Vesti – 31.10.2018.

Sukob nadležnosti Pokrajine i Republike koči izbor direktora

Juče je Ranko Hrnjaz, predsednik NSPRV uputio dopis ministru Šarčeviću u kome ga podseća da je ovaj sindikat  “još prilikom izrade nacrta ZOSOV-a ukazivao na moguće probleme oko izbora direktora škola na teritoriji AP Vojvodine zbog nejasno definisanih nadležnosti između Republike i Pokrajine“. „Aktuelni ZOSOV je u potpunosti razvlastio školske odbore kada je u pitanju izbor direktora ili VD direktora i samim tim zaposlene i roditelje lišio bilo kakvog uticaja na izbor direktora, iako su oni najzainteresovaniji za funkcionisanje škola. Nažalost, u velikom broju slučajeva stav politike je dominantan kod imenovanja direktora, a u AP Vojvodini se to radi i na nezakonit način, što unosi nemir i strah među zaposlene i roditelje. Posledica je da gotovo 90% konkursa na teritoriji AP Vojvodina nije okončano u zakonom predviđenom roku, a u mnogim školama umesto izbora direktora, škole su dobile vršioca dužnosti neretko bez ikakvih kompetencija“ piše Hrnjaz.
„Kao ozbiljna organizacija koja je svesna da i od najgorih zakona je gore bezakonje, smatramo da bi Vi morali dati uputstvo po kome  konkursna dokumentacija za izbor direktora treba da se šalje onome ko vrši izbor direktora, a to je ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nakon toga, resorno ministarstvo bi potraživalo, po službenoj dužnosti, mišljenja i saglasnosti od nacionalnih saveta, pokrajinskog sekretara… Na taj način bi se izbegla sadašnja situacija gde se nepoštuju rokovi predviđeni zakonom“ kaže prof Hrnjaz. (→Saopštenja)

Brnabić: Reforma obrazovanja da nam deca uče kako da misle, a ne šta da misle

Premijerka Ana Brnabić otvorila je u ponedeljak, 29. oktobra “Digital, Life, Design” (DLD) salon, jednu od dve najvažnije konferencije u Evropi uz poruku da održavanje tog skupa u Beogradu, pruža priliku da se promovišu srpski talenat i inovacije, osnaže naša preduzeća, instituti, akademije i umetnici, kao i da se umrežimo s najboljima u svetu. Podsetila je da je Vlada Srbije započela reformu obrazovanja kako bi ga učinila savremenijim, zabavnijim, više fokusiranim na analitičko razmišljanje i rešavanje problema i na to da nam deca uče kako da misle, a ne šta da misle. U prilog tome, navela je najvažnije stvari koje su uvedene u poslednjih 15 meseci, među kojima je IT i programiranje kao obavezni predmet u osnovnim školama, obezbeđen pristup internetu u svim osnovnim školama, uz ulaganje dodatnih 10 miliona evra u pristup brzom Internetu za škole u 2019. godini.
Dodala je da nastojimo da, uz podršku privatnog sektora, sve osnovne škole u Srbiji dobiju barem osnovnu IT opremu, a da se počev od ove školske godine, u osnovnim školama širom Srbije sprovodi pilot projekat digitalnih udžbenika u 2.000 učionica i najavila nastavak investicija za potpunu digitalizaciju udžbenika u 2019. godini.
Podsetila je da je povećan broj specijalizovanih IT razreda u srednjim školama skoro pet puta, kao i kapaciteti tehničkih fakulteta, kako bi mogli da upišu 20 odsto više studenata nego pre dve godine. Prema njenim rečima, opredeljeno je oko 100 miliona evra za investicije u infrastrukturu kako bi se omogućilo bolje okruženje za start-apove, inovativne kompanije i istraživanje i razvoj. U tom smislu, navela je da će radovi na Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu biti gotovi do oktobra sledeće godine, da je u Novom Sadu gradi i najsavremenija zgrada za Institut BioSens, dok će za manje od mesec dana u Nišu biti obeležen početak izgradnje Naučno-tehnološkog parka u Nišu…

Danas je Svetski dan štednje: Banke organizuju programe finansijske edukacije

Narodna banka Srbije od 29. oktobra do 2. novembra obeležava Svetsku nedelјu štednje programima finansijske edukacije. Osim posete Centru Narodne banke Srbije za posetioce u Ulici kralјa Petra 12 u Beogradu, uz stručno vođenje kroz stalnu postavku i tematske izložbe, planirano je održavanje različitih aktivnosti iz oblasti finansijske edukacije za mlade, saopšteno je iz NBS. Biće realizovane radionice „Moj budžet i ja”, „Dinar – naš novac” i „Znamenite ličnosti na opticajnim novčanicama”, kao i turnir u edukativnoj igri „Finansije za kasnije”. Svetski dan štednje ustanovlјen je 31. oktobra 1924. godine na skupu bankara u Milanu, kada je osnovan i Međunarodni institut za štednju. Bankarski sektor i finansijske institucije Svetski dan štednje obeležavaju svake godine sprovođenjem različitih aktivnosti.

Finansijsko obrazovanje počinje od džeparca

Deca u Srbiji, kada odrastu, živeće u sasvim drugačijem svetu. To “drugačiji” važi i za sistem plaćanja. Zato finansijsko obrazovanje postaje sve bitnije. Banke već poduže nude mogućnost da se tinejdžerima i mlađim od 16 godina omogući da imaju račun i raspolažu novcem koji se na njemu nalazi. A finansijsko obrazovanje mladih u svetu je već gotovo obična stvar. Kod nas je nedavno Ministrastvo prosvete krenulo sa projektom “Uklјučivanje finansijskog opismenjavanja u sistem obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji”. Partneri su Udruženje banaka Srbije i kompanija “Viza”. Obuhvatiće decu od predškolskog uzrasta, pa do završetka osnovne škole.
O tome koliko će to sve pomoći da buduće generacije lakše znaju da upravlјaju novcem i kada je vreme za prvi račun i karticu dr Ljubodrag Savić sa Ekonomskg fakulteta u Beogradu kaže: – Treba biti jako obazriv. Deca moraju prvo da nauče da novac ne pada s neba. Bilo bi dobro kada bi mogli da sami zarade makar deo džeparca jer bi tada bili odgovorniji kod trošenja novca. Mislim da im ne bi trebalo stvalјati na raspolaganje kartice i veće sume novca dok ne postanu zreli i odgovorni.
U bankama smatraju da su lekcije o upravlјanju novcem jako bitne. U Erste banci nude tekuće račune pod specijalnim uslovima populaciji od 16 do 27 godina. Održavanje se ne naplaćuje .Ovi klijenti ne dobijaju  mogućnost dozvolјenog minusa niti čekove. Dobijaju debitnu karticu gde je trošenje limitirano sumom na računu. Ova usluga je sve popularnija, pa u banci beleže da mesečno otvore preko 500 omladinskih računa.
U Centru za finansijsku edukaciju Erste banke kažu da je to što se deci daje mogućnost da određene sume novca troše po svom nahođenju dobro.Tako se razvija samopouzdanje i omogućuje se lakše osamastalјivanje mladih. Oni preporučuju da se mladim korisnicima računa omogući da novac troše po svom nahođenju, ali uz sugestije roditelјa. Džeparac treba da bude redovan, a to je moguće ako i sami roditelјi primau redovno platu. – Isplate na nedelјnom nivou su se dobro pokazale kod dece od 12-13 godina. Nakon toga savet je da se pređe na mesečne uplate – kaže direktor sektora za rad sa stanvništvom u Erste banci Zoran Aleksić. – Držite se dogovorenog iznosa i izbegavajte dodatna davanja. Deca treba ovaj novac da troše prema svom nahođenju, a ne za osnovne potrebe kao što su hrana i odeća. Isto tako džeparac ne treba da bude za kažnjavanje i nagrađivanje.
Decu koja su dobila karticu treba naučiti da se odgovorno odnose prema  podacima, pre svega PIN-u, kao i šta da rade ako karticu izgube. Takođe treba da budu obazrivi kada svoje podatke unose  na linkove ili šalјu mejlove gde se to traži, kako ne bi postali žrtve krađe ličnih podataka.

A koliki džeparac?

Suma novca koju će deca i omladinci dobijati na svoj račun zavisi od mogućnosti porodice. Džeparac ne treba da bude suviše mali jer će dete tako biti isklјučeno iz svoje društvene grupe. Ukoliko se deci stavi na raspolaganje  preveliki yeparac neće naučiti da definiše prioritete, niti će naučiti da treba nekada nečega da  se odreknu.   

Kovin: Đaci i nastavnici OŠ kod pobratima u Sloveniji

Osnovna škola „Đura Jakšić“ u Kovinu zbratimila se sa školom „Velika dolina“ iz istoimenog mesta blizu Brežica u Sloveniji. Bratimlјenju je kumovalo pančevačko Udruženje Slovenaca „Logarska dolina“, tačnije njihova podružnica u Kovinu. Direktorka OŠ „Đura Jakšić“ iz Kovina Ivanka Momirov je sa 16 učenika od četvrtog do osmog razreda i četiri nastavnika bila gost škole u Sloveniji.
 – Nјihova škola je mala, ima tek 130 đaka, ali je lepo uređena, čista, prelepa, priroda je divna, još uvek smo pod utiskom svega što smo videli tamo. I kod nas kada dođe neko sa strane, pohvali kako je i naša škola i lepa i čista, ali je u Sloveniji to sve na višem nivou – kaže direktorka ove škole, koja je pedagog po struci.
Prema njenim rečima, slovenački đaci imaju organizovan doručak i ručak u školi, koji sami uzimaju i sklanjaju posle za sobom, pomažu, recikliraju plastiku, ambalažu i imaju posebne kante za ostali otpad.  Imaju i štand sa raznim voćem, kojim u svakom momentu mogu da se posluže, ako ogladne. Nastava u slovenačkoj školi traje od 7.35 do 16.15, a kovinski đaci i nastavnici mogli su da se uvere kako je dobro uređena u svakom smislu.
-Domaćini su bili izuzetno lјubazni. Imali smo jezičke radionice, časove kreativnog pisanja, govorilo se o Prešernu i Vuku Karadžiću – kaže nastavnica Maša Vuletić i dodaje da su logičke igre i zadaci u prirodi privukli najveću pažnju učenika i nastavnika. Kovinci su dočekani uz zvuke pesme „Oj, Moravo“ i uz recital. Učenici su tokom tri dana imali obroke u školi, a smeštaj kod svojih vršnjaka. Naši đaci izveli su igrokaz „Volimo Sloveniju“, sa delovima na slovenačkom, jer su neki đaci pohađali kurs slovenačkog jezika u kovinskoj školi. -Dobili smo pohvale za nastup, a nakon toga obišli nekoliko kulturnih mesta, dvorac Šentvid i grad Mokrice, gradsko jezero Brežica, muzej u kom je i biblioteka, kao i rodnu kuću filologa i akademika prof.dr Jožeta Toporišiča – kaže nastavnica Maša Vuletić.
Učenici su bili smešteni u porodicama svojih vršnjaka koji su ih individualno u večenjim časovima, odveli u obilazak terma „Čatež“, kao i u lokalne restorane i kafiće. Deca su se brzo zbližila, pa je na rastanku pala i pokoja suza, a direktorka kovinske škole pozvala ih je da budu gosti Kovina iduće godine. Prevoz đaka do Slovenije finansirala je kovinska lokalna samouprava. Proletos je delegacija slovenačke škole boravila u Pančevu i Kovinu, dok je prošle nedelјe dvadeset đaka i nastavnika uzvratilo posetu OŠ „Velika dolina“. Predsednik „Logarske doline“ Josip Veber, koji je takođe bio u Sloveniji, kaže da su se domaćini svojski potrudili da dočekaju naše đake i tokom trodnevne posete, prirede im bogat kulturni i sportski program.

Najveći turnir za video- igricu “Pab dži”održan u Novom Sadu

Nekada zabava za decu, a danas ozbiljna industrija sa profesionalnim turnirima. Reč je o video-igricama. Najveći turnir u Srbiji za igricu “Pab dži” održan je u nedelju u Novom Sadu, a organizatori  su pozivali i učesnike, i publiku da im se pridruže. https://www.youtube.com/watch?v=EXM9SOUs6Ns

Ruma: Mesta u vrtiću za još stotinak mališana

U Rumi su otvorena još dva objekta vrića, koja obezbeđuju mesto za stotinak mališana. Cilj lokalne samouprave je da smanji listu čekanja na minimum, a upravo se to i realizuje. Predsednik Opštine Ruma je tim povodom obišao objekte i poželeo dobrodošlicu mališanima ali i stručnom osoblju ove ustanove. Roditelji su zadovoljni što će od sada i njihova deca moći da pohađaju vrtić. I njima će svakako biti lakše, naročito kada oba roditelja rade, kako i sami navode. U novootvorenim objektima vrtića, osim radosnih mališana, zadovoljstvo nisu mogli sakriti ni vaspitači, posebno oni kojima je ovo prvo zaposlenje.
Direktor vrtića je iskazao važnost proširenja kapaciteta kako bi sva deca bila podjednako zbrinuta, a i za njih same socijalizacija je veoma bitna, jer će se u okruženju svojih vršnjaka osećati lepo i zadovoljno. Uz podršku i pomoć lokalne samouprave Opštine Ruma, i zalaganja predsednika da osim besplatnog vrtića, boravak u istom bude zabavan, koristan i prijatan, u rumskoj opštini lista čekanja postaje zaborav. To je zapravo ono što je lokalna samouprava i obećala. Opština Ruma jedna od retkih koja je svoje planove vezane za proširenje kapaciteta predškolske ustanove veoma brzo sprovela u delo. Pri tom, besplatan boravak dece, na radost su mnogih sugrađana, naročito roditelja i mališana čiji osmesi sve govore.

NIS donirao 17 miliona dinara za dečje igralište u Kikindi

U okviru programa „Zajednici zajedno 2018″ , kompanija NIS podržala je ukupno 26 projekata čijom će se realizacijom značajno unaprediti kvalitet života i rada građana u 12 gradova i opština širom Srbije – navodi se u saopštenju kompanije NIS, a povodom objavljivanja konačnih rezultata ovogodišnjeg konkursa. Odobreni projekti biće sufuinansirani sa ukupno 114,5 miliona dinara, i to u oblastima obrazovanja, sporta, kulture, ekologije, javnog zdravlja i socijalne zaštite. Od 15 projekata, koliko je sa teritorije Kikinde i okolnih mesta pristiglo na konkurs „Zajednici zajedno”, nezvanično saznajemo da je 7 projekata ušlo u uži izbor, a konačna odluka komisije je da bude podržan i sufinansiran projekat Udruženja građana „Kikindski forum”, kojim je planirano postavljanje dečjeg igrališta u samom centru Kikinde. Na taj način, ukupan novčani fond predviđen konkursom za Kikindu, tačnije 17 miliona dinara, biće iskorišćeno za izgradnju i opremanje dečjeg igrališta.
Podsećamo, kompanija NIS je nedavno obavestila javnost da je glasanje za projekte koji će biti realizovani u okviru programa „Zajednici zajedno 2018″ izazvalo veliko interesovanje i da je za ponuđene inicijative glasalo nekoliko desetina hiljada građana. Međutim, tokom glasanja uočene su i nepravilnosti koje su dovele u pitanje regularnost samog procesa. Ne precizirajući o kakvim nepravilnostima se radi, u saopštenju je navedeno da je u želji da otkloni svaku sumnju u izbor projekata, kompanija NIS donela odluku da obustavi glasanje na sajtu www.zajednicizajedno.nis.eu  i poništi rezultate online glasanja. U skladu sa tom odlukom, Konačnu reč o projektima koji će biti podržani donela je komisija koju čine predstavnici kompanije NIS i 12 lokalnih zajednica.
Program društvene odgovornosti „Zajednici zajedno” jedan je od najznačajnijih projekata NIS-a koji se uspešno sprovodi već 10 godina u saradnji sa lokalnim zajednicama u Srbiji. Tokom tog perioda realizovano je preko 900 projekata vrednih više od milijardu dinara, a koji su značajno unapredili život građana u zajednicama u kojima kompanija posluje – Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Pančevo, Kikinda, Zrenjanin, Kanjiža, Srbobran, Žitište i Novi Bečej. Od ove godine programu se priključio i grad Požarevac, čime je NIS nastavio da proširuje krug partnerskih zajednica u Srbiji – navodi se u saopštenju kompanije NIS, a povodom objavljivanja konačnih rezultata ovogodišnjeg konkursa „Zajednici zajedno”.

Ekskurzije, trošak za kućni budžet roditelja?

Većina roditelja hvata se za glavu, kada treba dete da pošalje na ekskurziju. Uz strepnju da sve bude u redu, brigu predstavlja i visoka cena putovanja. Recimo, za petodnevne ekskurzije predškolaca potrebno je izdvojiti oko 250 evra, a o putovanjima u inostranstvo, na koje odlaze srednjoškolci, da i ne govorimo. Jednodnevni izlet učenika je oko 3 hiljade dinara. Sve u svemu, to je još jedan udar na kućni budžet. Proveravali smo kako roditelji izlaze na kraj sa tim i da li mogu da podnosu troškove ukoliko imaju više dece školskog uzrasta.   https://www.youtube.com/watch?v=zkyZxSLlnIw

Vršac: Vrtić “Bubamara” dobio novo igralište

Mališani vrtića “Bubamara” u Vršcu od prošle nedelje maju još jedan razlog za osmeh. Zahvaljujući sredstvima prikupljenim humanitarnom karticom “Veliko srce” i istoimenom projektu koji realizuju Eurobanka i Fondacija Ana i Vlade Divac, dobili su obnovljeno igralište. U dvorištu vrtića Bubamara postavljene su nove drvene kućice, letnje učionice i poligon. Uz nabavku novih zanimljivih i edukativnih sprava, obnovljene su i stare kako bi bile bezbednije, a mališani su jedva dočekali da ih sve isprobaju.
Sve sprave prilagođene su i deci sa smetnjama uz razvoju, a koristiće ih oko 150 dece u ovom objektu. “Nama kao ustanovi to znači – veliko je sve kao kuća, šta da vam kažem. Dobiti na poklon igralište nije mala stvar i ne dešava se svaki dan, tako da smo danas presrećni, i mi i deca, kao što vidite”, kazala je Emilija Dangubić, direktorka PU “Čarolija” Vršac. Kroz akciju čiji je cilj da doprinese bezbrižnom odrastanju najmlađih, do sada je prikupljeno i uloženo već više od 62 miliona dinara za ustanove u kojima borave deca. Za fondaciju Divac ovo je nastavak uspešne saradnje sa Vršcem. “U Vršcu radimo već sedam godina, kroz omladinske projekte, i radili smo sa puno volontera, omladinaca, sa Gradom, organizacijama civilnog sektora i neformalnim grupama, tako da je naša saradnja sa Vršcem uvek u vezi mladih i oko dece”, istakla je Ana Koeshall, direktor Fondacije “Ana i Vlade Divac”.
Ovakvi primeri višestruko su značajni za čitavu zajednicu, jer lokalna samouprava izdvaja velika sredstva za plate zaposlenih, za boravak i shranu dece i vrtićima, ali budžet ponekad nije dovoljan za dodatna ulaganja. Ovom prilikom razgovarano je i o budućim koracima i daljoj saradnji Grada i Fondacije Ana i Vlade Divac.

U Srbiji 2.400 dece kojima je potrebna palijativna nega

Ne postoje precizni podaci, ali se procenjuje da u Srbiji ima između 1.500 i 2.400 dece kojima je potrebno palijativno zbrinjavanje, istaknuto je danas na prvom Kongresu za pedijatrijsko palijativno zbrinjavanje održanom u Institutu za majku i dete. Upravnik Pedijatrijske klinike u Institutu za majku i dete dr Vladislav Vukomanović kaže da je prepuna sala u kojoj se održava skup ohrabrujući znak da naša zemlja prepoznaje taj segment zdravstvenog zbrinjavanja i zdravstvene nege kao veoma važan. “U Srbiji prema nekim podacima postoji između 1.500 i 2.400 dece kojima je potrebno palijativno zbrinjavanje. Uslove je neophodno ostvariti na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite”, rekao je Vukomanović za Tanjug.
On je dodao da je cilj palijativnog zbrinjavanja da se obezbede svi uslovi da bolesnici sa najtežim obolenjima, kojima je neposredno ugrožen život, provedu najveći deo vremena u svojoj kući u okruženju svoje porodice. Vukomanović kaže da je u Institutu za majku i dete trenutno 17 ili 18 pacijenata koji su za palijativno zbrinjavanje. “I bolesnici sa teškim hemato-onkološkim obolenjima spadaju u grupu za palijativno zbrinjavanje, ali na sreću veliki deo te dece se može na kraju izlečiti”, naglasio je on.
Doktorka Slavica Ostojić kaže da je sa napretkom medicine sve uspešnije leče teške bolesti kod dece i adolescenata i da je smrtnost sve manja. “Međutim, sve je više bolesnika koji boluju od teških neizlečivih bolesti i sa produženim životnim vekom. Neophodno je da se pobrinemo da kvalitet života te dece i njihovih porodica bude što bolji”, naglasila je ona na skupu.
Pre dve godine (2016.) objavljen je nacionalni program za palijativno zbrinjavanje dece u Srbiji. Formirana je radna grupa Ministarstva zdravlja za palijativno zbrinjavanje dece sa ciljem da se ubrza implementacija palijativnog zbrinjavanja dece u praksi, izradom stručno metodoloških uputstava. Do skora je palijativna nega bila fokusirana uglavnom na potrebe starijih pacijenata koji boluju od neizlečivih bolesti, dok su potrebe dece za tom vrstom nege bile predviđene. “To se menja u poslednjih nekoliko godina u svetu pa i u Srbiji. Palijativno zbrinjavanje dece je bazirano na istim principima kao i kod odraslih osoba, moraju se respektovati različitosti i specifičnosti potrebe deca i njihovih roditelja”, pojašnjava Vukomanović.  Podseća da porodica želi, ali i njihovo teško bolesno dete bude zbrinuto u kućnim uslovima okružen najmilijima, ali i da teško bolesna deca žele da ostanu kod kuće.
Praksa pedijatrijske palijativne nege počinje sistemski da se razvija sedamdesetih godina prošlog veka. Ustanovljena je sa ciljem da se smanji patnja teških bolesnika i njegove porodice i obezbedi najbolji kvalitet nege tokom života i u periodu umiranja. Predviđeno je da Kongresi pedijatrijske palijativne medicine budu održani jednom u dve godine sa ciljem da se razmene domaća i internacionalna iskustva o novim saznanjima što se tiče pedijatrijskog palijativnog zbrinjavanja.

Nemanja, uprkos nepravdama sistema, završio dva fakulteta

Nemanja Aksić iz Bora, ima tek 23 godine, a već je zaradio diplomu na jednom i na drugom fakultetu – nakon Hemijskog, završni rad odbranio je i na Elektrotehničkom. Međutim, iako je u pitanju vredan i posvećen momak, student sa sjajnim prosekom, obrazovni sistem naneo mu je strašne nepravde. Nemanja kaže da ne može da se odluči da li više voli fiziku ili hemiju, a odluku da istovremeno upiše oba fakulteta podstakle su nagrade upravo iz ova dva predmeta. “Zbog takmičenja iz fizike i hemije nisam morao da polažem prijemni ispit da bih upisao željene smerove na Hemijskom i Elektrotehničkom fakultetu. Dobio sam indekse i u oba je stajao pečat, koji je označavao da sam na budžetu. A onda su me pozvali sa Hemijskog, kada su otkrili da sam upisan na ETF i rekli su mi da imam dve opcije: da se prebacim na samofinansiranje, ili da odustanem” – počinje priču Nemanja, dodavši da prema zakonu o Visokom obrazovanju, student koji pohađa dva fakulteta, nema prava da na oba bude finansiran iz budžeta.
Dakle, zakon je rekao svoje, ali Nemanja nije odustao. Motiv da nastavi da studira hemiju, između ostalog, bilo je i to što je bio polaznik Petnice. U ovoj istraživačkoj stanici, on je već četiri godine saradnik. – Organizacija je jedan od ključnih elemenata kako bi se uspešno realizovalo studiranje – kaže Nemanja, koji je Hemijski završio sa prosekom 9,17, a ETF sa 9,07
I treći put mu je birokratija podmetnula nogu, kada je nakon upisanog mastera na Hemijskom fakultetu pokušao da upiše master studije i na Elektrotehničkom. Kako kaže naš sagovornik, došlo je do zabune oko ESPB bodova, te je ispalo kao da ih on nema dovoljno za upis ovog nivoa.
Ipak, ovaj marljivi i pametni momak, bar  za sad, ne želi da ode iz Srbije. – Biću ovde sigurno još godinu dana, dok ne završim master, a na doktorske najverovatnije u inostranstvo. Upitan da objasni šta za njega znači povoljno, i šta je potrebno da bi jedan takav um ostao u Srbiji, Nemanja skromno kaže da mu je najbitnije da ima mogućnost da se bavi nekom oblasti koja ga zanima i koja ima perspektivu, a tek onda pominje ekonomsku stabilnost. Na pitanje da li ima u vidu određene stipendije za dalje studiranje u inostranstvu, Aksić kaže su otvorene mogućnosti poput Holandije, Nemačke i Engleske, i da svakako ne bi išao na usavršavanje o svom trošku.
I pored napornog rada i mnogo učenja, Nemanja ima vremena za druženje, sviranje gitare, i sport. Košarkom se bavi godinama, pri završetku osnovne škole, proglašen je za učenika, ali i sportistu generacije. Takođe, bio je i član košarkaškog tima na ETF-u, koji je ostvarivao značajne rezultate
Nemanja je izrazio i zahvalnost što je uz njega uvek stajala porodica. Maksimalnu podršku pružaju mu roditelji i brat, mada priznaje da su “u početku govorili da su dva fakulteta možda mnogo”. Ali, ima li onih koji zameraju uspeh? – Zavidnih uvek ima, i na fakultetu čak, profesora, asistenata. Ali, sve se to da regulisati: komunikacija je najbitnija – prostodušno kaže on.

Vremeplov: Umro Njegoš

Na današnji dan 31. oktobra 1851 godine u Cetinju je umro crnogorski vladika, filozof i državnik Petar II Petrović Njegoš, veliki epski pesnik, autor slavnog dramsko-epskog dela “Gorski vijenac”. Kao državnik postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834 i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep “Luča mikrokozma”, dramu “Lažni car Šćepan Mali”, pesme…

Vremeplov: Prvi zakon o poroti u Srbiji

Na osnovu ustava iz 1869. (Namesnički ustav), 31. oktobra 1871 donet je prvi zakon o poroti u Srbiji, koji je stupio na snagu 1. januara 1872.

Vremeplov: Umro  Felini

Italijanski režiser Federiko Felini, koji je pedesetih godina XX veka postao vodeće ime italijanskog i svetskog filma umro je na današnji dan 31. oktobra  1993. Jedan od najistaknutijih predstavnika italijanskog neorealizma dobitnik je tri Oskara za filmove “Ulica”, “Kabirijine noći” i “Osam i po”. Proslavili su ga i “Amarkord”, “Sladak život”, “Đulijeta i duhovi”.

Vremeplov: Luter stavio na javnu raspravu reformu crkve

Na današnji dan 31. oktobra 1517. godine ogorčen mnogobrojnim zloupotrebama crkve, nemački sveštenik Martin Luter okačio je na vrata katedrale u Vitenbergu i stavio na javnu raspravu 95 teza o reformi crkve. Time je u nemačkim zemljama počela Reformacija, a Luter je postao jedan od njenih vođa.

Vremeplov: Rođen Vermer

Jan Vermer (Vermeer), jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je medju najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene (“Pogled na Delft”, “Žena s pismom”, “Devojka s djerdanom”, “U ateljeu”, “Čas muzike”) rođen je na današnji dan 31. oktobra 1632. godine.

Vremeplov: Umro Hudini

Američki mađioničar, poreklom mađarski Jevrejin Hari Hudini, najpoznatiji mađioničar XX veka umro je  31. oktobra 1926. Rođen kao Erih Vajs, promenio je ime u čast francuskog mađioničara Robera Hudina.

Vremeplov: Tokom derbija poginuo  učenik

Na današnji dan 31. oktobra 1999. godine tokom 113. fudbalskog derbija “Partizana” i “Crvene zvezde” u sukobima navijača poginuo je učenik Aleksandar Radović (17). To je bio prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u Jugoslaviji.

Prokrastinacija: Naučite dete da ne odlaže svoje obaveze

Posmatrati decu kako prolaze kroz samodestruktivni proces zvani prokrastinacija može biti jako bolno. Vaše opcije su da gledate šta se dešava i ne preduzmete ništa, da „pomognete” tako što ćete uraditi deo posla ili čak ceo posao ili, ono najteže, da ih naterate da posao urade sami, uz zasigurno ozbiljan otpor i svađu. Ali nijedno od ovih rešenja nije dobro. Nijedno neće poboljšati život vašeg deteta niti ga osposobiti da preuzme kontrolu nad svojim životom. Donosimo vam tri sasvim jednostavne tehnike bazirane na naučnim istraživanjima, kojima bi trebalo da naučite svoju decu, kako bi uspeli da izbegnu sva iskušenja koja im odvlače pažnju od obaveza.

Ohrabrite dete da putuje kroz vreme uvek kad vam se učini da odlaže obaveze

Zabavan način da deci ukažete kako prokrastinacija na njih utiče jeste da ih ohrabrite da putuju kroz vreme. Recite im da zatvore oči i da zamisle kako će se osećati onog trenutka kad završe obavezu koju žele da odlože, a kako će se osećati ako to ne urade, tj, ako odluče da odlažu i dalje. Ponekad je to jedino što je potrebno – jasna slika o tome da, ako ne očiste svoju sobu sad, planina prljavih čarapa, razbacanih majica i igračaka će samo postati veća, pa će sutra, umesto da izađu napolje da se igraju ceo dan morati da čiste. Ako shvate koliko će im bolje biti sutra ukoliko posao završe danas, biće im lakše da prionu na zadatak.

Pomozite detetu da se pokrene

Veliki deo problema prokrastinacije dolazi od osećaja da je zadatak koji nas čeka strašno veliki i težak. Za domaći zadatak ponekad su potrebni sati rada, ali za jedan, prvi zadatak, često je dovoljno nekoliko minuta. Od nečeg se mora početi. Početi znači napraviti mali korak. Zato pomozite detetu da u okviru nekog velikog cilja postavi sebi više malih, pa će svako pojedinačno ispunjenje delovati bliže i lakše da se ostvari. A kad ga ostvare pomisliće „Hej, pa ovo i nije bilo tako teško!” i motivacija će porasti.

Podstaknite dete da počne lakšim zadacima

“Ako želite da promenite svet počnite sa nameštanjem svog kreveta. Ako namestite krevet svakog jutra, ispunićete prvi zadatak tog dana. To će vam dati mali, ali važan osećaj ponosa i ohrabriće vas da pređete na sledeći zadatak, pa onda sledeći, pa sledeći. A onda će do kraja dana, taj jedan mali zadatak prerasti u gomilu obavljenih poslova na koje možete da budete ponosni”, William H. McCraven, Admiral mornarice SAD. Kao što smo već rekli, počinjanje nekog posla zapravo je najteži deo. Možda je to neka neželjena posledica toliko puta ponovljenog – obaveze su važnije od igre. I zbog toga često osetimo potrebu da počnemo od najtežeg. Ovo stvara nepotreban stres i povećava mogućnost prokrastinacije. Oslobodite svoje dete iz kandži njegovih sopstvenih misli. Pomozite im da pronađu delove posla koje vole i neka počnu odatle. Ako nauče da tako započinju svoje zadatke, preuzeće kontrolu nad situacijom i znaće da od svakog posla naprave uživanje – manje ili više.

Hrvatska: Ispovest majke čiji se sin (13) obesio zbog jezive igrice

Trinaestogodišnjak iz Hrvatske koji je sebi oduzeo život bio je strastveni igrač igrice Doki Doki Klub književnika (Doki Doki Literature club). Nјegovi roditelјi ne mogu sa sigurnošću okriviti igru za smrt sina, no kažu da ozbilјno sumnjaju. Strašno su uznemireni načinom na koji se ubilo njihovo dete. Naime, dečak se obesio na način na koji se ubio i jedan od glavnih likova u igri, jedan od onih koji se dugo vremena borio s depresijom. “Od trenutka kada je ušao u igru, do trenutka kada se obesio prošla su tri meseca. Je li igra kriva? Ne mogu to da potvrdim. Ali mogu da sumnjam. Neću nikada saznati je li taj čin došao kao svesno želјena radnja ili rezultat igre”, kazala je slomlјena majka.
Doki Doki se lako skida, download je besplatan, a roditelјski pristanak nije potreban. Igru je dosad skinulo više od milion korisnika, a postoje i ozbilјni fanovi, cosplay scena, kostimografija… Na četovima i forumima igrači se fotografišu u kostimima iz igre, s dugim noževima u rukama… “Koliko god roditelјi mislili da svoju decu mogu da kontrolišu na internetu, oni o tome pojma nemaju. Ono što me nervira i boli je stavlјanje naglaska na informatiku u školama, uvođenje tableta, vaj-faj sistema. Upravo je u školi moj sin na svom laptopu igrao tu igru”, kazala je majka.
Doki Doki počinje nevino, kroz druženje u virtualnom društvu i zadatke vezane uz pisanje poezije na temelјu ponuđenih reči i pojmova. Polako igrač odlazi u mračni svet. Igrač se bavi poezijom kako bi osvojio neku od devojaka, a pritom mu se nude određeni pojmovi. Igra ohrabruje i biranje reči poput patnja, samoća, depresija, bol, samoubistvo. “Nemamo još potvrda, no verujemo kako bi igra mogla da bude uzrok njegove smrti. Likovi u igri sugerišu određene stvari i modele ponašanja, a igrač odlučuje šta će da napravi. Oni vas doslovno zavedu i virtualni svet pretvore u realni. To je najmučniji deo priče”, ispričao je otac.
Ono što se kod ove igre događa naziva se ‘rušenje četvrtog zida’, odnosno rušenje granice između realnog i virtualnog sveta. ‘Ozbilјni’ igrači se time i hvale, smatraju kako su ulaskom u tu zonu postali misteriozni, intelektualno nadmoćniji od drugih. Istragu otežava činjenica da se igra sama ruši i nestaje s igračevog računara, pritom uništavajući sve sačuvane fajlove i podatke. Ponovnim otvaranjem priča je drugačija, s novim mračnim scenama i više grafike, piše Slobodna, a prenosi net.hr. https://www.youtube.com/watch?v=R53Z4x-IdD4

 

About the Author

admin