Vesti – 03/04/11.2018.

Odlaže se primena zakona o javnoj upravi

Obaveštavamo Vas da se odlaže primena Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016, 108/2016 i 113/2017) i Zakona o zaposlenima u javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 113/2017) za godinu dana. Očekuje se da primena navedenih propisa otpočne 01. januara 2020.godine. 

Šarčević: Problemi zaposlenih u vrtićima biće rešeni … u naredne dve godine

Problemi zaposlenih u predškolskom obrazovanju nisu gurnuti pod tepih, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da veruje da će ti ljudi biti iznenađeni stepenom povećanja plata koje ih očekuje naredne godine. ” Šarčević je to rekao na predstavljanju novog programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja “Godine uzleta” čiji je cilj celovit razvoj i dobrobit deteta kroz integrisani pristup učenju, povezivanje igre i drugih aktivnosti, kao i izgradnja smislenih odnosa sa vršnjacima i odraslima u prostoru koji je inspirativan.
Upitan kada će zahtevi sindikata da se plate finansiraju direktno iz republičkog bužeta biti rešen, Šarčević je rekao da je to pokušavao više puta zajedno sa drugim ministrima. “To nije gurnuto pod tepih, ali to bi zahtevalo silne promene Zakona, oko poreza … “, rekao je Šarčević i dodao da misli da će to polako, za godinu, dve, kada se primeni Zakon o sistemu plata morati da legne. Za sada koristimo mehanizme da se vrše pritisci na lokalne samouprave koje to ne rade, time što im se ne uplaćuju redovno sredstva, rekao je ministar. Ministar je ocenio da je bitno da su ti ljudi ušli kroz grupe i platne razrede u profile koji im odgovaraju. “To je nešto što nisam mogo da rešim, jer bi to tražilo od 18 do 20 miliona dinara koje smo morali da uzmemo od lokala, što nije bilo moguće bez izmene poreza”, kazao je on. “Mehanizam da se interveniše da predsednici opština ne potroše pare koje su dobili za predškolske ustanove već da ih odmah upate rešićemo u naredne dve godine”, rekao je ministar.

Američka privredna komora: Izazovi u sudstvu, ekologiji, obrazovanju

Članice Američke privredne komore ocenile su 1. novembra da je veliki problem poslovanja u Srbiji neefikasan rad sudova, kao i da postoje izazovi u oblasti zaštite životne sredine i obrazovanja, dok su predstavnici vlade poručili da su reforme u mnogim oblastima dale rezultate i da će one biti nastavljene. Na konferenciji “Šesto prolazno vreme – otključavanje reformi” predstavljeni su rezultati istraživanja, u kojem su članice AmCham-a govorile o izazovima s kojima se susreću prilikom poslovanja u Srbiji, ali i o pomacima koji su ostvareni. Poslovno okruženje u Srbiji u istraživanju je ocenjeno trojkom na skali od 1 do 5, rečeno je na konferenciji, na kojoj su predstavnici vlade govorili o ostvarenim reformama i planovima za poboljšanje uslova poslovanja.
Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da se uspešno sprovodi reforma obrazovnog sistema Srbije i da bi imali kvalitetnog radnika moramo decu da pripremamo od predškolskog uzrasta. On je naveo da je puno toga do sada urađeno, da je započeta reforma obrazovanja u osnovnim školama gde je u toku drugi i treći ciklus i da je sustina u tome da se menja odnos prema učenju i nastavi, i to tako što se vise ide na primenu stečenog znanja. “Najviše je postignuto na polju digitalizacije, prvi smo po uvođenju programiranja kao obaveznog predmeta u osnovnoj školi”, rekao je on i dodao da imamo i dobar program reforme visokog i gimnazijskog obrazovanja. Kada je reč o srednjim školama, on je istakao da je jako puno urađeno na uvođenju dualnog obrazovanja i da smo od 400 učenika u dualnom obrazovanju od pre neku godinu povećali njihov broj na 4.500 za 32 obrazovna profila, kao i da u sada u tome učestvuje 600 kompanija.

Nemerljiv doprinos Karlovačke gimnazije srpskom obrazovanju

Svečanom akademijom i otvaranjem Konfucijive učionice namenjene izučavanju kineskog jezika i kulture, najstarija gimnazija u Srba, Karlovačka gimnazija, obeležila je 227 godina od osnivanja. “Ovo je veliki dan za Karlovačku gimnaziju, ali i celokupno srpsko obrazovanje i istoriju. Značaj ove gimnazije je bio i ostao nemerljiv”, izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. Podsetivši da su se “pod zvonjavom zvona tri karlovačke crkve”, odškolovali prvi moderni srpski intelektualci poput Borislava Mihajlovića Mihiza, Branka Radičevića, Jovana Sterije Popovića, Sime Milutinovića Sarajlije, Đorđa Natoševića, Mirović je rekao da upravo oni i njihova velika dela čine tradiciju ove škole. “Ovi velikani, ali i plejada drugih manje poznatih za prosvećivanje našeg naroda, obavezuju nas da i u budućnosti nastavimo da podržavamo sve programe i sadržaje Karlovačke gimnazije”, kazao je predsednik.
 Svečanoj akademiji prisustvovali su i savetnik ministra prosvete Aleksandar Pajić i šefica Kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre. https://www.youtube.com/watch?v=IkQVO3yZ54Q

U pripremi zakon  o Sremskim Karlovcima

Prilikom obeležavanja 227-me godine od osnivanja Karlovačke gimnazije, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović najavio je i da je u pripremi zakon koji će na sveobuhvatan način doprineti očuvanju kulturnog nasleđa Sremskih Karlovaca i razvoju svih potencijala te opštine. U Sremskim Karlovcima, u sedištu naše duhovnosti, Pokrajinska vlada realizuje niz projekta u delu komunalnog, infrastrukturnog i turističkog razvoja”, kazao je on. “Danas nas je u Sremskim Karlovcima okupila Karlovačka gimnazija, sa svojom tradicijom i značajem, želimo da budemo dostojni vremena koje je iza nas ali i vremena pred nama”, ocenio je Mirović. “Vlada Srbije osnovala je Radnu grupu koja će raditi na izradi Zakona o Sremskim Karlovcima, sa ciljem očuvanja kulturnog ambijenta, ali i izgradnje Univerziteta u Sremskim Karlovcima i to je zadatak i veliki poduhvat od nacionalnog značaja na kome ćemo zajedno raditi u budućnosti”, rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević. “Vlada Srbije osnovala je Radnu grupu koja će raditi na izradi Zakona o Sremskim Karlovcima, sa ciljem očuvanja kulturnog ambijenta, ali i izgradnje Univerziteta u Sremskim Karlovcima”, rekao je Šarčević i dodao: “To je veliki poduhvat od nacionalnog značaja na kome ćemo zajedno raditi. Da naši Karlovci postanu srpski Haidelberg ili Oksford”.

Ulaganje u obrazovanje jedan od prioriteta ministarstva i Vlade

Ministar Šarčević rekao je na svečanosti u Sremskim Karlovcima da je ulaganje u obrazovanje jedan od prioriteta tog ministarstva i Vlade Srbije, jer je znanje najvažniji resurs svakog društva. On je istakao i da Ministarstvo prosvete zajedno sa Vladom Srbije, pokrajinskom vladom i lokalnim samoupravama već ulaže u obnovu mnogih srednjih škola u Srbiji, navodeći primer gimnazija u Surdulici, Senti i Karlovcima. Šarčević je najavio i da će ulaganja u obrazovne ustanove biti nastavljena i naredne godine. “Zadatak nam je da poboljšamo uslove za rad i učenje, da podignemo kvalitet nastavnog programa, da, između ostalog, gradimo nove učeničke domove…”, rekao je ministar prosvete. On je ponovio da se radi i na tome da srednje obrazovanje postane obavezno i da će to dovesti do još većeg ulaganja države u obrazovni sistem. Šarčević je podsetio i da je Vlada Srbije osnovala je Radnu grupu koja će raditi na izradi Zakona o Sremskim Karlovcima, sa ciljem očuvanja kulturnog ambijenta, ali i izgradnje Univerziteta u Sremskim Karlovcima. “To je zadatak i veliki poduhvat od nacionalnog značaja na kome ćemo zajedno raditi u budućnosti”, rekao je ministar Šarčević.

Tribina “100 godina Vojvodine u Srbiji” na FPN

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1, novembra održana je tribina “100 godina Vojvodine u Srbiji”. Kratak čas istorije studentima Fakulteta političkih nauka o Srbima u Austrougarskoj i njihovoj autonomiji održali su episkop novosadski i bački Irinej i akademik Kosta Čavoški. Za obojicu je proslava jubileja prisajedinjenja Vojvodine Srbiji veoma značajna i tu nema ničeg spornog. Sporan je izgleda samo naziv pokrajine. “Vojvodstvo Srbija, tako se zvalo, ne Vojvodina, i Tamiški Banat su konstituisani 18. novembra 1849. godine, i to je bila teritorijalna autonomija”, rekao je akademik Kosta Čavoški. “Po mom skormnom mišljenju, treba govoriti o prisajedinjenju ili krajeva iznad Save i Dunava ili po redu nabrajati Srem, Banat, Bačka i Baranja ili kazati prisajedinjenje Srpskog Vojvodstva Kraljevini Srbiji”, naveo je episkop Irinej. Za vreme Kraljevine Jugoslavije Vojvodina nije ni postojala, saglasni su episkop i akademik. Za njeno uspostavljanje obojica krive komunistički režim koji se vodio antisrpskom politikom – što slabija Srbija, to jača Jugoslavija. Da li je u Vojvodini moguć kosovski scenario, obojica odrično odgovaraju, ali kažu da treba biti na oprezu. “Mislim da je pokušaj takvog scenarija realniji za Rašku oblast, a za današnju Vojvodinu lično ne mislim da je moguće”, smatra episkop Irinej. “Po mom sudu ta opasnost je prisutna sve dok postoji Autonomna pokrajina Vojvodina i zato je treba ukinuti”, zaključio je Čavoški.

Odliv mozgova – serija bez srećnog kraja: Odbranila tezu pa odjurila  na aerodrom

Na pitanje da li među njegovim bivšim studentima ima više onih koji odlaze ili onih koji ostaju ovde, s obzirom na to da mladima često govori da budućnost treba graditi u svojoj zemlji,  predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), prof. dr Vladimir Kostić kaže da je siguran da je i dalje više onih koji ostaju, mada “Gorgona sa one strane granice relaksira uslove i širi ruke”. “Bojim se da je stanje u nekim probitačnijim oblastima, tipa IT struke, znatno teže nego u mojoj struci.  Na Elektrotehničkom fakultetu, bio sam u komisiji devojci koja je branila tezu, i osim komisije, najbližih rođaka i nekoliko prijatelja, auditorijum nije bio pun. Sa strane su stajala dva velika kofera. Po završetku odbrane, ona je sa roditeljima, koji su delovali kao da su na sahrani, iznela posluženje, uz izvinjenje da žuri na aerodrom jer putuje u inostranstvo, gde je dobila posao. Kući smo se svi vratili bolesni. Druga slika koju nosim je sa jedne, inače uvek svečane proslave na ETF, na kojoj su umesto najbolje diplomiranih studenata u, čini mi se, trećini slučajeva nagrade primali roditelji, čija su deca već otišla” – priča Kostić.

Savez za školski sport: Takmičenja za više od 180.000 učenika

Kako bi pobolјšao navedenu statistiku, Savez za školski sport Srbije trenutno u sistem školskih sportskih takmičenja uklјučuje više od 180.000 učenika i učenica kroz 15 sportskih grana. Značajna je podrška Ministarstva omladine i sporta, a neki od najvažnijih projekata koje sprovodimo su „Đak reporter“, „Sport u škole“, „Tvoj lajk za naš ples“, istakao je Želјko Tanasković, i dodao kako su iz ove organizacije naročito ponosni na projekat Zdravo Rastimo, koji se sprovodi u saradnji sa kompanijom „Nestle“. Kako je istakla Koralјka Novina Brkić, do danas su u projekat Zdravo Rastimo uklјučene 294 škole i više od 25.500 učenika je učilo o zdravoj ishrani. U novoj, osmoj sezoni učešće će uzeti 90 nastavnika, dok će biti uklјučeno i 6.720 sedmaka, a za sedam godina, koliko se projekat sprovodi, u realizaciju njegovih cilјeva i edukaciju dece „Nestle“ je u Adriatik regionu uložio milion evra.

Mina Todorović osvojila prvu nagradu “Čitalačkog maratona”

Mina D. Todorović osvojila je prvi nagradu drugog kola akcije Čitalačkog maratona u organizaciji izdavačke kuće “Klett”, knjigom “Jaje, mleko voda” koja joj je, pored povelje, donela i 500.000 dinara. Svečano proglašenje dobitnika nagrade i četvoro pisaca koji su osvojili od drugog do petog mesta, održano je 31. oktobra u Vukovoj zadužbini, a skup je otvorila direktor “Klett”-a Gordana Knežević Orlić koja može da se pohvali da je izdavač na čijem je čelu ove godine najuspešniji izdavač udžbenika za osnovne škole u Srbiji, a Čitalački maraton koji je prvi put organizovan prošle godine je njihova društveno odgovorna akcija čiji je cilj da neguje srpsku književnost za decu i mlade i motiviše mlade od 11 do 14 da čitaju. Knežević Orlić je kazala da ovom akcijom žele da podrže pisce koji pišu za mlade, jer su oni uglavnom skrajnuti. Otkako je pokrenuta akcija “Čitalački maraton” za neobjavljeni roman, već za ovogodišnji je stiglo 435 rukopisa, a konkurs je zatvoren 15. aprila 2018. godine. Nakon prvog konkursa, otvoreno je 520 čitalačkih klubova širom Srbije sa 8.500 članova.
Glavni žiri sastavljen od nastavnika srpskog jezika i književnosti u osmogodišnjim školama širom Srbije imao je ove godine 157 članova koji su pet odabranih naslova prosledili stručnom žiriju kojim je predsedavao književni kritičar Petar Arbutina, a članovi su bili Dragana Đeđez Iljukić urednica u “Klett”-u i Krsta Popovski književnik, takođe, uredniki u “Klett”-u. Oni su odabrali da nagrada pripadne Mini D. Todorović, a pohvaljene su i preostale četiri knjige koje će biti objavljene.
Prvoplasirani roman je odštampan u tiražu od 10.000 primeraka, jer će svaki član kluba dobiti primerak besplatno. Ostale četiri knjige će se prodavati po veoma povoljnim cenama.
“‘Klett’ će pomoći školama da organizuju pet radionica na kojima će učenici moći da iznesu lično mišljenje o svakoj od knjiga i na kraju će članovi čitalačkih klubova glasati za najbolji roman po njihovom mišljenju. Drugo mesto je osvojila, prema oceni stručnog žirija, Biljana Lana Maksimović sa knjigom “Osnovci”, treće je pripalo Biljani Marković Jevtić “Najvijam za šaptača”, četvrto mesto pripalo je “Kad dnevnik progovori” Ivane Knežević i peto mesto je osvojio Boris Jašović “Ex Yu pionir”.
U kratkoj izjavi Tanjugu, pobednica Todorović (1964) je kazala da je do sada pisala price koje su objavljivane u “Politikinom zabavniku”, u tematskim zbirkama fantastičnih priča, i u antologiji “Novija srpska pripovetka” . Za pozorišni komad za decu “Tamaš” dobila je nagradu “Pavle Beljanski”. Ona se pohvalila da je njena trilogija “Virovi” koji čine romani “Vir svetova”, “Gamiž” i ” Magma” doživela nekoliko izdanja kod “Portalibrisa”, a da je sada prevedena na engleski i očekuje da će uskoro biti objavljena u Velikoj Britaniji.
Nagrađeni roman “Jaje, mleko, voda” je prvenac za mlade i na pitanje kako se opredelila da ga napiše ona je odgovorila da stanuje blizu škole i dok sedi u parkiću sluša šta sedmaci i osmaci pričaju. Tako je nastala priča o devojčici koja je došla iz malog mesta u provinciji i teško se navikava na veliki grad. Ni njena porodica se ne snalazi, ali Dara im pomaže, a tu su i novi prijatelji i njen pas koji je stigao za njom u velegrad. Todorovićeva je veoma srećna što se knjiga svidela tako velikom broju nastavnika koji su glasali za nju, a jedva čeka da čuje reakcije mladih kojima je knjigu namenila.

Ruma stipendira 100 studenata

Opština Ruma raspisala je javni poziv za dodelu 100 studentskih stipendija studentima sa teritorije opštine za akademsku 2018/2019. godinu. Stipendija će kao i prethodnih godina biti dodeljivana najboljim studentima osnovnih i master studija u periodu od 10 meseci, u mesečnom iznosu od osam hiljada dinara. Opština Ruma i ove godine dodeliće 100 stipendija najuspešnijim studentima visokoškolskih ustanova koji imaju prebivalište na teritoriji opštine. S obzirom da je sredina nedelje, a studenti su na fakultetima, nekoliko roditelja već danas je podnelo prijave Odeljenju za društvene delatnosti. Kao i svake godine, ostvarivanje prava na stipendiju omogućeno je studentima osnovnih i master studija koji ispunjavaju zahtevane uslove.
Uslovi za studente su sledeći: da redovno pohađa visokoškolsku ustanovu, da je upisao jednu od godina osnovnih studija prvog ili drugog stepena, da se školuje na teret budžeta Republike Srbije, da ima prebivalište na teritoriji opštine Ruma najmanje godinu dana, da nije izgubio nijednu godinu studija,  da je položio sve ispite uz prosečnu ocenu 8.00 i više i da nije navršio 26 godina starosti.
Kako navode u opštini, pravo na dodelu stipendija sa nešto blažim uslovima imaju i studenti iz osetljivih društvenih grupa. Više informacija o potrebnoj dokumentaciji za prijavu nalazi se na sajtu opštine Ruma, dok se prijave podnose opštinskom Odeljenju za društvene delatnosti do 15. novembra 2018. godine.

Obično, a vrhunski – Soundcheck Orchestra

Ovonedeljna  epizoda “Obično, a vrhunski” bavi se muzikom i orkestrom Soundcheck Orchestra. Pet violina, tri klavira, dva saksofona, ukulele puta dva, harmonika, gitara i flauta. Svi sviraju i gotovo svi pevaju. Svoje klasično muzičko obrazovanje pretvorili su u vrhunski performans u svetu pop i rok muzike. Oni su Soundcheck Orchestra, a vodi ih violinistkinja Gabriella Benak. Obično, a vrhunski. RTV 1, nedelja 4. novembar, 9:40 časova

Bečej: Predavanja “Još uvek vozim” o bezbednosti u saobraćaju

Kancelarija za mlade opštine Bečej u saradnji sa Savezom paraplegičara i kvadriplegičara Srbije organizovao je predavanja za mlade na temu bezbednosti u saobraćaju sa ciljem edukacije mladih – budućih vozača. Predavanja u bečejskim srednjim školama pod imenom “Još uvek vozim”, održao je Slaviša Savić sekretar Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, ko i sam nosi posledice saobraćajnog nesreća. Slaviša je zbog mladosti, neiskustva, i prevelike brzine doživeo saobraćajnu nezgodu, zbog kojeg od tada život provodi u invalidskim kolicima. On kroz svoju priču apeluje na mlade, da se promišljeno kreću u saobraćaju, kako ne bi naškodili sebi ili drugima. Nakon predavanja mladi su mogli da isprobaju i takozvane “Pijane naočare” koje simuliraju efekte uticaja alkohola na organizam, kako bi mogli da se uvere koliko vidno polje može da se izobliči.

Đurić obišao decu sa Kosova i Metohije na Staroj Planini

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić obišao je  u četvrtak  pedesetoro učenika viših razreda osnovnih škola “Dositej Obradović” i “Branko Radičević” iz Parteša, odnosno Cernice, u opštini Gnjilane, koji od 30. oktobra borave na Staroj planini u okviru rekreativnih aktivnosti. Đurić se sa školarcima popeo gondolom na jedan od vrhova na Staroj planini – Midžor, gde je novinarima kazao da je sa decom zajedno konstatovao da je taj vrh jako lep, kao i da je sa preko dve hiljade i 100 metara nadmorske visine drugi po veličini planinski vrh u Srbiji, s obzirom da znamo da je najviši planinski vrh u Srbiji Đeravica na Prokletijama. On je zahvalio nastavnicima, učiteljima, rukovodiocima prosvetnih ustanova i roditeljima osnovaca prisutnih na Staroj planini na tome što “gaje i čuvaju svoju decu na našem KiM”.
Jelena Maksimović, profesorka srpskog jezika u Osnovnoj školi “Dositej Obradović” kazala je da mališani sa KiM po prvi put borave na Staroj planini, te da su im utisci za sada predivni. Kako je navela, deca zaista uživaju, a za ovih par dana imali su različite aktivnosti, kako edukativne, tako i rekreativne. Zahvalila je Kancelariji za KiM koja je omogućila ovaj izlet na kojem su deca saznala o Staroj planini i uživala u netaknutoj prirodi i dodala da mnogo znači kada neko brine o srpskoj deci iz južne pokrajine, kao i da se nada da će ovakvih humanitarnih akcija biti više. “Dani nam protiču zaista zanimljivo, u lepom druženju. Najbitnije je što su deca ovde mogla da osete jedan tračak slobode, slobodu kretanja za koju su sa mesta sa kojih su došli uskraćeni”, kazala je Maksimović.

Vremeplov: Rođen Karađorđe

Na današnji dan 3. novembra 1768. godine rođen Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Po slomu ustanka 1813. pobegao u Austriju, a zatim u Rusiju. Ubijen po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1817, kada se vratio u Srbiju.

Vremeplov: Umro Ivan Stojmenović

Ivan Stojmenović, matematičar preminuo je na današnji dan 3. novembra 2014. Rođen u Karavukovu, Bačka, studije je završio u Novom Sadu. Predavao je na univerzitetima u Birmingemu (Britanija), Vašingtonu, Majamiju, Otavi. Kao matematičar uživao je svetski ugled i bio je urednik više priznatih časopisa iz oblasti matematike i informacionih nauka. Pored drugog, dobitnik je i priznanja britanskog Kraljevskog društva. Stradao je u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Otave, Kanada. Dela: “Handbook of Wireleš Networks and Mobile Computing” (2002), “Mobile Ad Hoc Networking” (2004), “Handbook of Sensor Networks: Algorithms and Arćitectures” (2005), “Handbook of Applied Algorithms: Solving Scientific”, “Engineering and Practical Problems” (2008).

Vremeplov: Osnovan Vojnotehnički institut

Na današnji dan 3. novembra 1948 godine osnovan je Vojnotehnički institut, koji se bavi istraživanjima i razvojem novih i modernizacijom postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme za sve vidove Vojske. Vojnotehnički institut je danas najveća vojna naučnoistraživačka ustanova u Srbiji.

Vremeplov: Abdicirao japanski car Hirohito

Na današnji dan 3. novembra  1946. godine japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, a carska vlast prešla na izborni parlament.

Vremeplov: U Tant izabran za generalnog sekretara UN

Na današnji dan 3. novembra 1961. U Tant izabran za generalnog sekretara UN po pogibiji Daga Hamaršelda.

Vremeplov: Umro Matis

Francuski slikar i vajar Anri Matis, najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara XX veka umro je na današnji dan 3. novembra 1954. godine. U početku je bio pod uticajem Gistava Moroa, kasnije Pola Sezana i Pola Gogena, ali je od 1905. formirao lični izraz. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena.

Vremeplov: Kraj 700-ogodišnje Habzburške monarhije

 Na današnji  3. novembra 1918. godine predstavnici Austrougarske vojske potpisali su kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-ogodišnje Habzburške monarhije.

Vremeplov: Alojz Alchajmer

Na današnji 3. novembra 1906  Nemački psihijatar Alojz Alchajmer objavio je izveštaj pod naslovom “O čudnoj bolesti korteksa”. Po njemu je kasnije nazvana bolest koju je otkrio. Njegove kolege nisu odmah shvatile važnost njegovog otkrića, ali jedan vek docnije Alcajmerovo ime priznato je i poznato u celom svetu.

Vremeplov: Prvi satelit sa živim bićem

Na današnji dan 3. oktobra 1957. SSSR lansirao prvi satelit sa živim bićem “Sputnjik 2” u kom je bio pas Lajka.

Vremeplov: Henri VIII postao poglavar anglikanske crkve

Engleski parlament usvojio je 3. novembra 1534. povelju kojom je kralj Henri VIII postao poglavar crkve, čime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome prethodio sukob s papom Leonom X koji nije hteo da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen.

Vremeplov: Sovjetske trupe ugušile pobunu u Mađarskoj

Sovjetske trupe su 4. novembra 1956. ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.

Vremeplov: Osnovan UNESKO

UNESKO (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu) osnovana je 4. novembra 1946. godine.

Vremeplov: Osnovan ASEAN

Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su   4. novembra 2002. ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.

Vremeplov: Umro Miloje Vasić

Srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča na današnji umro je 4. oktobra 1956. Jedan je od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Vremeplov: Umro Feliks Mendelson

Nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma umro je 4. novembra 1847.. Kao pijanista je debitovao u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za “San letnje noći”.

Strugar: Centar Duga pomogao lečenje od zavisnosti

Glumac Lazar Strugar, poznat po ulozi Avaksa u filmu “Kad porastem biću Kengur”, povodom meseca borbe protiv bolesti zavisnosti, podelio je 1. novembra priču, koja nije obasjana scenskim reflektorima, o dugogodišnjoj zavisnosti od droge, na koju je nakon programa u Centru Duga stavio tačku. “Došao sam ovde pre 17 meseci, pre dva dana je bilo 17 meseci. Došao sam zbog toga što sam bio heroinski zavisnik, 12 godina”, kaže Strugar. Nakon više od decenije, kada život gleda čistim očima, kaže, uspeo je da nađe razlog, ali ne i opravdanje za to što je ušao u začarani krug narkomanije. “Okidač u tom nekom smislu je bila moja misao, potpuno pogrešna naravno da ja sve mogu, da ja mogu da se igram i da sutra budem OK, i onda kada sam shvatio da to nije baš tako, da sam ispao magarac, onda je već bilo kasno”, navodi.
Iako je nekoliko puta uspevao da prestane da unosi u telo drogu, vrlo brzo bi se vraćao na staro. Sve dok nije shvatio da tu bitku, ali i rat ne može da dobije sam, već da mora da potraži pomoć. U Centru se, nakon što je povratio svoje fizičko zdravlje, posvetio i mentalnom. “Ne tvrdim da je tako, ali kod mene barem je duhovni problem bio, narkomanija je bila konsekvenca mog duhovnog problema, što nisam znao gde sam, ko sam, gde idem, šta radim, ali do toga ne možeš da dođeš kada si loše fizički, kada si loše psihički. Duboko sam ubeđen da je narkomanija bolest duha, naravno i duše, ali tek pošto se razboli duh”, kaže Strugar.
Duh koji je imao, sad je ponovo tu. On ga je vratio onome što najviše voli glumi. Sada, dok sprema novi film, ovo je njegova poruka. “Nemojte čačkati drogu, a sa druge strane znajte da je izlaz moguć, da je stvarno moguć, da nije neka fraza koju su smislili ovde u Centru Duga, nego to je zaista tako, izlaz je moguć”, kaže Strugar.
Konzumiranje psihoaktivnih supstanci je ne samo zdravstvena pretnja, već i značajan socioekonomski teret širom sveta, a sve je češća upotreba narkotika, alkohola, ali i kocke kod mladih. Primarna prevencija, odnosno sprečavanje nastanka bolesti zavisnosti je najvažnija, a o toj temi za RTV govorio je Milan Vlaisavljević, direktor specijalne bolnice za lečenje zavisnosti.      https://www.youtube.com/watch?v=uGpz8z1Y_UI

OŠ “Car Konstantin” Niš: U pedofil onanisao u blizini škole, dobacivao deci i njihovim majkama

Pedofil sa spuštenim pantalonama i izvađenim polnim organom onanisao je u ponedeljak oko 17 časova u neposrednoj blizini OŠ “Car Konstantin” u Nišu dobacujući učenicama: “gde ste devojčice”. Direktor OŠ “Car Konstantin” Nenad Stefanović kaže da je upozan sa incidentom koji se desio izvan školskog dvorišta i da je odmah alarmirana policija. – To se desilo za vreme malog odmora, u 17 časova. Majka učenika je odmah došla u školu i prijavila sve. Ona je slučaj prijavila učiteljici koja je odmah obavestila radnika obezbeđenja naše škole. On je brzo pojurio na mesto događaja, ali ga nije zatekao. Obavestili smo i školskog policajca koji je rekao da ga zovemo odmah ako bude uočen ponovo, a poslali smo i dopis policiji da pojačaju patrole u blizini škole – kaže Stefanović. On dodaje da škola ima privatno obezbeđenje čiji pripadnik dežura od jutra do mraka u školi, dok god ima dece, a da su i jedina škola u Srbiji gde pored nastavnika za vreme velikog odmora dežuraju u dvorištu i psiholog, pedagog i sociolog.
Istog dana, u prepodnevnim časovima, traumatično iskustvo je imala i A. S., majka jedne učenice jer je naletela je na manijaka u blizini škole pa se pretpostavlja da je u pitanju ista osoba. Ona slučaj nije prijavljivala nikome, ali se šokirala kada je uveče videla na Fejsbuku da je u blizini škole viđen manijak. – Dovela sam ćerku ujutru u školu u 8 časova, ostavila je i pošla kući. Na oko 100 metara od škole, na uglu sa Rendgenovom ulicom, čula sam doacivanje: “Mac, mac”. Mislila sam prvo da neko doziva mačku ali sam onda primetila muškarca kako stoji kraj grmlja pored zgrade. Kada sam videla da je pošao za mnom dala sam se u trk. Nakon što je video da trčim, on je stao. Niskog sam rasta, pa nije isključeno da me je iz daljine zamenio sa nekom devojčicom. Uveče sam videla objavu na “Fejsbuku” da je pedofil sa spuštenim pantalonama viđen u blizini škole – priča A. S. za “Blic”. Uznemireni roditelji, zbog pojave manijaka dolaze po decu u školu jer mnogi ne smeju više da ih puste da idu sama u školu. U policiji su samo potvrdili da je u toku identifikacija i potraga za muškarcem koji je uočen u blizini ove škole.

Super mama rodila više dece (44) nego ima godina (39)

Uganđanka Marjam Nabatnazi verovatno je žena koja drži svetski svetski rekord kada se radi o majkama koje su rodile najveći broj dece. Majram koja ima 39 godina do sada je rodila 44-oro dece, od kojih je 38-oro živo. Prve četiri trudnoće bile su blizančane, zatim je imala tri trudnoće u kojima je rodila petorke, a zatim tri trudnoće sa trojkama. Posle toga je još jednom imala blizance, a sve ostale trudnoće bile su joj sa jednim detetom. Sva deca su joj starosti između pet meseci i 23 godina, i sve ih je rodila prirodnim putem. Prvu trudnoću imala je odmah nakon što se udala sa svega 13 godina za čoveka koji je tada imao 43 godine, a kako je sama priznala, decu je rađala u razmaku od godinu i po dana. Kako kaže, rano se udala jer joj je majka rano umrla, pa je kao devojčica sama ostala sa ocem, koji ju je što pre udao za prvog koji je naišao.
Marjam je svu svoju decu začela sa istim muškarcem, svojim suprugom, koji je nakon poslednjeg porođaja nestao i ostavio je da se sama brine o deci. Prethodno ju je godinama maltretirao, tukao i uzimao joj sve što bi u kući imali, dok ništa za mnogočlanu porodicu nije doprinosio. Iako je nekoliko puta pokušavala da koristi kontraceptivna sredstva, sve je bilo uzaludno i uvek bi ponovo zatrudnela, i to sve zbog retkog hormonskog poremećaja koji ima, a koji se zove hiperovulacija, usled kojeg kad god bi zatrudnela uglavnom rodila više dece odjednom. Marjam je sada sama sa svojom decom, sama je podigla kuću i opremila je, i kako kaže, ne želi da prosi već vredno radi i uči razne zanate kako bi mogla deci da obezbedi školovanje, odeću i hranu.

About the Author

admin