Vesti – 09.11.2018.

Đaci u Vojvodini bez kratkog jesenjeg raspusta

Jesenji raspust za osnovce u Srbiji, izuzev u Vojvodini,  počeće danas i trajaće do 12. novembra. Osnovci će tako imati predah od četiri dana, a u školske klupe se vraćaju u utorak, 13. novembra. Za razliku od osnovaca, srednjoškolci nemaju jesenji raspust, ali zbog državnog praznika Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra, i za njih će biti neradan ponedelјak 12. novembra. Đaci u Vojvodini, osnovci i srednješkolci, nemaju jesenji raspust, ali je i za njih državni praznik neradni dan, te će tako spojeno sa vikendom od školskih obaveza odmoriti tri dana.

Brnabić u Lisabonu: Inovacije i IT razvojne šanse Srbije

Premijerka Ana Brnabić, koja  je 6. novembra učestvovala na Veb samitu u Lisabonu, razgovarala je sa novinarom nemačkog ARD Markusom Prajsom o izazovima i rezultatima koje je Srbija postigla u oblasti razvoja tehnoloških i kreativnih industrija i potencijalima novih tehnologija. Brnabić je učestvovala na takozvanom intervjuu na sceni sa Prajsom, istakavši da su digitalizacija i obrazovanje ključni prioriteti Vlade koju vodi. Četvrta industrijska revolucija daje nam šansu za iskorak koju moramo da iskoristimo”, naglasila je premijerka. Srbija je već sada prepoznata kao jedan od lidera u digitalizaciji. Govoreći o najvažnijim rezultatima u oblasti digitalizacije i IT, predsednica Vlade izdvojila je uvođenje programiranja kao obaveznog predmeta, obezbeđivanje interneta u osnovnim školama širom Srbije i opremanje škola IT opremom, kao i pilot projekat uvođenja digitalnih nastavnih materijala.
Takođe, među najvažnijim rezultatima izdvojila je povećanje broja IT odeljenja u srednjim školama i povećanje broja studenata na IT smerovima na fakultetima, izdvajanje od oko 100 miliona evra za inovacionu infrastrukturu, prekvalifikacije u oblasti IT i digitalnih veština, stvaranje baze za potpunu elektronsku upravu i planirane poreske olakšice za istraživanje i razvoj, kao i inovacije. Brnabić je istakla da Srbija ima mnogo manje izražen problem sa odlaskom mladih i obrazovanih ljudi iz zemlje nego ranije, jer ova Vlada vodi računa o potrebama mladih. Takođe je rekla kako bi Srbija do kraja godine trebalo da postane članica CERN-a, navodi se u saopštenju Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Mali: Reforma plata i Poreske uprave prioriteti u 2019.

Osim reforme plata, 2019. treba da bude i godina reforme Poreske uprave i poreskog sistema, poručio je ministar finansija Siniša Mali koji je najavio izmene seta poreskih zakona do kraja godine. Osnovni zahtev privrede je, kaže, smanjenje opterećenja na zarade što će biti predviđeno, kao i veliki broj poreskih podsticaja za inovativne i druge delatnosti. Ministar je rekao da će tako neoporezivi deo zarade biti podignut na 15.000 dinara i da će se od 1. janura već krenuti sa merama za dalje smanjenje opterećenja na plate, podsticanje rasta i privlačenja investicija. Cilj Vlade za 2019. je, kaže ministar, da održimo i pokušamo da ubrzamo stopu rasta BDP.   “To je osnovni cilj”, poručio je Mali.

SANU birala nove članove

Juče je održana Izborna skupština Srpske akademije nauka i umetnosti na kojoj je razmatrano 26 kandidata za dopisne članove Akademije i 18 za redovne. Kandidat za dopisnog člana Odeljenja za matematiku, fiziku i geonauke s dvotrećinskom podrškom je Željko Šljivančanin, kandidati za dopisne članove Odeljenja jezika i književnosti s većinom glasova su Jovan Delić, Zoran Paunović, Ljubinko Radenković i Mihajlo Pantić. S dvotrećinskom podrškom na Izbornu skupštinu za dopisnog člana Odeljenja hemijskih i bioloških nauka ide Tanja Ćirković Veličković, a sa većinom glasova Aleksa Obradović, Marjan Niketić i Pavle Pavlović.
Kandidati za Odeljenje društvenih nauka s dvotrećinskom podrškom su Alpar Lošonc i Pavle Petrović, a sa većinom glasova Slobodan Antonić, Milena Dragićević Šešić i Mirjana Rašević. S većinom glasova na skupštinu idu Vlada Veljković, Slaviša Trajković i Dragoslav Šumarac za dopisne članove Odeljenja tehničkih nauka, dok su kandidati za Odeljenje istorijskih nauka s dvotrećinskom podrškom Dragan Vojvodić, Vujadin Ivanišević i Mira Radojević, a sa većinom glasova Đorđe Bubalo. Jedini kandidat za člana Odeljenja medicinskih nauka, i to sa većinom glasova je Tatjana Simić, dok su kandidati za nove članove Odeljenja likovne i muzičke umetnosti Jelena Jovanović i Sava Halugin s dvotrećinskom podrškom i Borislav Stojkov i Mileta Prodanović s većinom glasova. Kandidati za inostrane članove SANU su Dželal Šengor (Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke), Miroslav Krstić i Mauro Ferari (Odeljenje tehničkih nauka) i Euđen Simion (Odeljenje jezika i književnosti).
Kandidati za redovne članove su dopisni članovi Zoran Radović, Milan Sudar i Miodrag Mateljević (Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke), Goran Petrović, Zlata Bojović, Slobodan Grubačić i Milovan Danojlić (Odeljenje jezika i književnosti), Slobodan Milosavljević, Radmila Petanović i Radomir Saičić (Odeljenje hemijskih i bioloških nauka). Na konačnoj listi za Izbornu skupštinu su i Aleksandar Kostić (Odeljenje društvenih nauka), Miloš Kojić i Velimir Radmilović (Odeljenje tehničkih nauka), Ljubodrag Dimić (Odeljenje istorijskih nauka), Zoran Krivokapić, Milorad Mitković i Petar Seferović (Odeljenje medicinskih nauka) i Milica Stevanović (Odeljenje likovne i muzičke umetnosti).
Posle poslednjih izbora 2015. godine SANU je imala 147 članova, a trenutno ima 128 (92 redovna i 36 dopisnih) i po broju akademika na 100.000 stanovnika Srbija je na poslednjem mestu u regionu. Najbrojnija su odeljenja medicinskih nauka i za matematiku, fiziku i geo-nauke sa po 24 člana, a najmanji broj članova, svega šest, ima Odeljenje društvenih nauka.

Kakva je perspektiva mladim naučnicima u Srbiji

Ovih dana obeležava se svetski Dan nauke. Tim povodom istražujemo: kakav je položaj mladih naučnika i kakva im je ovde perspektiva. Mladi naučnici u Srbiji saglasni su u jednom – upornost i kontinuiran rad vode do uspeha, ali su neophodni i dobri uslovi, kao i institucionalna podrška. Iako  mladi naučnici iz Srbije često osvajaju medalje na svetskim takmičenjima i pokazuju da upornost i znanje vode do uspeha, čak i kad finansija manjka, sistemsko ulaganje države u razvoj nauke činio bi njihov put lakšim. “Bavim se primenom energetske elektornike i pretvarača u različitim sistemima za ekspolataciju električne energije kao što su energija kao što su energija Sunca, energija vetra, i najzananimljivije- energija morskih talasa. S obzirom da Srbija nema izlazak na more to je jedan dokaz da se trud i pomalo sreće isplati,” rekao je Nikola Vukajlović sa FTN-a.
Saradnja sa kolegama iz inostranstva značajna je našim istraživačima, a primer naučnice Marije Lesjak koja je nakon usavršavanja u Engleskoj, Srbiju izabrala za dalji rad pokazuje da su strpljenje i neodustajanje ključ uspeha. “Pa mi smo, u skladu sa našim karakterom i najteže situacije u životu nas ne ostavljaju da napustimo u životu ono što volimo. Borimo se do krajnjih granica i to je ono što nas razlikuje možda od velikog ostatka sveta, razvijenog sveta gde oni nisu navikli da se bore, ne zato što ne znaju nego nisu bili u prilici,” rekla je Marija Lesjak sa FTN-a.
Motivacija naučnika za rad leži u ljubavi prema znanju i želji za ličnim razvijanjem, a odgovor na pitanje kako popraviti položaj mladih naučnika u Srbiji je – koliko jednostavan, toliko neophodan. Iako Marija i Nikola uviđaju mane nedovoljnog ulaganja u nauku, oboje naglašavaju da su srećni zbog prilike da baš na Novosadskom univerzitetu ličnim primerom pokazuju da je borba za svetlu budućnost važna i neminovna.     https://www.youtube.com/watch?v=sCKlgk1xuUg

Mali stepen poverenja mladih u političke institucije

U Srbiji 58 odsto mladih smatra da ne postoji sistemska briga o mladima na republičkom nivou, pokazalo je istraživanje o poverenju mladih u institucije Srbije, koje je predstavljeno danas na konferenciji u Beogradu. Istraživanje je pokazalo i da je stepen poverenja mladih u političke institucije mali, rekao je generalni sekretar Krovne organizacije mladih Srbije Stefan Đorđević.   Jedan od ključnih rezultata istraživanja je da mladi personalizuju institucije, odnosno institucije gledaju kroz ljude koji ih vode, rekao je on i dodao da mladi političke partije vide kao jako važan instrument delovanja, ali su u jako malom broju članovi političkih partija. “76 odsto mladih u našoj zemlji smatra da se jedino kroz političke partije može uticati na političke odluke i donosioce odluka”, precizirao je i dodao da je istraživanje pokazalo i da 86 odsto mladih nisu članovi partije.  
Naveo je da je rezultat istraživanja da se institucije ne obraćaju mladima u dovoljnoj meri i da mladi smatraju da nemaju svoje predstavnike u institucijama, niti osobe koje zagovaraju interese mladih. Kako je precizirao, 79 odsto mladih smatra da nema svog predstavnika u republičkom parlamentu, a 80 odsto da nema svog predstavnika u Vladi Srbije. Naveo je da 38 odsto mladih uopšte nije zainteresovano za politiku, a da dve trećine njih smatra da uopšte nema uticaj na političke procese i procese donošenja odluka. Istraživanje o poverenju mladih u institucije Srbije je uradila istraživačka agencija “Demostat” za potrebe KOMS-a, a u sklopu projekta “Premijerka otvara vrata” koji finansira Omladinska prestonica Evrope Novi Sad (OPENS). 

Humanitarno veče za decu Svratišta

Za osmehe i srećnije odrastanje dece iz novosadskog Svratišta, u Radio Kafeu organizovano je humanitarno veče. Na ovom humanitarnom skupu posetioci su mogli da kupe praktične biznis planere za žene i muškarce.  Takođe moguće je bilo i doneti toplu odeću, obuću, društvene igre i sve ono što je potrebno kada je hladno i tmurno vreme. https://www.youtube.com/watch?v=Y8Nr1J-o88s

U prihvatnim centrima u Srbiji 3.800 migranata

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić kaže da u prihvatnim centrima u Srbiji trenutno ima oko 3.800 migranata i da se broj nije menjao od avgusta prošle godine. Među migrantima, ističe, postoje dve grupe ljudi, jedna grupa koja je u prihvatnim centrima i čekaju da legalno uđu u Mađarsku i druga grupa, mnogo brojnija, koji se samo “očešu” o Srbiju, dolaze i prolaze. Oni koji legalno pokušavaju da uđu u Mađarsku, u Srbiji čekaju i po dve godine, a Cucić kaže da njihova deca idu u školu, obdaništa, učestvuju na raznim takmičenjima . “To je veličina Srbije. Niko nema pravo da toj deci uskrati obrazovanje, čak moramo da ih nateramo da se obrazuju. Kolege iz obrazovanja su to lepo uradile i baš možemo da budemo ponosni”, rekao je Cucić za TV Pink.  Dodaje da se Srbija u migrantskoj krizi dobro snašla, što se ne može reći za zemlje u okruženju.
Cucić podseća da je istraživanje rađeno u Nemačkoj među migrantima “kako su prošli na putu”, pokazalo da je Turska na prvom mestu jer je dobro organizovana za prijem izbeglica, ali da je na drugom mestu Srbija i da migranti za našu zemlju kažu da je jedina svetla tačka. To što su incidenti koje prave migranti mnogo češći u Hrvatskoj, BiH, Nemačkoj, nego u Srbiji, Cucić objašnjava činjenicom da se Srbija prema njima odnosi kao prema svojim državljanima. “Oni koji učine krivično delo idu u zatvor. Njima se ne isplati da budu usporeni na putu”, zaključio je on.

Katarina osvojila prvo mesto na Olimpijadi mentalne aritmetike

Novosađanka Katarina Antić (13), učenica škole „Malac genijalac”, ove godine osvojila je prvo mesto na Olimpijadi mentalne aritmetike u Beogradu, koja se održava jednom godišnje, i za naš list kazala da je, iako je konkurencija bila velika, uspela da uradi svih 120 zadataka i ponese zlatnu medalјu.  – Ta veština mi mnogo pomaže u životu jer sada više ne računam matematički i razvijam mozak na neki drugi način i takođe mi je pomoglo oko fotografskog pamćenja, kako brojeva, tako i drugih stvari i mnogo sam zadovolјna, čak više nego što sam očekivala – dodala je Katarina.

Vek od osnivanja BMŠ ”I. Bajić” nova zgrada sa koncertnom dvoranom

Direktor ”Fondacije 2021” Nemanja Milenković očekuje da će titula EPK obeležiti budući kulturni život Novog Sada.  On navodi da su u susret toj manifestaciji ove godine otvorene tri kulturne stanice na periferiji grada sa cilјem decentralizacije kulturnog sadržaja, te na nekoliko kulturnih događanja koji su održani poslednjih meseci i koji su okupili veliki broj umetnika i građana bili prilika da građani vide u kom pravcu će biti usmerene kulturne aktivnosti kada je reč o EPK 2021”. Značajnim smatra i to što će nakon veka od osnivanja, baletsko-muzička škola ”Isidor Bajić” dobiti novu zgradu sa koncertnom dvoranom i dodaje je da će 2021. biti u znaku značajnih ličnosti Novog Sada poput Mileve Marić Ajnštajn, kojoj će biti posvećena velika izložba. ”Trudimo se da sve radimo na način koji će omogućiti da to ostane nasleđe, a ne da to bude samo trenutni spektakl”, ističe Milenković.
Navodi da je ukupna vrednost programsko-promotivnog dela projekta ”Novi Sad EPK 2021”, koji se realizuje tokom pet godina, između 25 i 30 miliona evra, dok se, kaže, oko 30 miliona evra ulaže u infrastrukturne projekte.  Novi Sad je projektom ”Za nove mostove” izabran 2016. za ”EPK 2021” kao prvi evropski grad iz zemlјe koja je kandidat za članstvo u EU.

Ruma: Za uređenje osnovne škole u Grabovcima 1,6 miliona dinara

Rumska lokalna samouprava je uložila oko 1,5 miliona dinara za uređenje Osnovne škole “6. udarna vojvođanska brigada” u Grabovcima. Tim povodom, radove na adaptaciji škole i zameni dotrajale stolarije novom, obišli su šef kabineta predsednika Opštine, Vojislav Mioković i načelnik Odeljenja za društvene delatnosti Opštine Ruma, Svetislav Damjančuk. S obzirom da godinama unazad Osnovna škola u Grabovcima nije renovirana, učenici su veoma zadovoljni zbog trenutnih radova, naročito što će fiskulturna sala biti lepša, kako sami navode, kao deo škole za rekreaciju koji im je omiljen. Direktor ove školske ustanove je iskazao zahvalnost lokalnoj samoupravi što je prepoznala njihove potrebe, jer od kako je škola sagrađena u nju nije ulagano u smislu rekonstrukcije, osim truda zaposlenih i đaka da školski prostor odiše prijatnošću i toplinom, što se može i videti i u hodnicima ove škole.
Lokalna samouprava je nastavila sa ulaganjima u obrazovne ustanove, pa je tako škola u Grabovcima bila jedna od prioritetnih. Svakako, i drugim školskim ustanovama se daje značaj, što se ogleda i u dosadašnjim renoviranim školskim prostorima. U želji da se učenioci osećaju što lepše u njihovom”drugom domu”, a prostor gde uče bude prijatniji i funkcionalniji za rad, kao i za sportske aktivnosti, Opština Ruma će nastaviti sa ulaganjima u obrazovne ustanove, kao i do sada što je na svaki upućen zahtev odgovorila, poručuju iz lokalne samouprave. https://www.youtube.com/watch?v=RvYZrVMqD4c

Zemlja budućnosti spremna da ugosti naučnike iz celog sveta

Od robota koji primaju restoranske porudžbine preko vode koja gori, pa do recikliranih sprava za vežbanje, Festival nauke će ove jeseni od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu pored brojnih naučnika i institucija iz Srbije, okupiti i naučne timove iz sedam drugih zemalja. Svi oni će uz interaktivne šou programe, uzbudljive eksperimente i brojne izazove provesti posetioce na jedinstveno putovanje kroz Zemlju budućnosti, kako i glasi ovogodišnji slogan Festivala nauke.
Prvi put na Festival nauke dolazi Antoan Delaforž iz Francuske, koji je Srbiju zavoleo tokom studentske razmene pre deset godina, a sada sa sobom dovodi neobičnog saputnika – robota. “Moj posao je da kreiram matematičke modele i kompjuterske programe koji pomažu robotima da razumeju ono što su čuli sopstvenim ušima, odnosno mikrofonima”, tvrdi Delaforž zbog čega će na Festivalu nauke, između ostalog, svog robota staviti pred prilično zahtevan izazov – primanje porudžbine u restoranu od bučne ekipe gladnih gostiju. Francuska Akademija Fratelini predstaviće se posetiocima festivala, izvodeći cirkuske akrobacije, šetajući sve vreme na tankoj liniji zakona fizike koje, po potrebi, krše bez problema.
Španski kolektiv “Gišot de vuit” vratiće se na Festival nauke sa svojim neverovatnim spravama koje pojmu reciklaža daju sasvim novo značenje. “Mi smo ekipa koja smatra da je mašta, a ne inteligencija, najvažnija stvar koju čovečanstvo ima i da, na svu sreću, još uvek nismo sve izumili”, poručuju oni i pozivaju sve posetioce da istraže najveći poligon za igru na ovogodišnjem festivalu, prepun najrazličitijih sprava za vežbanje i rekreaciju kojima su podarili novi život. “To su stare sprave za vežbanje koje, kada odsluže svoje u teretanama, postaju sprave za igranje na našim radionicama. Učinilo nam se da one mogu da imaju još mnogo namena koje samo treba da otkrijemo”, dodaju.
Iz SAD na Festival nauke ponovo stiže poznati neuronaučnik i TED govornik Greg Gejdž, koji je svetsku popularnost stekao svojim naučnim “uradi sam” projektima. Sa ciljem da neuronauku približi svima, Gejdž već godinama radi na najrazličitijim, veoma povoljnim uređajima koji mogu da zamene skupu laboratorijsku opremu. “Srpski Festival nauke jedan je od najboljih naučnih događaja kojima sam prisustvovao”, navodi on i podsećajući se svog prethodnog druženja sa beogradskom publikom kaže da je bilo divno videti toliko naučnika, fakulteta i istraživača koji su osmislili toliko kreativnih načina da prikažu nauku onakvom kakva ona jeste – zabavnom.
Prvi put ove godine festival će ugostiti Fascinantni fizički teatar iz Češke koji uz malu pomoć fizike pokazuju da su složeni zakoni i formule sasvim jednostavni kada se primene u svakodnevnom životu. “Naši eksperimenti izvode se uz stvari koje možete pronaći u bilo kojoj uradi sam radnji. Međutim, ukoliko ovo što mi radimo probate da uradite u nekoj radnji, verovatno će vas izbaciti. Mi, na primer, pravimo instrumente od oluka za kišu i verujte nam na reč, mnogo je zabavno kada u nekoj radnji morate da isprobate tonalitete različitih cevi”, ističu članovi češkog teatra.
Poljski tandem “Hevelijuze Nauki” pokazaće kakve sve veštine tajni naučni agenti moraju da imaju kako bi što lakše rešili svemirske probleme.
Za umetničko-naučni kutak festivala pobrinuće se Bogomir Doringer i Sofija Kantorović koji u Beograd stižu sa timom Univerziteta u Beču i nesvakidašnjim spojem magnetizma i ferofluida. “Posetioci festivala treba da očekuju strah, zato što se većina ljudi plaši ferofluida. U pitanju je materijal koji se transformiše pred njihovim očima, ali kroz razumevanje i kroz kreativan proces oni će zavoleti taj materijal i biti fascinirani njime”, navodi Doringer.
I ove godine na Festival nauke dolazi omiljena ekipa iz Estonije – AHHAA Naučni centar, koja je pripremila nov naučni šou program u kojem će se poigrati sa najneverovatnijim svojstvima vode.

“Ja biram”: Bravar-zavarivač

Na RTV1 u nedelju 11. novembra od 9,25 biće prikazana nova emisija “Ja biram”. Ovaj put tema  izbora je  zanimanje bravar-zavarivač.  Osmišljen kao trogodišnji smer dualnog modela, bravar-zavarivač je smer u novosadskoj Mašinskoj školi za koji svake godine ima mnogo zainteresovanih učenika.  Oni su vredni, često iz očeve ili dedine radionice idu pravo u školu, a tamo neretko znaju da za svoje umeće osvoje i nagrade na državnim takmičenjima. Najveća nagrada je ipak kada odmah nakon završetka škole nastave da rade u preduzećima gde su imali praksu. U “naučnom” delu emisije rešavamo jednačine, iz fizike se bavimo Omovim zakonom, a iz hemije proveravamo zašto se azot upotrebljava za konzerviranje namirnica. “Ja kao ti”- samo je jedan u nizu zanimljivih naslova (a nisu lektire) koje nam predlažu biblitekari Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke u Novom Sadu. Jer, knjiga je “stori” ipak za sva vremena, a ne samo za jedan dan.

Vremeplov: Pad “Berlinskog zida”

Na današnji dan 9. novembra1989. godine stotine hiljada Istočnih Nemaca krenulo je prema Zapadnoj Nemačkoj, a veliki broj Zapadnih Nemaca krenuo je u suprotnom pravcu, samo nekoliko sati nakon što je vlada objavila da je otvorena granica prema Zapadu. Pad “Berlinskog zida”, simbola podele Evrope posle Drugog svetskog rata, bio je prvi korak ka ponovnom ujedinjenju dve Nemačke. 

Vremeplov: “Kristalna noć”

Tokom noći 9. novembra 1938. godine  nacisti su u Nemačkoj demolirali više od 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spalili stotine sinagoga. Ubijeno je preko 90 Jevreja. Ovaj pogrom Jevreja dobio je naziv “Kristalna noć” jer su ulice nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

Vremeplov: Rođen Turgenjev

Na današnji dan 9. novembra 1818. godine rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana “Očevi i deca”, “Lovčevi zapisi”, “Uoči novih dana”, “Prolećne vode”. Poznata je i njegova drama “Mesec dana na selu”.

Vremeplov: Rođen Davorin Jenko

Davorin Jenko, jedan od najznačajnijih kompozitora romantičara u slovenačkoj i srpskoj muzici rođen je na današnji dan 9. novembra 1835.  godine. Autor je srpske himne “Bože pravde” i slovenačke “Naprej, zastava slave”. Kao dirigent beogradskog Narodnog pozorišta (1871-1902) komponovao je muziku za više od 80 pozorišnih komada. Autor je prve srpske operete “Vračara”.

Vremeplov: Umro Šarl de Gol

Na  današnji dan 9. novembra 1970. godine umro je francuski državnik i general Šarl de Gol vođa pokreta “Slobodna Francuska” u Drugom svetskom ratu kojim je rukovodio iz Londona, prvi posleratni premijer, osnivač i prvi predsednik Pete republike od 1958. do 1969, kada se povukao jer nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata. Suprotstavljao se prestižu SAD u Evropi, povukao francuske snage iz NATO pakta, a američkim snagama onemogućio da drže svoje baze u Francuskoj (1966). Okončao je sedmogodišnji rat u Alžiru nakon čega je ta zemlja stekla nezavisnost. Napisao je “Ratne memoare”. 

Vremeplov: Napoleon preuzeo vlast u Francuskoj

Na današnji dan 9. novembra 1799. godine Napoleon Bonaparta je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.

Vremeplov: Vlast u Berlinu preuzeo Radnički sovjet

Na današnji dan 9. novembra 1918. godine u Berlinu su posle generalnog štrajka radnici izašli na ulice, vojnici su odbili da intervenišu protiv njih i pridružili su se pobuni. Vlast u gradu preuzeo je Radnički sovjet, a car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u Holandiju. Dva dana kasnije Nemačka je potpisala mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat.

Ponovo nam preti epidemija malih boginja

Male boginje ponovo prete Srbiji, a epidemija koja traje od oktobra prošle godine, uopšte nije ni prestajala iako su mnogi mislili da će je leto zaustaviti. Da je to tako govore podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”. Oni nam potvrđuju da su se male boginje širile među građanima tokom jula, avgusta, septembra i oktobra, a najviše u Beogradu. Tokom tog perioda ukupno su obolele 103 osobe, a više od polovine u Beogradu – njih ukupno 60.
Istovremeno, prema istim podacima, u prvih šest meseci ove godine vakcinisano je 52,9 odsto dvogodišnjaka, što je za oko 20 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Takođe, revakcinisano je pet odsto više šestogodišnjaka, ali je obuhvat vakcinacijom i dalje daleko ispod onih neophodnih 95 odsto, što predstvalja “zaštitni bedem” za širenje boginja među stanovništvom Srbije. I baš tu prof. dr Zoran Radovanović, epidemiliog, vidi “prostor” za izbijanje epidemije morbila u Srbiji. On za “Blic” kaže da sada očekuje širenje morbila, ali ne kao od oktobra prošle godine do proleća ove.

Prof. Radovanović: Zar moramo da čekamo prvi smrtni slučaj?

– Čak i da ostane mali obuhvat vakcinacijom neće biti isti broj obolelih jer su već mnogi stekli imunitet preležavši tu dečju bolest. Sa druge strane, obuhvat vakcinacijom je malo bolji nego što je to bilo prošle godine, ali nije dovoljan jer je neophodno da 95 odsto dece bude vakcinisano da se bolest ne bi širila. Realno je očekivati da će se opet narod uzbuniti kada bude umrla prva osoba ove sezone – navodi prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog.  Prema njegovim rečima, ukoliko nećemo novu epidemiju onda bi trebalo svako da uradi svoj deo posla – pedijatri da ubeđuju roditelje da vakcinišu svoju decu ili da ih prijave sanitarnoj inspekciji. – Takođe, zavisiće i od energičnosti sudija da vode postupke protiv roditelja koji su odbili da vakcinišu svoju decu. Srbija jeste trenutno u vrhu Evrope po broju umrlih od morbila – naveo je prof. dr Radovanović.
Najnoviji podaci “Batuta” kažu da su od jula do novembra od morbila obolele ukupno 103 osobe. – U julu je prijavljeno 49 slučaja оbоlеvаnjа оd mаlih bоginja. Najviše ih je bilo na teritoriji Bеоgrаda – 14. Osim toga, u Novom Sadu – dvа, Žаblju – јеdаn, Pаrаćinu – šеst, Ćupriјi – јеdаn, Dоljеvcu – јеdаn, Lеsкоvаc – 19, Vlаsоtincе – tri i na Kosovu i Metohiji – dvа. Ujedno, u julu je prijavljeno i najviše slučajeva oboljevanja. Sledećeg meseca obolelo je 16 osoba i to najviše u Beogradu – 15 i jedna u Pančevu – kažu u “Batutu”. Prema istim podacima, a u avagustu je broj obolelih bio 16, dok ih je u septembru bilo 15. – U oktobru su prijavljena 23 nova slučaja obolevanja od malih boginja – navode u “Batutu”.

Svetska zdravstvena organizacija raspravljala o Srbiji

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) svrstala je u avgustu Srbiju u sam vrh Evrope po broju umrlih od morbila. U isto vreme iz “Batuta” su javili da su u prvih šest meseci date skoro 22.000 doza MMR vakcine više nego u istom periodu prošle. Prema istim podacima, dosad su obolele 5.764 osobe, a umrlo njih 15. – Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа. Vеćinа оbоlеlih, njih 94 odsto, bili su nevakcinisani, nеpоtpunо vаkcinisаni ili nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа – kažu u “Batutu”.

Sali Dejvis: Antivakcinaši sa društvenih mreža “apsolutno greše”

Ljudi koji veruju u mitove antivakcinaša sa društvenih mreža “apsolutno greše”, kaže glavna medicinska savetnica britanske vlade Sali Dejvis, a podaci pokazuju da u Britaniji 87 odsto dece dobija ovu vakcinu i revakcinu, a da je cilj je 95 odsto, dok je u Srbiji u prvih šest meseci 2018. godine 52,9 odsto dvogodišnje dece primilo je vakcinu, što je povećanje od skoro 20 odsto. MMR vakcina je sigurna i daje se milionima dece širom sveta, tvrdi Britanka. U Srbiji je zabeleženo povećanje od 18,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je samo trećina mališana u ovom uzrastu bila vakcinisana, podaci su koje je Institut za javno zdravlje Srbije dostavio BBC na srpskom. Ipak, nije se mnogo povećao broj vakcinisane dece pred polazak u školu – svega pet odsto više nego lane.

Zdravstveni radnici VB: Roditelje vakcinišite svoju decu

Sali Dejvis, glavna zdravstvena radnica Velike Britanije pozvala je roditelje da svoje decu vakcinišu i ignorišu “lažne vesti sa društvenih mreža”. Njeni komentari dolaze na 30. godišnjicu vakcine protiv malih boginja i rubeola (MMR). Ona je rekla da su mitovi vezani za opasnost od vakcina na društvenim mrežama jedan od razloga zašto roditelji nisu dozvoljavali da deca prime ovu vakcinu. “Mnogi ljudi, pa i poznati, veruju u ove mitove – to je pogrešno”, rekla je. “Tokom ovih 30 godina vakcinisali smo milione dece. To je sigurna vakcinacija, to znamo, i spasili smo milione života širom sveta. Ljudi koji šire te mitove, kada deca umru, neće biti tamo da snose odgovornost i preuzmu krivicu.”  Vakcina MMR je dramatično smanjila slučajeve malih boginja, zaušaka i rubeola i spasila oko 4.000 dece od smrti.
Studija bivšeg doktora iz 1998. pogrešno je povezala MMR vakcinu sa autizmom. Istraživanje je sada potpuno diskreditovano. Ali, to je uticalo na pokrivenost vakcine, koja je krajem devedesetih pala na oko 80 odsto, a 2003. godine je iznosila 79 odsto. Brojne kampanje javnog zdravstva su se povećale tokom godina.

Loše mentalno zdravlјe mladih

Rezultati najnovijeg istraživanja Unicefa u Srbiji ukazuju na loše mentalno zdravlјe mladih, sa sve višom stopom poremećaja ponašanja, bolesti zavisnosti, depresije i samoubistava. Samoubistvo je u društvu i dalјe tabu tema o kojoj lјudi izbegavaju da govore. Stoga postoje brojne predrasude i pogrešna tumačenja. Jedna od glavnih predrasuda je da se samoubistvo dešava isklјučivo u siromašnim slojevima društva. Siromaštvo jeste jedan od čestih razloga, međutim, veliki je broj primera koji dokazuju da samoubistvo nije usko vezano za ekonomski status već je kombinacija različitih faktora.

Najmlađi samoubica u svetu bio star samo 9 godina

Najmlađi samoubica u svetu je bio star samo devet godina, a najstariji 101. Kada su u pitanju profesije, najviše samoubica je među lekarima, a kada je pol u pitanju, mnogo više ih je među muškarcima. Glavni problem u društvu je to što se mentalno zdravlјe ostavlјa po strani dok se situacija drastično ne pogorša. Potrebno je prepoznati znake i pronaći način kako pomoći bez ignorisaranja. Svi lјudi se suočavaju s problemima, ali je važno znati da samoubistvo nikada nije rešenje, koliko god se situacija činila nerešivom. Važno je da mi kao društvo budemo tu jedni za druge. Iz straha smo skloni da osobi koja pati dajemo savete, fokusirajući se na moguća rešenja, a ne na osećanja te osobe, što je pogrešno. Klјuč svega je saslušati osobu i staviti joj do znanja da nije sama. 

Inđija: Zbog bahatih vozača deca teže do škole

Kada spomenemo parkiranje, mnogima problem predstavlja pronaći slobodno mesto, ali sa druge strane, ima i bahatih vozača, koji baš i ne biraju gde će se parkirati i koga će na taj način ugroziti. U Inđiji zbog automobila parkiranih na trotoarima i javnim površinama, deca iz Osnovne škole “Jovan Popović” otežano dolaze do škole i idu uglavnom putem koji nije bezbedan. https://www.youtube.com/watch?v=B9_KdRj_Cbk

Dao ekstazi maloletnici, ona posle 4 dana umrla

Policija u Aranđelovcu uhapsila je N. B. (21) iz tog grada, zbog sumnje da je 15-godišnjakinji omogućio da konzumira ekstazi, od kojeg joj je pozlilo, a četiri dana kasnije je preminula na Vojno-medicinskoj akademiji, saopšteno je iz MUP-a. Sumnja se da je N.B. 2. novembra u večernjim satima, tokom žurke u jednoj kući u Aranđelovcu izvadio kesicu sa sedam tableta ekstazija i stavio je na sto za kojim je sedela 15-godišnjakinja. Ona je uzela jednu tabletu ekstazija nakon čega joj je pozlilo, a četiri dana kasnije preminula je na Vojno-medicinskoj akademiji, navodi se u saopštenju. N.B se tereti za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Aranđelovcu osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu.

About the Author

admin