Vesti – 29.10.2018.

Hrnjaz: I vaspitačice su starešine

Zaposlenima u predškolskom obrazovanju ponovo nije priznato starešinstvo. “U tom smislu pisanim putem smo se obratili ministarstvu kako bi ukazali na tu nelogičnost”, kaže Ranko Hrnjaz, predsednik IO NSPRV. “Imali smo priliku da vidimo saopštenje nekih drugih sindikata koji ukazuju da su nastavnici (spram stručne spreme) iznad vaspitača, ali to nije tačno. Tačno je jedino da su učiteljima i nastavnicima predmetne nastave priznata prava starešinstva i da su zbog toga u višem razredu. Tako su učitelji i predmetni nastavnici, sa VII stepenom stručne spreme, u 9.1 platnom razredu, a oni bez starešinstva u 8.3 platnom razredu, odnosno jednako kao vaspitači sa VII stepenom. Isto važi i za one sa VI stepenom stručne spreme. Dakle, ne radi se o diskriminaciji o kakvoj su vam pisali drugi sindikati već o ponovnom izostanku starešinstva za vaspitač”, kaže on.
“To mora da se promeni jer vaspitači jesu starešine, jednako kao i učitelji i nastavnici. Vi vodite pedagošku dokumentaciju, matične knjige, imate 4 roditeljska sastanka godišnje i svakodnevne individualne sastanke sa roditeljima/starateljima. Takođe, vaspitači, jednako kao i druge starešine organizuju izlete, ekskurzije…a vode i dodatnu pedagošku dokumentaciju o svakom detetu. Ako to nije dovoljno da se i vaspitačima prizna starešinstvo onda ne znamo šta jeste. Problem je što je država tu naknadu za dodatno angažovanje uvrstila u koeficijent i ne vodi ga više kao dodatak”, kaže prof Hrnjaz. (→Saopštenja)

Uspešan i masovan Školski dan na Sajmu knjiga

Na 63. beogradskom Međunarodnom sajmu knjiga četvrtak  je tradicionalno Školski dan, namenjen organizovanoj poseti đaka, nastavnika i bibliotekara, a taj dan je održano i uručenje Sajamskih nagrada, između ostalog i za najbolju i najlepšu knjigu za decu. Tu najveću kulturnu manifestaciju u ovom delu Evrope, koja se odvija pod sloganom “Radost čitanja”, 25. oktobar 2018. su organizovano posetili učenici i nastavnici iz velikog broja škola iz Srbije i Republike Srpske a za koje su izdavači pripremili bogat program i tribine poput “Upoznaj omiljenog pisca”, ili one na kojoj će biti reči o lektiri kakvu bi đaci želeli.
Sa decom su se tokom celog dana družili naši najbolji i nagrađivani pisci – Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović, Gradimir Stojković i Stefan Tićmi koji su, između ostalog, potpisivali i najnovije knjige, “Fazoni i Fore”, “Neko se uselio u onu staru vilu”, “Ja Akiko” i “Peta devojčica, Marja”.
U  Sali Desanka Maksimović, od čijeg rođenja se ove godine obeležava 120 godina, je predstavljena tetralogija “Patuljci i Vile” Miloša Petkovića. Taj dan bio je  rezervisan i za promocije autora dečjih knjiga “predvođenih velikanom književnosti za decu” Slobodanom Stanišićem koji je za tu izdavačku kuću iz Čačka objavio brojne nagrađivane knjige i edicije poput “Deca čitaju srpsku istoriju” i “Vekovi srpske pismenosti”.
Na štandu “Pčelice” našle su se  i knjige koje su pred ovaj i prošlogodišnji Sajam đaci proglasili za najbolje i dodelili im Dositejevo pero – “Luna, mala teniserka” Bojana Ljubenovića, “Olimpijski san” Silvije Otašević. Među nagrađenim su i knjige “Ovčarsko kablarska klisura” Raše Popova, “Sličice” Gordane Timotijević, “Klizave priče” Igora Kolareva i “Ludvig Van Mocart” Vesne Aleksić.
Na štandu “Vulkančića”, Stanišić je predstavio i četiri najnovije knjige iz edicije “Istorijska potraga” namenjene onima koji imaju želju, znanje i veštinu da se snađu u vreme naših slavnih junaka – Miloša Obilića, Jelene Anžujske, Simonide i Stefana Nemanje, rekla je za Tanjug portparol te izdavačke kuće Lana Radisavljević koja je podsetila i na novi nastavak svetskog bestselera Njujork tajmsa “Priče za male buntovnice” o devojčicama i ženama koje su promenile svet.
Mladi ljubitelji pisane reči, na Sajmu su mogli naći i knjigu “Ja, Aleksija”, izdavačke kuće Klet, koja je pobedila na čitalačkom maratonu, ali i na poslednjem konkursu dečje kritike Dositejevo pero u kategoriji za starije osnovce.
Po rečima portparolke “Kreativnog centra” Jelene Dragojlović Školski dan bio je iskorišćen za promociju “PlanUM” dnevnika, Aleksandre Šarović Atanasovske, planera namenjenog školarcima, koji obiluje savetima za dobre veštine planiranja, kako bi bili što uspešniji u školi. Na štandu tog izdavača bila je i knjiga Jasminke Petrović “O dugmetu i sreći” po kojoj je snimljen film “Zlogonje”, kao i one koje je napisala Vesna Aleksić iz Edicije Princeza Sofija, dodala je Đorđević. Knjige je na štandu potpisivala Vesna Vidojević Gajović, čijoj su poslednjoj knjizi “Prvo letovanje jednog mačka” đaci pred Sajam dodelili drugu nagradu Dositejevo pero u kategoriji za mlađi uzrast.
U sali “Ivo Andrić” od 13 sati su uručene Sajamske nagrade za izdavača godine, izdavački poduhvat godine, za najbolju knjigu, najbolju i najlepšu dečju knjigu.

Tribina “Kakvu lektiru (ne) volim” na Sajmu knjiga

Jedna od najbolje osmišljenih tribina, koja je simbolično održana u sali “Desanka Maksimović” bila je posvećena  temama koje povezuju decu i knjige, a u četvrtak tema  je bila ” Kakvu lektiru (ne) volim”. Stalne pritužbe roditelja da deca neće da čitaju, da se samo zabavljaju pomoću elektronskih “gedžeta”, bile su povod da urednica pratećih programa Sanja Milić osmisli ovu tribinu koja podjednako interesuje i decu i roditelje.  Voditelj Vladimir Vukomanović Rastegorac je pozvao da učestvuju poznatog i omiljenog pisca za decu Ljubivoja Ršumovića i profesoricu srpskog jezika i književnosti Suzanu Dašić koja je došla sa svojim đacima iz osnovne škole “Mihailo Petrović Alas” na Dorćolu, dok je treći gost  književnica za decu Vladislava Vojnović bila sprečena da dođe jer se razbolela.
Rastegorac je skup otvorio pozivom đacima da slobodno učestvuju u razgovoru jer pitanje lektire, pre svega, pogađa njih. Ršumović, “večito dete” koji izuzetno dobro poznaje dečiju psihu, počeo je razgovor sećanjima na svoje detinjstvo na selu gde je bio đak pešak koji je morao ceo sat da hoda do škole i isto toliko da bi se vratio kući. U roditeljskoj kući nije imao knjiga, ali je, kako je sam kazao, “imao sreće” da dobije mladu ambicioznu učiteljicu koja je donela gomilu knjiga. Stanovala je kod njegovog ujaka pa su se sretali i izvan škole i tako je mali Ršumović mogao da pozajmljuje knjige. Ispričao je da je najviše voleo stihove Branka Ćopića i da je tako nastala njegova prva pesma, da je “pozajmio” od Ćopića rime, a tekst je sam smislio. Učiteljica im je donela i ceo godišnjak “Pionirskih novina”, u kojima je Ršumović čak objavio jedan tekst koji je učiteljica odabrala i poslala listu. Tako se polako stvarao pisac koji je smatrao i smatra da je najvažnije decu okružiti knjigama i pružiti im priliku da vide svoje ukućane (majku, oca i druge koji su živeli u njegovoj porodici) kako čitaju. “Navikao sam se da dok pešačim do škole i natrag zamišljam sebe kako učestvujem u avanturama mojih omiljenih knjiga za decu “Kroz pustinju i prašumu” Sjenkijeviča i sličnih i tako sam razvijao svoju maštu, naveo je Ršumović.
Prisutna deca su se složila da i oni vole taj dečiji roman kao i da svi vole romane Žila Verna jer su puna avantura. Tako smo došli da prvog kvaliteta koje treba da imaju knjige koje bi privukle pažnju učenika nižih razreda osnovne škole – da imaju priče o avanturama. Niko nije pominjao kao atraktivnu knjigu “Belu glavu”, iako je ta knjiga u lektiri i morala se čitati.
Profesorica Dašić je otkrila da ona svoje učenike pušta da sami biraju lektiru jer to daje najbolje retultate jer preko takvih knjiga zavole i čitanje. Ona je istakla da za njena predavanja o estetskoj strani neke knjige ima vremena i kasnije kada su đaci već zavoleli čitanje zahvaljujući knjigama koje ispunjavaju njihove zahteve. Ona je dodala da ništa neće pomoći da deca zavole čitanje ako im se naređuje ili zabranjuje čitanje nekih knjiga.
Ršumović je citirao neku finsku studiju koja insistira da cilj roditelja i nastavnika teba da bude srećna dece, jer takva deca mnogo lakše prihvataju sve obaveze koje im nameće škola.
Profesorica Dašić je predložila da svaki nastavnik prema ličnoj proceni svojih učenika odabere lektiru i da ona bude prema potrebama određenog uzrasta. Ona je pristalica prepuštanja deci da sama odaberu šta će da čitaju. Ršumovioć je podvukao da je za njega “zakon” kada je reč o lektiri ono što je kao mag dečije poezije Duško Radović koji je kazao “da treba deci da bude dozvoljeno da čitaju sve što žele pod uslovom da knjiga nije dosadna jer to je ‘smrt’ potencijalnog zaljubljenika u knjigu”.

Prometej” i “Službeni glasnik” izdavači godine

Nagrada 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga za najboljeg izdavača ravnopravno je pripala “Prometeju” iz Novog Sada i “Službenom glasniku” iz Beograda, saopštio je žiri. Za izdavački poduhvat godine proglašena je knjiga “Crnjanski – biografija jednog sećanja” Mila Lompara koju je objavilo Izdavačko preduzeće “Pravoslavna reč” iz Novog Sada. “Milo Lompar izvrsnim esejističkim stilom osvetljava životnu putanju velikog pisca i njegov položaj u srpskoj kulturi. Ukrštanjem različitih sadržaja – biografskih, književnih, političkih – u sudbini Miloša Crnjanskog, ova izvrsno opremljena i ilustrovana monografija predstavlja značajan doprinos u našoj književnosti i kulturi”, ocenio je žiri.
Dečija knjiga godine je “Gospodar solitera i druga čuda” Miladina Ćulafića u izdanju Srspke književne zadruge, koja je “rezultat autorovog prosvetno pedagoškog rada, a igra, sarkazam, ironija i nonsens čine glavna svojstva ovih zapisa čiji su autori deca”.
Specijalno priznanje za izdavača dodeljeno je Zavodu za udžbenike iz Beograda i Akademiji nauke i umjetnosti Republike Srpske. Najlepša dečija knjiga je “Princeza Sofija” autorke Vesne Aleksić u opremi Dušana Savića sa ilustracijama Bojane Stojanović (Kreativni centar, Beograd), a Specijalno izdanje za mladog dizajnera uručeno je Jeleni Vasiljević za knjigu “Hoster Beatrice: Miloša Švonje (Prometej, Novi Sad).
Specijalna nagrada za strip je dodeljena prvi put i to delu “Sat” Vujadina Radovanovića (crtež) i Dragana Lazarevića Lazara (scenario) u izdanju “Pčelice” iz Čačka
Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke pripalo je delu “Jasenovac – Aušvic Balkana. Ustaška imperija okrutnosti” Gideona Grajfa u izdanju Instituta za holokaust Šem olam (Izrael), Akademskog koledža Ono (Izrael), Fondacije za projekte edukacije za holokaust u saradnji sa Poljskim projektom za reastauraciju jevrejskih grobalja – FHEP. “Knjiga autora Gideona Grajfa, najpoznatijeg svetskog eksperta za Aušvic i uopšte holokaust koji se bavi tom problematikom preko 40 godina i koji je sačinio ovu knjigu obima 700 stranica neuobičajeno velikog formata, je zapravo odavno nedostajala i trebalo je mi da je sačinimo”, rekao je Simeunović.

Konkurs za godišnje nagrade “Dr Zoran Đinđić”

Univerzitet u Novom Sadu objavio je javne konkurse za predlaganje kandidata za godišnju nagradu “Dr Zoran Đinđić” za mladog naučnika i istraživača za 2018. godinu i godišnju nagradu “Dr Zoran Đinđić” za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka za 2018. godinu. Godišnja nagrada “Dr Zoran Đinđić” za mladog naučnika i istraživača dodeljuje se najboljem mladom naučniku i istraživaču sa teritorije AP Vojvodine. Dobitniku Nagrade dodeljuje se diploma i novčana nagrada u iznosu od 1.000.000 dinara. Predloge za dodelu nagrade “Dr Zoran Đinđić” za mladog naučnika i istraživača podnose naučne institucije.
Godišnja nagrada “Dr Zoran Đinđić” za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka dodeljuje se autoru odbranjenog diplomskog rada, završnog rada na master akademskim studijama ili magistarskog rada iz oblasti filozofskih i socioloških nauka. Dobitniku Nagrade dodeljuje se diploma i novčana nagrada u neto iznosu od 300.000 dinara. Predloge za dodelu Nagrade “Dr Zoran Đinđić” za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka podnose naučne institucije.  Pozivi za predlaganje kandidata otvoreni su do 30. novembra 2018. godine.

Šarčević: Prilika za nove korake u regionalnoj saradnji

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević ocenio je u petak, 26. oktobra da je konferencija “Vizija regionalne saradnje za kvalitetno obrazovanje i obuku”, koja se održava u Beogradu, prilika da se udruže napori i da se kroz saradnju, razmenu ideja i iskustava dođe do novih koraka u regionalnoj saradnji u oblasti obrazovanja. Na konferenciji povodom osnivanja Sekretarijata Inicijative za obrazovnu reformu u jugoistočnoj Evropi (ERI SEE), Šarčević je rekao da Srbija radi na razvijanju dobrih odnosa sa neposrednim susedima i zemljama u regionu jugoistočne Evrope, kao i da je aktivan učesnik u regionalnim inicijativama, među kojima je i ERI SEE. On je ocenio i da je saradnja u okviru regionalnih foruma i inicijativa važna za jačanje dobrosusedskih odnosa, stabilnost u regionu i unapređenje reformskih procesa, saopštilo je resorno ministarstvo. “Svoju predanost regionalnoj saradnji u oblasti obrazovanja i obuke, Srbija je iskazala i danas, kao domaćin Sekretarijatu Inicijative za obrazovnu reformu u jugoistočnoj Evropi”, kazao je Šarčević.
On je ocenio da je današnji skup prilika da se razmene mišljenja o tome šta treba promeniti kada je reč o sistemu obrazovanja kako bi učenicima i studentima bio omogućen viši stepen znanja i veština koji su neophodni za uspešno učešće na tržištu rada i kako bi se prilagodili uslovima koje donosi globalizacija. “Podelićemo iskustva o uspešnim trendovima, reformama i rešenjima”, kazao je ministar prosvete.
Na skupu su učestvovali i predstavnici ministarstava obrazovanja i tela koje se bave obrazovanjem iz zemalja regiona, kao i Antoaneta Angelova – Krasteva iz Evropske komisije, generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović, Ćezare Onestini iz Evropske fondacije za nauku. Na kraju skupa je usvojena i zajednička izjava, koja predstavlja potvrdu i podršku postojećim aktivnostima.

Dogodine izgradnja nove zgrade Biosensa i SKC u Novom Sadu

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i premijerka Srbije Ana Brnabić, obišli su u petak lokacije na kojima Vlada Srbije i Pokrajinska vlada zajednički realizuju izgradnju Naučno-tehnološkog parka, nove zgrade Instituta Biosens i Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu. Po obilasku radova Mirović je izjavio da će izgradnja nove zgrade Instituta Biosens, na površini od 7000 kvadratnih metara, početi 2019. godine. “U novom prostoru Institut Biosens efikasnije moći da razvija projekte koje je i do sada razvijao boraveći u prostoru zgrade Rektorata, koji nije bio adekvatan imajući u vidu značaj Instituta, potencijale, mogućnosti koje otvara za sva istraživanja i celu našu zemlju”, naveo je Mirović.
Mirović i Brnabićeva obišli su i lokaciju na kojoj će početi izgradnja zgrade Studentskog kulturnog centra u kojoj će biti smešten i novi restoran za ishranu studenata i drugi sadržaji. “Izgradnja tog objekta će takođe početi sledeće godine”, najavio je Mirović dodajući da su i za zgradu Instituta Biosens i Studentskog kulturnog centra obezbeđene građevinske dozvole.”Naučno-tehnološki park, koji će biti završen do kraja sledeće godine, Institut Biosens, Studentski kulturni centar – predstavljaju krunu Novosadskog univerziteta, jednog od najbrže rastućih univerziteta u ovom delu Evrope, sa sjajnim rezultatima u mnogo oblasti”, kazao je Mirović.
Brnabić je izjavila da su Naučno-tehnološki park i Institut Biosens, dva najveća i najvažnija projekta ulaganja u infrastrukturu koja podržava nauku, inovacije start-ap kompanije, koje će služiti Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji za, kako je navela, malo drugačiju paradigmu rasta i razvoja Srbije, koja se oslanja na ekonomiju znanja, inovacija i nauke. Brnabićeva je najavila da će sledeće godine biti formiran Fond za nauku, te da će više novca biti izdvojeno i za Fond za inovacije.

Raspisan međunarodni poziv za rekonstrukciju 33 škole

U okviru programa čiji je cilj da sva deca imaju bolje i kvalitetnije uslove za rad i učenje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je međunarodni poziv za podnošenje ponuda za modernizaciju 33 škole na teritoriji Srbije. Programom modernizacije škola, koji sprovodi Jedinica za upravljanje projektima u javnom sektoru, do sada je adaptirano, rekonstruisano ili dograđen o 109 škola u Srbiji. Poziv za podnošenja ponuda objavljen je u Službenom listu Evropske unije (OJEU) broj OJ S 207 od 26.10.2018. godine na Portalu javnih nabavki Republike Srbije, na internet stranici Naručioca i na internet stranici Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru d.o.o. Beograd.
Nabavka je podeljena po partijama i obuhvata 33 škole na teritoriji Republike Srbije. Program modernizacije škola se finansira iz sredstava zajma Evropske investicione banke u visini do 50 % od ukupne vrednosti Projekta, preostalih 50% se finansira od strane Republike Srbije, odnosno lokalnih samouprava kroz infrastrukturna ulaganja. Promoter i naručilac projekta je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje u saradnji sa “Jedinicom za upravljanje projektima u javnom sektoru” d.o.o. Beograd sprovodi Program modernizacija škola u Republici Srbiji.

Konferencija o srpskom kao stranom jeziku, uz podršku OEBS-a

U Beogradu je 26. oktobra počela četvrta Međunarodna konferencija “Srpski kao strani jezik u teoriji i praksi”, a šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao je da ovaj skup pruža presek reforme nastave i učenja srpskog kao nematernjeg jezika i priliku da se obeleži usvajanje novog programa za taj predmet. “Ova saradnja je sjajan primer glavnog načela kojim se Misija OEBS-a u Srbiji rukovodi u svom radu, a to je da kroz partnerstvo sa lokalnim zainteresovanim stranama podstičemo i promovišemo lokalno preuzimanje odgovornosti”, rekao je Oricio na otvaranju skupa u Rektoratu Univerziteta u Beogradu. Misija, prema njegovim rečima, pridaje jednaku važnost obrazovanju nacionalnih manjina na njihovim maternjim jezicima i učenju srpskog jezika, jer je “to od velikog značaja za integraciju nacionalnih manjina u društvo i njihovo buduće zaposlenje u Srbiji”.
Misija OEBS-a, istakao je, pomaže Srbiji u procesu reforme učenja i nastave srpskog kao nematernjeg jezika počev od razvijanja i izrade standarda za taj predmet, usavršavanja nastavnika, razvijanja pomoćnih nastavnih sredstva i izradu novog nastavnog programa, koji je u julu usvojen i počeo da se primenjuje. “Podržali smo, na primer, sertifikovanu obuku 200 nastavnika u pogledu novih standarda u školama gde je jezik nastave albanski i mađarski, a prethodnog vikenda smo pomogli u obuci 50 nastavnika u Novom Sadu”, rekao je Oricio. Podvukao je da je nastava srpskog kao nematernjeg jezika “dvosmeran proces” i pozvao nastavnike da uče jezike učenika koji su predstavnici nacionalnih manjina Rekao je i da Misija OEBS-a podržava odvijanje kursa albanskog jezika za nastavnike srpskog kao nematernjeg u južnoj Srbiji, i ujedno istakao da je komesar OEBS-a za nacionalne manjine učestvovao u izradi srpsko-albanskog rečnika za učenike, koji će biti pretočen u aplikaciju.
Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Anamarija Viček rekla je da se godinama ništa na državnom nivou nije dešavalo na planu nastave i učenja srpskog kao nematernjeg jezika, ali da je OEBS prepoznao važnost tog pitanja i pomogao u tome. OEBS je, navela je, 2014. podržao izradu studije na teritoriji opštine Preševa, Bujanovca i Medveđe što je, kaže, bio veliki korak u izradi standarda za srpski kao nematernji jezik. Viček je istakla da su promene vezane za migracije donele izazove Ministarstvu prosvete u smislu da decu migrante treba uključiti u redovno obrazovanje i navela da je u toku rad na programu nastave i učenja srpskog kao stranog jezika. “Srbija je prepoznata kao unikatna u celoj Evropi jer se jedino ovde manjinsko obrazovanje bazira na obrazovanju na maternjem jeziku, a paralelno sa tim se stavlja veliki naglasak na savladavanje jezika države”, rekla je Viček. Navela je i da u Srbiji postoje tri programa za učenje srpskog jezika – za srpski jezik za decu čiji je to maternji jezik, za srpski kao nematernji jezik i za srpski kao strani jezik, zaključivši da za učenje srpskog kao nematernjeg postoji značajna stručna i politička podrška.
Prorektor Univerziteta u Beogradu, profesor Petar Marin, rekao je da je ova konferencija važan skup ne samo za Srbiju i srpski narod, već i za ceo region, “jer je srpski jezik važan stub identiteta koji treba očuvati”. Konferencija – četvrta po redu – trajaće do 28. oktobra i okupiće oko 80 učesnika iz 14 zemalja koji će tom prilikom izložiti svoje radove, a kao rezultat skupa nastaće Četvrti zbornik. Skup je organizovao Centar za srpski kao strani jezik Filološkog fakulteta, uz podršku Misije OEBS-a.

Sanad: Digitalna učionica za zanimljiviju nastavu

Učenici prvog razreda izdvojenog odeljenja Osnovne škole ”Jovan Popović” u Sanadu u opštini Čoka, nastavu pohađaju na moderan način, odnosno u digitalnoj učionici, zahvaljujući konkursu resornog ministarstva. Zahvaljujući savremenoj opremi i elektronskim udžbenicima nastava u toj seoskoj školi deci je postala veoma zanimljiva. Uz pomoć audio i vizuelnih efekata, nastava je zanimljiva, učenicima drži pažnju i praksa pokazuje da su deca mnogo više angažovana. Tako se sada predmeti kao što su srpski jezik, matematika, svet oko nas, muzička i likovna kultura, odvijaju uz pomoć računara, na elektronskoj tabli.
Izdvojeno odeljenje čokanske OŠ ”Jovan Popović” u Sanadu je jedna od 2.000 obrazovnih ustanova kojoj je resorno ministarstvo odobrilo sredstva za uređenje digitalne učionice. Deci je vizuelna percepcija veoma važna, a zahvaljujući elektronskim udžbenicima znanje im je na dohvat ruke. Nastava se odvija kombinovano sa klasičnim udžbenicima. Dobit je, u svakom slučaju, višestruka. ”Deca dolaze do stola i rade za računarom dok ostali prate na platnu šta učenik radi i na taj način dobijam povratnu informaciju što je vrlo zanimljivo i mnogo više uradimo na taj način nego na dosadašnji”, kaže Jelica Bačkuljin, učiteljica.
Projekat ”Digitalna učionica” predstavlja veoma koristan način da se u školama u seoskim sredinama nastava modernizuje, kako ne bi zaostajala za ustanovama u većim centrima. Zato je ovaj projekat povod da se konkuriše za sredstva kako bi se nastava u selima dodatno unapredila. Škola u Sanadu ima 84 učenika, nastava se odvijaju pre podnevnoj smeni za učenike od prvog do osmog razreda. Osnovna škola u Sanadu nedavno je rekonstruisana, tako da su postavljeni novi prozori, uređena je fiskulturna sala, a uređeni su i toaleti. Sanad je samo jedno od izdvojenih odeljenja čokanske škole ”Jovan Popović” koju ukupno pohađa preko 300 učenika.

Vremeplov: Umro kralj Milutin

Na današnji dan  29. oktobra 1321. umro je srpski kralj Stefan Milutin Nemanjić. Tokom njegove vladavine od 1282. Srbija je proširila granice na severu i na jugu i doživela ekonomski i kulturni razvoj, postavljene su osnove zakonodavstva i državne uprave. Podigao je i obnovio više crkava i manastira (Gračanica, Nagoričino).

Vremeplov: Potpisan Evropski ustav

Lideri Evropske unije potpisali su na današnji dan 29. oktobra 2004. godine u Rimu evropski ustav, a 25 zemalja članica EU su imale rok od dve godine za njegovu ratifikaciju.

Vremeplov: Hrvatska pristupila Kraljevini SHS

Hrvatski sabor je, posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu, na današnji dan 29. oktobra 1918. godine proglasio raskid državno-pravnog odnosa sa Habsburškom monarhijom i proglasio pristupanje Hrvatske Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Vremeplov: Umro Džozef Pulicer

Na današnji dan 29. oktobra 1911. godine umro je Džozef Pulicer, američki novinski magnat, jedan od začetnika “žute štampe”, iz čije se fondacije svake godine dodeljuje “Pulicerova nagrada” za novinarstvo, karikaturu, američku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku.

Vremeplov: Rođen Džuls Ejer

Na današnji dan 29. oktobra 1910. godine rođen je engleski filozof Džuls Alfred Ejer, čija se knjiga “Jezik, istina i logika” smatra manifestom logičkog pozitivizma (“Zasnivanje empirijskog znanja”, “Problem saznanja”, “Pojam osobe”).

Sporazum o saradnji o zaštiti dece na internetu

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić i direktor Fondacije Šer Danilo Krivokapić potpisali su 25. oktobra u Beogradu Sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti i zaštite dece na internetu. Sporazum uređuje međusobnu saradnju Ministarstva i Fondacije u cilju efikasnijeg delovanju na poboljšanju uslova za bezbednost dece i prevencije nasilja nad decom i među decom na internetu i razvoja Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu i platforme “Pametno i bezbedno-Smart and Safe”.
Već dve godine u okviru ministarstva radi Nacionalni kontakt centar, a Matićeva kaže da su edukatori tog centra obišli 87 gradova u Srbiji i da je u sklopu te edukacije obuhvaćeno više od 9.000 dece i 3.000 roditelja, kroz predavanja o bezbednosti dece na internetu. “Svi materijali Šer fondacije koji se odnose na bezbednost na internetu, biće deo našeg edukativnog materijala koji se prezentira, ali očekujemo i predavače iz te fondacije”, rekla je Tatjana Matić. Nacionalni kontakt centar prošle godine je imao oko 6.000 poziva, od toga polovina su bili pozivi dece, a druga polovina roditelji. Matićeva navodi da su im se na početku rada za pomoć “najviše obraćale bake i deke”.
Danilo Krivokapić kaže da će se saradnja odnositi na deljenje resursa, jer ministarstvo ima dobru mrežu komunikacije sa školama i državnim organima, a fondacija je radila brojna istraživanja, brošure, vodiče. “Ministarstvo je dobra tačka kako bi mogli da širimo znanja koja smo skupljali poslednjih pet godina”, rekao je Krivokapić.

Uhapšen napasnik iz beogradskog tramvaja

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je u petak  da je uhapšen muškarac koji je napastovao devojku u vozilu beogradskog gradskog prevoza. Ministar je za TV Prva rekao da je beogradska policija identifikovala i uhapsila I.M. (1981.), sa prebivalištem na beogradskoj opštini Palilula. On se sumnjiči da je u tramvaju koji saobraća na liniji broj 2 u Beogradu polno uznemiravao dvanaestogodišnju devojčicu na taj način što ju je preko garderobe dodirivao po intimnim delovima tela. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. “On se sumnjiči za ovu užasnu stvar, svi smo bili pogođeni i potreseni onim što smo videli na tom snimku i kao roditelj mogu da kažem da ne postoji mogućnost da to mirno posmatrate i da ne osetite ogroman bes i ljutnju zato što se tako nešto dogodilo”, rekao je Stefanović. On je dodao da je policija brzo reagovala.
“Nadam se da ćemo moći brzo i od sudskih organa da dobijemo pravdu i da to neće biti jedan od onih slučajeva koji će proći lagano, već da će ozbiljno pokazati da nije dozvoljeno da neko maltretira decu”, rekao je on. Stefanović je rekao da je Srbija sigurna zemlja, grad Beograd takođe siguran grad i da želi da se svaki građanin oseća bezbednim, kao i da deca u svakom momentu budu bezbedna. Snimak iz jednog beogradskog tramvaja, koji je u petak  osvanuo na Fejsbuku, izazvao je reakciju u javnosti. Na snimku, koji je objavljen na stranici “Uživo iz beogradskih tramvaja i buseva”, vidi se kako jedan muškarac prilazi devojci i maltretira je na očigled drugih putnika.

Tribina “Škola kao sigurno mesto”

Na tribini „Škola kao sigurno mesto”, koju je organizovala Mreža organizacija za decu Srbije – MODS u saradnji s „Plej centrom”, a koju je podržao Odsek za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, predstavlјeni su rezultati ankete o bezbednosti u školi, u kojoj je učestvovalo 100 dece. Nјihovi odgovori su se uglavnom odnosili na  uređenost ustanove i školskog dvorišta, ali su poželeli da nema omalovažavanja i vređanja među vršnjacima, te da nastavnici imaju prisniji odnos s učenicima, da više brinu o njima i da im pomažu u rešavanju problema.
Profesorka Odseka za pedagogiju dr Slađana Zuković istakla je da je bezbednost učenika u školi neostvariva bez učešća roditelјa i porodice. – Potrebno je motivisati roditelјe da aktivno učestvuju sa školom u vaspitanju dece – kazala je dr Slađana Zuković. – Škola i nastavnici imaju obavezu da povrate poverenje roditelјa, odnosno da ih uvere u to da su bitna karika u vaspitanju dece i u školi. Da bismo uopšte mogli govoriti o partnerskom odnosu škole i roditelјa, odgovornost mora biti podelјena. Ona je istakla da je najvažniji korak u procesu kreiranja škole kao sigurnog mesta – umrežavanje profesionalaca na različitim institucionalnim nivoima, kao što su obrazovni, te sistem socijalne zaštite, zdravstveni sistem, mediji, visokoškolske institucije u cilјu preventivnog delovanja.
Direktor Mreže organizacija za decu Srbije Saša Stefanović ukratko je predstavio ono što je urađeno kroz projekat „Jačanje snaga deteta u prevenciji zaštite od nasilјa” i najavio kampanju „Bez nasilјa – škola kao sigurno mesto”. – Škola treba da bude sigurno mesto za svu decu, a tribine poput ove pomažu da ona to postane – kazao je Stefanović. – Ukoliko želimo da ostvarimo cilјeve koje se odnose na obrazovanje dece, moramo početi od osnove, odnosno da škola bude otvorena, topla, sigurna, i da omogući svakome da se razvije u odgovornu osobu. Tek tada na red dolazi obrazovanje i usvajanje informacije, koje je u sigurnim uslovima lakše i lepše.
Po Stefanovićevom mišlјenju, podrška je uvek presudna. Kako je rekao, svako dete koje je uspelo da se izbori s teškim životnim okolnostima, s nasilјem kojem je bilo izloženo, imalo je najmanje jednu podržavajuću odraslu osobu koja mu je pružila ruku i pomogla da prevaziđe krizne situacije. – Važno je da s tim budu upoznati članovi porodice, ali i svi oni koji su u okruženju deteta, pre svega nastavnici u školi. Zbog toga je potrebna obuka da bi imali „alate” koji bi im pomogli u prevazilaženju izazova – objasnio je Stefanović, i dodao da nastavnici imaju veliku odgovornost i treba da budu svesni toga da u svakom trenutku u nekom od njih dete može da prepozna osobu koja mu može pomoći da se izbori s nasilјem koje trpi, u porodici, u školi, ili da neće biti odbačeno i osuđeno.

Majkić: Podelјena odgovornost u vaspitanju dece i mladih

Direktorka „Plej centra” u Novom Sadu Katarina Majkić istakla je da je odgovornost na celoj zajednici i da je škola odgovorna jednako kao i porodica prilikom vaspitanja dece i mladih. Ona je zaklјučila da, kada je dete izloženo porodičnom ili vršnjačkom nasilјu, roditelјi, učitelјi, nastavnici, socijalni radnici, komšije, treneri, vršnjaci, mogu biti ti koji će mu omogućiti da se nosi s nepovolјnim okolnostima i izazovima s kojima se suočava.

Kina: Nožem izbola 14 dece u vrtiću

Kineska policija saopštila je da je 14 dece ranjeno rano u petak 26. oktobra ujutro u napadu nožem u vrtiću u zapadnom gradu Čongćingu. Napad u vrtiću Sinšiđi izvela je 39-godišnja žena identifikovana samo kao Liu, navodi se u saopštenju, objavljenom na blogu policije, prenosi AP. U Kini je proteklih godina zabeleženo više ovakvih incidenata, za koje su pretežno optužene mentalno obolele ili gnevne osobe, napominje američka agencija.

Francuska uvodi policajce u škole?

Francuska vlada je saopštila 26. oktobra da razmatra planove da dovede policajce u školu, kao deo napora da se izbori sa nasiljem u školama nakon niza incidenata.  Ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastane izjavio je nakon sastanka sa ministrima pravosuđa i obrazovanja da se očekuje da vlada predstavi planove zvaničnicima naredne nedelje. U najproblematičnijih područjima nije isključena mogućnost prisustva policajaca u školama, uz saglasnost direktora, rekao je Kastane, preneo je AP. Sastanak je sazvan nakon pojave video snimka na kome se vidi učenik koji je pretio profesoru lažnim pištoljem prošle nedelje. Francuski međi su izvestili da su još četiri učenika pretila nastavnicima lažinim pištoljima početkom meseca u Avru.

About the Author

admin