Vesti – 08.11.2018.

Još jedan Dan prosvetnih radnika!

U Srbiji se danas, 8. novembra obeležava, doduše radno,  Dan prosvetnih radnika, mada je ideju  da se ustanovi Svetski dan nastavnika, začetu u Indiji 1962. godine, Unesko od 1994. godine ozvaničio i kao Dan nastavnika u svetu se obeležava 5. oktobar. Međutim,  svaka od gotovo 200 zemalja sveta za ovaj dan izabrala je neki datum važan za nacionalnu prosvetu. U našoj zemlji je tako odabran Mitrovdan, koji se (pogrešno, prim. aut.) vodi kao dan rođenja Vuka Stefanovića Karadžića.
NSPRV se godinama zalagao da se za Dan srpskih nastavnika  ustanovi Sabor Srpskih svetitelja i učitelja, dan koji je nekada i proslavljan kao nastavnička esnafska slava, ali Ministarstvo i dalje istrajava na Mitrovdanu! I tako umesto da Sv. Dimitrije bude zaštitnik vojske ili nekog njenog roda on i dalje po ministarstvu školskom zapade esnafu nastavničkom.
   Elem, ovaj datum trebalo bi sve da nas podseti na nesaglediv značaj i uticaj koji nastavnici imaju na razvoj celog našeg društva, pa tako i na našu budućnost. Prosvetni radnici su, nesumnjivo, kičma našeg društva. Oni su ti koji obrazuju umove i duše naše dece i pomažu im da sutra budu korisni članovi društva.
Oni podučavaju svoje đake, sa iskrenošću i ljubavlju s kojom bi podučavali i svoju decu. Njima dugujemo barem isto toliko koliko i svojim roditeljima. Jer, roditelji su nas stvorili i obezbedili nam hranu i krov nad glavom, a učitelji, iako nismo od njih potekli, svakog dana nam obezbeđuju nova znanja, sami neprestano uče da bi nama obezbedili bolje obrazovanje i, kao što neko reče, podsećaju na sveću koja troši svoj plamen da drugima osvetli put.Inspirišu nas da uvek idemo napred, da širimo svoje vidike i da, nikad ne zaboravljajući na dobrotu i poštenje, prevazilazimo prepreke koje nas čekaju u životu.
Zato, ne samo jednom godišnje, ne samo 8. novembra, 5. oktobra ili 9. septembra već svakog dana treba da poštujemo, volimo i slušamo nastavnike koji su svoj život posvetili tome da od nas naprave dobre i vredne ljude!
Poštovane koleginice i kolege srećan vam i ovaj praznik!

Dodela Priznanja „Dr Đ. Natošević” za škol. 2017/18. godinu

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalј Nјilaš i potpredsednica Odbora za dodelu Priznanja „Dr Đorđe Natošević” Vesna Jovović, direktorka Predškolske ustanove „Bambi“ u Kuli, uručiće Priznanje „dr Đorđe Natošević” za školsku 2017/2018. godinu najuspešnijim vaspitno-obrazovnim ustanovama i najuspešnijim pojedincima u oblasti obrazovanja.
Svečana dodela ovog prestižnog pokrajinskog priznanja biće održana na Dan prosvetnih radnika, u četvrtak, 8. novembra 2018. godine, s početkom u 12.00 časova, u salonu 33 u suterenu zgrade Pokrajinske vlade.

Novi skandal u SRPS-u: Ponovo odložen, već dva puta odloženi, Kongres

U utorak 6. novembra u Beogradu, sa početkom u 14. časova, valjda da se oteža prisustvo članova koji nisu iz Beograda, je održana još jedna nelegalna sednica (bilo je i glasanja sa punomoćjima odsutnih članova, a i svi članovi su već drugu godinu u “tehničkom mandatu”) predsedništva SRPS-a na kojoj je ponovo odloženo održavanje III Kongresa ovog sindikata, iako na dnevnom redu koji je članovima dostavljen u pozivu nije ni bilo naznake da će se to desiti. I tako je, da bi se produžio nelegalan mandat predsedniku Slobodanu Brajkoviću, Kongres još jedamput odložen, ovaj put “do proleća 2019. godine”. Podsećamo da je mandat svim funkcionerima SRPS-a i organima istekao još 16. marta 2017. I da je do tog roka trebalo da se održi sednica najvišeg organa u Sindikatu. Poslednji rok za održavanje Kongresa, i taj je naravno bio pomeran, bio je 17. novembar ove godine.

Platni razredi tek u 2020.

Reforma sistema plata, koja je trebalo da počne 1. januara sledeće godine, odlaže se do januara 2020, saopštilo je u Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Ministarstvo navodi da je na poslednjoj sednici Vlade odlučeno da je neophodno uraditi dodatne finansijske analize tokom sledeće godine, kako bi uspostavljanje platnih razreda dalo pun efekat od samog početka svoje primene, početkom 2020. godine.
“Ovakva odluka pre svega počiva na uvažavanju svih potreba zaposlenih javnih službi, a ne ugrožavajući dostignutu fiskalnu stabilnost”,  navode iz ministarstva.  Objašnjavaju da reforma podrazumeva promene iz korena u određivanju plate, napredovanja po učinku i obezbeđivanju transparentnije i fer raspodele zarada i dodaju da su, budući da je u proteklom periodu reforma izazvala veliku pažnju i zainteresovanost javnih službi u želji da poprave njihov položaj, počeli i finansijske analize dogovorenih postupaka. Tokom celog procesa, kako navode iz Ministarstva, Vlada Srbije je uključivala sve sindikate, stručnu i zainteresovanu javnost u cilju pronalaženja najboljeg rešenja.

SANU danas bira nove članove

Danas  se održava Izborna skupština Srpske akademije nauka i umetnosti na kojoj će biti razmatrano 26 kandidata za dopisne članove Akademije i 18 za redovne.
 Najbrojnija su odeljenja medicinskih nauka i za matematiku, fiziku i geo-nauke sa po 24 člana, a najmanji broj članova, svega šest, ima Odeljenje društvenih nauka. Zbog te velike neravnomernosti, u broju članova među odeljenjima prošle godine je izmenjen Statut SANU i ograničen broj članova po odeljenju na 25. Najviše kandidata je ove godine predloženo za dva odeljenja – Odeljenje društvenih nauka i Odeljenje medicinskih nauka.
SANU je tokom cele izborne procedure, koja je trajala godinu dana, bila izložena učestalim napadima, a Predsedništvo Akademije je sve optužbe koje se tiču neregularnosti i netransparentnosti procedure, pa sve do toga da je SANU u dubokoj krizi, odbacilo kao netačne i neargumentovane.

Novi Sad: Mentalna aritmetika za više od 320 malih genijalaca

Dok sve više dece i tinejdžera slobodno vreme uglavnom provodi na internetu, igrajući video-igrice ili na društvenim mrežama, postoje i oni koji to vreme ulažu u razvoj svojih mentalnih sposobnosti i inteligencije. Mentalna artitmetika kao veština i dalјe je ne tako poznat pojam, ali u našem gradu se polako otvara sve više školica namenjenih toj vrsti obrazovanja. Mentalna aritmetika je tradicionalna istočnjačka disciplina koja je kao popularan i moderan edukativni model razvoja kognitivnih sposobnosti dece sve prisutnija i na Zapadu. Nastala je kao rezultat dugogodišnjeg rada psihologa, pedagoga i drugih stručnjaka iz oblasti obrazovanja, a zasniva se na upotrebi drevne računalјke abakus, čijom vizuelizacijom se postiže izvanredno brzo računanje, a naučne studije su dokazale da mentalno računanje predstavlјa najbolјi trening za mozak. Osim toga što pruža mogućnost da se pobolјšaju matematičke sposobnosti deteta, program mentalne aritmetike pozitivno utiče na razvoj razmišlјanja i podstiče niz veština i sposobnosti koje su detetu potrebne u životu. Ta metoda omogućava da dete bolјe i lakše obrađuje i razume informacije, zamišlјa i stvara određene predstave, prepoznaje detalјe, obavlјa određene radnje i rešava probleme…
Nastavnica jedne od novosadskih škola u toj oblasti „Malac genijalac”, koja broji više od 320 malih budućih genijalaca, Marija Marković za „Dnevnik” je rekla da je mentalna aritmetika trening za zdrav mozak koji služi za razvoj mentalnog kapaciteta dece uz pomoć računalјke abakus, uz čiju pomoć oni pođednako aktiviraju i levu i desnu hemisferu mozga. Naime, nije reč samo o matematici i deci natprosečne inteligencije, kako kaže Marija, već je program namenjen za svako dete koje želi da se razvije na taj način ili ima problem s održavanjem pažnje ili koncentracije. Cilј je da svako dete maksimalno probudi svoje mentalne kapacitete i postane „bolјa verzija sebe”. Zdrav mentalni razvoj se postiže na zabavan i razigran način, programom zasnovanim na tri klјučne stvari: računanje abakusom, mentalna aritmetika i didaktičke igre.

Program „Malac genijalac” od velike koristi polaznicima

Nastavni program „Malac genijalac” je osmišlјen fleksibilno i pažlјivo, uzimajući u obzir individualne potrebe svakog deteta. Učenje se praktikuje u malim grupama, kroz zabavne aktivnosti, različite igre i takmičenja, pri čemu je najvažnija opuštajuća i kreativna atmosfera i pozitivni odnosi. Takođe, polaznicima su na raspolaganju i posebni internet portali i aplikacije, na kojima mogu da rade domaći rad i vežbaju kod kuće. Početni nivo, odnosno prva godina učenja, zahteva računanje na abakusu, a kada dete usvoji tu veštinu, sledeći korak je mentalno računanje, gde deca imaju zadatak da u svojoj glavi zamisle abakus i za što kraće vreme odaberu jedan od nekoliko načina na koji će izvršiti potrebnu operaciju i stići do pravog rešenja.
Praksa je pokazala da deca u kasnijim godinama imaju velike koristi od te veštine, ne samo kao odlični matematičari u školi već i u brzom i efikasnom rešavanju problema, analitičkom i logičkom razmišlјanju, pamćenju, selektovanju bitnog od nebitnog, opažanju, a bitno je i to što to doprinosi samopouzdanju i samopoštovanju osobe.

Kako zadržati mlade u Srbiji?

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i fakultetima u okviru državnog Beogradskog univerziteta, pokrenulo je novi projekat koji ima za cilj motivisanje najboljih studenata da ostanu u Srbiji i u domaćim kompanijama grade karijeru. Ministarstvo i komora napravili su bazu podataka najboljih studenata, onih koji imaju najviši prosek ocena i koji su ujedno nagrađivani za svoj naučni rad. Ideja je da ta baza posluži najuspešnijim domaćim kompanijama, kao izvor za pronalaženje i zapošljavanje mladih, obrazovanih ljudi .
“Mi smo nekakvu bazu početnu napravili i mislim da će se ona još dorađivati. U toj bazi je sada negde oko 800 studenata, raznih studentskih grupacija, studentskih programa i profila, ali videćemo i šta privreda na to kaže”, rekao je za RTV ministar prosvete, Mladen Šarčević.
“U takvim kompanijama oni će dobiti priliku da uče od najboljih, ali i da znanja koja su stekli pretoče u veštine”, naglašava predsednik PKS, Marko Čadež. “Mi želimo da ovi mladi ljudi uče od najboljih, da ostanu ovde u Srbiji, da idu I da se usavršavaju – sve ove kompanije su manje, više multinacionalne kompanije koje im omogućavaju da stiču znanja I u drugim zemljama, da odlaze, ali da se vraćaju ovde u Srbiju”, dodao je on.
Takođe, u toku je formiranje saveta u visokoškolskim ustanovama, ali i saveta poslodavaca koji bi trebalo da preporuči koja su zanimanja privredi potrebna. Na osnovu tih preporuka, visokoškolske ustanove bi trebalo da obrazuju kadar. Dualno obrazovanja, pored srednjoškolskog obrazovanja, uvodi se i na fakultete.            https://www.youtube.com/watch?v=CrcQ63Xukjw

Humanitarno veče za decu Svratišta

Za osmehe i srećnije odrastanje dece iz novosadskog Svratišta, u utorak uveče, u Radio Kafeu organizovano je humanitarno veče. Na ovom humanitarnom skupu posetioci su mogli da kupe praktične biznis planere za žene i muškarce.  Takođe moguće je bilo i doneti toplu odeću, obuću, društvene igre i sve ono što je potrebno kada je hladno i tmurno vreme.

Festival nauke od 29. novembra do 2. decembra

Tradicionalni Festival nauke biće održan od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu, gde će na 6.500 kvadrata okupiti više od 60 naučnih i obrazovnih institucija iz Srbije i 600 naučnika i demonstratora. Slogan 12. festivala je “Zemlja budućnosti”, a koordinatorka festivala Marija Pavlović kaže da je želja organizatora manifestacije da motiviše posetioce da se pozabave time kako da sačuvamo planetu. “Resursa je sve manje, na kraju ovog veka će nas biti preko 11 milijardi na planeti Zemlji i svi bi trebalo da razmislimo kako da budućnost učinimo boljom. Ove godine ćemo imati preko 600 komunikatora koji će nam pričati o tome”, rekla je Pavlović. Ona je posebno skrenula pažnju na održivi razvoj i najavila da će naučnici uz pomoć izložbi, radionica i šou programa pokazati na koji način bi trebalo da brinemo o prirodnim resursima, da upotrebimo tehnologiju i da vidimo kako da u sadašnjosti učinimo sve kako bi nam budućnost bila bolja.
Posetioce, prema rečima PR-a Zorane Minčić, očekuje veliki broj interaktivnih postavki, zanimljivijih radionica, eksplozivnih naučno-fantastičnih šou programa. Ona je najavila dolazak ekipa iz sedam zemalja sa najnovijim naučnim trendovima, a sve sa željom da pokažu da za budućnost treba da se i zabrinemo, ali i da joj se radujemo zahvaljujući naučnim dostignućima i tehnologiji. Sa svojim neverovatnim igralištem na kojem, uz malu pomoć reciklaže, novi život dobijaju stare i zaboravljene sprave za vežbanje, iz Španije stiže kolektiv “Gissot de Vuit”, prvi put na festival dolazi češki fascinantni fizički teatar koji će pokazati kako spoj sasvim običnih kućnih predmeta i fizike može da dovede do eksperimenata koji ostavljaju mališane i njihove roditelje bez reči. O tome kako roboti mogu da nas čuju i razumeju govoriće francuski naučnici iz Nacionalnog istraživačkog centra Inria, dok će francuska grupa umetnika “Inercija” nizom akrobatskih nastupa pomerati granice mogućeg.
Festival će ugostiti i naučni centar AHHAA iz Estonije, poznatog američkog neuronaučnika Grega Gejdža, poljski tandem Heveliuze Nauki, tim naučnika sa Univerziteta u Beču predvođene umetnikom Bogomirom Doringerom. Glavni programski koordinator festivala Nenad Zarić najavio je postavke koje se tiču veštačke inteligencije, virtuelne realnosti, novih tehnologija, povratku života u divljini, različitih vrsta transporta, zaštite životne sredine. “Pitajte hemičare zašto je voda moneta budućnosti, zašto ćemo trgovati vodom u jednom trenutku, pitajte fiziko-hemičare na kojoj način možemo da iskoristimo potencijal ugljenika na mnogo bolji način, predstavnike Mašinskog fakulteta koja je budućnost u brodogradnji i materijalaima, stručnjake iz Biološko-istraživačkog društva “Josif Pančić” kako možemo živeti u prirodi”, poručio je Zarić.

Srbija može da iskoreni apatridiju za nekoliko godina

Srbija je ostvarila napredak u oblasti sprečavanja apatridije i smanjenja broja lica bez državljanstva i mogla bi u potpunosti da iskoreni tu pojavu za nekoliko godina, zaključeno je 2. novembra na konferenciji UNHCR-a. Na skupu je iznet i podatak da je broj lica izloženih riziku od apatridije u Srbiji smanjen za 43 odsto u periodu od 2010. do 2015. godine, zahvaljujući dobroj saradnji državnih ograna, UNHCR-a i civilnog društva. “Vlasti su uložile veliki napor u rešavanju ovog pitanja i Srbija je sposobna do 2020. godine eliminiše apatridiju. To se ne može reći za sve zemlje u regionu, niti globalno, a UNHCR može da vam pomogne da se taj cilj postigne i mislim da nam je on na dohvat ruke”, rekao je šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder.
Konferencija je bila posvećena obeležavanju četiri godine globalne kampanje za okončavanje apatridije, koja je pokrenuta 2014. godine, na 60. godišnjicu Konvencije UN o statusu lica bez državljanstva iz 1945. godine. Ljudima koji nemaju državljanstvo često nije dozvoljeno da pohađaju školu, idu kod lekara, zaposle se, otvore račun u banci, kupe kuću… Po procenama UNHCR-a u svetu danas najmanje 10 miliona ljudi živi bez državljanstva.

Novi Sad evropska omladinska i kulturna prestonica

Novi Sad je prvi evropski grad koji je u istoj godini proglašen Evropskom prestonicom kulture (EPK) za 2021. i Omladinskom prestonicom Evrope (OPENS) u 2019. godini, a gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević te dve prestižne titule vidi pre svega kao veliku razvojnu šansu. Svečano otvaranje ”OPENS”-a predviđeno je za 19. januara 2019. godine, a uvertira za ovaj događaj biće Generalna skupština Evropskog foruma mladih u Novom Sadu, na kojoj će 21. novembra biti proglašena evropska omladinska prestonica za 2021.
Gradonačelnik Vučević ističe da su ”OPENS 2019” i ”EPK 2021” proglašeni projektima od nacionalnog značaja i da je njihova organizacija prepuštena, pre svega, kulturnim i omladinskim organizacijama. Titule koje su dodelјene Novom Sadu, 2016. godine, prema rečima Vučevića, prevazilaze lokalni karakter i utiču na imidž ne samo vojvođanske prestonice, već i cele Srbije.  Vučević smatra da Novi Sad nije iskoristio sve kulturne i turističke potencijale poput činjenice da su u tom gradu živeli i stvarali Albert i Mileva Ajnštajn.  Kako je objasnio, oba projekta finansiraju Grad Novi Sad, Vlada Srbije, Pokrajinska vlada, evropski fondovi i privatne investicije.  Uveren je da će Novi Sad biti ”na visini zadatka” i da će na najbolјi način predstaviti Srbiju kroz manifestaciju EPK koja će biti zvanično otvorena 13. januara 2021. godine dočekom pravoslavne Nove godine. 

Grozdanović: OPENS – podrška omladinskim organizacijama

Koordinator projekta ”Novi Sad prestonica mladih – OPENS 2019” Vukašin Grozdanović kaže da je ideja da OPENS preraste u fondaciju ili instituciju koja će stalno pružati podršku omladinskim organizacijama” On navodi da će oko 350 predstavnika omladinskih organizacija iz cele Evrope učestvovati na Generalnoj skupštini Evropskog foruma mladih u novembru,a da će u decembru biti organizovan ”OPENS free day” sa cilјem da se što više mladih animira i uklјuči u taj projekat. Procene su, kaže, da će do 2020.godine oko pola miliona mladih iz Srbije i Evrope posetiti Novi Sad i učestvovati u više od 200 različitih programa iz oblasti kulture, zdravlјa i zaštite životne sredine. 

Niš: Održan 4. Forum naprednih tehnologija

U Nišu je  6. novembra otvoren 4. Forum naprednih tehnologija na kome učestvuju 32 kompanije i 6 obrazovnih ustanova iz te oblasti. Na otvaranju Foruma Državna sekretarka za Telekomunikacije Tijana Matić najavila je za 21. novembar početak izgradnje naučno-tehnološkog parka u tom gradu , što će biti investicija vredna 10 miliona evra i važan korak Srbije na “Digitalnom putu Svile”. Niš je grad sa svim preduslovima da postane regionalni centar naprednih tehnologija. Forum okuplja sve koji se na neki način bave tom oblašću- proizvodnjom, upotrebom, obrazovanjem i inovacijama. Nedavno je potpisano pismo o namerama sa kineskim gradom Hanag Džuom o učešću na digitalnom putu svile.
Dugo najavljivana izgradnja naučno tehnološkog parka u Nišu uz proširenje Elektronskog fakulteta, omogućiće studentima učenje kroz praksu, i razvoj novih proizvoda velikih kompanija. Proces digitalne transformacije zahteva i pomoć države. Uporedo s Forumom naprednih tehnologija u Nišu, održavaju se i Osmi ICT forum, Savetovanje ekonomista Srbije i sajmovi zapošljavanja i profesionalne orijentacije. https://www.youtube.com/watch?v=raWxsVirPOg

FDU seli sa Novog Beograda u Topčider

Upitan da li je tačna vest da će Fakultet dramskih umetnosti sa Novog Beograda biti izmešten u Topčider, državni sekretar Ministarstva za kulturu i informisanje Aleksandar Gajović je odgovorio da je dekan tog fakulteta demantovao tu vest.
Na konstataciju poslanice Demokratske stranke Vesne Marjanović da dekan Fakulteta dramskih umetnosti nije demantovao vest o preseljenju, Gajović je odgovorio da će o tom slučaju pitati ministra prosvete.
Ona je istakla i da je zgrada Fakulteta dramskih umetnosti na Novom Beogradu namenski građena i da su profesori i studenti zabrinuti da mi mogli biti preseljeni zbog atraktivnosti te lokacije.

Vremeplov: Umro  Milutin Bojić

Srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme “Plava grobnica” posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu umro je 8. novembra  1917. godine. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući “Kraljevu jesen” i “Uroševu ženidbu”.

Vremeplov: Rođen Mihailo Vukdragović

Na današnji dan 8. novembra 1900. godine rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema “Put u pobedu”, kantate “Srbija”, “Svetli grobovi”, “Vezilja slobode”, solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).

Vremeplov: Kortez stigao u Meksiko

Na današnji dan 8. novembra 1519. godine španski osvajač Hernana Kortez stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl, primili s najvećim počastima.

Vremeplov: Umro Džon Milton

Engleski pisac Džon Milton, po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira  umro je 8.  novembra 1674. godine. Pristalica Olivera Kromvela (Cromwell) i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo (“Izgubljeni raj”, “Ponovo zadobijeni raj”, “Samson Borac”).

Vremeplov: Nobelova nagrada Lju Sjaobou

Nobelovu nagradu za mir dobio je 8. novembra 2010. godine  kineski disident Lju Sjaobo  “zbog svoje dugogodišnje i nenasilne borbe za fundamentalna ljudska prava u Kini”.

Vremeplov: Otkrivene X zrake

Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen (Wilhelm Conrad Roentgen) otkrio je na današnji dan 8. novembra 1895. godine X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

Zavisnost od droge pogađa sve slojeve društva

Zavisnost od droge podjednako pogađa sve društvene slojeve, lјude svih nivoa obrazovanja, te se dešava da su u istoj sobi pacijenti koji nemaju završenu ni osnovnu školu i oni sa završenim fakultetom. – Smatra se da na pojavu zavisnosti utiču genetske predispozicije zavisnosti, zatim individualne karakteristike i okruženje. Genetski faktori odnose se na porodično opterećenje i bolestima zavisnosti i drugim mentalnim poremećajima – ističe upravnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine docent dr Vladimir  Knežević.
Docent dr Dragana Ratković sa Odelјenja za bolesti zavisnosti Klinike za psihijatriju Ratković ističe kako postoji šest kriterijuma za postavlјanje dijagnoze bolesti zavisnosti, od kojih pacijent mora da ima najmanje tri i to tokom godinu dana, da bi mu se postavila ova dijagnoza. – To su gubitak kontrole, jaka žudnja za supstancom, simptom apstinencije, razvoj tolerancije kada je veća količina supstance potrebna za isti efekat, zatim gubitak alternativnih zadovolјstava i nastavak uzimanja droge bez obzira na svest o posledicama – istakla je dr Ratković.

Kako odabrati pravi model lečenja?

Nakon detoksikacije, što je prvi korak u oporavku i lečenju, mlađi zavisnici uglavnom dobijaju terapiju blokatorima, odnosno averzivnu terapiju, koja traje najmanje godinu dana. Zavisnicima sa dužim stažom, kod kojih su bezuspešno probani drugi tretmani, namenjena je supstituciona terapija. Svetska zdravstvena organizacija propisala je četiri načina detoksikacije i terapije i to su kratkotrajna detoksikacija tokom koje se smanjuje doza metadona u periodu odmesec dana, dugotrajna detoksikacija gde je smanjivanje doze duže od mesec dana, kratkotrano održavanje ged se metadon propisuje za period kraći od pola godine i dugotrajno održavanje ged se mtadon propisujena period duži od šest meseci.
Osim toga, postoje i kriterijumi koji moraju da se ispune, kako bi se odabrao pravi model lečenja. Metadon je kod nas najpoznatija supstituciona terapija, a buprenorfin je novija terapija i njega pacijenti plaćaju. Dr Ratković naglašava da buprenorfin nije terapija po izboru pacijenta, nego i za njegovo dobijanje moraju da se ispune određeni kriterijumi. Zavisnici su do januara ove godine metadon dobijali u takozvanom Metadonskom centru u krugu Kliničkog centra Vojvodine, koji centar ne postoji od tada i lečenje se sprovodi kroz polikliničku službu Klinike za psihijatriju.
Terapije nisu iste za sve, jer ni svi zavisnici nisu isti, svi se razlikuju, različite su porodice i okruženje, sve je individualno, te je takva i terapija. – Metadonska terapija i terapija buprenorfinom preporučeni su od Svetske zdravstvene organizacije kao osnovni modeli lečenja opijatskih zavisnika. Program održavanja metadonom prvi put je uveden u Srbiji sedamdesetih godina dvadesetog veka, dok je buprenorfin registrovan za lečenje zavisnosti od opioida 2010. godine – kaže dr Ratković.

Preventivni faktori

Faktori koji mogu da utiču preventivno, kako uopšte ne bi došlo do uzimanja droge su dobri i snažni porodčni odnosi, adekvatan roditelјski nadzor, uspeh u školskim obavezama, društvena aktivnost u školi, sportu, kulturi ili religioznim organizacijama, te dobra informisanost i prihvatanje konvencionalnih stavova o upotrebi droge.

Zbog čega ljudi ne reaguju na nasilje u javnosti?

Snimak nedavnog napada na 15-ogodišnju devojčicu u jednom od beogradskih tramvaja, podigao je srpsku javnost na noge. Mediji su danima izveštavali o potrazi za napadačem, ali i poraznoj činjenici da u tom momentu, iako tramvaj nije bio prazan, niko nije pomogao. Vlasti jesu reagovale, ali građani koji su se zadesili u tramvaju ništa nisu preduzeli. Proveravali smo zbog čega ljudi ne reaguju na nasilne scene u javnosti. Taj nemili događaj odjeknuo je u našoj zemlji u roku od nekoliko sati. Snimak zlostavljanja maloletne devojke vrlo brzo se proširio na društvenim mrežama, a odjeknula je i osuda onih koji su ignorisali događaj u javnom prevozu. Postavljaju se pitanja da li je nasilje postalo opšteprihvaćeno, da li smo imuni na empatiju, bojimo li se ili je jednostavno lakše gledati svoja posla. „Pravo pitanje je koliko se ljudi osećaju sigurno da mogu da reaguju , da neće biti izbodeni nožem , da neće biti prebijeni. Međutim, da su se svi udružili , samo da su se udružile 3, 4 žene i rekle ‘hej, šta to radiš’, verovatno bi taj socijalni pritisak na nasilnika urodio plodom. Ali nestaje ideja zajedničkog dobra, nestaju ideje o moralnim dužnostima, nestaje ideja da se zauzmemo jedni za druge – to je jako strašno za druge”, kaže psiholog Vladan Beara.
Kada se desi tako traumatična situacija, oni koji je posmatraju očekuju da žrtva reaguje i doziva u pomoć, a ako izostane takva reakcija, prolaznici misle da to što vide i nije tako strašno. To je velika zabluda jer je žrtva tada isprepadana. „Mislim da je verovatnoća da će vam neko pomoći na ulici jako niska, možda ispod 10 procenata. I sami posmatrači se zamrznu i na neki način se i oni čuvaju neprijatnog iskustva , emotivno se distranciraju. Postoji nešto što su psiholozi prepoznali kao difuzija odgovornosti i u takvoj situaciji mi mislimo da će neko drugi reagovati, pa kad niko ne preuzme inicijativu i mi ostajemo u pasivnoj poziciji. Velika je verovatnoća da ako samo jedna osoba pokaže inicijativu da će se i ostali uključiti”, smatra Ivana Perić, koordinatorka “SOS ženskog centra”.
Koliko je potrebno sličnih situacija da bismo se probudili? I da li se već navikavamo na takve prizore? Stručnjaci kažu da jedino empatija prema drugome, bliskost i privrženost komšiji i visoka svest o nasilju mogu da spasu društvo kojem smo prepušteni.      https://www.youtube.com/watch?v=-pf0ApvS8e4

Osuđen zbog maloletničke pornografije, niz zabrana na 20 godina

Apelacioni sud u Beogradu preinačio je 6. novembra prvostepenu oslobađajuću presudu i osudio na godinu dana zatvora Aleksandra Karalića zbog maloletničke pornografije i izrekao mu niz zabrana i obaveza za narednih 20 godina, u cilju zaštite maloletnika. Ovom odlukom preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu kojom je Karalić u januaru ove godine nakon ponovljenog suđenja bio oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posredovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju. Apelacioni sud u svom obrazloženju ističe da nije prihvatio odbranu optuženog – da je materijal pribavljao u cilju istraživačkog novinarstva radi borbe protiv mreža na kojima se on može pronaći.
Ovaj sud ga je proglasio krivim jer je 9. decembra 2015. godine u Beogradu, posedovao audio-vizuelne materijale pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica, a koje je prethodno pribavljao u dužem vremenskom periodu i zatim smeštao na hard disk računara. U pitanju je 30 video zapisa i 310 slika pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnih lica, ukupne velicine 2,1 GB, precizira se u presudi.
Na ovu drugostepenu presudu, postoji pravo žalbe Apelacionom sudu u trećem sudskom, pošto je prvostepenom presudom Karalić bio oslobođen. Pored jednogodišnjeg zatvora Karaliću je izrečena mera bezbednosti oduzimanja hard diska sa spornim materijalom. Takođe, izrečene i posebne mere propisane Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima i danom pravnosnažnosti presude u odnosu na Karalića nastupaju pravne posledice osude i to: zabrana sticanja javnih funkcija i zabrana zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koja se odnose na rad sa maloletnim licima. Ove mere traju 20 godina od dana pravnosnažnosti presude.
Takođe sumu određene posebne mere: da se narednih 20 godina obavezno javlja svakog meseca nadležnom organu policije Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrana posećivanja mesta na kome se okupljaju maloletna lica, obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta i obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.
Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se žalbom tužioca ističe da je prvostepeni sud usled pogrešne ocene dokaza izveo pogrešan zaključak da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo. “Ovo stoga što okrivljeni tokom postupka nije sporio da je u cilju pronalaženja pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem maloletnih lica sa interneta preuzeo i koristio poseban softver…”, navodi se u presudi. Međutim, kako se dodaje, za razliku od prvostepenog suda, Apelacioni sud ne prihvata odbranu okrivljenog da je pribavljao pornografski materijal u cilju istraživačkog novinarstva, a radi borbe protiv mreža na kojima se on može pronaći.
Taj sud podseća da je jedini tekst koji je figurirao tokom postupka – tekst objavljen u jednom dnevnom listu od 30. novembra 2011. godine čiji autor nije okrivljeni, pri čemu se osnovano ukazuje žalbom Višeg javnog tužioca u Beogradu da okrivljeni u prilog svojih tvrdnji nije do kraja postupka predložio ili dostavio bilo kakav dokaz da je objavio članak, analitički rad, esej, komentar na elektronski medijima, komparativnu analizu ili bilo šta vezano za fenomen dečije pornografija, tako da njegova odbrana u tom delu, prema oceni Apelacionog suda neubedljiva. “U situaciji kada okrivljeni nikada ni jednoj redakciji, pa čak ni policiji, nije dostavio IP adrese na kojima je utvrdio da se nalazi dečija pornografija, opovrgnuta i obesmišljena odbrana okrivljenog u kojoj navodi da je njegova pobuda za pribavljanje pornografskog materijala nastalog iskorišćavanjem dece, utvrđivanje IP adrese i njihovo beleženje, osnova za istraživački rad, a sve navodno u borbi protiv dečije pornografije”, zaključeno je u odluci Apelacionog suda.

About the Author

admin