Vesti – 14.11.2018.

KAPK: Za 2 meseca akreditovano 70100 studija i fakulteta

Kada je pre dva meseca počela da radi, Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) sačekalo je oko 300 predmeta za akreditaciju postojećih i novih studijskih programa i visokoškolskih ustanova, a do sada je pozitivno rešeno između 70 i 100 predmeta. Kako kaže  predsednica Komisije Neda Bokan, ipak je teško dati precizan podatak jer svakodnevno stižu novi predmeti i izdaju se rešenja. Navodi da je akreditaciju dobio i studijski program germanistike na Filozofskom fakultetu u Nišu, ali i Poljoprivredni fakultet u Kruševcu koji je osnovan kao deo Univerziteta u Nišu.
Neda Bokan za Tanjug kaže da je Komisija jedinstvena u radu, da ne rade samo prihvatanje ili odbijanje studijskih programa, odnosno recenzentskih izveštaja, već da se trude da poboljšaju kvalitet studijskih programa i kvalitet rada ustanove. “Mislim da je jedan od najinteresantnijih primera u tom smislu akreditacija studijskog programa za germanistiku na Filozofskom fakultetu u Nišu. Počeli smo s potpuno različitim stavovima, naizgled s nerazumevanjem svih partnera koji su tu učestvovali, a na kraju smo postigli konsenzus”, ističe profesorka Bokan.

Pritisci na Komisiju za akreditaciju

Upitana da li ima pritisaka na Komisiju za akreditaciju, kaže da ne bi bila iskrena kada bi rekla da nema, ali da je važno da je Komisija homogena i da pritiske uspešno prevazilaze. “Suština je unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja, a ne odlučivanje crno-belo, hoćemo li ili nećemo da akreditujemo studijski program. Uvek dajemo preporuke kako mi sagledavamo da mogu da se poboljšaju i kvalitet studijskog programa i kvalitet rada ustanove. Tako da smo te pritiske uspešno prevazilazili”, naglasila je ona. Kaže da se kao pritisak može protumačiti i to što je u medijima unapred najavljivano da će Komisija akreditovati germanistiku u Nišu i Poljoprivredni fakultet u Kruševcu. “Sve je bilo najavljeno, znači mogao se očekivati pritisak. Uspeli smo da uspostavimo dobru komunikaciju sa svim institucijama sistema. Istakla bih nesebičnu pomoć i saradnju svih institucija, ali i posrednika između tih ustanova Simu Avramovića kao predsednik Upravnog odbora Nacionalnog akreditecionog tela “, istakla je Neda Bokan.

Reakreditacija na sedam godina

To što je Zakon o visokom obrazovanju predvideo da se reakreditacija sada radi na sedam godina, ona kaže da ne znači da KAPK između tog perioda neće proveravati kvalitet rada visokoškolskih ustanova. “Naprotiv, imaćemo intenzivnije i češće kontakte s visokoškolskim ustanovama i oni će biti u obavezi da nas obaveštavaju o unapređenju kvaliteta, a ugovaraćemo i posete. Ne u tom smislu da budemo kontrolori, već da radimo zajedno na unapređenju kvaliteta visokog obrazovanja”, naglasila je profesorka Bokan.

Srbija nije punopravni član ENKVA već  u “članstvu pod nadzorom”

Evropska mreža akreditacionih agencija (ENKVA) stavila je Srbiju iz punopravnog članstva u “članstvo pod nadzorom” na dve godine, a Neda Bokan kaže da je cilj da se Srbija zadrži u toj krovnoj evropskoj organizaciji nacionalnih agencija za akreditaciju u visokom  obrazovanju. Kojim tempom će se obavljati promene kako bi se zadovoljili kriterijumi ENKVA, mora biti postignut dogovor, kako kaže, na nivou Ministarstva prosvete, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju. “Činjenica je, i svi se slažemo u tome, da je visoko obrazovanje i obrazovanje u celini prolazilo kroz krize, kvalitet je opao u odnosu na neki raniji period. Da bi se postigao neki kvalitet treba proceniti kojim tempom ćemo obavljati promene”, naglasila je Neda Bokan. Lestvica se, pojašnjava, ne sme visoko postaviti jer je u obrazovanju, kao u skoku u vis, ako se lestvica postavi previsoko niko je neće preskočiti. Mora se postaviti niže i postepeno povećavati. “Tu treba vrlo pažljivo analizirati sve što mi želimo da menjamo i da vidimo kojim tempom ćemo to menjati. Zato mislim da je važan sastanak Komisije za akreditaciju, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i predstavnika Ministarstva prosvete, da bi objedinili želje i planove države kako hoće da se razvija obrazovanje”, pojasnila je ona.

Komisiji za akreditaciju predstoji donošenje brojnih pravilnika

Već su napravljeni pozitivni pomaci. Formirano je finansijski nezavisno Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta (NAT) u okviru koga funkcioniše Komisija za akreditaciju. Ranije je Komisiju za akreditaciju finansiralo je Ministarstvo prosvete. Kako bi se uskladila sa zahtevima ENKVA, Komisiji predstoji donošenje brojnih pravilnika, i to pravilnika o standardima za početnu akreditaciju, za akreditaciju studijskih programa, za akreditaciju ustanova, pravilnika o recenzentima…

Mladi na bilbordima

Dobro praksa da fotografije najuspešnijih učenika osnovnih i srednjih škola u Vojvodini krase bilborde Novog Sada, traje već 4 godine. Zahvaljujući odličnim rezultatima na takmičenjima iz matematike, fizike i informatike, fotografija Marka Sladojevića, već drugi put je na bilbordu. https://www.youtube.com/watch?v=_0fbCHk9qig

Ruski Krstur: Književni susreti “Kosteljnikova jesen”

Kulturna manifestacija “Kosteljnikova jesen” počela je 9.  i trajaće do 17. novembra u više mesta gde žive Rusini. Književni susreti počeeli su u petak  u Ruskom Krsturu, na kojima su  predstavljena najviša ostvarenja akademika Julijana Tamaša, Olene Plančak Sakač, Irine Hardi Kovačević i drugih rusinskih stvaralaca. “Kosteljnikova jesen” će biti završena multimedijalnim programom mladih “Dnjovka” u Ruskom Krsturu 17. novembra.
U okviru manifestacije, koju organizuje Dom kulture Ruski Krstur, biće prezentovano književno, naučno i muzičko stvaralaštvo kod Rusina, a 16. novembra u osnovnoj školi “Petefi Brigada” u Kuli, biće održani i susreti recitatora. Prema rečima organizatora ti susreti će se ubuduće zvati po novinaru Mihaju Zazuljaku, koji je pružio izuzetan doprinos recitatorskom pokretu kod Rusina. Kulturna manifestacija “Kosteljnikova jesen” prvi put je organizovana 1994. god. i posvećena je delu utemeljivača i velikana rusinske pismenosti i književnosti, doktoru filozofije Havrijilu Kosteljniku, teologu, književniku, kodifikatoru rusinskog jezika i autoru prve knjige umetničke literature na rusinskom jeziku.

Novo lice vrtića od naredne godine

Novi program rada u vrtićima, koji će od naredne godine početi da se uvodi u obdaništa, kako nezvanično saznajemo u Ministarstvu prosvete, pokušaće da ublaži notu ozbiljnosti uz koju je, prema postojećem dokumentu iz 2006, predškolsko „malo prejako” shvaćeno isključivo kao priprema za školu. Osnove novog programa ovih dana su predstavljene javnosti i ističu poentu da je detinjstvo vrednost samo po sebi i u vrtićima više podstiču dečju igru, kroz koju se uči. Ovakav stav trebalo bi da se proširi i na programe rada u nižim razredima osnovnih škola kako bi deca na zanimljiviji način upijala znanja, saznaje „Politika” u Ministarstvu prosvete.

Marolt: Priprema za školu u drugom planu

Ljiljana Marolt, rukovodilac Grupe za poslove predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Ministarstvu prosvete, naglašava da će novim programom u vrtiće uvoditi jedinstven princip rada za sve uzraste, malo više zasnovan na dečjim interesovanjima, uz osluškivanje potreba roditelja i mališana. “Ni dosadašnji program nije pravljen mimo savremenih pedagoških teorija. Poenta novog je na većem učešću dece u igri, jer ne želimo da se nastavi trend da predškolsko bude isključivo priprema za školu, već da se od nje razlikuje”, objašnjava Ljiljana Marolt i naglašava da je, uprkos poređenjima sa programima po kojima deca pohađaju vrtiće na Novom Zelandu, u Italiji i Skandinaviji, novi koncept rada u srpskim vrtićima specijalno prilagođen potrebama ovdašnjih mališana.

Novac iz zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj

Novac za uvođenje ovih novina obezbeđen je iz zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kako je ranije objasnila Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje. “Postojeći program je iz 2006. godine i stručna analiza je pokazala da ne daje dovoljno jasne smernice za praktično delovanje, pa su se predstavnici našeg ministarstva, fakulteta, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i stručnih udruženja praktičara usaglasili da je neophodna njegova izmena. Novi program u vrtićima prvi put će objediniti način rada sa svim uzrastima mališana od šest meseci do polaska u školu, dok su postojeće osnove podeljene u tri celine, za različite uzraste dece, koje nisu bile usaglašene”, pojasnila je Nedeljkovićeva.

Novi program za PU: Pilot-projekat u Novom Sadu, Čačku i Zemunu

Novi program se kroz pilot-projekat godinu i po sprovodi u predškolskim ustanovama „Radosno detinjstvo” iz Novog Sada, „Moje detinjstvo” iz Čačka i „Dr Sima Milošević” iz Zemuna. Suzana Simeunović, direktorka čačanske PU „Moje detinjstvo” objašnjava da se dečja igra vremenom izgubila i otišla na drugi nivo u vrtićima i da je kroz pilot-projekat vraćaju na pijedestal obdaništa. “Projekat sprovodimo u vrtiću „Mladost”, gde je promenjen pristup u radu sa decom. Vaspitač ima ključnu ulogu, prati mališane i na osnovu njihovih pitanja razvija temu koju obrađuju. Menja mesto gde uče, deca izlaze iz sobe i stiču saznanja u svakoj od prostorija obdaništa, u dvorištu, lokalnoj zajednici. Zato je uređenje prostora u vrtiću veoma važno. Napravili smo takozvanu istražionicu, prostor koji decu poziva na igru, u kojem mogu više da eksperimentišu nego u sobama u kojima borave. Na podu je linoleum, sve se lako čisti. Oni tu imaju mnoštvo posuda u koje presipaju pesak, kamenje, piljevinu, karton, papir, grančice, lišće, kestenje, žir, palentu, brašno, kukuruz, pšenicu i prave voziće i razne druge igračke. Sve je kontrolisano, pod nadzorom vaspitača”, kaže Simeunovićeva i dodaje da je vaspitačima ostavljen prostor da svake godine sami kreiraju tempo rada, skladu sa strukturom dece u grupi.
Dosadašnji rezultat projekta oličen je u česmi koju su, na predlog dece, uz pomoć vrtićkog vodoinstalatera roditelji napravili u dvorištu. “Sve je počelo od podizanja ograde oko vrtića. Deca su poželela da se igraju sa kamenom, vodili smo ih kod kamenoresca da nešto nauče, a onda su mi napisala pismo da žele kamenu česmu u dvorištu, gde im treba voda za igru. Uključili smo roditelje i dobili česmu. Drugi projekat je počeo kada je dvoje mališana došlo u vrtić i pohvalilo se da su naučili da voze bicikl. Ostali su poželeli isto, odveli smo ih u prodavnicu bicikala i u biciklistički klub, gde su saznali sve o ovom prevoznom sredstvu, a onda smo doveli roditelje koji su doneli bicikle i zajedno gotovo celu grupu petogodišnjaka i šestogodišnjaka naučili da voze te dvotočkaše”, objašnjava Simeunovićeva i dodaje da je projekat okončan zajedničkom vožnjom, isto kao što je gradnja česme završena žurkom pored nje.

U Srbiji rade 162 predškolske ustanove

Podatak s početka ove godine govori da u Srbiji trenutno rade 162 predškolske ustanove čiji je osnivač lokalna samouprava, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u  2016/2017. godini u njima su boravila 200.632 deteta, odnosno 52,3 odsto od ukupnog broja mališana uzrasta od šest meseci do polaska u školu. U Ministarstvu prosvete ne kriju da je stopa upisa u vrtiće kod nas prilično niska u poređenju sa ciljevima Evrope za 2020. godinu, koji predviđaju da 95 odsto dece bude upisano u obdaništa. Nadaju se da će se, zahvaljujući zajmu Međunarodne banke za obnovu i razvoj i projektu koji sprovode, do 2022. približiti tom standardu.

Mesta za još 17.000 dece

Do 2022. godine, uz uvođenje novog programa u predškolske ustanove, Ministarstvo prosvete planira da uloži 32 miliona evra u izgradnju i adaptaciju vrtića u Srbiji. Predviđeno je da se preuređenjem obdaništa, ali i prenamenom delova osnovnih škola, domova kulture i mesnih zajednica u predškolske ustanove, otvori 17.000 novih vrtićkih mesta, koja će biti namenjena uglavnom deci uzrasta od tri do pet i po godina. Ovaj projekat, nazvan „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje”, staje oko 47 miliona evra. Rekonstrukcija postojećih objekata i izgradnja novih obdaništa planirana je, kaže Vesna Nedeljković, u barem 30 opština, a ukoliko cena radova bude povoljna, moguće je da će obuhvatiti i više gradskih i seoskih sredina.

Svakog dana dva doktorata: Od 2013. svaki rad i na sajtovima

Počeo je upis studenata na treći stepen univerzitetskog obrazovanja, koji traje tri godine, a završava se odbranom doktorata. Poznato je i da većina autora pred profesorskom komisijom uspešno položi ovaj ispit i time postaju doktori nauka. Ali šta se dešava s disertacijom? Autor je dužan da je ukoriči u nekoliko primeraka da bi bili raspoređeni – u kućnu biblioteku novog doktora, u biblioteci fakulteta na kojem je disertacija odbranjena i u univerzitetskoj bibliotekoj, koja ima obavezu da ih skladišti i čuva. Koliko je ukupno doktorskih disertacija u univerzitetskim bibliotekama u Srbiji? Mada preciznih podataka nema, procenjuje se da ih je oko 45.000! U Biblioteci „Svetozar Marković” Univerziteta u Beogradu registrovano ih je oko 32.000, u Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu oko 9.000, u Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla” u Nišu 3.000, u Biblioteci univerziteta u Kragujevcu 1.100, dok ostali, što državni, što privatni univerziteti imaju manji broj disertacija, ali zajedno ne manje od hiljadu. Procenjuje se ipak da ih nema više od 45.000, jer su neki radovi u dve biblioteke istovremeno, a ima i disertacija odbranjenih na inostranim univerzitetima i poklonjenih radova stranaca. Toliko je ukoričenih primeraka, od kojih su najstarije disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu iz 1907–1909. godine, mada Biblioteka „Svetozar Marković” u svom trezoru čuva i starije disertacije naših čuvenih naučnika odbranjene na inostranim univerzitetima.
Ukoričeni, sklonjeni u magacine biblioteka, doktorski radovi su uvek u javnosti smatrani i kao zgodni za prepisivanje bez citiranja. Takvih slučajeva je bilo, pa je između ostalog i zato i u Srbiji pre nekoliko godina uvedena obaveza da svaka disertacija ima i svoju elektronsku verziju. Na sajtovima naših univerzitetskih biblioteka zato je danas moguće čitati sve doktorske disertacije odbranjene posle 2013. godine. Reč je, naravno, o manjem broju disertacija nego u papirnoj verziji, ali i njih je već na sajtovima svih biblioteka ukupno oko osam hiljada. Moguće ih je, u okviru Ministarstva prosvete, pronaći na sajtu Nardusa –Nacionalnog repozitorijuma disertacija u Srbiji (www.nardus.mpn.gov.rs). Na tom sajtu su navedeni: naslov disertacije, ime autora, datum i mesto odbrane, ali i ceo doktorat i mišljenje komisije o njemu.

Ko čita disertacije?

Bibliotekari kažu – najčešće studenti koji pišu diplomske, master ili same doktorske radove. Dr Dragana Stolić, iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, kaže da su skenirali i postavili na internet veliki broj starih predratnih disertacija, ali u Srbiji nema zakonske regulative koja bi omogućila digitalizaciju dela nepoznatih nosilaca autorskih prava ili nosilaca prava za koje se pouzdano ne zna da li su istekla.

Urošević: Dva tipa doktorata

Dr Branko Urošević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da postoje dva tipa doktorata: prvi su monografije, nezavisni naučni radovi u odnosu na sve drugo što je autor radio, a drugi tip su doktorati kao kolekcije do tada objavljenih radova istog autora, najčešće u naučnim časopisima. Ovaj drugi stil je američki i sve više preovladava i u Evropi. Obe vrste doktorata moraju da predstavljaju određeni doprinos nauci. S tim što ono što se u jednoj naučnoj zajednici smatra naučnim doprinosom ne mora da bude tako označeno i u drugoj naučnoj zajednici. Pogotovo ako sami mentori i članovi komisije nemaju ozbiljniji naučni doprinos, teško je očekivati da će oni rukovoditi projektima koji predstavljaju poseban naučni doprinos. Urošević smatra i da nismo imali inflaciju doktorata pre Drugog svetskog rata, pa i u najvećem delu druge polovine prošlog veka. – Posle toga, odbrana velikog broja doktorata je podstaknuta i zbog načina akreditacije novih fakulteta. Jer da bi ove ustanove uopšte mogle da rade, morale su da imaju određeni broj doktora nauka – komentariše Urošević.  On, međutim, naglašava da su među tim desetinama hiljada radova i radovi naših vodećih naučnika iz daleke prošlosti koji su sačuvani i koji su deo naše kulturne i naučne baštine.

Digitalizovane najstarije disertacije

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” ima oko dvesta doktorskih disertacija odbranjenih na Univerzitetu u Beogradu od 1905. do 1941. godine. Do sada je 146 ovih disertacija digitalizovano. Digitalizovana je i jedna od najstarijih disertacija – Livija Radivojevića iz oblasti prava, napisana na latinskom i odbranjena u Budimu 1843. Prve disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu su: Jovan Lončarević „Krivična dela po carinskom zakonu” iz 1907, Vladimir K. Petković „Tupižnica i njeno podnožje, s geološkom kartom” (1908), Milorad Nedeljković „Istorija srpskih državnih dugova” (1909), Vasilije Marković „Pravoslavni manastiri po srpskoj zemlji” (1909). Iz tog perioda su i doktorske disertacije Milana M. Stojadinovića („Nemački budžet”, 1911), Živka Topalovića („Granične međe između umišljaja i nehata”, 1913), Sime M. Markovića („Opšta Rihartijeva jednačina prvog reda” 1913). Zabeleženo je i da je nekoliko doktorskih teza odbranjeno na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu od novembra 1945. do marta 1946. godine.

Rekordan priliv doktorata 2016. godine

U Univerzitetsku biblioteku „Svetozar Marković” stižu sve disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu. Godine 2015. stiglo ih je oko 700, godinu dana kasnije oko hiljadu, a prošle godine petsto. Čitanje ukoričenih primeraka doktorata je nešto slabije: prošle godine iz magacina biblioteke izneto je 450 disertacija, a ove godine, do sada, oko trista.

Dragoceni doktorati

Jedna od dragocenosti Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” je sajt http://inoteze.unilib.rs  na kome se nalaze digitalizovane verzije doktorskih disertacija naših poznatih naučnika koji su doktorirali krajem 19. ili početkom 20. veka na inostranim univerzitetima. Od tih 59 teza, koliko ih je ukupno na ovom sajtu, interesovanje će svakako pobuditi radovi Mihaila Petrovića Alasa, Mihajla Pupina, Jovana Skerlića, Valtazara Bogišića, Branislava Petronijevića, Ivana Đaje, Aleksandra Belića i drugih. Njihove disertacije su pisane na nemačkom ili francuskom jeziku, pa su i njihova imena tome prilagođena. Mihailo Petrović je Michel M. Petrowitch, Mihajlo Pupin je Michael Pupin, Jovan Skerlić je Jean Skerlitch itd.

Privatni zaostaju

Na sajtu zajedničkog portala svih doktorskih disertacija u Srbiji (Nardus) navedeno je koliko svaki univerzitet ima digitalizovanih doktorskih disertacija. Daleko ispred svih je Univerzitet u Beogradu, sa 4.353 rada u elektronskoj formi, Novi Sad ima 1.448, Niš 609, dok privatni univerziteti u tom pogledu znatno zaostaju. Singidunum ima 105, Univerzitet privredna akademija 101, „Džon Nezbit” 80, a Univerzitet Union 36 disertacija u elektronskoj formi.

Ivanjica: Direktor škole razvozi decu kućama

Direktor škole svakodnevno razvozi decu do škole i nakon škole kućama. Vidosav Kolarević, Učo, direktor OŠ “Milan Vučićević-Zverac”, iz ivanjičkog sela Bratljevo, mogao bi da posluži za primer svim kolegama. On je zasigurno jedini direktor u Srbiji koji već četrnaest godina svoje učenike dovozi u školu i nakon završene nastave razvozi kućama.       https://www.youtube.com/watch?v=pT8r3wkNZbE

Vremeplov: Rođen Janko Šafarik

Na današnji dan 14. novembra 1814. godine rođen je srpski istoričar Janko Šafarik, osnivač Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu, potpredsednik Društva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog učenog društva. Poreklom je bio iz poznate slovačke intelektualne porodice. Osnovno polje njegovog interesovanja bila je istoriografija. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno sakupljanjem starog srpskog novca. Dela: “Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca”, “O priloženim grbovima srbskih zemalja i vladatelja”, “Srbski spomenici mletačkog arhiva”, “Hrisovulja cara Stefana Dušana”, “Žitije Stefana Uroša III”, “Život despota Stefana Lazarevića”.

Vremeplov: Umro Sima Ćirković

Srpski istoričar, akademik Sima Ćirković preminuo je na današnji dan 14. novembra 2009.  godine. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. Istraživao je istoriju srednjeg veka Srbije i Bosne. Od 1968. na mestu je redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bio je član više inostranih akademija i stručnih udruženja, poput Evropske akademije za istoriju u Briselu, Međunarodnog instituta za ekonomsku istoriju Frančesko Datini, Međunarodnog komiteta za istorijsku metrologiju. Bio je zapažen i kao leksikograf i teoretičar metodologije istorije.

Vremeplov: Umro Ivan Štajnberger

Na današnji dan 14. novembra 2012. godine preminuo je Ivan Štajnberger srpski psiholog. Štajnberger je tokom karijere biran u sva akademska zvanja na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a usavršavao se i u Londonu i Kardifu. Dekan Filozofskog fakulteta bio je u dva mandata. Dela: “Život i ritam”, “Čovek dobar ili loš”, “Čovek u automatizovanom sistemu”.

Vremeplov: Rođen  Klod Mone

Na današnji dan 14. novembra 1840. godine rođen je francuski slikar Klod Mone, jedan od osnivača impresionizma. Po njegovoj slici “Impresija, izlazak sunca”, izloženoj 1874. u Parizu, nazvan je ceo slikarski pravac koji će imati veliki uticaj na razvoj likovnog stvaralaštva.

Vremeplov:  Rođen Nehru

Indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer Indije po sticanju nezavisnosti (1947-64), jedan od osnivača i istaknuti lider Pokreta nesvrstanih zemalja  rođen je 14.  novembra 1889. godine.

Vremeplov: Umro Justinijan Veliki

Na  današnji dan 14. novembra 565. godine umro je romejski (vizantijski) car Justinijan I Veliki koji je po dolasku na presto 527. težio da obnovi Rimsko carstvo sa sedištem u Carigradu. Pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi, 555. Ostrogote u Italiji i osvojio deo Španije. Po njegovom nalogu pripremljen je zbornik “Corpus juris civilis” u kojem je kodifikovno rimsko pravo. Sagradio je baziliku Sveta Sofija u Carigradu (532-37) koja će 1453. godine biti pretvorena u džamiju (Aja Sofija), a 1934. u muzej.

Vremeplov: Pisaro zauzeo Kusko

Na današnji dan 14. novembra 1533. godine španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara zauzeli su grad Kusko, prestonicu carstva Inka, u današnjem Peruu.

Vremeplov: Rođen Frederik Banting

Kanadski fiziolog Frederik Grant Banting koji je s Čarlsom Bestom 1921. godine izolovao insulin rođen je 14. novembra  1891. Godine 1923. podelio je Nobelovu nagradu za medicinu s Džonom Meklaudom, profesorom koji je nadgledao njihov rad. Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s njim. 

18,3 odsto više roditelja odlučilo da ipak vakcinišu svoju decu

Deca u Srbiji primaju MMR vakcinu u drugoj godini života (sa navršenih 12 do 15 meseci), a revakcinišu se pred polazak u školu. Najnoviji podaci Batuta govore da je 18,3 odsto više roditelja nego prošle godine odlučilo da ipak vakciniše svoju decu: “U prvih šest meseci 2018. godine obuhvat dece u drugoj godini života je 52,9 odsto, što je za 18,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine kada je obuhvat iznosio 34,6 odsto. Ovo je najbolji pokazatelj porasta obuhvata dece MMR vakcinacijom zbog širenja epidemije malih boginja.” Ipak, 82,8 odsto dece koja polazi u školu je vakcinisano za prvih pola godine 2018, što je 5,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine. “Zbog epidemije malih boginja intenzivirana je dopunska imunizacija dece koja prethodno nisu vakcinisana ili su nepotpuno vakcinisana, a uzrasta su od dve do 18 godina. “U populaciji dece starosti od 7 do 18 godina obuhvat MMR vakcinom je iznad ciljnih 95 odsto i možemo govoriti o visokom kolektivnom imunitetu u toj populaciji.”

Porodica tinejdžerke koja je preminula nakon što je koristila ekstazi donirala njene organe

Porodica S. S. (15), tinejdžerke koja je preminula nakon što je na kućnoj žurci u Aranđelovcu konzumirala “ekstazi”, odlučila je da donira njene organe. – Lekari su se danima borili za njen život. Nažalost, nisu uspeli da je spasu. Kada je moja ćerka umrla, svi lekari su plakali. Odlučili smo da doniramo njene organe jer se nadamo da će tako drugi životi biti spaseni – rekao je za “Blic” Boris S. otac tinejdžerke koju je u smrt odvela kobna tableta droge.Podsetimo, S.S. je u petak, 2. novembra na žurci kod drugara u Aranđelovcu uzela jednu od tableta koje je okupljenima doneo N. B. (21). – Na žurci se pojavio taj momak, koji je doneo tablete ekstazija. Svi su uzeli. Ali moja ćerka je uzela jednu. Pozlilo joj je, pa su je doveli kući. Bila je svesna. Odveli smo je u bolnicu, odakle je prebačena na VMA u Beograd. Ali, nije se probudila. Bila je na aparatima. Neizmerno smo zahvalni lekarima sa neurologije i toksikologije sa VMA, koji su sve učinili da je spasu – ispričao je potreseni otac šta se dešavalo kobne noći. Kako je saopštio MUP, mladić N.B se tereti za krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Aranđelovcu osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu.

Đak pretio da će doneti kašikaru u školu, drugi  potegao nož na vršnjaka

Incident koji se pre nekoliko dana dogodio u OŠ “Drinka Pavlović”, kada je dečak potegao nož na svog vršnjaka, izazvao je veliku zabrinutost roditelja dece koja pohađaju ovu osmoletku. Kako saznajemo, dečak osmog razreda, zbog uvreda na račun majke koje mu je uputio njegov vršnjak, potegao je nož koji je prethodno uzeo u palačinkarnici! Na svu sreću, ostala deca su brzo odreagovala i sprečila ga u nameri da povredi đaka. U blizini je bila i nastavnica, koja je pritrčala, a odmah je obaveštena i policija. Kako saznajemo, u pitanju je maloletnik kome ovo nije prvi put da pravi probleme i izaziva incidente. “Učenik je veoma osetljiv na majku, psovka ga je pogodila i on je uzeo nož iz palačinkanice. Srećom ništa se loše nije dogodilo”, kaže nam zabrinuti roditelj, čije ime je poznato redakciji.
Zbog ovog slučaja održan je vandredni roditeljski sastanak, školu je posetila policija, predstavnici Centra za socijalni rad, a u celu priču se uključilo i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. – Rezulatat roditeljskog sastanka tog odeljenja je da će škola obezbediti individulani nadzor deteta i dok je dete u školi pojačati nadzor – objašnjava sagovornik. On smatra da škola zataškava ceo slučaj. – Čuo sam se sa mamom čije starije dete ide sa tim dečkom u razred, koja je rekla da je on vrlo problematičnog ponašanja, da preti da će doneti kašikaru u školu, detaljno objasnio gde će je kupiti i da će ih “razneti sve” – otkriva zabrinuti roditelj. Međutim, prema zakonu ne postoji mogućnost, čak i ako se pogorša dečakovo ponašanje, da on bude izbačen iz škole. Kako su nam rekli iz Ministarstva prosvete, “svako ima pravo na obrazovanje”. – U skladu sa Ustavom Republike Srbije svako dete ima prvo na školovanje. Dete može da bude premešteno uz saglasnot tih ustanova iz kojih se i u koju se premešta – rekli su za “Blic” iz ovog ministarstva.
Prosvetni radnici su u ovakvim situacijama nemoćni, te snalažljivo pribegavaju jednom triku. – Mi tu ne možemo ništa i najbolje znamo šta sve trpimo. Dobro su poznati incidenti u kojima su takvi delikventi bacali dnevnik kroz prozor, bušili nam gume na automobilima, razbijali prozore, tako da mi uglavnom prećutno dajemo ocene za prolaz kako bi takav đak što pre završio školu – rekla je nastavnica koja je takođe želela da ostane anonimna.

Bodiš: Svaki plan samoubistva ima vidljive znakove

Klinički psiholog i volonterka centra „Srce”, Timea Bodiš ističe da planiranje samoubistva nikada ne prolazi bez znakova. – Primećuju se promene u svakodnevnim navikama, otežana koncentracija, promene u ritmu spavanja i u interesovanju osobe – navodi Timea Bodiš. – Osim fizičkog izgleda, osoba koja pati može imati nagle promene u raspoloženju: tužna je, povučena, osetlјiva, nervozna, umorna, neodlučna, bezvolјna, a nekada je i hiperaktivna. Osoba koja razmišlјa o samoubistvu može otvoreno govoriti da želi da se ubije, ali mnogi o tome ćute. Takođe, osobe koje se pripremaju za smrt neretko poklanjaju svoje vredne stvari bliskim osobama, sređuju dugove i opraštaju se. Iskustvo pokazuje da je najčešći razlog razmišlјanja o samoubistvu usamlјenost. Ostali faktori mogu biti gubitak bliske osobe, velika životna razočarenja i promene, kao i problemi s fizičkim ili mentalnim zdravlјem. Timea Bodiš navodi da je, ukoliko primetimo da osoba pati, najbitnije da joj ponudimo razgovor, da oseti da nije sama, kao i da ima nečiju podršku. – Kada čujemo da neko priča o bespomoćnosti i beznađu, bitno je da ga otvoreno pitamo da li razmišlјa o samoubistvu. Česta predrasuda je da pitanjem o samoubistvu možemo usaditi ideju i da osoba počne da razmišlјa o tome da se ubije. Savim suprotno – na taj način je podstičemo na to da otvoreno razgovara o tome kako se oseća i dajemo joj prostor da obradi svoja osećanja i da ih bolјe razume – objašnjava naša sagovornica.

Devojčica (3) jedanaest dana sama među vukovima

Upoznajte devojčicu Karinu Čikitovu (3), koja je provela 11 dana u sibirskoj tajgi prepunoj vukova i medveda….sama. https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/devojcica-3-je-jedanaest-dana-bila-sama-medu-vukovima-a-njene-prve-reci-nakon-sto-su/ssj1h79

 

About the Author

admin