Vesti – 06.11.2018.

Ništa od 14%: U javnom sektoru dogodine plate veće od 7- 12%

Prema uputstvu za pripremu budžeta za 2019. godinu zaposleni u javnom sektoru sledeće godine mogu očekivati uvećanje plata od sedam do 12 odsto, objavilo je juče Ministarstvo finansija.  Najveće povećanje mogu očekivati zdravstveni radnici i to 12 odsto medicinski i stomatološki tehničari, a uvećanje od 10 odsto doktori. Sužbenici Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva odbrane mogu očekivati devet odsto uvećanja plata. Devet odsto uvećanja plata planirano je i za zaposlene u osnovim i srednjim školama i u ustanovama visokog obrazovanja, ali i radnicima socijalne zaštite.
Uvećanje od 8,5 odsto mogu očekivati zaposleni u Poreskoj upravi i Upravi carina, dok će drugi zaposleni u javnom sektoru, prema projekcijama Ministarstva finansija, imati sedam odsto uvećanja. Takođe, u 2019. osnovica za obračun i isplatu plata sudija isplaćivaće se 70 odsto iz izvora prihoda budžeta, a 30 odsto iz prihoda ostvarenih po osnovu naplate sudskih taksi koje pripadaju pravosudnim organima.
Podsećamo je je sredinom oktobra iz tabora sindikalnih zabunjivača, odnosno iz usta  Jasne Janković, predsednice USPRS rečeno da će “zaposleni u prosveti u Srbiji dobiti od naredne godine povećanje od 14 odsto”. Kako je  tada objasnila, glavna zabunjivačica “to znači da od januara početnik u prosveti sa sedmim stepenom stručne spreme ne bi smeo da startuje bez plate manje od 57.000 dinara”.  “To se odnosi na učitelje, nastavnike, profesore, psihologe, pedagode, bibliotekare i sekretare”, rekla je Jankovićeva.
Ona je kazala da o procentu povećanja govori na osnovu informacija proizašlih iz potpisanog kontrolnog sporazuma Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda.  Tim dokumentom je, kako je navela, propisana je dinamika povećanja plata zaposlenima u javnim službama u kojoj je pola miliona zaposlenih u prosveti, zdravstvu, kulturi i nauci i u zavisnosti od prihoda državnog budžeta” preneli su tada mediji.  “On (sporazum, prim. ured.) se odnosi na period od 30 meseci i prosveta tim dokumentom dobija najveće povećanje od 35 odsto, što znači da će posle povećanja od 14 odsto od Nove godine, prosvetnim radnicima do 2022. godine pripasti povećanje od dodatnih 21 odsto”, objasnila je tada Janković.

Dan jednakih zarada: Žene i kod nas manje plaćene od kolega

“Žene u Srbiji, kao i u EU, zarađuju 16 odsto manje od muškaraca i istakla da to mora da se promeni”. Na to je ukazala potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović. Evropska komisija je 3. novembra saopštila da žene u Evropskoj uniji zaraduju 16,2 odsto manje od muškaraca.  U saopštenju povodom takozvanog Dana jednakih zarada koji je proglašen kako bi se ukazalo na činjenicu da žene u EU i dalje zaraduju manje od muškaraca, čak i kada imaju iste radne obaveze, navodi se i da u toku godine žene rade dva meseca besplatno u poredenju sa svojim muškim kolegama. 
Tim povodom potpredsednica Vlade kaže: “U danu kada Evropska unija obeležava Dan jednakih zarada, jer od danas pa do kraja godine Evropljanke rade za džabe, ne mogu a da ne skrenem pažnju na sličan položaj naših žena. Nažalost, ne razlikujemo se od evropskog proseka, s obzirom da i žene u Srbiji zarađuju oko 16 odsto manje od muškaraca, u odnosu na 16,3 koliki je evropski prosek. To moramo da promenimo.”  Ona je istakla da su razlozi zbog kojeg su žene manje plaćene višestruki i da je neophodno da menjamo navike i patrijarhalne obrasce prisutne u svakom društvu.  “Žene, iako većinski završavaju fakultete, rade u manje plaćenim sektorima, dok ih je u onim perspektivnijim poput IT-a znatno manje. Pored toga, žene su te koje brinu o članovima porodice, pa su češće prinuđene da odsustvuju s posla i u najvećem procentu odlaze na plaćeno odustvo zarad brige o deci. Kao što treba da ih ohrabrimo da uđu u svet prirodnih i tehničkih zanimanja, isto tako treba da promovišemo ekonomiju roditeljstva i ulogu očeva u odgajanju dece”, rekla je Mihajlovićeva. 
Potpredsednica Mihajlović je dodala i da žene dvostruko više rade i kod kuće i da na tom neplaćenom radu provedu 40 dana godišnje, navodi se u saopštenju iz njenog kabineta.  “U odnosu na muškarce koji na kućne poslove sedmično potroše 10 sati, žene nakon radnog vremna na poslu provedu još 22 sata u nedelji obavljajući kućne obaveze. Uz platni jaz koji postoji, žene bi morale da rade 40 dana duže da bi dostigle zaradu koju imaju muškarci”, izjavila je ona.

Tumbaj grupa osniva medicinski univerzitet u Srbiji

Tumbaj Grupa, najveća kompanija koja se bavi zdravstvenim uslugama i obrazovanjem u toj oblasti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, investiraće više od 250 miliona evra u osnivanje novog medicinskog univerziteta u Srbiji, izgradnju studentskog kampusa i klinike, saopšteno je iz Ministarstva prosvete. Kako se navodi u saopštenju, ukupan broj zaposlenih na “Gulf” medicinskom univerzitetu i “Tumbaj” bolnici trebalo bi da bude oko 5.000 i uključivao bi zaposlene od tehničkog osoblja, medicinskih sestara i tehničara, do lekara raznih specijalizacija. “Početkom novembra biće sastanak na kojem ćemo razgovarati o lokaciji za gradnju celovitog medicinskog kampusa, koji će u svom sastavu imati novi univerzitet, kliniku i objekte za smeštaj studenata. Novi univerzitet imaće više studijskih programa i biće odlična prilika za domaće, ali pre svega za strane studente”, rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević.
Projekat, koji je pre godinu dana sa Tumbaj Grupom započelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ozvaničen je potpisivanjem više memoranduma tokom nedavne posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima ministra prosvete i predstavnika Ministarstva zdravlja. “Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete udružili su snage i prešli u konkretno dogovaranje oko projekta dolaska Tumbaj grupe u Srbiju. Oni bi u prvoj fazi koristili bolnice našeg KBC-a u Beogradu, koji je ujedno i nastavna baza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U drugoj fazi krenuli bi u izgradnju sopstvene klinike”, rekao je Šarčević.
Ministar je istakao da je dolazak Tumbaj Grupe u Srbiju izuzetna šansa da, kroz zajedničku saradnju, na novom univerzitetu posao nađu mladi stručnjaci iz Srbije. “Oni bi tu radili za odlične plate. To bi ih motivisalo da ostanu u zemlji, doprinesu svojoj karijeri, razvoju zdravstvene zaštite u Srbiji, ali i podizanju kvaliteta zdravstvenog obrazovanja”, objasnio je Šarčević.
Tumbaj Grupa, čije je sedište u UAE, poseduje više klinika sa univerzitetskim centrom, kako u Emiratima, tako i u Indiji i Južnoafričkoj Republici. “Dolazak u Srbiju biće njihov ulazak na evropsko tle. Reč je o veoma uspešnoj kompaniji, koja je poznata po inovativnim pristupima u medicini, kako u medicinskom obrazovanju tako i kada je reč o metodama lečenja”, zaključio je Šarčević.

Dani srpske kulture u Temišvaru

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavlјević otvorio je u četvrtak uveče  u Banatskoj filharmoniji u Temišvaru 13. Dane srpske kulture istakavši da kulturni prostor srpskog naroda nije ograničen državnim granicama i da istorija, pa i kulturna istorija, predstavlјa jedan dugi tok, proces dugog trajanja, u kojem pojedina područja i mesta menjaju svoje uloge. Ministar Vukosavlјević je primetio da je Beograd dugo bio periferija u odnosu na druga kulturna središta našeg naroda, a da danas kada iz Beograda dolazimo u Temišvar dolazimo sa svešću da pohodimo dugoveko stecište kulturnog i društvenog života panonskih Srba. „Na to nas opominje vredno sakralno i drugo nasleđe iz prohujalih vekova, ali i savremeni, neprekinuti napori srpske zajednice da se održi i ostane svoja, kao i da osnaži veze sa maticom”, kazao je on.
U svom obraćanju Vukosavlјević se zapitao zar može da bude periferija područje koje nam je, pored mnogih drugih, rodilo i zanatu učilo Dositeja, koje nam je oblikovalo Crnjanskog. Ministar je podsetio na reči Crnjanskog posvećene srpskom Temišvaru u Drugoj knjizi Seoba, kao i u njegovim autobiografskim komentarima. „Dani srpske kulture”, prema njegovim rečima, kao i drugi stvaralački napori, pokazuju kulturnu otpornost Srba u Rumuniji, ali i činjenicu da za takve napore nailaze na podršku rumunske države, kao što država Srbija rumunskoj manjinskoj zajednici obezbeđuje povolјne uslove za održanje narodnog identiteta. „Nema prirodnijeg mesta nego da se iz Dositejevog šireg zavičaja ponove njegova zalaganja za negovanje i razvijanje narodnog jezika. Ministarstvo kulture i informisanje je prepoznalo ovu temu kao jednu od klјučnih tema odgovorne kulturne politike, od predloga rešenja statusa ćirilice do pospešivanja obnove lektorata srpskog jezika u inostranstvu, u saradnji sa Ministarstvom prosvete”, naglasio je Vukosavlјević.

Trivan: Srbija ide u dobrom pravcu, “ključ” je u obrazovanju

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je 2. novembra da Srbija ide u dobrom pravcu kada je reč o unapređenju životne sredine i poručio da je ključ za dalji razvoj ovog sektora u obrazovanju. Trivan je na predstavljanju šestog po redu izveštaja o održivom razvoju kompanije Hemofarm, a govoreći o Poglavlju 27, rekao da put kojim se Srbija kreće po pitanju unapređenja životne sredine ispunjen nizom “malih koraka”, dok vreme za “velike korake” još uvek nije došlo.

Ružić: Uveli smo red u stručno usavršavanje službenika

Obuku u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu od početka njenog rada u martu do sada je prošao 3.281 polaznik, a ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić kaže da se osnivanjem Akademije uvodi red u oblast stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi. Oko 400 učesnika svakog meseca završi neki od programa usavršavanja – upravni postupak, inspekcijski nadzor, digitalna pismenost, komunikacije, zaštite ljudskih prava, e-Uprava… Plan je da u 2019. obuku prođe oko 6.000 službenika, a u 2020. očekuje se da taj broj poraste na 9.000.
Ministar je rekao da je zadovoljan dosadašnjim radom Nacionalne akademije za javnu upravu i naveo da je Akademija samo za nekoliko meseci od osnivanja zaključila sporazume o saradnji sa najreprezentativnijim školama u Evropi, kao što je Nacionalna škola za administraciju Francuske (ENA) i Savezna škola za javnu upravu Austrije.

Druga gеnеraciju studеnata mastеr studija iz oblasti mеnadžmеnta javnih nabavki

Državna sеkrеtarka u Ministarstvu finansija Jеlеna Tanasković učеstvovala jе u petak 2. novembra  na svеčanosti povodom počеtka nastavе za drugu gеnеraciju studеnata mastеr studija iz oblasti mеnadžmеnta javnih nabavki (Master in Public Procurement Management) na Pravnom fakultеtu Univеrzitеta u Bеogradu. “Javnе nabavkе su vеoma važno pitanjе kojim sе bavimo u Ministarstvu finansija, a tim povodom, očеkujе nas donošеnjе novog zakona o javnim nabavkama, koji ćе unaprеditi sistеm javnih nabavki. Razvoj еfikasnog sistеma javnih nabavki, usklađеnog sa propisima Evropskе unijе, jеstе vеoma važno pitanjе u procеsu pridružеnja zеmalja zapadnog Balkana EU i zato jе vеoma značajno da sе što višе stručnjaka obrazujе na ovu tеmu”, istakla jе Tanasković. Ona jе istakla da jе donošеnjе ovog zakona samo jеdno od zakonskih rеšеnja kojе ćе biti donеto u narеdnom pеriodu, a svе sa ciljеm pobošljanja еkonomskog ambijеnta u Rеpublici Srbiji.
“Master in Public Procurement Management” jе zajеdnički studijski program Univеrzitеta u Bеogradu i Univеrzitеta “Top Vеrgata” iz Rima, koji jе uspostavljеn 2017. godinе i odvija sе uz podršku Evropskе bankе za obnovu i razvoj (EBRD) na Pravnom fakultеtu Univеrzitеta u Bеogradu, a polaznici su studеnti iz Rеpublikе Srbijе i rеgiona. Cilj “bеogradskog” rеgionalnog mastеr programa jе u potpunosti u skladu sa potrеbama i zajеdničkom stratеgijom i dokumеntima kojе jе sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisala Vlada Rеpublikе Srbijе, kao što su: Mеmorandum o razumеvanju za unaprеđеnjе javnih nabavki u Srbiji, Pismo o namеrama da sе istražе mogućnosti za poboljšanjе poslovnog okružеnja u Srbiji, Mеmorandum o razumеvanju o ICGI (Investment Climate and Governance Initiative).

Akademac: “Konsultacije i još nešto”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju  4. novembra je  emitovana nova emisija iz serijala “Akademac”. Emisija je počela u 13.30 časova na prvom programu RTV. Tema emisije Akademac bile su  mogućnosti koje u okviru studiranja studenti mogu koristiti a koje profesori univerziteta imaju obavezu da drže. Individualni razgovori sa profesorima u određenim terminima. Zbog čega, generalno, studenti ne koriste ovu mogućnost, šta zapravo mogu očekivati u pojedinačnom susretu, i zašto se profesori žale da vreme koje je rezervisano za studente oni provode sami?! Zašto studenti češće potežu za odgovorima na sporna pitanja na društvenim mrežama i u posebno napravljenim grupama na istim nego kod profesora? Zašto neka predavanja obilaze a na nekima se traži mesto više? Da li na vežbe i na časove idu samo zbog bodova ili….? Na ova i mnoga druga pitanja odgovore u studiju RTV-a traže studenti UNS i prof.dr Dragutin Avramović. Specijalno za ovu emisiju , istražili smo , koliko studenti koiste mogućnost evaluacije profesora . Emisija se može pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

“Ja biram” – Japanski jezik

U najnovijoj emisiji RTV1 “Ja biram”  u nedelju od 9,25 predstavljen je japanski jezik. Hiragana, katakana, kandžiji-kako i zašto učiti japanski jezik? Učenici Karlovačke gimnazije i njihova profesorica Višnja imaju jednostavne odgovore. Za male maturante ovog vikenda “preslišavanje” iz biologije, srpskog i geografije: kako prepoznati anoreksičnu osobu, podsećanje na tzv.”prave i neprave” objekte, dok se iz geografije bavimo klimom Istočne Evrope. Kako je to biti “srednjoškolac-domac” i zašto neki od njih plaču na kraju školske godine pitali smo vaspitače, direktorku i stanare Doma učenika “Brankovo kolo”.

UNICEF distribuira zimsku odeću i obuću za decu migrante

Uoči predstojeće zime, UNICEF je započeo distribuciju 475 paketa zimske odeće i obuće za decu izbeglice i migrante starosti do 12 godina, koji borave u izbegličkim i prihvatnim centrima u Srbiji. Svaki od paketa sadrži pantalone, jakne, termo donji veš, majice, zimske čarape, čizme, šalove, kape i rukavice za jedno dete, saopštila je beogradska kancelarija UNICEF-a. Prve pakete podelila je direktorka UNICEF-a Ređina De Dominićis (Regina De Dominicis) u prihvatno-tranzitnim centrima Adaševci i Principovac. Do 8. novembra, paketi će stići i u ostale centre – Sombor, Kikindu, Suboticu, Banju Koviljaču, Bogovađu, Krnjaču, Sjenicu, Tutin, Bujanovac, Vranje, Bosilegrad i Pirot. “Zima je pred vratima, a mnoga deca u izbegličkim i prihvatnim centrima nisu adekvatno obučena”, kaže De Dominićis i dodaje: “UNICEF sa partnerima kontinuirano radi na smanjenju rizika za decu izbeglice i migrante. Osim nabavke odeće i obuće prikladne za vremenske prilike, obezbedili smo da svako dete iz izbegličke populacije ima adekvatan prostor za igru i učenje u ranim godinama i dobije psihosocijalnu podršku, da se školuje dok boravi na teritoriji Republike Srbije, da majke sa bebama imaju prostor gde mogu da se odmore i doje svoje bebe u privatnosti, da deca bez pratnje ili koja su razdvojena od porodica dobiju odgovarajuću zaštitu”. Isporuka paketa za zimu se sprovodi sa partnerskim organizacijama i u koordinaciji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije. “Saradnja sa UNICEF-om dugi niz godina je jako dobra. UNICEF pruža pravovremenu i preciznu pomoć za najugroženiji deo izbegličke i migrantske populacije u Srbiji – decu i njihove porodice. Baš kao što je i ova podela zimske obuće i odeće koja je stigla u pravo vreme”, rekao je Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Produžena izložba “Međuprostor: 505” u zbirci “Mamuzića”

Izložba pod nazivom „Međuprostor: 505″ koja je postavljena u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića zbog velikog interesovanja javnosti produžava trajanje do srede 7. novembra. Ova izložba predstavlja rezultat višegodišnjeg rada tima arhitekata i vizuelnih umetnika okupljenih unutar platforme „Kabinet 505″ na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.  Autorski tim „Kabineta 505″ čine: Jelena Atanacković Jeličić, Igor Maraš, Ivana Miškeljin, Marko Todorov, Dejan Ecet, Milenko Radović, Saša Tkačenko, Radomir Kojić, Saša Medić i Jelena Despotović.
Prožimanjem arhitektonske teorije i prakse i stvaranjem novih veza između arhitekture, informacionih tehnologija i vizuelnih umetnosti, formirana je multidisciplinarna platforma iz koje su proizašli arhitektonski radovi koji čine izložbu. Cilj projektantskih eksperimenata je stvaranje arhitekture kao podsticajnog okvira za nove aktivnosti. Posebnu tematsku celinu unutar izložbe i njen akcenat predstavlja vizija transformacije centralnog područja Novog Sada pod nazivom “And tonight I see tomorrow” sa zadatkom preispitavanja uloge javnih prostora u kontekstu novih relacija između savremene društvene, ekonomske i kulturološke stvarnosti sa jedne i fizičke strukture grada, sa druge strane.

Veliki rat u Čačku: Zabranjeni ćirilica i šljivovica

Jula 1916. godine okupacione vlasti u Čačku pretresle su knjižare tražeći čitanke na ćirilici – bez uspeha. Dva dana kasnije, u ponovljenom pretresu, u knjižari Milivoja Žilovića pronađene su i zaplenjene dve ćirilične knjige. U to vreme, službeno pismo u Čačku bila je isključivo latinica, pečati okupacionih vlasti imali su natpise samo na nemačkom i hrvatskom – “Gemeindeamt” i “Poglavarstvo opštine” – a još maja iste godine naređeno je da se koristi isključivo gregorijanski kalendar.
Ovi momenti zabeleženi u studiji istoričara dr Bogdana Trifunovića – “Život pod okupacijom” – svedoče po kojim je pravilima živela čitava, okupirana Srbija između dva novembra, 1915. i 1918. godine. “Želeo sam da osvetlim jedno kratko poglavlje u trajanju Srbije i Čačanskog okruga, tokom kojeg je velika istorija naprosto progutala malog čoveka. Da utvrdim kako se tih godina preživljavalo u selu i gradu, od čega se bolovalo ili umiralo…”, objašnjava Trifunović.  Zato je, kaže, među izvore uvrstio i memoare srpskih autora, ali i austrougarskih oficira, direktnih aktera okupacionog režima u Srbiji.
Dr Bogdan Trifunović, doktorant Instituta “Artes Liberales” Univerziteta u Varšavi, direktor je Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” u Čačku.
Čačak je, inače, napušten 1. novembra 1915. godine u 16.00 sati, bez borbe i ispaljenog metka sa srpske strane. Sutradan, 2. novembra, austrougarska vojna komanda mesta naredila je svim vlasnicima da otvore dućane i kafane. Čačanski hotel “Kren” stavljen je na raspolaganje oficirima okupatora i preimenovan u “Viribus Unitis” (Sjedinjene snage), a komandant je tražio trojicu talaca, koji “životima garantuju” da se vojsci ništa neće dogoditi od strane stanovnika. Određeni su prota Sreten Mihailović, trgovac gvožđarijom Naum Trifunović i neki Ristić. Tako su počeli prvi dani okupacije o kojima će Isidora Sekulić kasnije u “Zapisima” reći: „Kad jedan narod bude pregažen i smrvljen, nastane nešto kao preistorijsko doba. . . Naučili smo da sve ne znači ništa”.

Sedamdeset godina Mašinskog fakulteta u Beogradu

Njihova dela su svuda oko nas. U mašinama i alatima, pogonskim motorima, energetskim postrojenjima. U sistemima poput vodovoda, daljinskog grejanja, transporta. Oni projektuju konstrukcije i ispituju materijale. Imaju ključnu ulogu u vojnoj industriji. Oni su inženjeri mašinstva.  Mnogi od njih znanja su sticali na beogradskom Mašinskom fakultetu, obrazovnoj ustanovi koja će 27. novembra svečano proslaviti sedamdeset godina postojanja. Biće to prilika da se slikom, rečju i eksponatima oslika „zavičaj” zlatne epohe srpske i jugoslovenske industrije i rasadnik znanja iz koga su ponikle katedre mašinstva u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Podgorici, Sarajevu… 
– Cilj nam je da postanemo šampioni digitalizacije mašinskog inženjerstva, od osmišljavanja i izrade tehničkih nacrta do proizvodnje i prodaje. Postojeća postrojenja moraju da budu oplemenjena modernim tehnologijama, kao što je nužno da i naučna i stručna znanja budu osvežena najnovijim saznanjima do kojih se došlo u svetu – kaže prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta. 

“Mašinac”: Digitalni potomci indžinira

Istorija novog doba počela je gotovo vek nakon što je ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1846. u Topčideru osnovana Indžinirska škola, u kojoj su se obrazovali prvi srpski inženjeri. U socijalističkoj Jugoslaviji, mašinstvu je pripalo carstvo nebesko – moćna industrija oplemenjena znanjem naših stručnjaka dosegla je do vrhunskih borbenih aviona i helikoptera. Osim osvajanja visina, mašinci su duboku brazdu zaorali i u proizvodnji poljoprivredne mehanizacije. Svoj pečat utisnuli su i gotovo svemu između neba i zemlje. Godine raspada velike države, ratovi i ekonomsko propadanje, mnogo toga su zbrisale. Ali ne i zatrle. Dokaz je i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Taj sačuvani zupčanik znanja sada je u misiji pokretanja nove industrijalizacije Srbije.
Ova visokoškolska ustanova već nekoliko godina privredom i akademskom zajednicom „širi evanđelje” o mogućnostima koje nam otvara digitalizacija, odnosno Industrija 4.0, koja počiva na integraciji proizvodnih, informacionih i komunikacionih tehnologija. Zanimljivo je da je takav koncept, teorijski i praktično, još šezdesetih godina bio prihvaćen u srpskom mašinstvu: razvijani su industrijski roboti, tehnološki programi, inteligentni sistemi za montažu…  – Sada smo svedoci paradoksa koji moramo da prevaziđemo: imamo vrhunsku nauku, ali gotovo u celosti izostaje pretvaranje istraživačkih rezultata u konkretne proizvode i usluge. Zato kao fakultet mnogo radimo ne samo na unapređe i preduzetničkog duha studenata. Dokaz da smo na dobrom putu su međunarodni uspesi s projektom trkačkog bolida „Drumska strela”, zatim s plovilima koje su konstruisali naši studenti, brojna tehnička rešenja 3D štampača, dronovi, simulatori leta i prototipi raznih drugih proizvoda – ističe dekan Mitrović.       
Trenutno je na „Mašincu” više od 3.000 akademaca na osnovnim, master i doktorskim studijama. U nastavi i naučnim istraživanjima angažovano je 84 redovna i 37 vanrednih profesora, 42 docenta i 43 asistenta. Naučni i obrazovni rad organizovan je u 24 katedre, a studenti mogu da se opredele za jedan od ukupno 21 smera. Uskoro se očekuje i uvođenje novog studijskog programa – Informacione tehnologije u mašinstvu.  Tokom sedam decenija postojanja, Mašinski fakultet stvorio je armiju od više od 24.000 inženjera i blizu 1.000 doktora nauka. Kvalitet kadrova ubedljivo potvrđuje – tržište. Ponajviše ono zapadno, na kome su i traženi i cenjeni. Međutim, poslednjih godina i ovdašnji poslodavci, inostrani i domaći, pred zdanjem Mašinca recituju onu Šantićevu „Ostajte ovdje”. Voljni su da zaposle i studente kojima je do diplome ostalo i nekoliko ispita, a mesečna plata koju im nude nije manja od 90.000 dinara.

Preseljenje FDU:  Nema razloga za brigu?

Neki od budućih glumaca, njihove kolege kao i sadašnji i bivši profesori uplašili su se da više neće učiti prve korake dramskog posla u zgradi FDU. “Nikad to nije bilo tako dovedeno u pitanje. Pojedinci pokušavaju da ispolitizuju. Ministarstvo je prepustilo sudbinu fakulteta nama zaposlenima”, rekao je u subotu Miloš Pavlović, dekan Fakulteta dramskih umestnosti. Ali otkud ova tema u javnosti?  “Informacije koje sam ja dobila jeste da će se na ovu veoma atraktivnu lokaciju premestiti policija”, rekla je dr Ana Stevanović iz pokreta “Dosta je bilo”. 
Reagovao je ministar Stefanovic  “Niti smo ikada razgovarali o tome, niti je Ministarstvu ta zgrada potrebna, niti bi po bilo kom standardu odgovarala našim potrebama organizacione structure”, izjavio je Nebojša Stefanović. 
Zgrada FDU na Novom Beogradu napravljena 1968. godine. Ood tada pa do početka 2000. ideja je bila da se na ovoj parceli izgrade četiri zgrade fakulteta Univerziteta umestnosti. U međuvremenu od nje se odustalo.  Bizarne razloge objašnjava arhitekta ovog, ali i nikad izgrađenih zdanja. Naime, preduzeće “Ratko Mitrović” bilo je izvođač, ali je izvedbu projekta prebacilo je na “7.juli”.  “Rukovodstvo ‘Ratka Mitrović’ je shvatilio da se ekipa koja je odlučivala prebacila na ‘7.juli’ i da praktično od onog projekta nema ništa i onda su stali, a novci su otišli na drugu stranu”, kaže profesor Aleksandar Stjepanović. 
I tako je ovde ostala samo zgrada FDU, ostale zgrade Univerziteta umetnosti su mnozda i mogle iti izgrađene do 2000. kada je korisnik ovog zemljišta postao centar za promociju nauke.  Nijedan objekat za to, do danas, nije napravljen.

Vremeplov: Rođen Vuk Karadžić

Srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika rođen je na današnji dan 6. novembra 1787. godine. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i “Pismenicu” (gramatika), a 1818. “Srpski rječnik”. Pisao je i istoriografska svedočanstva (sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. Njegovi odnosi s knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je s vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je kao skandalozan. Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle “Pesme” Branka Radičevića, pisane “Vukovim jezikom”, a Đura Daničić je tekstom “Rat za srpski jezik i pravopis” dokazivao opravdanost Vukove reforme. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i nalaze se pored Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu. Njegovo delo sabrano je, u modernim izdanjima, u čak 39 tomova.

Vremeplov: Protest na BU, ranjeno 6. studenata

Na današnji dan 6. novembra 1931. godine održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, nakon kojeg su studenti krenuli u protestnu šetnju Knez Mihailovom ulicom. Policija je uhapsila 13 i ranila šest studenata.

Vremeplov: Osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije

U Beogradu je na današnji dan 6. novembra 1950. osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.

Vremeplov: Umro Čajkovski

Na današnji dan 6. novembra 1893. godine u Petrogradu je umro slavni ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, kojeg mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatiji su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere “Evgenije Onjegin” i “Pikova dama”, balet “Labudovo jezero” i uvertira “Romeo i Julija”.

Vremeplov:  Linkol izabran za predsednika SAD

Za predsednika SAD  izabran je na današnji dan 6. novembra  1860. godine Abraham Linkoln, koji je u januaru 1863. proglasio oslobađanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vođen je Američki građanski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen je u pozorišnoj loži u atentatu koji je izvršio glumac J.W. But (Booth).

Vremeplov: Rođen Alojz Zenefelder

Na današnji dan 6. novembra 1771. godine rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. pronašao hemijski postupak štampanja, autografiju i litografiju, a 1826. litografiju u više boja. Napisao je “Udžbenik litografije”. 

Vremeplov: Rođen Džejms Nejsmit

Kanadski trener Džejms Nejsmit, koji je 1891. godine izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa rođen je na današnji dan 6. novembra 1861. U Evropu je stigla preko američkih vojnika, a u naše krajeve košarku je doneo izaslanik Crvenog krsta Amerikanac Vilijem Viland 1923. prikazavši je na kursu za učitelje u Beogradu. 

Ravno Selo: Učiteljica snimala autističnu devojčicu da dokaže da nije za školu

Učiteljica u OŠ “Branko Radičević” u Ravnom Selu, u opštini Vrbas, snimala je autističnu devojčicu, učenicu četvrtog razreda, kako bi dokazala da dete nije za inkluzivnu nastavu i da je treba isključiti iz škole, pišu “Večernje novosti”. Kako navodi list, direktor Vladimir Kaljević je protiv učiteljice podneo krivičnu prijavu, a Humanitarno kulturno društvo “Multiart” iz Vrbasa, koje brine o deci s posebnim potrebama, zahteva da bude sankcionisan i drugi prosvetni radnik, jer je držao devojčicu dok ju je učiteljica snimala.
Direktor škole objašnjava da je majka devojčice, za koju ističe da je vrlo odgovoran roditelj, javila personalnom asistentu da će kasniti dvadesetak minuta u dolasku po dete. Međutim, devojčica, koja je navikla da majka dolazi odmah po završetku časova, briznula je u plač i burno reagovala, a učiteljica, koja nije njen odeljenski starešina, uzela je telefon i počela da je snima. Devojčicu je to dodatno uznemirilo, a sve vreme ju je držao njen učitelj, koji je uplakano dete preuzeo od personalnog asistenta. Učiteljica, koja je snimala dete, doskorašnji je direktor OŠ “Branko Radičević”, a učitelj pređašnji. Direktor navodi da je to nedopustivo i da je pripremljen i disciplinski postupak, čije ce aktiviranje zavisiti od reakcije javnog tužioca, kojem je podneta prijava protiv učiteljice. Navodi i da je devojčica premeštena u drugo odeljenje.

Koliko smo sigurni na internetu?

Često smo u situacijama koje iziskuju neophodno ostavljanje podataka na internetu. Koliko vodimo računa o bezbednosti na internetu i koje podatke ostavljamo? Potpune privatnosti na internetu nema. Koliko smo pažljivi pri korišćenju pretraživača, a koliko “oni” o nama znaju? O tome je za RTV govorio kompjuterski stručnjak, Aleksandar Arsenin.  https://www.youtube.com/watch?v=4JAU2jPkRd0

Aranđelovac: Otišao u Beograd pa iz govornice lažno prijavio bombu u školi

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Aranđelovcu uhapsili su J. I. (42) iz Aranđelovca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela izazivanje panike i nereda i ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Kako se sumnja, J. I. je 31. oktobra 2018. godine, iz Beograda iz javne telefonske govornice pozvao Policijsku stanicu u Aranđelovcu i prijavio da je u Gimnaziji ”Miloš Savković” u tom mestu postavljena bomba. Kontradiverzionim pregledom je ustanovljeno da je dojava bila lažna. Prilikom pretresa stana i hapšenja J. I. je pružao otpor i vređao policijske službenike. Policija je kod njega pronašla ”halo” karticu sa koje je, kako se sumnja, uputio lažnu dojavu. J. I. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu.

About the Author

admin