Vesti – 15.11.2018.

Trening za pisanje Horizont 2020 projekata

Evropska komisija u saradnji sa nemačkom agencijom DLR (German Aerospace Center), organizuje trening za pisanje projekata Horizont 2020 programa, 26. i 27. novembra 2018. godine u Beogradu. “Pozivamo sve zainteresovane predstavnike naučno-istraživačke zajednice, visokoškolskih ustanova, instituta, inovacionih organizacija, kompanija i ostalih organizacija, da uzmu aktivno učešće u ovom treningu”, kaže se u pozivu za učešće.
Više informacija o registraciji učesnika i agendi treninga na linku: https://h2020-belgrade2018.service-facility.eu/en/registration

Grujić: Mladi znanja moraju da stiču i u kompanijama

Mladima moramo da ponudimo da znanja stiču, ne samo na Univerzitetima i u školama, nego i u kompanijama, jer upravo u privredi leži savremeni tehnološki razvoj, istakla je pomoćnica ministra prosvete za dualno i preduzetničko obrazovanje i vaspitanje Gabrijela Grujić. Na panel diskusiji 4. Foruma naprednih tehnologija  „Izazovi visokog obrazovanja, gde smo sada i šta nas očekuje u budućnosti“, u Nišu, Grujić je istakla da ćemo time podići kvalitet znanja i omogućiti mladima da svoje karijere grade kvalitetom znanja u svojoj zemlјi. Ministarstvo prosvete pravi novi zakonski okvir koji se odnosi na implementaciju dualnog obrazovanja na nivou visokog obrazovanja. Želimo da mladim lјudima, aktivnim na ozbilјnim projektima tokom studijskih praksi u kompanijama, to iskustvo bude uračunato kao prvo radno iskustvo prilikom zapošlјavanja, objasnila je Grujić. Ona je podsetila da u ovom trenutku imamo izgrađen sistem dualnog obrazovanja u okviru srednjeg stručnog obrazovanja, i  da se u okviru dualnih profila vodilo računa da od onih veština i ishoda koje donose profili koje je radio Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, svakako važnu ulogu imaju informatičke tehnologije.
Procena je da u Srbiji postoji potreba za 15 000 IT stručnjaka, dok projekcije realnih potreba do 2020. godine iznose čak 30.000 stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija. Zato je neophodno da stvorimo sistem koji će biti u stanju da odgovori tim zahtevima. Na tome uveliko radimo, naglasila je Grujić.
Kao značajnu podršku mladim studentima Univerziteta, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Grujić je rekla da vidi u kreiranju zakonskog okvira, koji će se, pre svega, odnositi na podršku razvoja informatičkih tehnologija. Ona je podsetila  na primer dobre prakse Elektronskog fakulteta u Nišu, upravo u postojanju umreženosti sa brojnim kompanijama.
Ozbilјnost napora Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ostalih relevantnih aktera u zajedničkom zadatku Grujić je ilustrovala činjenicom da je sada, u model dualnog obrazovanja, uklјučeno 4.500 učenika, 83 srednjih stručnih škola i 600 kompanija. To je pokazatelј snage da se odgovori izazovima savremenih tehnologija, podvukla je Grujić.

Održani i Specijalizovani sajam zapošlјavanja i sajam obrazovanja

U Oficirskom domu u Nišu, u okviru 4. Foruma naprednih tehnologija, održan je i Specijalizovani sajam zapošlјavanja i sajam obrazovanja. Specijalizovani sajam zapošlјavanja je okupio 25 kompanija koji su ponudile oko 150 radnih mesta uglavnom iz oblasti naprednih tehnologija. Paralelno sa njim održan je i Sajam obrazovanja, odnosno profesionalne orijentacije, na kome je učestvovalo 15 obrazovnih ustanova iz oblasti univerzitetskog, visokog i srednjeg obrazovanja.

Čadež: Podrška Nemačke dualnom obrazovanju u Srbiji

Nemačka podržava razvoj dualnog obrazovanja u školi i pruža nam pomoć, logističku i finansijsku, u tom pogledu, izjavio je u utorak  u Berlinu predsednik PKS Marko Čadež. On je zajedno s predsednicom vlade Anom Brnabić razgovarao sa predsednikom UO i predstavnicima Saveznog udruženja nemačkih privrednih komora u Berlinu. “Važan je nastavak podrške za dualno obrazovanje i njegovo uvođenje u sve srednje škole u Srbiji”,  rekao je Čadež. To, pojasnio je, znači da će oni pružiti njihove kapacitete kako bi pomogli Srbiji da izgradi sopstvene pocedure da realizuje školovanje dece u kompanijama, da licenciramo instruktore u kompanijama. – Nemačka nam, pre svega, obezbeđuje logistiku i znanje ali i finansijsku podršku, sa Privrednom komorom Austrije, da izgradimo naše kapacitete – naveo je Čadež.
Kako je rekao, u Srbiji je 4.500 dece u srednjim stručnim školama u projektu dualnog obrazovanja, koji je još uvek pilot projekat. – Od septembra počinje nacionalno pokivanje svih srednjih stručnih škola i očekujemo 20.000-30.000 učenika, što zahteva ozbiljnu ogranizaciju – naveo je Čadež. On je dodao da PKS ima oko 40 projekata koje realizuje sa nemačkim partnerima, Saveznim udruženjem komora, Nemačko-srpskom privrednom komorom ili regionalnim komorama.

Vršac: Pokrajina stipendira Rome studente za vaspitače na romskom jeziku

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je 13. novembra ugovore o stipendiranju studenata romske nacionalne manjine za školsku 2018/2019. godinu, u okviru studijskog programa za obrazovanje vaspitača na romskom jeziku, sa Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača “Mihailo Palov” u Vršcu. “Očekujemo da svi vi po završetku studija postanete nosioci obrazovanja i širenja znanja u svojoj romskoj zajednici, koja je decenijama, bez institucionalne podrške, bila prepuštena sama sebi, što danas nije slučaj”, rekao je predsednik Mirović. On je istakao da obrazovanje mora biti dostupno svim pripadnicima romske nacionalne manjine, koji, kako je rekao, zaslužuju bolje društvene, ekonomske i socijalne prilike. “Ključ za budućnost Roma jeste obrazovanje i ravnopravnost i Pokrajinska vlada i u budućnosti biće posvećena unapređenju položaja romske nacionalne manjine”, dodao je predsednik Mirović.
Direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine, Miloš Nikolić, izjavio je da se značaj ovog programa ogleda kroz institucionalno očuvanje kulturnog identiteta pripadnika romske nacionalne manjine, a samim tim se, kako je istakao, stvara romska intelektualna elita koja treba da se uključi u proces unapređenja položaja Roma. “Obrazovanje je jedini način da izađemo iz začaranog kruga siromaštva”, rekla je stipendistkinja Željana Novakov, zahvalivši se Pokrajinskoj vladi i Kancelariji za inkluziju Roma AP Vojvodine.         https://www.youtube.com/watch?v=v_1-cB4nnUc

Dragićević: Strašno kakva banalna kultura ulazi u naš jezik

Nije problem što toliko anglicizama ulazi u srpski jezik, nove reči označavaju pojmove koji treba da obogate našu kulturu, strašno je šta označavaju te reči i kakva banalna kultura ulazi u naš jezik i svakodnevicu, kaže prof. dr Rajna Dragićević.

Tri predmeta većina otaljava, a oni najvažniji za razvoj dečijeg mozga

Fizičko, muzičko i likovno najvažniji su predmeti do detetove 12. godine, smatraju stručnjaci. Iako od bitnog značaja za razvoj kreativnosti kod najmlađih, ovi predmeti u našem obrazovnom sistemu, ali i kod roditelja đaka, često su potpuno nepravedno marginalizovani. Nekada su dečji dani podrazumevali svakodnevno trčanje, pentranje po drveću, istraživanje seoskih šumaraka, otkrivanje novih potoka, igranje žmurke, pevanje, crtanje… Svakim skokom preko ograde, reke, stene, dete je odmeravalo širinu koju je trebalo preskočiti, bilo je potrebno konstantno razmišljati i držati ravnotežu. Nije bilo mnogo izbora kada je u pitanju kupovina igračaka, te su mališani od malih nogu sami osmišljavali svoju igru. Danas, s druge strane, stilovi života prosečne porodice lišili su decu svega toga.

Radojičić Lukić: Stvoriti podsticajno okruženje za učenje

Učiteljica Željana Radojičić Lukić proglašena je za jednu od 50 najboljih nastavnika na svetu – Deca do škole putuju prevozom, posle nastave ostaju u produženom boravku ili sede zakovani za ekran u kućama. Statični su i u školi i izvan nje i zato su fizičko, muzičko i likovno danas značajniji više nego ikad. Zadatak nas nastavnika je da stvorimo podsticajno okruženje za svoje učenike i da im priuštimo prostor u kojem će učiti kroz igru, kako tokom same nastave, tako i na odmorima, vannastavnim aktivnostima – kaže za “Blic” učiteljica u OŠ “Milan Rakić” u Banji Vrujci, Željana Radojičić Lukić, koja je inače proglašena za jednu od 50 najboljih nastavnika na svetu ulaskom u top 50 “GlobalTeacherPrize”. Bez nastave likovne i muzičke kulture guši se i teže razvija kreativnost, smatra ona, a bez kreativnosti nema stavralaštva ni na kojem polju. – Nastava nam je odavno postala dosadna i to nije tajna. Istina, teško je i očekivati da nemotivisani nastavnici realizuju zanimljivu nastavu. I to nije samo problem naše zemlje, to je problem većine školskih sistema, naročito onih čije trendove pratimo – objašnjava učiteljica Željana Radojičić Lukić.
Najnovija naučna dostignuća daju pouzdane podatke o velikim sposobnostima ljudskog mozga i dele mozak na levu i desnu hemisferu. Leva strana mozga obrađuje zadatke koji imaju veze s logikom i analitičkim razmišljanjem. Desna strana ima svoje funkcije u motorici, izražavanju osećanja, muzici, obradi slika, bojama, imaginaciji, prepoznavanju ljudskih lica, kretivnosti… Upravo to su i zadaci nastave muzičkog, likovnog i fizičkog. – Motorika, muzika, boje, slike aktiviraju više desnu hemisferu. Aktivirajući i vežbajući korišćenje desne hemisfere mozga, poboljšavamo ispoljavanje naše kreativnosti. Kreativnost je sposobnost koja postoji kao naš potencijal, ali u obrazovnom sistemu nije dovoljno podržan njen razvoj – objašnjava školski psiholog Marina Nadejin Simić.

Simić: Srpska kultura je verbalna

Cela naša kultura je verbalna, ističe psiholog Nadejin Simić, a smatra se da je uspeh u školovanju zagaratovan usvajanjem velikog broja informacija. – Lično smatram da je budućnost učenja u izlasku iz okvira učionice u učionice pod otvorenim nebom, kao što su: reka, planina, šuma, jezero, morska obala, podvodni svet, vazdušni prostor, farma, pećina, arheološko nalazište… Važno je da se na vreme pripremimo za izazove koje nam donosi multidisciplinarni pristup učenju u budućnosti u kojem će se akcenat stavljati na podsticanje kreativnosti, socijalne inteligencije, ali i fine motorike, kao resursa kojima kompjuteri, barem u najskorijoj budućnosti, ne mogu konkurisati – pojašnjava učiteljica Željana Radojičić Lukić.

Uz fizičko, muzičko i likovno mogu da ostvare pun potencijal

Da bi fizičko, muzičko i likovno mogli da detetu otvore pun potencijal, koncepcija predmeta mora biti korigovana. – Fizičko, muzičko i likovno kod nas nisu najvažniji predmeti, iako imaju velikih potencijala za razvoj dece i njihovih interesovanja za školu. U tom kontekstu ova tri predmeta nisu prioritetni. Sama koncepcija tih predmeta morala bi biti korigovana, manje teorija, a više slikanja, vežbanja, muzike. Što se tiče fizičkog vaspitanja, problem je i u savremenom životnom stilu koji je pretežno “sedelački”. Deca su navikla da sede u školi, u autobusu, za kompjuterom, ispred televizora. Iz te navike proističe smanjena potreba neke dece za kretanjem – smatra psiholog Marina Nadejin Simić.

Najbolji obrazovni sistemi na svetu: Primer Finske

Jedna od najboljih zemalja na svetu kada je obrazovanje u pitanju je Finska. Njihovi prosvetari nisu malo plaćeni, ovo zanimanje se veoma poštuje s obzirom na to da Finci smatraju da je kvalitetno detinjstvo najvažniji temelj za život. U Finskoj se učitelji ohrabruju da naprave svoje mini-laboratorije u kojima mogu istraživati zajedno sa učenicima, kojima je takav način učenja daleko zanimljiviji od teorije. – Ne možemo gajiti lažnu nadu da možemo skoro da ih dostignemo. Pre svega, njihove škole su oaze podsticajne sredine za učenje, opremljene su po najvišim standardima, a kod nas se još smatra uspehom ako u školi obezbedimo pristup internetu ili opremimo toalete. Nismo ni primetili da su nam škole postale sive i ružne, dosadne i nemotivišuće. Sve dok nam školske učionice liče na kasarne i dok u njima koristimo prevaziđene nastavne metode, imaćemo decu koja imaju alergiju na bilo koji vid stvaralaštva – smatra Željana Radojičić Lukić.
Zahvaljujući uzajamnom poverenju između škole, učitelja i roditelja, deca dobijaju vrlo malo zadataka koje treba da urade kod kuće, jer se smatra da su dovoljno naučili u školi. – Drugi problem je sadržan u masovnom padu motivacije izazvanim nepodsticajnim i neuslovnim školskim prostorima. Većina javnosti ubraja u razmaženost potrebu dece da se u 21. veku istuširaju nakon nastave fizičkog, što ukazuje na našu društvenu pomirenost sa siromaštvom i odsustvom težnje ka uspostavljanju standarda školskih objekata u 21. veku. „Budi zadovoljan time što imaš, jer ne pripadaš onoj trećini učenika Srbije koji ne znaju ni kako izgleda fiskulturna sala“, ne sme da bude rečenica kojom ćemo ućutkivati decu i roditelje koja insistiraju na minimumu lične higijene” – kaže Željana Radojičić Lukić.

Program NTC: Naučiti dete da uči

Program „Nikola Tesla centar“ (NTC), autora Ranka Rajovića, proglašen je za najbolji na svetu od strane „Mensa International“. Ovaj program se već sprovodi u Španiji, Sloveniji, Švajcarskoj, BiH, Srbiji… – Program NTC se sastoji iz tri celine. Prvi deo se odnosi na razvoj mozga i sposobnosti. Drugi deo programa je način učenja. Napamet naučene pesmice, veće lekcije ili definicije brzo se zaboravljaju pa se kod dece stvara otpor i strah od odgovaranja. Treći deo programa su problemska pitanja, gde dete mora da razmišlja i poveže ono što zna da bi došlo do odgovora (zagonetne priče, problemska pitanja). Svaki od ova tri programa je novina u predškolskom i školskom obrazovanju u Srbiji – rekao je Ranko Rajović, autor programa. Nastavni program trebalo bi da ima manje teorije, a više prakse kakva je pevanje ili crtanje

U susret Festivalu nauke: Učenici prave robote, aplikacije…

Kako se prave roboti – kućne pomoćnice ili aplikacije koje prepoznaju osećanja – lekcije su za koje ne mora da se ode do nekog naučnog centra već samo neku od učionica srpskih škola, gde u klupama sede prava deca pronalazači U susret Festivalu nauke (koji će se održati od 29. novembra do 2. decembra) tri beogradske škole bile su prava adresa za to. Tako u osmoletki “Stevan Sinđelić” na Konjarniku ekipa “Blica” nije ni slutila da će nas na hodniku sačekati robot, koji će nam “baciti petaka”, a potom pokucati na vrata da nam ih deca otvore. – Naš robot napravljen od kockica može da se poveže na telefon preko aplikacije, ima svoj internet i ima nekoliko vrsta senzora i motore koji ga pokreću. Osim robota, imamo u planu da napravimo mašinu koja će moći da prečišćava vodu. Iako nas druga deca začikavaju da smo štreberi, naš robot napravi pometnju na hodnicima škole i prava je senzacija, kako među učenicima tako i među nastavnicima – ushićeno su ispričala deca OŠ “Stevan Sinđelić”.
Pred zahtevnim izazovom da se deca uzrasta od petog do osmog razreda upoznaju sa osnovama robotike i programiranja, stoji profesor informatike Stefan Popović u OŠ “Stevan Sinđelić” koji ponosno ističe da je uspeo čak i onim nemirnijim đacima da učini školu i časove zanimljivim. – Koliko god mi mislimo da su oni mali, moja vodilja je, ako zna da se igra sa robotom, zna i da ga napravi i programira. U okviru nastave uz moju koordinaciju, deca su napravila sama program i sastavila robota. Uvek njima prepuštam kreativnost, a ja sam tu samo da pratim njihov rad – kaže profesor Popović.

Matematička gimnazija: Projekat robotske ruke

U Matematičkoj gimnaziji priredili su nam kreativnu prezentaciju sa nekoliko robota i predstavili aplikaciju koja raspoznaje emocije. Sekciju koju sa puno entuzijazma vodi profesor informatike Jovica Milisavljević dokaz je da za osnove robotike nisu nužne sofisticirane laboratorije. – Sekcija primenjene fizike i elektronike nastala na inicijativu učenika. Đaci uče da programiraju, prave jednostavnije robote ili, na primer, aplikaciju koja raspoznaje emocije, a znanje koje steknu ovde kasnije pragmatično koriste na univerzitetima – kazao je profesor. Imaju veliku sreću da su bivši đaci Matematičke gimnazije sada uspešni poslovni ljudi, koji imaju volju da ih podrže u vidu donacija. – Mnogi su prepoznali potencijal ove sekcije i rado doniraju sredstva, od alata do plaćanja putovanja na festivale – istakao je Milisavljević.
Njegov učenik Nikola Bogosavljević napravio je projekat robotske ruke, koji bi u budućnosti mogao da bude u službi kućne pomoćnice. – Ovakva robotska ruka postoji u fabrikama gde menja čoveka u poslovima koji su repetativni i opasni i mogao bi u nekoj manjoj veličini da posluži u domaćinstvu i zameni kućnu pomoćnicu – rekao je Nikola Bogosavljević.

Prva beogradska gimnazija: Maštoviti i opasni eksperimenti

U Prvoj beogradskoj gimnaziji sa osnovima termodinamike upoznali su nas đaci Luka Savanović i Mihailo Mirković koji su za nas izveli spekatakularne, maštovite, čak i vrlo opasne eksperimente. – Drago mi je što mogu u stvarnosti da vidim kako izgleda ono što na času učim.  Voleo bih da ima mnogo više termina u labaratoriji i da imamo što više prilike da radimo ovakve eksperimente – dodao je Luka Savanović. Učenik Mihailo Mirković sve nas je oduševio u laboratoriji kada je spretno zapalio vatru na golim rukama. – Osećam se privilegovano što u okviru naše škole postoji laboratorija i što imam priliku da vežbam u njoj – kazao nam je Mihailo.
Mladi profesor Čedo Škorić kaže da deci ne prođe nijedan čas na kome ne pitaju kada će raditi sledeću eksperimentalnu vežbu. – Nekada im je toliko zabavno da ostanu u laboratoriji i dugo posle redovne nastave radeći na nekom novom projektu. Nasuprot njihovim intelektualnim kapacitetima ne samo u školama već i na fakultetima oprema je zastarela i neupotrebljiva i mislim da je to jedan od ključ nih razloga zašto se sve manje studenata okreće prirodnim naukama – iskren je Škorić.

“Zlatni indeks” FPN-a – svedočanstvo jednog vremena

Na Fakultetu političkih nauka u ponedeljak  predstavljena je monografija “Zlatni indeks” generacije koja je fakultet upisala 1967/1968. godine. To je, kažu, njihov doprinos jubileju fakulteta koji proslavlja pet decenija od osnivanja. Autori navode da je monografija lično i društveno svedočanstvo vremena u kome su studirali. Fakultet su, kažu upisali u jednoj, a penziju dočekali u četvrtoj po redu državi. Od SFRJ do Srbije stasala je generacija istaknutih diplomata, novinara, profesora, stručnjaka koje će, veruju, pamtiti pokolenja. Među njima je i jedan od omiljenih profesora na FPN-u Čedomir Čupić. Kao urednik monografije veruje da je ona bogat materijal za sve sadašnje i buduće generacije jer iz nje mogu da nauče kako se obavlja profesija i šta u profesiji znači poziv. Dodaje i da su njegove kolege ozbiljno prihvatile studije i ostali verni profesiji i profesionalizmu.
Od vrsnih profesora koji su bili sa druge strane katedre u to vreme, izdvajaju Ratka Božovića. Osvrnuo se na generaciju koja je studije započela u vreme velikih studentskih protesta. “Ja sam zastao i zapitao se da li se ja dobro sećam, da li je moja percepcija dobra i mogu li odgovoriti zadatku da u monografiji pišem o ovoj generaciji. Kasnije mi se učinilo kada sam vratio film unazad, da sam mogao napisati knjigu. Mislim da bi uz zlatni indeks koji je u naslovu moglo da stoji i – zlatne ličnosti. Ne znam ni za jednu osobu koja se javno obrukala. Došle su neke novije generacije u kojima su moji studenti, koji su sa stanovišta onog što moraju biti – kritičari vlasti, sistema, naših života, oni su takvi poltroni i sramota”, naveo je Božović.
O vrednosnom sistemu generacije govorio je i recenzent knjige, profesor FPN-a Veselin Kljajić. “Ova knjiga je ogledalo i zapis vremena, za nezaborav ne samo budućih već i svih ostalih generacija koje su izgubile idole i vrednosne sisteme. Ova generacija je jedna od onih koje su uspostavile meru vrednosti za buduća pokoljenja. Nadam se da će ovaj zlatni indeks biti podsticaj da krenu vašim stopama, možda ne po uspešnosti jer ste jedna od najuspešnijih, ali makar po tome što će podsetiti na jednu tešku reč, a to je kontinuitet. Ja se nadam da neće biti nepoznanica svima nama koji smo došli posle”, rekao je Kljajić.

Vremeplov: Umro Patrijarh Pavle

Patrijarh srpski Pavle umro je na današnji dan 15. novembra  2009. godine. Sahranjen je u manastiru Rakovica uz prisustvo najviših državnih funkcionera, crkvenih velikodostojnika i više stotina hiljada građana. Za novog poglavara SPC izabran je 22. januara 2010. vladika niški Irinej.

Vremeplov: Rođen Karađorđe

Na današnji dan  15. novembra 1752. godine rođen je Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka. Karađorđe je tvorac novovekovne srpske države i rodonačelnik kraljevske porodice Karađorđević. U Austrijsko-turskom ratu (Kočina Krajina) borio se kao frajkor (dobrovoljac) u sastavu jedinica kapetana Koče Anđelkovića, na austrijskoj strani. Kao buljubaša (turski čin u rangu komandanta bataljona) učestvovao je u akcijama protiv Janjičara. Na zboru srpskih prvaka u Orašcu 14. februara 1804. izabran je za “vožda” u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Beogradskog pašaluka (Smederevskog) posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Pokušavao je da se osloni na Rusiju i 1807. stvorena je neka vrsta srpsko-ruskog vojnog savezništva, što je okončano za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813. izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, da bi po povratku u Srbiju 1817. tragično nastradao.

Vremeplov:  Kolumbo o upotrebi duvana među Indijancima

Na današnji dan 15. novembra 1492. španski moreplovac Kristofer Kolumbo napravio je belešku o upotrebi duvana među američkim Indijancima, što je prvi pisani dokument o toj biljci koja je kasnije osvojila svet.

Vremeplov:  Frensis Drejk

Engleski gusar i admiral Frensis Drejk krenuo je na današnji dan 15.  novembra 1577. godine na put oko sveta i, nakon trogodišnjeg uspešnog putovanja postao prvi Englez koji je oplovio Zemlju. Tokom putovanja obišao je obale Afrike i Amerike, napadajući i pljačkajući španske brodove.

Vremeplov: Umro Johan Kepler

Na  današnji dan 15. novembra 1630. godine umro je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler, koji je sa tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.

Vremeplov: Brazil postao Republika

Pobornici republike kojima su se, nakon ukidanja ropstva pridružili veleposednici, svrgnuli su na današnji dan 15. novembra 1889. godine drugog i poslednjeg brazilskog cara Pedra II i proglasili Brazil republikom s predsednikom Manuelom Deodorom.

Detinjstvo bez roditelja: Put do delikvencije

Domovi za nezbrinutu decu uvek nas asociraju na tužne sudbine, težak život bez roditelja i neimaštinu. Ipak, ove ustanove su jedini oslonac deci bez roditeljskog staranja ukoliko nisu u hraniteljskim porodicama.  U Domu za zbrinjаvanje dece i mladih bez adekvatnog roditeljskog staranja “Miroslav Mika Antić” u Somboru štićenici imaju sve uslove za život, stanovanje, redovne obroke, obrazovane, a svakodnevno u okviru svojih aktivnosti i razne sekcije za slobodno vreme. Dok jedni žele porodicu i miran život nakon punoletstva, ipak, postoji i ona druga strana koja se krije iza teških životnih priča dece bez roditeljskog staranja, a koja se ogleda u maloletničkoj delikvenciji.
“Kada je moj otac poginuo, majka nas je dala u Dom, tako je ona htela, jer je imala problema. Sa tri brata i sestrom došla sam u dom. Moja sestra je usvojena, ali ja ne znam još uvek gde je ona…. Sa mnom u domu su tri brata, oni idu u školu. Najstarijeg brata najviše volim i za njega ću se uvek držati”. Ovako počinje priču štićenica Doma za zbrinjаvanje dece i mladih bez adekvatnog roditeljskog staranja “Miroslav Mika Antić” u Somboru. I ako nije imala detinjstvo kao mnogi njeni vršnjaci, kaže da su joj vaspitači dali nesebičnu ljubav i podršku.
Za tešku sudbinu dece, nisu oni krivi. Prva asocijacija na ustanove za nezbrinutu decu je težak život, siromaštvo. U somborskom Domu kažu da iza svake dečije priče bude strašnih saznanja, ali da im upravo ova ustanova daje sve ono što nisu dobili u porodici. “Kada završim školu planiram da imam svoju porodicu i da živim sa svojom braćom, te da nikada ne dozvolim da moja deca dožive sudbinu kakvu sam doživela ja”, kaže štićenica.

U pubertetu  maloletnička delikvencija deo svakodnevice

Zdrаvstvena zаštita, podrška, emotivna sigurnost, obrаzovаnje, brojne radionice i sportske аktivnosti, samo su neki od brojnih sadržaja za decu u ovoj ustanovi. Međutim, kada krene pubertet tu su i problemi, a tada maloletnička delikvencija postaje deo svakodnevice. “Zbog psihološkog profila naše dece dolazi do maloletničke delikvencije. U poslednje vreme delikvencije ima sve više i više. Teško je stati na put maloletničkoj delikvenciji, jer su policija i pravosuđe nemoćni zato što deca ispod 14 godina starosti ne podležu krivičnoj odgovornosti. To je veliki problem, zato što ne postoji nikakva sankcija i nikakva mera kojom bi se to regulisalo za maloletna lica…”, kaže Miloš Kukulj, sekretar Doma za zbrinjаvanje dece i mladih bez adekvatnog roditeljksog staranja “Miroslav Mika Antić”.
“Deca koja kod nas dolaze, dolaze iz disfunkcionalnih porodica u kojima postoji ispoljavanje agresivnog ili destruktivnog ponašanja, ili neke druge devijantne pojave ili ponašanja jednog ili oba roditelja, smrt jednog od roditelja, pa i smrt oba roditelja. U svakom slučaju ne postoji način da se brinu o detetu. Traume teškog života u porodici ostavljaju dubok trag na svakom detetu, a naročito na njihovu psihu. Kod nas ima dece koja su čitav život po ustanovama i već su odavno u sistemu socijalne zaštite. Međutim, na maloletničku delikvenciju utiče više faktora, a ne samo maloletnički bunt”, kaže Milena Ostojić, specijalni pedagog, vaspitač doma.

U domu do kraja profesionalnog usavršavanja

U domu borave deca uzrasta od sedam godina do završetka profesionalnog usavršavanja. “Uvek su to teške priče i porodične situacije. To je uvek situacija kada druge stvari nisu pomogle, kada država odnosno Centar za socijalni rad pokuša da interveniše, a ne dođe promene u roditeljstvu, pa kada dođe do momenta da dete morate izdvojiti iz porodice, e to su teške priče. U domu bude lepih, ali i stresnih situacija. Dešava se na jednom mestu, jer ima mnogo dece sa različitim problemima u poremećaju i odrastanju, bude i svađa… Međutim, obzirom da deca ispod 14 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti bilo bi dobro da bude vaspitnih mera i vaspitnih naloga za mlađu decu shodno njihovom uzrastu , čime bi bili upozorenu na neku strožu kaznu”, veli Željka Radovanović, socijalni radnik doma. Život piše potresne, tužne i lepe priče. Za decu iz doma, život je ono što se dešava oko njih, a dom je tu da im pomogne u njihovim planovima, da budu koliko toliko sami spremni za neizvesnu budućnost koja ih, kao i sve nas, u životu čeka.

Profesor  (62) mesecima slao lascivne poruke studentkinji (20)

Profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu Ž. Đ. (62) je pod istragom policije i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, pošto je protiv njega studentkinja prve godine M. M. (20) podnela prijavu, jer ju je, kako ona tvrdi, seksualno uznemiravao neprimerenim porukama. Nakon njene prijave, profesor je otišao na bolovanje. Naime, prema svedočenju studenkinje, sve je krenulo još krajem maja i početkom juna ove godine, u toku pripremne nastave za upis na fakultet u Kragujevcu. – On predaje na fakultetu, iz Zemuna je. Dodao me je za prijatelja na Fejsbuku, a pronašao me je preko pripremne nastave na fakultetu. Ja sam se godinu dana kod njih spremala za smer slikarstvo i grafika. On me je našao preko njihovog profila. Onda me je dodao i na Instagramu. Rekla sam mojim profesorima koji su me spremali, ali oni su rekli da je profesionalno da mu odgovorim u vezi sa radovima. Poslala sam mu crteže, rekao je da je rezolucija loša, i da mu pošaljem na Viber. Tako je nabavio moj broj. I onda je krenuo sa nepristojnim porukama – počinje priču studentkinja za “Blic”.
Među sablažnjavajućim porukama koje je dobila studentkinja, najupečatljivija je ona koje je dobila na dan prijemnog ispita. Kako je “Blic” imao uvid u poruke, sa adrese navedene kao pomenuti profesor, M. M. je stigla poruka da u SMS-u napiše boju svojih gaćica. “Jutros sam bez gaćica ili imam crvene čipkaste jer znam da voliš, Ž. Imam bele pamučne, pošto se ložiš na njih… kreativna si, smislićeš već nešto”, neke su od poruka koje su stigle studentkinji.
Roditeljima nije rekla šta joj se dešava, da ne bi dodatno brinuli, ali je zbog preživljenog stresa potražila pomoć od neuropsihijatra i socijalnog radnika. Dobila je dijagnozu F43, koja je u prevodu akutna reakcija na stres, a kao terapiju dobila je lekove za smirenje. – Ja sam morala da odgovorim na poruke, on mi je profesor na fakultetu?! On vodi klasu, glavni je za slikanje, i morala sam da ga na taj način ispoštujem. Mislila sam da će to prestati, ali nije. Pitala sam ga da li će da uživa na odmoru sa svojom ženom i decom, umesto da me uznemirava. Ali on je bio naporan. Budila sam se sa njegovim porukama, uveče pre spavanja su stizale. On ima 62 godine, zloupotrebio je svoj položaj – tvrdi brucoškinja.

Studentkinja podnela prijavu

Kako dodaje, ceo slučaj je prijavila je i fakultetu, ali je niko ni izveštavao o daljem toku. “Podnela sam prijavu protiv njega u utorak 23. oktobra. Niko me nije obaveštavao do petka. Prijavila sam šefu katedre i odseka. Oni to nisu dobili tri dana. Rekli su mi da je to obična “prijavica”, ali sam tražila sastanak sa dekanom, Zoranom Komadinom. Tražila sam da budem izuzeta sa časa u ponedeljak jer nisam želela da vidim tog profesora. Nisam se pojavila, ali nije ni profesor, dekan je rekao da je on odložio nastavu. Rečeno mi je da prijava treba da preda Etičkoj komisiji, fakultetu i univerzitetu. U međuvremenu su me pojedini profesori onako izokola ubeđivali da prijavu povučem, da se „izmirim sa profesorom” i da pronađem drugo rešenje. Ali ja to nisam htela, neću da ćutim – kaže M. M. dodajući da je čula i da nije jedina studenkinja, koja je dobijala poruke od profesora. M. M. je dala dozvolu policiji da imaju potpuni uvid u prepisku iz njenog mobilnog telefona. Kako saznajemo iz pouzdanih izvora iz istrage, biće pregledane poruke koje se stigle na telefon, ali i na Fejsbuk i Instagram, a ako se utvrdi njihova validnost, profesoru preti krivična prijava za polno uznemiravanje, o čemu će odlučivati i Tužilaštvo.

Profesor: Nije trebalo da objavi poruke, ništa nisam imao s njom

Profesora Ž. Đ. smo pozvali i pitali ga za optužbe studentkinje M. M. za seksualno uznemiravanje. Kad smo mu se predstavili, imao je opasku „znam ja kakvi ste vi novinari“, ali nije demantovao slanje poruka devojci koja je 42 godine mlađa od njega. Rekao je da nije trebalo da ga prijavi “jer on nije imao ništa sa njom“. Na pitanje da bar prokomentariše poruke koje joj je slao, rekao je „ovo je uzelo velike razmere, ne želim da dajem izjave”.

About the Author

admin