prvi ruski zbornik zakona “Sudebnik” (1497). Zbog rodbinskih veza sa vizantijskom carskom dinastijom, smatran je naslednikom Istočnog rimskog carstva i tada se prvi put pojavila ideja o istorijskoj misiji Ruskog carstva kao zaštitnika celog pravoslavlja. 

Vremeplov: Kolumbo

Kristofer Kolumbo je na prvom putovanju preko Atlantika na današnji dan 28. oktobra 1492.  godine otkrio kopno, misleći da je stigao do Istočne Indije i proglasio je posedom Španije.

Vremeplov: Umro Džon Lok

Na današnji dan 28. oktobra 1704. godine umro je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije. Snažno je uticao na kasnije filozofe empiričare i teoretičare liberalnog društva i građanske države (“Ogled o ljudskom razumu”, “Pisma o toleranciji”, “Dve rasprave o vladi”, “Vaspitanje”.

Vremeplov: Umro Aleksandar Tijanić

Novinar  Aleksandar Tijanić umro je na današnji dan 28. oktobra 2013. godine. Bio je glavni urednik časopisa Intervju, direktor televizije Politika i BK televizije. Od 1994. do 1996. je ministar informisanja u Vladi Srbije. Generalni direktor Radio televizije Srbije bio je od 2004. do smrti.

Vremeplov: Umro Marko Martinović

 Srpski pomorac i matematičar Marko Martinović umro je na današnji dan 28. oktobra 1716. godine. Rodom je bio iz Perasta u Boki Kotorskoj. Postao je ruski knez, stručnjak za hidrogradnju i brodogradnju. Kao nastavnik Pomorske akademije u Veneciji podučavao je i mladiće iz Rusije primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom mestu je rukovodio jednom od najstarijih pomorskih škola na Jadranu. Autor je jedne rasprave o gradnji brodova, koja je bila posvećena Martinovićevom učeniku Dmitriju Galicinu.

Vremeplov: Rođen Miloje Milojević

Kompozitor, muzikolog, pedagog i kritičar Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije u Beogradu, jedan od začetnika muzikologije u Srbiji rođen je na današnji dan 28. oktobra 1884. godine. Osnovao je beogradski orkestar “Collegium musicum” (“Četiri komada za klavir”, “Melodije i ritmovi sa Balkana”, “Pred veličanstvom prirode”).

Vremeplov: Osnovan Harvard

U Kembridžu, u američkoj državi Masačusets, na današnji dan 28. oktobra  1636. godine osnovan je Koledž Harvard, najstarija obrazovna ustanova u SAD.

Vremeplov: Rođen Džonas Salk

Američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk koji je 1953. godine pronašao vakcinu protiv dečje paralize rođen je na današnji dan 28. oktobra 1914. godine.

Seksualni predatori vrebaju: Olizuju se, šalju poljupce, zvižde…

Čak 92 odsto mladih žena u Srbiji doživelo je da ih neko seksualno uznemirava – dobacuje im na ulici, šalje lascivne poruke ili im se obraća sa: „zlato“, „cico“, „mačko“, „maco“… Autonomni ženski centar nedavno je objavio istraživanje „Mladi i iskustvo seksualnog uznemiravanja“ koje se bavilo koliko je seksualno uznemiravanje u Srbiji rasprostranjeno, ali i da li mladi umeju da ga prepoznaju. Rezultati koji su dobijeni nakon nekoliko meseci anketiranja mladih žena poražavajući su – svaka druga devojka doživela je da joj na ulici nepoznati muškarci šalju poljupce, oblizuju usne, ali i zvižde dok prolaze pored njih.
Prema podacima istraživanja, sa seksualnim uznemiravanjem susreću se devojke uzrasta od 18 do 30 godina, a nema pravila da li je neka od njih završila školu, fakultet, da li je zaposlena ili nezaposlena. Skoro svaka ispitanica barem jednom u životu susrela se sa jednim ili više oblika seksualnog uznemiravanja – na ulici, poslu, u autobusu ili prodavnici, dok je 14 odsto ispitanih žena doživelo sve vrste seksualnog uznemiravanja, od neprimerenih nadimaka, slanja poljubaca, lascivnih poruka, samododirivanja do ugrožavanja ličnog prostora, unoseći se u lice.
Ovakve situacije ostavljaju velike traume na žene koje ih doživljavaju, pogotovo zato što se plaše da se odbrane od seksualnih predatora. Kako za „Blic“ priča Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra, Srbija je tek od prošle godine takva i slična ponašanja kvalifikovala kao krivično delo polno uznemiravanje za koje je zaprećena novčana ili kazna zatvora do šest meseci. – Sve radnje sa seksualnom konotacijom koje čine da se osećamo poniženo ili uplašeno jesu krivično delo – kaže Sanja Pavlović.
Od kada je 1. juna prošle godine seksualno uznemiravanje postalo krivično delo, pa do kraja te godine podneto je 25 krivičnih prijava protiv punoletnih lica zbog polnog uznemiravanja. Ipak, samo za dva slučaja donete su presude, i to uslovne.

Predatori vrebaju i devojčice

Seksualni predatori se nisu libili ni da proganjaju devojčice! – Ovo krivično delo se goni po službenoj dužnosti jedino kada je reč o maloletnim žrtvama, što znači da bi punoletne žene morale da angažuju sopstvene advokate. Jasno je da neki procesi traju i tokom ove godine, ali ne bismo volele da vidimo trend u izricanju uslovnih osuda. Kao država i kao društvo moramo da pokažemo da nećemo više tolerisati seksualno uznemiravanje i da ćemo ga osuditi – kaže ona.
Neprijatne situacije dovode do osećaja duboke sramote i krivice, neželjenog prodora u sferu intimnosti, zbog čega je ženama teško da o tome progovore. – Čak i onda kada se odluče da progovore i potraže podršku, nailaze na neverovanje, nerazumevanje i umanjivanje njihovog iskustva. Sve ovo može da ostavi i dublje traume, pogotovo ako je žena i prethodno bila izložena nekom obliku seksualnog nasilja. Dugoročno može doći do gubitka samopoštovanja i samovrednovanja, što umnogome može uticati na percepciju sebe, samopouzdanja, svojih vrednosti i kapaciteta – kaže Sanja Pavlović.

Beskućnik sa kojim je dete provelo noć osuđivan zbog silovanja

Atila Tot (56), zvani Čita, beskućnik koji je osumnjičen za otmicu devetogodišnje devojčice E. Č., višestruki je povratnik u izvršenju imovinskih krađa, ali i silovanja, piše “Blic”. Tot je za silovanje osuđivan pre pet godina i dobio je kaznu od četiri godine zatvora. Opsežna potraga za E. Č. trajala je nešto više od 24 sata i svi koji su učestvovali u njoj bili su sa razlogom zabrinuti pošto su znali za Totovu kriminalnu prošlost. – Dobro je i sva sreća da se sve ovako završilo, jer je dete bilo sa čovekom koji je silovatelj i za to krivično delo je i služio već kaznu zatvora. Devojčica je dobro, urađeni su pregledi i nije ni u kom pogledu povređena. Nikome nije jasno kako je otac dozvolio tom čoveku da mu odvede dete koje inače i ne živi sa njim – ispričali su za “Blic” pojedini meštani Sente.

Devojčicu majka napustila, živi u hraniteljskoj porodici

Devojčica koja je nestala ne živi ni sa ocem niti sa braćom. Nju i njena dva brata majka je napustila i ona živi u okolini Bečeja, sa ocem Šandorom se samo viđaju pošto žive u hraniteljskim porodicama. E. Č. je sa jednim bratom od ranije smeštena u jednu hraniteljsku porodicu, a drugi njen brat živi kod drugih hranitelja. U vreme nestanka devojčice deca su bila na viđanju sa ocem. Naime, Atila Tot je došao na salaš na kome živi Šandor Čordaš, a njegova dva sina i ćerka trebala su sa ocem u istoj kući da provedu vikend. Tot je prespavao kod njih na fotelji, a sutradan je rekao ocu devojčice da će sa njom otići do prodavnice u nabavku hranu. To je bilo oko 11 časova i on je pristao da mu poveri ćerku uz obećanje da se vrate do 14 časova. Pošto se beskućnik i dete nisu vratili do uveče, otac je prijavio nestanak ćerke E. Č. – Više puta sam mu pomagao i ne vidim nijedan razlog zašto bi hteo da naudim mom detetu – rekao je otac Šandor Č.
Atila Tot je uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično delo otmica i za njega je doneto rešenje o zadržavanju od strane PU Kikinda PS Senta.
U ponedeljak na salašu, oronuloj kući u kojoj živi otac devojčice, do koje se dolazi neasfaltiranim putem na samom ulasku u Sentu, nije bilo nikoga. Komšije kažu da su ga videle da rano ujutru vozeći bicikl sam napušta salaš. Prema njihovim rečima Š. Č. je otac troje dece, ali deca ne žive sa njim već ih samo povremeno viđaju.
Pre nego što su devojčica i beskućnik pronađeni u nedelju popodne u napuštenoj kući kod stanice, salašu nije bilo moguće prići. Policija je došla kod oca i nikome, osim predstavnicima Centra za socijalni rad, nije bio dozvoljen prilaz.

Sarajevo: Objavlјen snimak vaspitačice kako maltretira dete u vrtiću

Na Fejsbuku je objavlјen video vaspitačice Amile Hasečić koja u privatnom vrtiću Kids Land u Sarajevu zlostavlјa jednog dečaka. Video je objavio Zejd Šoto, otac deteta koje je zlostavlјano. Nјegova porodica je vodila pravnu bitku od 2016. godine kada se dogodio incident, no bezuspešno, jer “nema dokaza”. Šoto kaže da je njegovo dete dobro, ali želi da upozori ostale roditelјe. “Naše dete je dobro hvala Bogu ali su druga deca sada izložena riziku i zato želimo da društvo ovo zna. Ovih dana smo videli drugu decu koja su nažalost izložena rizicima u vrtiću”, napisao je na Fjesbuku otac zlostavlјanog deteta. Prve znakove primetili su kad se dete počelo grčevito boriti protiv odlaska u vrtić.  “Dete je imalo isti odnos prema vrtiću, često plakanje i protivlјenje odlascima, molbe da ne ide danas i sutra i narednih nekoliko dana…”, napisao je Šoto između ostalog. Celu njegovu ispovest možete pročitati na postu koji je objavio na Fejsbuku: https://www.facebook.com/zejd.soto/videos/10218063805611913/

 

About the Author

admin