Vesti – 07.11.2018.

Ko je “od jezika pravio lopatu”: Plate u prosveti veće samo za 9%

Prema uputstvu za pripremu budžeta za 2019. godinu zaposleni u javnom sektoru sledeće godine mogu očekivati uvećanje plata od 7 do 12 odsto, objavilo je u ponedeljak  Ministarstvo finansija.  Za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i u ustanovama visokog obrazovanja, kao i radnike u ustanovama socijalne zaštite je predviđeno povećanje plata od  9 odsto.
Podsećamo da je sredinom oktobra iz tabora sindikalnih zabunjivača, odnosno iz usta  Jasne Janković, predsednice USPRS rečeno da će “zaposleni u prosveti u Srbiji dobiti od naredne godine povećanje od 14 odsto”, odnosno povećanje od 36 odsto u naredne tri godine, kao i  i da je od početka nove školske godine i u toku poslednjih “pregovora” i štrajka koji je nakon  “sporazuma” tih dana i prekinut ministar školski Mladen Šarčević najavljivao da povećanje  od januara 2019. godine neće biti manje od 10 odsto. “U naredne dve do tri godine plate u prosveti biće povećane za 35 do 36 odsto”, kazao je ministar Šarčević i naveo da će “naredne godine prosveta dobiti značajniji iznos, a da će prosvetni radnici prvo povećanje dobiti već u januaru 2019. i biće značajnije veće nego što je očekivano,”. “Time će prosveta biti izjednačena sa svim drugim korisnicima budžeta”, rekao je Šarčević. Nakon toga Ministarstvo prosvete je povuklo odluku o umanjenju dnevnica za mesec oktobar zaposlenima koji su bili u štrajku, a predstavnici reprezentativnih sindikata prekinuli štrajk.

Ne odustaje od “prodaje magle”

U odnosu na nedavno postignut (usmeni) dogovor Vlade i prosvetara, sada se mogu primetiti (drastične) razlike, koje smo uostalom i ranije uočili i na  njih ukazivali, ali koje su sada u potpunosti i demaskirane. Elem, kako je nedavno izjavila glavna zabunjivačica Jasna  Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i prva spikerka združenih reprezentativnih sindikata (ma šta god to značilo), Vlada je prosvetarima obećala najveće povećanje zarada u javnom sektoru. “Od januara 2019. garantovali su  (ne kaže čime su to garantovali, valjda usmenim “sporazumom” koji su pominjale obe strane, prim. ured.) nam povišicu od 14 odsto, a za dodatno povećanje od 21 odsto rečeno nam je da će zavisiti od stanja u budžetu i da se ne zna da li će ono biti realizovano kroz dve ili tri godine”. “Obećana povišica od 14 odsto bila bi primenjena na osnovicu, odnosno na najnižu platu nastavnika od 49.700 dinara, što bi bio rast od oko 7.000 dinara”, ocenila je Jankovićeva.

Država i pregovarači svo vreme nas “vukli za nos”

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave konačno otklonilo sve nedoumice – Zakon o zaposlenima u javnim službama i čuveni „platni razredi“ ostaju za neko drugo, bolje vreme.
“Praveći veštačke pobede (starešinstvo u koeficijentu), igrajući se malih bogova učesnici u pregovorima, doveli su do toga da zaposleni u nastavi, na istom radnom mestu, budu svrstani u čak tri platne grupe! To očito pokazuje da pregovarači nisu dorasli zadatku i da nisu naučili ni osnove onoga što im je ovog puta bio posao”, kaže komentarišući “šaradu”  i epilog poslednjih pregovora Dušan Kokot, potpredsednik NSPRV.
“Nažalost, sada kada su pregovori „propali“, čitamo saopštenja i stavove kako je to u suštini dobro, i da su oni  „od početka tvrdili da je to loše“. Razumemo da država pokušava da nas pravi budalama, ali da to rade kolege, e to ne razumemo. Zar je moguće da prosvetni radnici, intelektualci, posle samo par nedelјa zaborave tekstove tipa „ Šta smo do sada postigli“? Pa šta se postiglo? Ako su virtuozno, praveći kamuflaže dostojne najvećih majstora, sve vreme radili da do usvajanja ne dođe, onda im se izvinjavamo. Ali, nismo baš sigurni u toliku sposobnost i visprenost naših pregovarača”. (→Saopštenja)

Fiskalni savet:  Realno bi bilo da plate budu uvećane 6-7 odsto

U Fiskalnom savetu, međutim, ocenjuju da bi povećanja plata u javnom sektoru trebalo da budu nešto manja od projekcije Ministarstva finansija prema kojoj će biti rađen budžet Srbije za narednu godinu. – Realno bi bilo da plate u javnom sektoru budu uvećane za šest do sedam odsto, za koliko će nominalno biti uvećan BDP Srbije naredne godine, a povećanje bi prvo trebalo da dobiju oni resori koji najviše zaostaju u visini primanja, poput zdravstva. Takođe, plate bi trebalo povećavati po radnim mestima, a ne linearno po sektorima – ocenili su u Fiskalnom savetu.
Podsetimo, “Blic” je pre nekoliko dana objavio i tačne procente povećanja penzija od novembra ove godine. Prema njima penzioneri koji su u oktobru primili 30.000 ovog meseca će dobiti 1.500 dinara više. Oni koji su imali 40.000 dinara imaće 43.600 dinara, a oni koji su imali 55.000 dobiće 64.000. Posle ukidanja zakona o privremenom umanjenju penzija iz 2014. godine, oni kojima je u oktobru isplaćeno 71.000 dinara u novembru će dobiti uvećanje od 14.000 dinara.

Konkursi UNS-a: Stipendije za 65 najbolјih akademaca

Do kraja novembra, najbolјi studenti trećih i četvrtih godina, kao i master studija na nekom od fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, mogu da se prijave za dobijanje stipendija za tekuću, školsku godinu. Fond za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu, odnosno njegov Odbor, raspisao je konkurs za dodelu 65 stipendija studentima Univerziteta u Novom Sadu za školsku 2018/2019. godinu u kojoj, kako je navedeno na sajtu UNS, mesečna stipendija iznosi 17.000 dinara.
Za stipendije mogu da konkurišu studenti: III godine trogodišnjih osnovnih akademskih studija; studenti III i IV godine četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija; studenti master akademskih studija; kao i studenti poslednje tri godine integrisanih studija, koje se organizuju u okviru osnovnih i master akademskih studija.
Studenti koji konkurišu ne smeju biti stariji od 28 godina; moraju imati neprekidan status studenata Univerziteta u Novom Sadu od upisa na osnovne akademske studije; u toku iste školske godine ne smeju biti korisnici nekih drugih stipendija iz buyeta Republike Srbije (stipendije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva omladine i sporta – Fond za mlade talente i Pokrajinske vlade).
Za studente osnovnih akademskih studija i integrisanih studija neophodno je da su u toku studija imali prosečnu ocenu najmanje 9,00 iz svih položenih ispita; takođe i studente master akademskih studija treba da su u toku studija imali prosečnu ocenu najmanje 9,00 iz svih položenih ispita na master akademskim studijama kao i da su na prethodnom stepenu studija imali prosečnu ocenu najmanje 9,00. Dokumentacija se dostavlјa poštom ili lično na adresu: Univerzitet u Novom Sadu Fond za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika Dr Zorana Đinđića 1 21000 Novi Sad. Konkurs je otvoren do 30. novembra 2018.

53 stipendije za studente trećih i četvrtih godina

U okviru grupe I biće dodelјeno 53 stipendije: Prirodno-matematičke nauke (Prirodno-matematički fakultet) šest stipendija; Tehničke nauke (Fakultet tehničkih nauka, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Građevinski fakultet) 14; Polјoprivredne nauke (Polјoprivredni fakultet) tri, Tehnološke nauke (Tehnološki fakultet) četiri, Medicinske nauke (Medicinski fakultet) četiri, Ekonomske nauke (Ekonomski fakultet) tri, Pravne nauke (Pravni fakultet) pet, Humanističke nauke (Filozofski fakultet, Pedagoški fakultet, Učitelјski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku) šest; Umetnost (Akademija umetnosti) tri; Sport (Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja) četiri; Interdisciplinarne studije (ACIMSI, Unesko katedra za studije preduzetništva i Univerzitetski centar za primenjenu statistiku) jedan. U slučaju nedovolјnog broja prijavlјenih kandidata koji ispunjavaju uslove za navedene oblasti u I grupi, biće razmatrana preraspodela stipendija u okviru oblasti u skladu sa zahtevom člana Fonda koji je obezbedio sredstva za stipendiju. U oblasti Tehničke nauke 12 stipendija su obezbedili fakulteti, dve stipendije institucije izvan Univerziteta. U oblasti Humanističke nauke četiri stipendije su obezbedili fakulteti, dve stipendije institucije izvan Univerziteta.

12 stipendija za master studije

U okviru II grupe biće dodelјeno 12 stipendija za navedene specijalne podoblasti: Ekonomski fakultet – Studijski programi: Master akademske studije Poslovni informacioni sistemi jedna stipendija, Master akademske studije Finansije, bankarstvo i osiguranje jedna stipendija, Fakultet tehničkih nauka – Studijski programi: Master akademske studije Građevinarstvo – Modul Konstrukcije jedna; Master akademske studije Mehanizacija i konstrukciono mašinstvo jedna; Osnovne ili master akademske studije Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije jedna stipenđa; Osnovne ili master akademske studije Energetika, elektronika i telekomunikacije jedna stipendija; Osnovne ili master akademske studije Poštanski saobraćaj i telekomunikacije jedna stipendija. U drugoj podgrupi su; Fakultet tehničkih nauka – Studijski programi: Osnovne ili master akademske studije Inženjerstvo informacionih sistema, Računarstvo i automatika, Primenjeno softversko inženjerstvo, Mehatronika dve stipendije; Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin“ – Studijski programi: Osnovne ili master akademske studije Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa dve stipendije; Tehnološki fakultet – studijski programi: Osnovne ili master akademske studije Hemijsko inženjerstvo – Modul Naftno-petrohemijsko inženjerstvo jedna stipendija. I u ovoj podgrupi, u slučaju nedovolјnog broja prijavlјenih kandidata koji ispunjavaju uslove za navedene studijske programe, a u skladu sa zahtevom člana Fonda koji je obezbedio sredstva za stipendiju, biće razmatrana preraspodela stipendija.

Darovitim studentima do sada 1.160 stipendija

Fond za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu je osnovan maja 1992. godine. Cilј Fonda je da sistematski i organizovano podstiče razvoj darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika u svim obrazovno-naučnim i obrazovno-umetničkim polјima. Sredstva za rad Fonda obezbeđuju fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, institucije izvan Univerziteta i individualni donatori. U okviru svog prvog konkursa za dodelu stipendija, Fond je 1992. godine dodelio 19 stipendija. U narednim godinama, broj stipendija se povećavao ali i broj studenata koji se prijavlјuju na Konkurs. Od osnivanja, zaklјučno sa školskom 2017/2018. godinom, Fond je dodelio 1.160 stipendija najbolјim studentima Univerziteta u Novom Sadu.

UNS: Održan Informativni dan “Erazmus plus-a”

Očekivanja su da će do kraja ove godine Srbija postati punopravni učesnik Erazmus plus programa, odnosno, programska država, tako da za zainteresovane više neće važiti nikakva ograničenja prilikom podnošenja projekata, rekla je Marija Filipović Ožegović iz Fondacije Tempus. Ona je na Informativnom danu o mogućnostima u okviru Erazmus plus programa mobilnosti, održanom na Univerzitetu u Novom Sadu, kazala da će time za sektore škola, obrazovanja odraslih i rada s mladima biti na raspolaganju značajno veća finansijska sredstva.
Predstavnici Tempus fondacije u Erazmus plus nedelјi zainteresovane savetuju da sve detalјne informacije o raspisanom konkursu na koji se prijave šalјu u zavisnosti od vrste projekta i institucija od janura pa sve do marta i aprila, potraže na sajtu erazmusplus.rs.

U Erazmus plusu sada mogu da učestvuju i škole i predškolske ustanove

Kako je objasnila Marija Filipović Ožegović iz Fondacije Tempus, sve institucije koje se bave obrazovanjem ili radom s mladima očekuje velika novina, a to je mogućnost ravnopravnog konkurisanja za sve vrste projekata u okviru upravo raspisanog poziva Evropske komisije za ovaj program mobilnosti za 2019. godinu. Srbija je sada u fazi pripremnih mera za punopravno učešće, što znači da najviše koristi od učešća u programu imaju visokoškolske ustanove i studenti. U okviru ovog programa na godišnjem nivou razmeni se više od 2.000 nastavnika i studenata u oba pravca. što je puno.
Takođe, postoje određene mogućnosti i za škole i predškolske ustanove. U prethodna dva konkursna roka finansirano je 75 projekata u ukupnoj vrednosti od 1,7 miliona evra. Kroz njih je omogućeno da veliki broj nastavnika, vaspitača, omladinskih radnika, mladih lјudi, učestvuje u projektima mobilnosti, da bude na stručnom usavršavanju u drugoj školi ili razvije neki kurs, inovira sadržaj nekog nastavnog materijala – unapredi nešto u svjoj školi, u svojoj ustanovi. Takve mogućnosti za visoko obrazovanje postoje već 15 godina, a tek su u poslednje dve godine postale dostupne za druge sektore, rekla je Marija Filipović Ožegović i predstojeće promene uporedila s uvođenjem vizne liberalizacije za građane Srbije – tako će institucije koje to žele mnogo lakše učestvovati u partnerskim programima s institucijama iz EU uz adekvatnu finansijsku podršku, mnogo veću od one koju mogu da dobiju države s parcijalnim učešćem.
Po rečima Marije Filipović Ožegović, u ovom trenutku s naše strane najveće interesovanje vlada za Italiju, Nemačku, Španiju, za zemlјe u susedstvu, kao i za Austriju, donekle za Hrvatsku i Sloveniju koja je dosta popularna. Za te države vlada veće interesovanje između ostalog jer su u njima niži troškovi života. Erazmus stipendija pokriva mnogo toga, a ne traži od studenata gotovo ništa. Međutim, ako student ide u Holandiju gde su troškovi života mnogo viši, od stipendije sigurno ne preostaje ništa za džeparac. Mislim da je jako važno da upoznavanje s drugim državama ne bude isklјučivo turističko, već da ima obrazovnu dimenziju kroz sticanje novih uvida i prilika za poređenje. Isto tako, u razmeni iskustva neki naši nastavnici i predavači ne samo u visokom obrazovanju, nego i u školama, postaju prepoznatlјivi po dobrim prakasma, što je jako važno jer tako postaju ambasadori naše zemlјi i kulture. Tu su i ostvareni studentski kontakti i poznanstva koji mogu prerasti i u privredne ili naučne kontakte i saradnju.

Prorektor Madić: Internacionalizacija strateški cilј UNS-a

Po rečima prorektora za međunarodnu saradnju UNS prof. dr Dejana Madića, Univerzitet puno ulaže u internacionalizaciju kao strateški cilј. Uspostavlјene su naše dve kancelarije u kojima rade kompetentni lјudi. Ono gde možemo da napredujemo je veća diseminacija ideje mobilnosti na svim fakultetima. Za to služi i ovaj info dan na kojem zahvalјujemo Tempus Fondaciji, rekao je prorektor za međunarodnu saradnju i najavio skorašnju seriju sastanaka s prodekanima za međunarodnu saradnju i dekanima novosadskih fakulteta. Kako je dodao, svaki fakultet mora da ima kancelariju za međunarodnu saradnju koja će se baviti mobilnošću studenata u smislu Erazmus plus programa.

Za najbolјe karlovačke srednjoškolce 6000 dinara mesečno

Sa 6.000 dinara mesečno lokalna samouprava u Sremskim Karlovcima stipendiraće 10 najbolјih srednjoškolaca tokom ove školske godine. Za njih i roditelјe 30. oktobra je u Magistratu priređen prijem tokom kojeg su i potpisali ugovore o dodeli stipendija.
Predsednik opštine Sremski Karlovci Nenad Milenković čestitao im je na posvećenosti učenju i radu  i istakao da je za pohvalu činjenica da iz godine u godinu postižu uspeh 5,00. – Čestitke pripadaju i vašim roditelјima jer imaju decu za primer – rekao je Milenković obraćajući se stipendistima. – Imati ovakve vredne đake predstavlјa bogatstvo i za Karlovce. Obaveza lokalne samouprave jeste da to bogatstvo prepozna i vrednuje i nastaviće to da čini i ubuduće. Milenković je napomenuo da je lane opština stipendirala sa 10.000 dinara 14 studenata, a za ovogodišnje studentske stipendije na konkurs se prijavilo njih 24 koji imaju prosek iznad devet. – Stipendije nisu velike, ali kad se uzme u obzir visina karlovačkog budžeta, onda to i nije zanemarlјivo zahvatanje u opštinsku kasu – kazao je on poručujući mladima da nastave da uče kao do sada.
Dobitnici srednjoškolskih stipendija su ovogodišnji đak generacije OŠ „23. oktobar” Vanja Marković, Ivana Jovanović, Uroš Ćirković, Filip Kontić, Marija Pavlović, braća Nikolovski, Stefan i Uroš, Kristina Škorić, Milica Maravić i Darja Bosnić.

Najmlađi bojili hoklice osmesima u „Svilari“

Dečja likovna radionica „Stolica-hoklica” održana je u kulturnoj stanici „Svilara” a na njoj su najmlađi sugrađani oslikavali hoklice. Pre nego što su deca počela bojenje, prisutnima se obratila članica Udruženja za zaštitu kulturnog nasleđa „Almašani” Violeta Đerković.– Nadamo se da ćemo od „Svilare” napraviti najlepše mesto za događaje u Novom Sadu – rekla je Violeta Đerković. – Prikupili smo više od 40 hoklica uz pomoć Osnovne škole „Ivan Gundulić”. Biće nam drago da vidimo hoklice kako kruže kao pokloni između škola.
Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić, koji je i rođen u Almaškom kraju, kaže da je zadovolјan što postoji objekat poput „Svilare”. – Veliko mi je zadovolјstvo što imamo taj objekat, koji će u narednom periodu da pokaže kako lokalna zajednica u saradnji s institucijama Grada, nevladinim sektorom i samostalnim umetnicima kreira kulturne sadržaje na najvišem nivou – kazao je Rožić, i dodao da je srećan što će u narednom peridou svi zajedno da uživaju u mnogim programima koji će biti realizovani u ovom prostoru. – Uloga kulture nije samo u zadovolјavanju potrebe građana za dobrom knjigom, kvalitetnom predstavom ili dobrim koncertima. Ona predstavlјa  važno polјe života, jača osećaj zajednice i formira njen identintet.
Dok su hoklice postajale sve šarenije, jedna od majki koja je sa strane posmatrala kako se deca zabavlјaju rekla je da joj mnogo znači to što postoje događaji poput tog i da je važno da se deci pažnja više usmeri ka kulturnim dešavanjima i druženjima nego ka saržajima na koje mogu naići na televiziji ili internetu.
Violeta Đerković se zahvalila na pomoći i učešću studenata Likovnog odseka Akademije umetnosti, osnovnim školama „Miroslav Mika Antić”, „23. oktobar” iz Sremskih Karlovaca i vrtiću „Zlatna greda”. Jedan od cilјeva događaja je decentralizacija kulturnih sadržaja u gradu, što je i misija projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”. Nekadašnja fabrika za bojenje svile je, kao jedan od najznačajnijih objekata industrijskog nasleđa Novog Sada, postala centar kulture Almaškog kraja. U planu je da ceo novembar i decembar budu ispunjeni raznoraznim aktivnostima u „Svilari”: tako građane od sredine novembra čekaju razni zanimlјivi programi, a u decembru izložba Anice Draganić i Marie Silađi pod nazivom „Senke i siluete”.

Prijemni na mađarskom, bez provere znanja srpskog

Viši sud u Novom Sadu utvrdio je da je Pravni fakultet u Novom Sadu postupio diskriminatorski kada je i ove školske godine uveo obavezu da studenti koji polažu prijemni ispit na mađarskom jeziku imaju obavezu da posle položenog prijemnog ispita polažu i srpski jezik, pismeno i usmeno. Pravnom fakultetu ovom presudom “zabranjuje se ponavlјanje ove radnje diskriminacije”, što znači da će sledeće godine studenti koji su polagali prijemni ispit na mađarskom biti pošteđeni testa poznavanja srpskog jezika.
Pravni fakultet tužila je NVO Savez mađarskih učenika Vojvodine, a ovo nije prvi put da ova organizacija presavije tabak, imenujući Pravni fakultet kao tuženu stranu. Podsetimo, pre tri godine tužili su fakultet zbog onemogućavanja studenata da polažu prijemni ispit na mađarskom jeziku. Ovaj sud završen je u aprilu ove godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu obavezao Pravni fakultet da organizuje prijemne ispite i na jezicima nacionalnih manjina, preinačivši presudu Višeg suda u Novom Sadu koji je prethodno odbacio tužbeni zahtev Saveza mađarskih učenika Vojvodine.
Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je Pravni fakultet u Novom Sadu postupao diskriminatorski prema pripadnicima mađarske nacionalne manjine, jer im nije omogućio polaganje prijemnog ispita na mađarskom jeziku za prethodne tri školske godine, pod uslovima i na način propisan Pokrajinskom skupštinskom odlukom o polaganju prijemnog ispita na visokoškolsku ustanovu čiji je osnivač AP Vojvodina, na jezicima nacionalnih manjina. Fakultet je tako postao obavezan da za školsku 2018/19. godinu i ubuduće, pod pretnjom izvršenja, omogući polaganje prijemnog ispita i na mađarskom jeziku, i da u roku od 15 dana, o svom trošku, objavi presudu u Dnevniku i Mađar sou.
Pravni fakultet tako je omogućio kandidatima za upis na jedan od dva smera, polaganje prijemnog ispita na mađarskom jeziku, ali ih je uslovio polaganjem testa poznavanja srpskog jezika. NVO je zato ponovo tužila ovaj fakultet, a njihovo obrazloženje Viši sud ovoga puta uvažio je iz prve.

Održana Međunarodna konferencija „3-K” o informatici

Međunarodnu konferenciju „Tri K – kultura, komunikacija, kompjuter” deveti put je organizovala Gimnazija „Isidora Sekulić”, a novina je da se ove godine ona prvi put održava u Svečanoj sali Skupštine AP Vojvodine. Sastoji se iz praktičnog i tematskog dela, a tokom dva dana prezentuju se stručni radovi i odabrani ogledni časovi. – Pokrajinska vlada ceni inicijative koje se rađaju u našim obrazovnim ustanovama, kao što je ova konferencija, te je  odlučila da je podrži i sada je prvi put organizovana u Svečanoj sali Skupštine AP Vojvodine – rekao je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine Mihalј Nјilaš. – Sve teme o kojima će se govoriti na konferenciji su cilј kojem težimo u obrazovanju. Putem platforme „Vindouz 365 edukejšn” Pokrajina je izdvojila 20 miliona dinara za digitalizaciju škola u Vojvodini, što je tek početak.
Po rečima direktorke Gimnazije „Isidora Sekulić” Ružice Vukobratović ideja projekta je da se prate trendovi. Kako je nagalsila svake godine sve je više prijavlјenih učesnika, što znači da je projekat uspešno zaživeo, a ove godine gostuju predavači iz Rumunije, Hrvatske, Rusije i Bosne i Hercegovine. Učenici Gimnaziji „Isidora Sekulić”, pod mentorstvom profesorke fizike Marine Dorocki, izlagali su rad za koji su nagrađeni na međunarodnom takmičenju iz robotike. – Želimo da digitalno opismenimo učenike, odnosno da umeju da prepoznaju tačne informacije na internetu i da ih ispravno upotrebe – kazala je Marina Dorocki. – Prikazaćemo našu novu sekciju vezanu za robotiku, gde primenjujemo programske jezike koji đaci uče na časovima informatike, ali i na koji način primenjujemo znanje stečeno na časovima drugih prirodnih nauka. Ona je zaklјučila da je povezivanje različitih predmeta bitno jer živimo u svetu tranzicije kada brzo dolazi do tehnološke revolucije. Kako kaže Marina Dorocki, ukoliko deca ne budu imala nove ideje, za nekoliko decenija veštačka inteligencija će im oduzeti radna mesta.
Jedan od gostiju na konferenciji bio je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Srbolјub Simić , koje prikazao rad „Matematički modeli u fizici – između simulacije i stvarnosti”. On je kazao da deca koja odluče da upišu fakultet treba da budu pripremlјena i dobro „potkovana” znanjem kada je reč o korišćenju kompjutera da bi mogla samostalno pristupiti analizi i rešavanju problema.

Vremeplov: Rođena Marija Kiri

Na današnji dan 7. novembra 1867. rođena je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri, prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeću sa suprugom Pjerom na istraživanju radioaktinosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supružnici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom, a 1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

Vremeplov: Počela Oktobarska revolucija

U Petrogradu je na današnji dan 7. novembra 1917. pod vodstvom vođe boljševika Vladimira Iljiča Lenjina počela Oktobarska socijalistička revolucija. Crvena Garda zauzela je sve značjane punktove u gradu, srušena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.

Vremeplov: Završena SORA Brčko-Banović

Na današnji dan 7. novembra 1946. završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.

Vremeplov: Rođen  Lav Trocki

Na današnji dan 7. novembra 1879. rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštajn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom, isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.

Vremeplov: Rođen Alber Kami

Francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. (“Stranac”, “Kuga”, “Mit o Sizifu”, “Pisma nemačkom prijatelju”, “Pobunjeni čovek”) rođen je na današnji dan 7. novembra  1913. godine.

Neuzimanje droga najbolјa prevencija: Nema lakih i teških droga!

Zbog psihoaktivnih supstanci više od 700 pacijenata godišnje se leči u Klinici za psihijatriju. – Ne postoji podela na lake i teške droge, svaka droga je opasna i menja funkcionisanje mozga, bez obzira da li je to kanabis, amfetamin, kokain ili heroin. Nije istina da marihuana ne stvara zavisnost, jer ona dovodi do amotivacionog sindroma i psihotičnih stanja i može da dovede do mentalnih poremećaja. Najbolјa prevencija zavisnosti je da se droga nikad ne uzme i ne proba. Godišnje imamo više od 700 pacijenata koji se kod nas leče zbog bolesti koje su u vezi sa psihoaktivnim supstancama, a obavimo više od 3.000 pregleda ovih pacijenata  – kaže upravnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine docent dr Vladimir Knežević.

Novembar posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti

Prema Međunarodnom i Nacionalnom kalendaru zdravlјa, novembar je mesec posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti. Prema nekim ranijim procenama, u Srbiji ima 30.000 registrovanih zavisnika od heroina, a Novom Sadu ih je oko 2.000. Fizička zavisnost nastaje zbog toga što se droga ugrađuje u razmenu materija u organizmu, te u slučaju izostanka uzimanja droge telo reaguje apstitencijalnim simptomima zbog nedostatka droge. Zavisniku je tada potrebna droga, kako bi izbegao ove pojave. Psihička zavisnost je manje ili više jaka, često neodovolјiva potreba da se uzima droga zbog dejstva koje ima na organizam. Razvoj tolerancije počinje kada se telo već naviklo na psihoaktivne supstance. To znači da do tada potrebna količina droge više nije dovolјna i tada se povećava doza ili se skraćuje period između konzumacija.
Globalne procene kažu da u svetu 13,5 odsto mladih koristi marihuanu, njih 7,7 odsto inhalante (lepak i druge organske rastvarače), 2,6 odsto ekstazi, 1,9 odsto kokain, 1 odsto heroin, a neuporedivo je veći broj onih koji su drogu probali i uzeli bar jednom. Uzimanjem droge dolazi i do promena u ponašanju, te se tako javlјa izražena sklonost laganju, varanju, krađi, problemi sa policijom, napuštanje starih prijatelјa, izbegavanje priče o novim prijatelјima,  posedovanje veće količine novca, učestala i bezrazložna lјutnja, nasilničko ponašanje, razdražlјivost i tajnovitost, izbegavanje razgovora o drogama, smanjena motivacija, nedostatak energije i samodiscipline, nedostatak samopouzdanja, kao i smanjen interes za prethodne aktivnosti i hobije. Posezanje za drogom najčešće je u adolescentskom dobu, te kod učenika dolazi do opadanja uspeha u školi, sve su slabije školske ocene i  učestali neopravdani izostanci, javlјa se lenjost i nezainteresovanost za obaveze.
Vremenom se vide i znaci telesnog propadanja, javlјaju se teškoće u pamćenju i koncentraciji, slaba koordinacija pokreta, nepovezan i nejasan govor,  nezdrav izgled, zapuštenost lične higijene, zakrvavlјene oči, izrazito proširene ili sužene zenice,  poremećaji ritma  ishrane i spavanja, kao i gubitak telesne težine. Kada odluče da se leče, zavisnici mogu da potraže pomoć u Klinici za psihijatriju u Novom Sadu.

Od prvih simptoma pa do lečenja prođe i do deset godina

Upravnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine docent dr Vladimir Knežević kaže kako je u novembru prošle godine Vlada Srbije donela Uredbu, prema kojoj psihijatri u primarnim, sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama moraju da leče zavisnike, što mnogi ranije nisu činili i slali su pacijente u Novi Sad. “Kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja, tako je i kod zavisnosti dug put od pojave prvih simptoma, pa do postavlјanja dijagnoze i započinjanja lečenja, često prođe i po deset godina. Drogu najčešće počinju da uzimaju u adolescentskom dobu, ali ne dolaze tada da traže pomoć. Kriju da se drogiraju, roditelјi nekad ne primećuju simptome zavisnosti, a nekada zbog stigme odbijaju da prihvate da se njihovo dete drogira. Problem se time zanemaruje, stanje se pogoršava, a lečenje je komplikovanije, neizvesnije i teže”,  objašnjava dr Knežević.

Dr Ratković: Različite terapije za različite zavisnosti

Zbog intoksikacije alkoholom i drogama uglavnom dolaze mlađi lјudi, a terapije blokatorima i supstitucione terapije dobaju korisnici opioida koji imaju višegodišnji zavisnički “staža” i kod kojih su pokušani drugi načini lečenja. “Bolesti zavisnosti su bolesti mozga, kod kojih nastaju promene koje ne mogu da se leče volјom, odnosno samo odlukom pacijenta. Zato se primenjuju različite metode za različite osobe. O tome koja terapija se daje, odlučuje ceo tim za zavisnost od alkohola, odnosno tim za zavisnost od droga. U timu su, pored lekara Klinike, i lekar Doma zdravlјa “Novi Sad” jer oni godinama leče zavisnike u ambulanti “Dr Jovan Jovanović Zmaj” u Zmaj Ognjena Vuka, zatim tu su i socijalni radnik, psiholog i medicinska sestra. Neki od tih pacijenata su godinama na psihijatrijskom tretmanu”, objašnjava docent dr Dragana Ratković sa Odelјenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju i dodaje kako tim odlučuje i da li je za neke zavisnike potreban smeštaj u terapijske zajednice odnosno komune, sa kojima imaju dobru saradnju.
Da bi lečenje bilo uspešno, pacijenti moraju da je se pridržavaju, a uspešnost tretmana zavisnosti ista je kao i kod bilo koje druge hronične bolesti. Dr Ratković kaže kako je isti recidiv ovih bolesnika, kao i onih koji se leče od plućnih bolesti ili dijabetesa, ukoliko se ne pridržavaju propisane terapije. Za lečenje je važna motivacija, ali i prihvatanje činjenice da je zavisnost mentalni premećaj, kao i da se u proces lečenja uklјuče porodica i okruženje. “Jedan od cilјeva terapije je resocijalizacija, ali je problem što niko neće da zaposli osobu koja se leči ili se ranijelečila od zavisnosti. Ukoliko ne radi on nije spreman za samostalan život, što je faktor rizika za recidiv, odnosno povratak u zavisnost”, napominje dr Ratković.

Diskriminatori da se ozbiljno zabrinu

Trudnice, žene, pripadnici LGBT populacije, Romi, često svi mi osećamo se da smo diskriminisani. Imamo je na fakultetima, u bolnicama, u svojim kancelarijama. Znamo da je zabranjena, ali, do sada je postojao problem i taj što je često nedokaziva. Međutim, možemo li reći da smo sada taj problem rešili i zašto bi svi diskriminatori trebalo ozbiljno da se zabrinu?.
“Pre dva meseca predstavljen je vodič za situaciono testiranje diskriminacije. To je metod u kojem učestvuje tester, neko ko je dobrovoljno odlučio da se izloži diskriminacije da bi je dokazao”, objašnjava za Prvu televiziju poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=11&dd=04&nav_category=12&nav_id=1464947

 

About the Author

admin