Vesti – 17/18.11.2018.

”Učim + znam = vredim”: Fotografije najboljih učenika na bilbordima

U okviru projekta ”Učim + Znam = Vredim” koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, počelo je postavljanje fotografija najboljih novosadskih učenika širom vojvođanske prestonice koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije državne i međunarodne uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti. Kako je najavila Gordana Ivković iz pomenutog Udruženja, u Novom Sadu biće istaknuto 37 reklamnih panoa sa licima najboljih đaka, a u naredne dve nedelje panoi sa najboljim učenicima biće postavljeni i u opštinama Sremski Karlovci, Žabalj, Srbobran, Bački Petrovac, Beočin i Temerin. Prema rečima Gordane Ivković, najviše priznanja stiglo je iz oblasti programiranja i računarstva, mnogo nagrada takođe su doneli učenici muzičkih škola, a novosadski đaci bili su uspešni i u takmičenjima iz fizike, srpskog jezika i jezičke kulture.
– Osim pomenutih, nagrade su stizale i sa takmičenja iz oblasti istorije, engleskog jezika, hemije i drugih naučnih oblasti. Programiranje je oblast gde su naši đaci postigli izuzetne rezultate i na međunarodnom nivou, baš kao i učenici muzičkih škola koji su prva mesta osvajali na najprestižnijim međunarodnim takmičenjima. Pored ovih učenici novosadskih škola na republičkom nivou osvojili su visoke pozicije na takmičenjima iz oblasti fotografije, automodelarstva, raketnog modelarstva, kaligrafije, grafičarstva, cvećarstva i takmičenju za najlepšu lutku – objašnjava Gordana Ivković. Dodaje i da je ovogodišnji odziv škola i broj prijavljene dece najbolji je od početka ovog projekta 2015. godine, pa će tako samo u Novom Sadu biti promovisano 75 učenika koji su ostvarili rezultate na pojedinačnim takmičenjima kao i tri učenička hora. – U svih sedam opština ove godine biće promovisano više od 200 đaka što je izuzetan uspeh i pokazuje značaj projekta koje je pre četiri godine pokrenulo Udruženje za promociju društvene odgovornosti – zaključila je Gordana Ivković.

Počela izgradnja novog objekta OŠ “Jovan Popović” u S. Mitrovici

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović položio je 9. novembra kamen temeljac za izgradnju novog objekta Osnovne škole “Jovan Popović” u Sremskoj Mitrovici, istakavši da je ulaganje u unapređenje i poboljšanje uslova školovanja u svim obrazovnim ustanovama u Vojvodini, jedan od prioriteta vlade na čijem je čelu. Za prvu fazu radova na izgradnji novog objekta, Pokrajinska vlada je preko Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine izdvojila 63 miliona dinara, a Grad Sremska Mitrovica 18 miliona dinara. “Zajedno smo pristupili realizaciji ovog velikog i značajnog projekta i očekujemo da za godinu i po dana dobijemo novi objekat u kome će đaci imati kvalitetne nastavne uslove”, rekao je predsednik Mirović. On je istakao da je Pokrajinska vlada, u saradnji sa lokalnim samoupravama i Kancelarijom za javna ulaganja, u protekle dve i po godine izdvojila značajna sredstva za rekonstrukciju škola i domova učenika širom Vojvodine, i napravila velike pomake u toj oblasti. “Rezultati tog koodinisanog rada su već sada vidljivi. Izdvajaćemo još značajnija sredstva u te svrhe, kako bi sva deca u Vojvodini išla u dobre škole”, kazao je predsednik Mirović. Tom prilikom, predsednik Mirović istakao je da je Pokrajinska vlada u proteklom periodu finansirala i značajne projekte iz oblasti saobraćaja, vodosnabdevanja i zaštite voda na teritoriji grada Sremske Mitrovice, te najavio da će iz pokrajinskog budzeta biti obezbeđena sredstva i za II, poslednju, fazu radova na izgradnji OŠ “Jovan Popović”.
Zahvalivši se Pokrajinskoj vladi na izdvojenim sredstvima, gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader izjavio je da je objekat OŠ “Jovan Popović” izgrađen šezdesetih godina i da je bio u veoma lošem stanju, te dodao da očekuje da nova zgrada đacima bude na raspolaganju početkom 2020. godine.

„Čarolija“ okuplјaju decu i omladinu

Radionice glume, koje desetak godina realizuje kreativni studio „Čarolija”, okuplјaju veliki broj dece i omladine od sedam do 18 godina s cilјem da na jednom mestu uz iskusne mentore razvijaju umetnički talenat iz oblasti dramske, vokalne i plesne umetnosti i to u formi mjuzikla.  To ne podrazumeva samo izvođačke sposobnosti, već, kako kažu, deca kod njih razvijaju stvaralaštvo kroz buđenje mašte i igre. Trenutno se svako veče u pet grupa obučava više od 60 polaznika različitih uzrasta, a sve do februara dobrodošli su i novi članovi koji žele da se upišu. – Vežbe su koncipirane tako da se oni maksimalno angažuju i razvijaju komunikativnost, socijalne veštine u bezbednom i ograničenom prostoru na sceni, a čak uče i kako da rade na ličnim frustracijama i konfliktima, kako da primaju i daju kritike – kazala je jedna od osnivačica „Čarolije” Nataša Vujović Tomičić, i dodala da kod njih deca uče kako lepo da govore, pozicioniraju glasove, ispravno dišu i stoje i tome slično. – Mi ih uvek motivišemo da posmatraju svet, da primećuju stvari, osobine lјudi i prostora u kojim se kreću da bi im se nivo fantazije permanentno podizao. Moraju da pišu i stvaraju kroz vežbe improvizacije, a u tome imaju ili dovolјno slobode da sve sami kreiraju ili im dajemo određene zadatke koji su u tom trenutku neophodni za rad.
Kako kažu, posebnih uslova za upis novih članova nema jer, po rečima mentora, svi mogu da razvijaju umetničke potencijale, pošto vežbe duboko zadiru u sve elemente emocionalnog, socijalnog i intelektualnog razvoja polaznika. – Ako dete, na primer, nema sluha ili ne zna da peva, a želelo bi da se bavi muzikom na bilo koji način, ne znači da nije za muziku i da ne treba da snimi svoj glas – objašnjava Aleksndar Baloš Gonzo. – Pronađemo najbliži i najbolјi način da se ono iskaže u muzici – kroz rep varijante, radio-drame u kojima likovima daju glas… Svako može da se izrazi na svakom polјu umetnosti, samo treba pronaći ono pravo. Uvek to što radimo prilagodimo afinititetu, sposobnostima i mogućnostima deteta. Na časovima uvežbavamo studijsko pevanje, koristimo muzički instrument njave drum, a osim toga, učenici moraju dosta da pišu i čitaju da bi izgradili karakter neke uloge.
Osim vežbi za glas i glumu, polaznici razvijaju osećaj za ritam, uče osnove scenske igre kroz grimase, pantomimu i ples, kao i niz koreografskih elemenata. Na kraju godine, u junu, izvode autorsku predstavu na kojoj prikazuju sve što su naučili. Takođe, nastupaju u toku godine u medijima, učestvuju na festivalima i različitim gradskim događajima. Zbog velikog broja zahteva, uskoro bi trebalo da krene i radionica glume za odrasle, a osnivači „Čarolije” uveliko rade na sastavlјanju plana i programa.

Novosađanki nagrada za mlade naučnike Dunavskog regiona

Prestižnu nagradu danibuis Young Scientist Award za Srbiju za 2018. godinu dobila je mlada naučnica s Tehnološkog fakulteta Novi Sad, Univerziteta u Novom Sadu, dr Jelena Vladić. Tu nagradu dr Jeleni Vladić je u Bratislavi, na svečanoj dodeli nagrade najbolјim mladim naučnicima iz zemalјa Dunavskog regiona, 08. novembra, dodelilo Austrijsko ministarstvo za obrazovanje, nauku i istraživanje i Institut za Dunavski region i Centralnu Evropu, rečeno je u saopštenju, a uručenje nagrada upriličeno je prvog dana Dunavske rektorske konferencije, održane na Univerzitetu Komenskog u Bratislavi.
Dr Jelena Vladić, na Tehnološkom fakultetu radi kao naučni saradnik i asistent s doktoratom, na studijskom programu farmaceutsko inženjerstvo i bavi se istraživanjem u oblasti farmaceutskih tehnologija i farmaceutske hemije.  Fokus njenog istraživanja, precizirano je, jeste ekstrakcija bioaktivnih jedinjenja iz lekovitog bilјa, sporednih proizvoda prehrambene industrije i mikroalgi.   Primena rezultata njenog istraživanja omogućiće implementaciju novih tehnoloških postupaka, pre svega postupaka ekstrakcije, u oblasti prerade sirovina koje sadrže vredna jedinjenja, a koja se nakon ekstrakcije mogu inkorporirati u nove funkcionalne proizvode i plasirati na tržište ili u formi dijetetskih suplemenata ili u formi obogaćenih prehrambenih proizvoda.
Zahvalјujući prestižnim grantovima koje je osvajala i prethodnih godina, ona je  boravila na višemesečnim stručnim usavršavanjima na prestižnim naučnim institucijama u Velikoj Britaniji i Portugalu, a trenutno je angažovana na pet projekata na nacionalnom nivou i četiri međunarodna projekta.  Nagrada se dodelјuje od 2011. mladim naučnicima iz 14 zemalјa Dunavskog regiona (Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Češka, Hrvatska, Mađarska, Moldavija, Nemačka, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija i Ukrajina) za izuzetna dostignuća u području njihovog istraživanja.  Kriterijumi dodele nagrade uklјučuju naučnu izvrsnost i inovativan pristup u akademskom radu, tematsku relevantnost naučnog rada za pitanja/probleme Dunavskog regiona, značaj istraživanja u međunarodnim okvirima, potencijal naučnika, uklјučenost u međunarodne naučnoistraživačke organizacije i saradnje, diseminacija naučnog znanja.

Književno-jezička radionica španskog u Zmajevim dečijim igrama

Književno-jezička radionica španskog jezika za decu predškolskog uzrasta održana je prostorijama „Zmajevih dečjih igara”. Još jedna radionica u okviru ciklusa „U Zmajevom lepom krugu” okupila je mališane iz vrtića „Veverica”, s kojima su se družile studentkinje četvrte godine Odseka za romanistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pred decom su se našli crteži različitih životinja, koje su bojili, a pored svake slike bio je napisan naziv na španskom. Osim toga, naučili su nazive boja koje su upotreblјavali na španskom jeziku, nakon čega je usledio i kviz, u okviru kojeg su mališani pokazali zapaženo znanje o svetu životinja, kao i interesovanje.  – U saradnji sa „Zmajevim dečjim igrama”, za mališane smo pripremili zanimlјiv sadržaj u želјi da kroz igru i pesmu nešto nauče – objasnila je studentkinja romanistike Mina Caušević. – Na kraju su svi dobili diplome za učešće u radionici jer pobednici i jesu svi, a na taj način želimo da im pokažemo da su uradili nešto važno. Verujem da i koleginice dele moje mišlјenje – pozitivno sam iznenađena izuzetnom saradnjom dece, a to je prvi put da nešto organizujemo za predškolski uzrast. Za njih je to značajno, između ostalog, zato što na taj način razvijaju i neki školski duh, a nama dobro dođe kao praksa za buduću profesiju. U okviru teme španskog jezika i radionice za decu, za ovu priliku posebno je istaknuta saradnja s profesorkom Bojanom Kovačević Petrović, iz čije grupe studentkinje dolaze, a koja je mnogo toga uradila i priredila dvojezičnu antologiju španske poezije za decu u izdanju „Zmajevih dečjih igara”. Uspešne rezultate svog rada s decom, koji se zapažaju i u okviru kreativno-edukativnih radionica, potvrđuju i vaspitači. – Vidna je njihova kreativnost, snalažlјivost i napredak, zapravo sve ono što mi s njima u vrtiću radimo – istakla je vaspitačica Marija Božić.

Bački Jarak: Nove klupe, stolice i katedre u školi

Nove klupe, stolice, kompjuterski stolovi i katedre stigli su u osnovnu školu “Slavko Rodić” u Bačkom Jarku. Tako je 12 učionica dobilo novo ruho, a oni najmlađi koji tamo provode skoro pola dana, kažu da im je sada lepše. Čini se da su nove klupe i stolice najviše obradovale one koji ih najčešće koriste. “Sviđaju mi se nove klupe, volela bih da ih niko ne šrvlja i da uvek ostanu takve kakve jesu. Jako su lepe i mnogo su dobre i srećni smo što smo ih dobili. Kad neko pošvrlja klupu, ja to uvek obrišem, voleo bih da ih čuvamo. Udobne su jako i lepše nam je, lepše se igramo i sve”, kažu đaci.  Opremu u vrednosti milion i po dinara, škola je dobila na javnom konkursu od Ministarstva pravde. Pored toga, škola već godinama dobija podršku od opštine Temerin. “Opština Temerin uložila je oko 7 miliona dinara urpavo u obnovu škole Slavko Rodić. Urađena je fasada, zamenjeni su prozori, ulazna vrata, postavljan je video nadzor, postavljena nadstrešnica”, kaže Maja Grković, direktorka.
Osim poboljšavanja uslova za boravak, inovacije su prisutne i u pristupu obrazovanju. To dokazuju i brojne sekcije poput likovne, planinarske ili pop-rok sekcije. U prvom i petom razredu organizuje se i projektna nastava, te su jednom prilikom đaci sa svojim učiteljicama napravili turšiju za svoje drugare u boravku. “Potrebno je da nam se uradi laminat u određenim prostorijama, tako da su nastavnici matematike, uradili projekat da deca premere i izmere svu kvadraturu i da na kraju dobijemo uređenu učionicu”, kažu. Na ovom stepeništu ispisane su najčešće jezičke nedoumice do kojih se došlo upravo anketiranjem đaka. Ovako učenici na zanimljiv i lak način uče srpski pravopis. https://www.youtube.com/watch?v=M6Qv7TqigpI

U Molu nema osetnijeg osipanja broja đaka

Za učenike Osnovne škole „Novak Radonić” u Molu stvaraju se sve bolјi uslovi za obrazovanje, zahvalјujući ulaganjima koja su u poslednje vreme kontinuirano usmeravana u obnovu i dogradnju i adaptaciju objekata. Osmolјetku u Molu pohađa skoro 400 đaka u 25 odelјenja, od kojih je jedno specijalno odelјenje i jedno za obrazovanje odraslih. Za razliku od škola u drugim mestima u okruženju, u Molu se još ne oseća toliki odlazak stanovništva u inostranstvo, a kako će se migracija prema razvijenijim evropskim zemlјama, gde lјudi idu iz ekonomskih razloga dalјe odražavati na broj dece u klupama, nezahvalno je prognozirati. Direktor Rade Radulaški kaže da je ove školske godine u prvi razred krenulo 48 mališana, od kojih je 36 raspoređeno u dva odelјenja sa nastavom na mađarskom i 16 u odelјenje sa nastavom na srpskom. Da u školi sve funkciniše u najbolјem redu brine se 68 zaposlenih prosvetara i pratećeg osoblјa. U velikoj meri obezbeđena je stručna zastuplјenost u nastavi, a sve se čini da se prate savremeni trendovi u obrazovanju. Kroz razne projekte Opštine Ada, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i resornog ministarstva, utiče se na modernizaciju nastave, bolјu opremlјenost kabineta. Sve učionice još nisu opremlјene projektorima i pametnim tablama, ali u školi veruju da će i to u dogledno vreme postići, jer je ulaganje u obrazovanje dece itekako dragocena investicija za budućnost. U poslednje vreme dosta je investirano u renoviranje, a trenutno je u izradi projektna dokumentacija za sanaciju i adaptaciju školskog dvorišta i stare fiskulturne sale i uređenja otvorenih sportskih terena.  – Objekti škole su sada u dosta dobrom stanju, jer je u prethodnom periodu urađena ulična i dvorišna fasada, menjana je stolarija, ali i dalјe ima potrebe za ulaganjim. U narednom periodu planiramo zamenu dotrajalih radijatora i dela sistema za centralno grejanje – napominje direktor Radulaški. Svakako je značajno i što je pri školi pre nekoliko godina izgrađena sportska hala. Direktor Radulaški naglašava da se jako dobra saradnja ostvaruje sa Opštinom Ada i Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu AP Vojvodine, pa je škola svake godine sa Udruženjem pedagoga fizičke kulture tokom godine nosilac više projekata. Tako se za učenike drugih razreda organizuje besplatna obuka plivanja, kroz koju svakog leta prođe oko 100 osnovaca, a za isto toliko dece od tri do 10 godina tokom cele godine se održava školica sporta.     

U Debelјači samo sedmoro prvaka uči na mađarskom

Na području južnog Banata u kovačičkoj opštini Debelјača je dosta veliko i prostrano mesto, koje je pre pola veka imalo oko 6.500 žitelјa, po poslednjem popisu ih je bilo skoro 5.000 u oko 2.000 domaćinstava, ali se broj stanovnika prethodnih godina drastično smanjio. Predsednik Saveta MZ Debelјača Laslo Horti procenjuje da je u Debelјači sada najviše 3.500 duša, jer je za prethodne tri-četiri godine dosta lјudi otišlo u inostranstvo, pre svega u Nemačku i druge zemlјe EU.- Talas iselјavanja se nije nešto posebno odrazio na život u selu, ali je odlazak oko 2.000 lјudi primetan. Ljudi su otišli iz ekonomskih razloga, jer posla u Debelјači nema kao što je nekad bilo.
Odlasci su se itekako odrazili na smanjenje broja dece u osnovnoj školi i zabavištu. U Debelјači je najviše Mađara, kojima je vrata u Evropu otvorilo dvojno državlјanstvo i dobijanje mađarskog pasoša, pa je od nekadašnja tri odelenja na mađarskom i jednog na srpskom, došlo do toga da škola ima po jedno odelјenje na mađarskom i srpskom, s tim da je u odelјenju na mađarskom svega sedmoro prvaka. Škola u Debelјači nekada je imala i 700 đaka, a sada nema ni 400. Putokaz za naredni period je u zabavištu, gde ima šestoro predškolaca.

I u Somboru obeležen Dan prosvetnih radnika

Povodom 8, novebmra Dana prosvetnih radnika, u velikoj sali Skupštine grada uručena su priznanja „Avram Mrazović“, zahvalnice i novčane nagrade. Na ovogodišnjem konkursu gradska Komisija je odlučila da se priznanje „Avram Mrazović“ dodeli vaspitačici PU „Vera Gucunja“ Milici Vlaisavlјević, Dragici Knežević, nastavnici istorije i geografije u OŠ „Laza Kostić“ u Gakovu i Nadi Plećaš, profesorki Srednje ekonomske škole u Somboru. Priznanja im je uručila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović koja je učitelјima, vaspitačima, profesorima i nastavnicima čestitala Dan prosvetnih radnika i istakla da ove godine proslavlјamo 240 godina od osnivanja „Norme“ Avrama Mrazovića. – Priznanje „Avram Mrazović“ ima za cilј da oživi lik, delo ali i ideju i viziju čoveka koji je zaslužan za osnivanje institucije značajne za somborsku i srpsku istoriju. Danas možemo da govorimo ne samo o obrazovanju nego i o srpskom obrazovanju i očuvanju identiteta jedne nacionalne zajednice. Poruka Avrama Mrazovića jeste i lјubav prema svom rodnom gradu, koji se odlučio da svoj život i rad, iako je bio svetski čovek, posveti svom Somboru – istakla je gradonačelnica i ukazala da nagrada „Avram Mrazović“ ima za cilј da nagradi one prosvetne radnike koji su uložili napor više, koji su uneli svoj dodatni entuzijazam ali i svoju viziju kako treba da izgleda budućnost. Gradonačelnica je ukazala na važnost pozitivne atmosfere u kojoj će naša deca osetiti pripadnost ovoj zajednici i osetiti sreću odrastanja. Ona je najavila da će iduće godine u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Pravoslavnom crkvenom opštinom, grad privesti nameni zgradu Preparandije, kako bi Sombor ponovo postao centar za stručno usavršavanje prosvetnih radnika i dalјe doprinosio razvoju obrazovanja.
U umetničkom delu programa učestvovali su Hor muzičke škole „Petar Konjević“ i učenici OŠ „Avram Mrazović“ Sonja Lukić i Stribor Perić.

Vremeplov: Nemci pogubili 9 studenata i zatvorili češke univerzitete 

Nacisti su na današnji dan 17. novembra 1939  ubili više od 20 čehoslovačkih studenata koji su protestvovali protiv okupacije njihove zemlje, zatvorili u koncentracione logore preko 1.200, a Univerzitet u Pragu i studentske domove pretvorili u kasarne. Karlov univerzitet u Pragu, osnovan 1348. jedan je od najstarijih u Evropi. Studenti više evropskih zemalja okupili su se potom u Londonu gde je Međunarodno veće studenata proglasilo 17. novembar za Međunarodni dan studenata.

Vremeplov: Demonstracije u Pragu u znak sećanja

Na današnji dan 17. novembra 1989. održane su  demonstracije u Pragu u znak sećanja na dan kada su Nemci 1939. godine pogubili devet čeških studenata i zatvorili češke univerzitete pretvorile se u protestni marš protiv komunističkog režima. Policija grubo reagovala, mnogi uhapšeni, 71 osoba povređena.

Vremeplov: Rođen Mihailo Avramović, otac srpskog zadrugarstva

 Osnivač  srpskog zemljoradničkog zadrugarstva Mihailo Avramović rođen je  na današnji dan 1864. godine. Prvu zadrugu osnovao je 1894. u Vranovu, nedaleko od rodnog Smedereva. Izradio je nacrt prvog srpskog zakona o zadrugama i pokrenuo list “Zemljoradnička zadruga” koji je uređivao 20 godina. Objavio je brojne radove o poljoprivredi, a njegovo najveće i poslednje delo je “Sociologija zadrugarstva”. Učestvovao je u stvaranju Međunarodnog zadružnog saveza. Dela: “Agrarni pokret u Srbiji”, “Sociologija zadrugarstva’, “Naše seljačko gazdinstvo”.

Vremeplov: Rođen  Jovan Pačić

Na današnji dan 17. novembra 1771  rođen je Jovan Pačić, srpski pesnik i slikar. Školovao se u rodnoj Baji, Kaloči i Budimu. Zbog siromaštva, stupio je 1792. ili 1793. u vojsku, i kao konjanik vojevao je u Napoleonovim ratovima. Objavljivao je u Letopisu i Srpskom narodnom listu do 1842. a još 1827. štampao je u Budimu tri sveske “Sočinenija pjesnoslovska”. Pesme Jovana Pačića su ljubavne, vojničke, elegije, po uzoru na nemačke romantičare. Godine 1828. s Janom Kolarom objavio je “Imenoslov ili rečnik lični imena razni naroda slovenski”. Bio je retko učen, govorio desetak jezika. Bio je protivnik Vukove jezičke reforme. Pačić je prvi srpski književnik koji je prevodio Getea. Mahom je slikao pejzaže tehnikom akvarela. Posebno su važni njegovi akvareli o stanovnicima rodne Bačke.

Vremeplov: Umro Đura Daničić

Srpski filolog Đura Daničić (kršteno ime bilo mu je Đorđe J. Popović), saradnik Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog pravopisa i jezika umro je na današnji dan 17. novembra 1882. Nakon školovanja u rodnom Novom Sadu, studija u Požunu (sada Bratislava), Pešti i Beču radio je kao bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, sekretar Društva srpske slovesnosti i profesor Liceja i Velike škole. U prvom radu “Rat za srpski jezik i pravopis” 1847. kojim je doprineo pobedi Vukovih ideja, potpisao se prezimenom Daničić, umesto porodičnim Popović. Preveo je “Stari zavjet”. Objavio je više dela stare srpske književnosti (“Žitije sv. Save” od Teodosija, “Žitije sv. Simeona i sv. Save” od Domentijana, “Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih” od Danila, “Nikoljsko jevanđelje”). Izradio je “Rječnik iz književnih starina srpskih” i započeo veliki istorijski “Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika”. Pomogao je Vuku u prevodu “Novog zaveta”. Ostala dela: “Mala srpska gramatika”, “Srpska sintaksa”, “Oblici srpskog jezika”, “Istorija oblika”, “Osnove srpskoga ili hrvatskoga jezika”, “Korijeni”, “Srpski akcenti”.

Vremeplov: Umro Milan Milićević

Na današnji dan 17. novembra 1908  godine umro je Milan Milićević, srpski književnik, predsednik Srpske kraljevske akademije, istoričar, etnograf, folklorista, pedagog, prevodilac. Bio je član Srpske kraljevske akademije od njenog osnivanja i njen predsednik od 1896. do 1899. Po osnovnom obrazovanju bogoslov, decenijama je bio visoki činovnik Ministarstva prosvete, bibliotekar Narodne biblioteke i državni savetnik. Napisao je niz etnografsko-geografsko-istorijskih radova. Glavna dela: “Kneževina Srbija”, “Kraljevina Srbija”, “Knez Miloš u pričama”, “Karađorđe u govoru i tvoru”, “Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba”, “Život Srba seljaka”, “Uspomene”. Literarna dela: “Zimnje večeri”, “Letnje večeri”, “Međudnevnica”.

Vremeplov: Otvoren Suecki kanal

Posle više od 10 godina rada, pod rukovodstvom Francuza Ferdinana de Lesepsa, 17. novembra 1869. godine  otvoren Suecki kanal kojim je Sredozemno more povezano sa Indijskim okeanom.

Vremeplov: Umro Robert Oven

Na  današnji dan 17. novembra 1858. godine umro velški filantrop Robert Oven, socijalista-utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svoje bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

Vremeplov: Umro Ogist Roden

Na  današnji dan 17. novembra 1917. godine umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika kraja XIX i početka XX veka. Njegovo delo objedinilo romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo.

Vremeplov: Umrla Krvava Meri

Engleska kraljica Meri I Tjudor, kćerka Henrija VIII umrla je na današnji dan 17. novembra 1558. godine. Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II pokušala da Englesku vrati pod uticaj pape, a zbog žestokog progona protestanata dobila naziv Krvava Meri. Posle njene smrti na presto došla njena sestra Elizabeta I, koja je postavila temelje buduće britanske imperije. 

Vremeplov: Prvi brodovi prošli kroz Panamski kanal

Na današnji dan 17. novembra 1913. godine prvi brodovi prošli kroz Panamski kanal, koji je zvanično otvoren godinu dana kasnije.

Vremeplov: Štampana prva knjiga u Engleskoj na engleskom jeziku

Engleski štampar Vilijam Keksten (William Caxton) izdao je 18. novembra 1477. godine  u Vestminsteru prvu knjigu štampanu u Engleskoj na engleskom jeziku “The Dictes and Sayings of the Philosophers”.

Vremeplov: Izbila seljačka revolucija u Meksiku

U Meksiku je 18. novembra 1910. godine izbila seljačka revolucija čije su vođe bili Pančo Vila (Pancho Villa) i Emilio Zapata. Tokom revolucije koja je trajala do 1917. poginulo je više od milion ljudi.

Vremeplov: Umro Prust

Francuski pisac Marsel Prust (Marcel Proust) umro je 18. novembra 1922. godine Njegov književni postupak u ciklusu romana “U potrazi za izgubljenim vremenom” (1913), i na planu sadržaja i na planu forme, zaokuplja pažnju književnih kritičara i istoričara tokom čitavog 20. veka. Smatra se da je, uz Kafku i Džojsa, Prustovo delo presudno uticalo na razvoj modernog romana u prošlom veku.

Vremeplov:  Opozicija bojkotovala izbore, pobedili komunisti

Na prvim izborima održanim 18. novembra 1945. godine u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front predvođen komunistima. 

Vremeplov: Sukobi unutar država briga međunarodne zajednice

Na samitu OEBS-a u Istanbulu 18. oktobra 1999. godine usvojena je Povelja o evropskoj bezbednosti kojom se sukobi unutar država smatraju legitimnim predmetom brige međunarodne zajednice.

Bačkopalanačkoj opštini nedostaju pedijatri

Nedavno je ovdašnji lokalni list „Nedelјne novine“ sproveo anketu među majkama dece koja žive u selima i gotovo sve anketirane žene iz Čelareva, Pivnica, Gajdobre… smatraju da bi u selima barem povremeno trebao da radi pedijatar. – Pedijatri nikada nisu radili u selima, ali mi sagledavamo sugestije naših sugrađana i baš zbog toga postoji mogućnost da krenemo sa inicijativom prema lokalnoj samoupravi – kaže Stupar. – Ako ništa drugo, u sklopu naših potraživanja za iduću godinu od opštine tražićemo angažovanje pedijatara u određenim terminima u selima, iako se tada otvara problem kako namiriti sva sela. Trenutno u Domu zdravlјa u Palanci imamo tri pedijatra koji rade u službi za zdravstvenu zaštitu predškolske dece i jednog pedijatra koji radi u školskoj ambulanti. Pedijatru za predškolsku decu normativ je 850 pacijenata, dok pedijatar u školskoj ambulanti ima normu, odnosno brine o zdravlјu 1.500 dece. Po poslednjoj statistici u opštini Bačka Palanka ima 6.697 dece uzrasta od jedne do četrnaest godina, dok broj dece starosti od petnaest do osamnaest godina iznosi 2.014.                
Dnevno svaki pedijatar u našoj ustanovi pregleda oko 45 dece, nekada i više, iako mu je normativ koji mora ispoštovati 30 pregleda – dodaje Stupar. – Možda bi pedijatri u svojoj smeni mogli pregledati i više dece od ovog broja, ali onda bi pregledi trajali pet minuta, a za tako malo vremena ne može se obaviti ozbilјan specijalistički pregled deteta. U takvim uslovima ni jednog pedijatra ne mogu slati u sela, jer već u Domu zdravlјa mere njihovog izvršenja pregleda su preko normativa. Ovaj problem nepostojanja pedijatara u selima država je, bar za sada, rešila tako što je izabranom lekaru opšte prakse na selima dala i ID broj 2 (takav imaju i pedijatri), a to znači da on može da obavlјa i pedijatriske preglede. Zakonski gledano lekar opšte prakse mogao bi da bude izabrani lekar samo školskoj deci, dok bi za predškolsku to, ipak morao da bude pedijatar. U praksi ovaj problem rešen je tako što je Fond za zdravstvenu zaštitu dodelio pomenuti ID 2 i lekarima opšte prakse. Iskreno, smatram da roditelјi nemaju razloga za brigu, jer će svaki lekar opšte prakse ako proceni da je stanje deteta sumnjivo, urgentno ga poslati kod pedijatra u Bačku Palanku, tražeći labaratoriske analize. Uz to obavezno zakazuje kontrolu kroz tri dana da bi mogao da prati stanje deteta.

Kako je u Engleskoj

Nekako istog dana kada je dr Goran Stupar razgovarao sa novinarom „Dnevnika“, u medijima se pojavila i priča profesora dr Branimira Nestorovića, načelnika pulmologije u dečjoj klinici u Tiršovoj bolnici u Beogradu. Poznati profesor se, između ostalog, osvrnuo i na rad pedijatara, njihovom broju, ali i iskustvima koje je stekao u Engleskoj gde je boravio pre 15-tak godina.          Naime, on je rekao da u Srbiji ima velik broj pedijatara na broj stanovnika, a u Engleskoj, na primer, samo 20 odsto, odnosno svako peto dete, tokom života dođe u kontakt sa pedijatrom. Tamo, na ostrvu, decu, uglavnom pregledaju lekari opšte prakse. Međutim, veli Nestorović, lјudi su kod nas navikli da zdravstvene probleme kod dece rešavaju pedijatri, a trebalo bi da, prvenstveno rešavaju lekari opšte prakse

Veroučitelj gurnuo dečaka: Dete palo preko klupe i povredilo vrat

Veoručitelj u jednoj osnovnoj školi u vrbaškoj opštini suspendovan 26. oktobra  je sa posla nakon prošlonedeljnog incidenta u kome je na času povređen učenik šestog razreda  Kako saznaje “Blic” od roditelja dece koja su prisustvovala tom incidentu, učenik je nestrpljivo čekao kraj časa i već je bio spreman za pokret, a kada se začulo školsko zvono, on je odmah ustao i krenuo ka izlazu. Kažu da je veroučitelj verovatno besan zato što je učenik krenuo van učionice dok on još nije završio predavanje stao ispred njega i gurnuo ga sa obe ruke ka mestu gde je sedeo. – Učenik se zaneo, sapleo i pao na klupu, a zatim završio na podu učionice. Deca nam kažu da su se prepala. Istina je da je veroučitelj odmah prišao da mu pomogne i da verovatno nije imao nameru da ga povredi, ali za takav potez nema opravdanja. Nastavnik ne sme da ima bilo kakav fizički kontakt sa decom. Postoje razni načini da se dete dovede u red ako je nestašno, a guranje sigurno nije jedan od njih – pričaju nam revoltirani roditelji.

Lake telesne povrede

Nesrećni učenik se nakon incidenta nije požalio na bilo kakve tegobe, ali je kasnije kada je otišao kući rekao roditeljima da ga boli vrat. Oni su ga odveli u vrbašku bolnicu gde su mu konstatovane lake telesne povrede. Roditelji povređenog dečaka kažu da se on oseća dobro, što je prema njihovim rečima i najvažnije, i da je krenuo u školu. – Na sreću, sve je prošlo bez većih posledica. Trenutno nam sin nosi “kragnu” oko vrata i mislimo da će sve biti u redu i da će se brzo oporaviti. Jedino što želimo jeste da se to sve što pre zaboravi i nećemo pokretati nikakav postupak protiv tog nastavnika. onaj ko treba da ga kazni će ga kazniti. Postoje zakoni i ja sam uveren da će biti ispoštovani – kratko su nam rekli roditelji povređenog dečaka.

Veroučitelj udaljen sa nastave

U školi je za “Blic” potvrđeno da je do incidenta došlo, a kako saznajemo veroučitelj je po nalogu direktora odmah suspendovan sa posla i protiv njega će biti pokrenut disciplinski postupak. Nadležni u školi su dali maksimalnu podršku porodici i povređenom dečaku i čvrsti su u nameri da u buduće spreče ovakve incidente. Veroučitelj je povodom ovog incidenta saslušan u Policijskoj stanici u Vrbasu gde je dao izjavu i protiv njega kako nezvanično saznajemo za sada nije pokrenut nikakav krivični postupak.

About the Author

admin