Vesti – 21.11.2018.

Vlada: Za nauku pola milijarde dinara

Vlada Srbije usvojila je 16. novembra Predlog zakona o fondu za nauku Republike Srbije, kojim će se unaprediti oblast naučnoistraživačke delatnosti i obezbediti njen kontinuiran razvoj ka društvu zasnovanom na znanju. Za 2019. godinu, iz budžeta Republike Srbije biće obezbeđeno 500 miliona dinara za osnivanje i rad fonda, uspostavljanje informacionog sistema i finansiranje projekata, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Kako se navodi, osnovna uloga Fonda biće finansiranje naučnoistraživačkih projekta, u okviru programa koji će podrazumevati veću konkurentnost i kvalitet rezultata, efikasniju primenu istraživanja, otvorenost i dostupnost svih programa i projekata, kao i razvoj naučnih kadrova. Putem Fonda, naučnicima će biti dostupni međunarodni projekti, omogućena saradnja sa naučnom dijasporom i privrednim sektorom i garantovana zaštita intelektualne svojine i autorskih prava. Institucionalnim finansiranjem biće obezbeđena stabilnost rada naučnih ustanova i samih istraživača.

Direktori (prvi put) polagali ispit za sticanje licence

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je u ponedeljak da je za obrazovne ustanove od izuzetnog značaja da imaju kvalitetne direktore i da očekuje da do drugog polugodišta licencu dobije polovina od 362 uspešna direktora koji su  do sada prošli obuku. Od direktora škola zavisi mnogo. Ako su to lјudi koji profesionalno rade svoj posao, koji su dobri profesionalci i pedagoški rukovodioci, odlični menadžeri…onda smo na pravom putu. Na ovaj način dugoročno se pravi strategija kvalitetnog rukovođenja ustanovama, rekao je ministar prosvete novinarima u Beogradu. Šarčević je kazao da to što neko pri izboru direktora ima većinu ne mora da znači i kvalitet. Mi se jedino možemo odbraniti tako što ćemo imati jako stroge kriterijume za licenciranje i obuke. Neko ko nema licencu ne može da konkuriše za direktora, naveo je on i dodao da je predviđeno da se zbog određenih propusta gubi licenca.Ministar je rekao  da se značajan bolјitak u srpskom obrazovanju može očekivati ako se direktori biraju prema visokim kriterijuma, a najbolјi nastavnici motivišu, kao i ako se nastavi proces digitalizacije i reforma na svim nivoima.
Direktori pet obrazovnih ustanova, koji su nakon obuka stekli pravo da polažu ispit za licence polagali su danas pred komisijom u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Uslov za polaganje ispita za licencu do sada su stekla 362 direktora škola i predškolskih ustanova, što je oko 20 odsto ukupnog broja direktora. U ponedeljak su za licencu polagali direktora ustanova iz Loznice, Svilajnca, Velike Plane, Šapca i Valјeva. Na ispitu se, u prvom delu, ocenjuje kvalitet istraživačkog rada u kome kandidat prikazuje rezultate primenjenog istraživanja i preporuka za unapređivanje obrazovno-vaspitne prakse. U drugom delu komisija, procenjuje stepen ostvarenosti standarda kompetencija za direktora, a u trećem kandidat predstavlјa i obrazlaže portfolio direktora, koji sadrži dokaze o ostvarenosti standarda. Očekuje se da do kraja 2021. godine svi imenovani direktori ustanova steknu licencu za direktora.

Prava deteta u vrhu prioriteta Vlade Srbije

Vlada Srbije utvrdila je jasne prioritete na kojima će u narednom periodu još intenzivnije raditi kada je u pitanju zaštita dece, izjavila je povodom Svetskog dana deteta Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava. U prethodnom periodu usvojen je veliki broj novih zakona i strategija kojima se prava deteta unapređuju u oblasti sprečavanja nasilja, unapređenju obrazovanja, zdravstvene zaštite, sprečavanja diskriminacije, rešavanja statusnih pitanja, pre svega dece Roma, migranata, izbeglica i interno raseljenih lica. U Nacrt Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja do 2022. godine ugrađene su preporuke UN, a u narednom periodu očekuje se i usvajanje Zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, saopštila je Kancelarija za ljudska i manjinska prava. Paunović je podsetila da je Srbija već 28 godina članica Konvencije o pravima deteta, kao najznačajnijeg međunarodnog dokumenta u oblasti prava deteta.
Konvencija nas obavezuje na poštovanje preuzetih obaveza i kontinuiran rad na zaštiti i unapređenju prava najmlađe populacije. Obavezuje sve nas, državne institucije i organe, organizacije civilnog društva, nezavisna tela, lokalne samouprave, ali i porodice i svakog pojedinca. Naša država je Komitetu za prava deteta, kao nadzornom mehanizmu Ujedinjenih nacija koji prati primenu Konvencije u zamljama članicama, do sada podnela tri državna izveštaja. Srbija je u januaru prethodne godine od Komiteta za prava deteta dobila 41 preporuku za dalje unapređenje položaja dece. Vlada je uspostavila sistemsko rešenje za praćenje sprovođenja svih preporuka koje smo dobili od Ujedinjenih nacija. Ove preporuke smo ugradili u Plan preporuka, koji sadrži relevantne institucije zadužene za njihovo sprovođenje i rokove. U saradnji sa Centrom za prava deteta i organizacijama civilnog društva koje se bave unapređenjem položaja dece radimo na razvijanju indikatora kako bi mogli realno da merimo napredak u ispunjavanju preporuka do narednog izveštaja. U čitavom procesu izveštavanja o primeni Konvencije deca su imala aktivnu ulogu. Njihovi stavovi i mišljenja o stepenu ostvarivanja njihovih prava u svakodnevnom životu, deo su ovih izveštaja.
Vlada Srbije nastoji da obezbedi da osnovni principi Konvencije o pravima deteta i preporuke UN-a budu ugrađene u sve politike na nacionalnom i lokalnom nivou u cilju punog ostvarivanja prava dece. Svetski dan deteta ustanovljen je od strane Generalne skupštine UN 1954. godine, sa ciljem skretanja pažnje javnosti na sve obaveze koje društvo ima prema deci, kao i najvažnije probleme sa kojima se deca suočavaju.

Studentske stipendije Zadužbine “Studenica” iz San Franciska

Zadužbina srpske dijaspore Studenica iz San Franciska i ove godine dodelila je oko pet miliona dinara za najbolje srpske studente. Na svečanosti u sali Kolarčevog Narodnog Univerziteta, dodeljene su stipendije za 38 studenata univerziteta u Srbiji, u ukupnom iznosu od preko 60.000 dolara, a godišnja stipendija iznosi 110.000 dinara, saopštila je Zadužbina. Od osnivanja Zadužbine Studenica 1993. godine, stipendiju je dobilo više od 2.000 studenata, uključujući i oko 300 stipendija za postdiplomske studije na Harvardu, Kolumbiji, Berkliju, Stanfordu, i drugim prestižnim univerzitetima u SAD. Zadužbina stipendira studente u Republici Srpskoj i srpske studente u Hrvatskoj, dok je u planu da se stipendiranje proširi i na celu BIH, Crnu Goru i Makedoniju, kaže se u saopštenju.
“Nema važnijeg ulaganja u budućnost nego u obrazovanje mladih generacija. Taj proces je isti kao sejanje pšenice u proleće, koje je neophodno za hleb u leto i zimu. Naše uverenje kao osnivača Zadužbine Studenica je bilo da je obnova i bolja budućnost srpskog naroda moguća jedino preko temeljnog i pravilnog obrazovanja”, rekao je Miroslav Majkl Đorđević, predsednik Zadužbine.
Zadužbina Studenica dodelila je i značajna bespovratna sredstva za obrazovne projekte, projekte crkve i različite društvene i kulturne institucije, izdavanje knjiga, humanitarne i druge poduhvate. Zadužbinu su 1993. godine u San Francisku osnovale porodice Amerikanaca srpskog porekla sa osnovnim ciljem da podrže univerzitetsko obrazovanje mladih u najčvršćem uverenju da obrazovanje ima najveći značaj za uzdizanje i razvoj srpskog naroda, navedeno je u saopštenju.

Domaći pronalazači nagrađeni na konkursu Svetske organizacije

Jadran Bandić, plastični hirurg i profesor Đuro Koruga, pionir u oblasti nanotehnologija i osnivač Centra za molekularne mašine na Mašinskom fakultetu u Beogradu pobednici su takmičenja za pronalazača Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), a nagrade su im uručene na proslavi jubileja Zavoda za intelektualnu svojinu, 16. novembra.  Dvojici istraživača nagrada WIPO Medal for Inventors u katerogiji pronalazača iili grupe pronalazača i patenta pripala je za pronalazak pod nazivom: “Analitičke metode procene tkiva”, jer je za navedeni pronalazak ostvarena patentna zaštita u oblasti koja doprinosi ranoj dijagnozi melanoma ili njegovoj prevenciji i to na jednom od najvećih tržišta sveta – na teritoriji SAD.
Na istom konkursu nagrada u okviru kategorije za pravna lica za registrovani industrijski dizajn (WIPO IP Enterprise Trophy) pripala je kompaniji SOMA GROUP DOO iz Beograda, koja je nosilac pet međunarodno registrovanih industrijskih dizajna za komadni nameštaj koji se izvozi na tržište Evropske unije i Švajcarske. 
Pobednik takmičenja u okviru kategorije za autora za monografsko delo u oblasti društveno humanističkih nauka (WIPO Medal for Creativity) je Gorica Ljubenov, diplomirani arhitekta iz Beograda, za studijsku izložbu i prateću monografiju posvećenu tradicionalnom graditelјskom znanju i nasleđu na Staroj planini, koje predstavlјa prirodno dobro od izuzetnog značaja.  Pobednik u okviru kategorije učenik ili grupa učenika srednje škole (WIPO Sćoolćildren”s Trophy) je Sara Milošević, učenica trećeg razreda Gimnazije u Inđiji, za pronalazak pod nazivom “Modifikacija barijum titanata dopiranog lantanom i potencijalna primena”. Nјen pronalazk pripada oblasti inženjeringa, a odnosi se na trasformaciju izolatora barijum titanata (BaTiO3) dopiranjem lantanom u poluprovodnički materijal sa konkretnom primenom za merenje vlage i nivoa vodonika u vazduhu. 
Nagrada za izuzetno domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova u proteklih godinu dana pripala je privrednom društvu za proizvodnju, preradu i promet NELLI DOO iz Loznice, koje je tokom proteklih godinu dana u odnosu na sva domaća pravna lica imalo najveći broj podnetih međunarodnih prijava za žig. 
Konkurs za dodelu nagrada u konkurenciji svetskih pronalazača organizovao je Zavod za intelektualnu svojinu povodom 98 godina od osnivanja, a cilј je promocija značaja zaštite intelektualne svojine za razvoj savremene ekonomije i društva. Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) nagrađuje pronalazače u četiri kategorije. 

Koncert školskih horova i solista muzičkih škola u Sinagogi

Koncert školskih horova i solista muzičkih škola, koji su ove godine bili predstavljeni na bilbordima u okviru projekta “Učim+Znam=Vredim” u Novom Sadu koji je organizovalo Udruženje za promociju društvene odgovornosti, održan je u Sinagogi u utorak, 20. novembra s početkom u 19 sati. Publika je imala prilike da čuje Hor Osnovne škole “Đura Daničić”, hor Osnovne muzičke škole “Josip Slavenski”, hor Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” kao i soliste muzičkih kola “Isidor Bajić” i “Josip Slavenski”. Ovo je bila jedinstvena prilika da se na jednom mestu vide i čuju novosadski đaci, osvajači najprestižnijih domaćih i međunarodnih nagrada na muzičkim takmičenjima u godini za nama. Svi učenici koji su učestovali na koncertu predstavljeni su ove godine na bilbordima u kampanji “Učim+ Znam=Vredim ” čiji je cilj promocija obrazovanja i uspešnih đaka. Koncert organizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti u saradnji sa Muzičkom omladinom Novog Sada. Ulaz na koncert je besplatan.

Foto-bombing srpskog jezika

Foto-bombingovao mi je selfi, pa sam ga anfrendovala na „Fejsu” i blokirala na „Instagramu”. “Pod uticajem globalizacije, sve očigledniji je uticaj engleskog jezika na srpski, kao i na sve druge jezike. Reč koja se u engleskom pojavi danas već sutra će se pojaviti u svim ostalim jezicima. Pa dobro, mi smo uvek, i u Vukovo vreme, bili otvoreni prema stranim rečima. Poznato je da ni Vuk nije s mnogo ljubavi unosio turcizme, a u njegovom „Srpskom rječniku” ipak ima dosta turcizama. Mi smo, zapravo, svoju neku veličinu i nacionalnu neopterećenost uvek pokazivali i time što smo se slobodno odnosili prema novim rečima. Danas nije problem što toliko anglicizama ulazi u srpski jezik, nove reči označavaju pojmove koji treba da obogate našu kulturu, najstrašnije je šta označavaju te reči i kakva banalna kultura na taj način ulazi u naš jezik i svakodnevicu”.
Ovako je prof. dr Rajna Dragićević, upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu, odgovorila na pitanja novinara o tome kakav je njen stav o novim rečima u savremenom srpskom jeziku. Čuvena lingvistkinja je učestvovala u radu međunarodnog naučnog skupa „Jezik, kultura, obrazovanje”, koji je organizovan na užičkom Pedagoškom fakultetu. Predstavljena su 52 stručna rada, govorilo je 76 stručnjaka iz Srbije, Slovenije, Slovačke, Češke, Poljske, BiH i Turske.

Novi Sad: Nova rasveta oko škola

Još jedna važna stavka po pitanju bezbednosti dece svakako je i osvetlјenje u krugu obrazovnih ustanova ali i oko njih, a u Upravi za građevinsko zemlјište i investicije napominju da je u toku projektovanje javne rasvete u 11 osnovnih i četiri srednje škole. U pitanju su osnovne škole „Jovan Dučić” u Petrovaradinu, zatim „Vuk Karadžić”, „Ivan Gundulić”, „Žarko Zrenjanin”, „Dositej Obradović”, „Kosta Trifković” u Novom Sadu, te „Đura Jakšić” u Kaću, „Ljudevit Štur” u Kisaču, „Mihajlo Pupin” u Veterniku, „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Kamenici, „Aleksa Šantić” u Stepanovićevu, kao i srednje škole „Svetozar Miletić”, Mašinska, Tehnička škola „Pavle Savić” i Gimnazija „Isidora Sekulić”.

Obrazovanje odraslih

Osnovna škola „Novak Radonić” u Molu je akreditovana za obrazovanje odraslih, što puno znači onima koji su propustili priliku da redovno završe svih osam razreda. Prethodnih godina bilo je nekoliko ciklusa, a sada je u jedno odelјenje uklјučeno 16 odraslih. Mogućnost da završe osnovnu školu koriste i zainteresovani iz okoline, jer se u Molu za njih održava nastava na srpskom, dok je u Senti otvoreno odelјenje na mađarskom jeziku. Motivacija odraslih da završe osmolјetku je mogućnost zapošlјavanja i dokvalifikacije, a dok završavaju osnovnu školu Nacionalna služba zapošlјavanja nadoknađuje putne troškove.

Pravilnik o igralištima stupa na snagu 23. novembra

Pravilnik o bezbednosti dečjih igrališta, prema kojem ona moraju biti uređena po evropskim standardima, stupa na snagu 23. novembra. To znači da će se nova igrališta graditi po tim propisima, dok će stara u naredne tri godine biti prilagođena. Nakon isteka tog roka sva igrališta koja ne budu sređena, biće zabranjena za korišćenje. Inače, Pravilnikom je, između ostalog, definisano to da je vlasnik odgovoran za sve što se na igralištu desi, a najčešće je to lokalna samouprava, koja će i finansirati prilagođavanje evropskim standardima.
Kako su za „Dnevnik” objasnili u Gradskoj upravi za građevinsko zemlјište i investicije, održavanje dečjih igrališta i rekvizita, kao i površina za rekreaciju, povereno je JKP „Lisje”, a ugovor s odabranim izvođačem, vredan oko 12,5 miliona dinara s PDV-om, važi do 31. decembra. Bezbednost dece je prioritet i do sada je sređeno oko 80 odsto igrališta, gde su popravlјeni ili osveženi tobogani, lјulјaške, klackalice, penjalice, a potpuno uništeni rekviziti su demontirani i na njihovom mestu su postavlјeni novi, naveli su za naš list u Gradskoj upravi za građevinsko zemlјište i investicije. Nadzorni organi redovno obilaze terene za igru dece i evidentiraju sve ono što je potrebno popraviti, međutim, i pored svih napora i novca koji ulažemo u gradnju novih igrališta i rekonstrukciju starih, svedoci smo nebrojenih primera vandalizma. I pored svih apela, i dalјe ima neodgovornih pojedinaca, te se trudimo da utičemo na svest o tome da se gradska imovina ne uništava, kao i da bi građani trebalo da čuvaju svoja igrališta i odgovarajuće ih koriste da ne bi ugrozili bezbednost najmlađih. 
U Gradskoj upravi navode da u gradu postoji oko 200 dečjih igrališta, a da je rekonstrukcija i izgradnja novih jedan od prioriteta, kao i da se vodi računa o ravnomernoj zastuplјenosti prostora za igru najmlađih u svim delovima grada, kao i prigradskim naselјima. Na osnovu ugovora, koji je 26. septembra prošle godine potpisan s „Lisjem” izgrađeno je 11 novih igrališta koja su, kako su nam u Upravi objasnili, sertifikovana, odnosno sve sprave su odabrane i postavlјene u skladu s evropskim standardima najvišeg kvaliteta i sigurnosti prilikom upotrebe. Programom uređivanja građevinskog zemlјišta za 2018. godinu predviđeno je 20 miliona dinara za izgradnju novih igrališta, a u Gradskoj upravi kažu da su u toku pripreme za pokretanje tendera za izbor izvođača za nabavku i ugradnju podloge i opreme. Napominju da su glavni kriterijumi za postavlјanje igrališta opravdani zahtevi građana i mesnih zajednica, atraktivnost i bezbednost lokacije, broj dece i potreba za prostorom na kojem će ona provoditi slobodno vreme, a u skladu s tim saznali smo da su planirana nova igrališta u Limanskom parku, na Bulevaru Evrope i Štrandu. Raspisana je i javna nabavka za pribavlјanje tehničke dokumentacije javnog osvetlјenja za školsko igralište u Budisavi, a u pitanju je ponovlјeni postupak, budući da na prethodnm tenderu nije bilo zainteresovanih.

Dani filozofije u srpskoj prestonici

Svetski dani filozofije obeležavaju se u drugoj polovini novembra od 2005. godine, sa ciljem da se ne zaborave životi i pouke velikih filozofa Starog sveta, ali i da se pitanja univerzalnih ljudskih vrednosti, smisla i usmerenja pojedinca aktuelizuju u svetu u kome živimo danas. Kulturno udruženje Nova Akropola, povodom Svetskog dana filozofije, organizuje razna predavanja posvećena ideji čovekovog razvoja i buđenja humanih potencijala. Do kraja novembra biće održano pet predavanja u Brankovoj 24:  15.11. (20h) – Sokratovo prijateljstvo, 19.11. (18h) – Kurs praktične filozofije, uvodna tema Priroda čoveka, 23.11. (19h) – Herojski smisao života, Heraklovi radovi, 27.11. (19h) – Put čovekovog razvoja, usavršavanje putem vline i 29.11. (20h) – Kurs praktične filozofije, uvodna tema priroda čoveka. Ulaz na sva predavanja je slobodan.

Alasova kuća da postane legat

Mihailo Petrović Alas, jedan od najvećih naučnika koje je Srbija imala, zaslužio je legat, pogotovo što se u ovoj godini obeležava 150 godina od njegovog rođenja, tvrdi dr Vojislav Andrić, predsednik Društva matematičara Srbije. Povod za ovo podsećanje na osnivača i rodonačelnika srpske matematičke škole zapravo je nedavno objavljen oglas o prodaji njegove kuće na Kosančićevom vencu 22. Po rečima Andrića, ovaj značajan spomenik kulture, o kome brine Beogradski zavod za zaštitu spomenika, mogao bi već sutra, ako ga kupi neki „nekulturni bogataš”, da postane luksuzna spavaonica, hostel, restoran ili ko zna šta već. – Mi iz Društva matematičara Srbije smatramo da je povodom veka i po od rođenja Mihaila Petrovića učinjeno mnogo da se od zaborava sačuvaju neobični lik i njegovo svestrano delo, ali i da je neophodno da to delo učinimo trajno prisutnim u našoj nauci, kulturi i obrazovanju mladih naraštaja. Zato predlažemo da se njegov porodični dom na Kosančićevom vencu pretvori u legat Mihaila Petrovića Alasa, što bi značilo da postane prostor koji će trajno čuvati uspomenu na čoveka koji je ostavio nesvakidašnji i trajan trag u našoj nauci i kulturi – objašnjava dr Vojislav Andrić.
Skupština Beograda je, obnavljajući staro gradsko jezgro, pre nekoliko godina finansirala renoviranje fasade kuće Mihaila Petrovića Alasa , sagrađene po planovima arhitekte Petra Bajalovića 1912. Proglašena je za spomenik kulture 1966. godine jer je u njoj, između ostalog, Alas do smrti 1943. godina napisao oko 500 naučnih dela. Matematičari su već i osmislili kako bi 600 kvadrata na Kosančićevom vencu, gde je Alas živeo s majkom, sestrom i zetom, a potom godinama i sam, moglo da se iskoristi. – Legat bi zato trebalo da ima stalnu muzejsku postavku o Mihailu Petroviću Alasu, s panoima, mnoštvom fotografija, dokumenata, patenata, njegovih ličnih stvari, ali i matematičku biblioteku, salu za manje matematičke skupove, malu matematičku knjižaru. I što je najvažnije, odisao bi duhom koji je bio karakterističan za Miku Alasa i njegovo vreme – predlaže dr Andrić i pominje mnoge skupove posvećene čuvenom matematičaru, inače svetskom putniku i svestranoj ličnosti, koji je baveći se ribolovom, između ostalog, napisao ozbiljne istraživačke radove o ribama, recimo jeguljama. – Sve čime se bavio, radio je ozbiljno. Zamislite čoveka koji je napisao 300 naučnih radova iz matematike, što mu nije smetalo da stigne do Severnog pola ili sedne da uradi najpotpuniju studiju o životu jegulja – navodi naš sagovornik neke detalje iz bogate Alasove biografije, tvrdeći da bi danas retko ko to mogao sve da postigne. – Njemu u čast Srpska akademija nauka i umetnosti, Matematički institut, Matematički fakultet, Društvo matematičara Srbije, u ovoj godini, organizovali su izložbu „Mihailo Petrović Alas – rodonačelnik srpske matematičke škole” i Naučni skup „Mihailo Petrović Alas – život, delo, vreme”, a u toku je priprema monografije i zbornika radova s ovog skupa. Prigodni programi su tokom proleća organizovani na univerzitetima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu – napominje dr Vojislav Andrić.
Matematičari, dakle, kreću u akciju da naučnikova kuća, sada u privatnom vlasništvu, sačuva uspomenu na Mihaila Petrovića i sve što je uradio. – Sigurni smo da će našu ideju podržati SANU, Matematički institut, Matematički fakultet, Matematička gimnazija, Muzej nauke i tehnike kao i naučna i kulturna javnost Srbije. Verujemo i da će se Ministarstvo kulture, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i grad Beograd zainteresovati za našu ideju i učiniti odgovarajuće korake da zajedničkom akcijom naš predlog postane stvarnost i legat Mihaila Petrovića Alasa postane novo kulturno i turističko bogatstvo Beograda i Srbije – nada se predsednik Društva matematičara Srbije.

Vremeplov: Rođen Nićifor Dučić

Na današnji dan 21. novembra 1832. godine  rođen je srpski arhimandrit i istoričar Nićifor Dučić, predsednik Srpskog učenog društva. Bogosloviju je završio u Beogradu, a opštu istoriju, geografiju i filozofiju je studirao na Sorboni. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku Luke Vukalovića 1861. i 1862. a 1868. prešao je u Srbiju. Bio je vođa dobrovoljačke jedinice u Srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878, predsednik Vrhovnog suda Srbije i poslanik. Svu imovinu ostavio je u dobrotvorne svrhe – Srpskoj kraljevskoj akademiji, iz čega je nastao fond za nagrađivanje istoriografskih dela. Kao sledbenik Vuka Karadžića u “Srpsko-dalmatinskom magazinu” štampao je radove Vukovom reformisanom azbukom.

Vremeplov: Rođen Vladan Đorđević

 Srpski lekar, pisac, političar i diplomata Vladan Đorđević rođen je na današnji dan 21. novembra 1844. Pravo ime bilo mu je Hipokrat. Bio je član Srpske kraljevske akademije, osnivač Srpskog lekarskog društva i Srpskog Crvenog krsta. Jedan je od pokretača Ujedinjene omladine srpske, osnivač je lista “Srpski arhiv za celokupno lekarstvo”, kao i uglednog časopisa “Otadžbina” U vreme kralja Milana Obrenovića bio je ministar i predsednik vlade, kao i predsednik opštine Beograda. Povukao se iz javnog života posle veridbe kralja Aleksandra Obrenovića sa Dragom Mašin. Napisao je više istoriografskih, književnih dela i putopisa: “Istorija srpskog vojnog saniteta”, “Kraj jedne dinastije”, “Srpsko-turski rat”,”Car Dušan”, “Uspomene”.

Vremeplov: Rođen Marko Čelebonović

Na današnji dan 21. novembra  1902. godine  rođen je srpski slikar Marko Čelebonović, učesnik Pokreta otpora u Francuskoj u Drugom svetskom ratu, potom profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je i diplomata, generalni sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije i doživotni predsednik Međunarodnog udruženja likovnih umetnika i član likovnih grupa “Oblik” i “Dvanaestorica”. Snažno je uticao na generacije mlađih slikara.

Vremeplov: Rođen Slobodan Jovanović

Srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović,profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku rođen je 21. novembra 1869. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu (1942-43), a posle rata komunističke vlasti su ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora.

Vremeplov: Osnovan Muzički fakultet

Na današnji dan 21. novembra 1937.  godine osnovana je Muzička akademija u Beogradu, koja je 1973. dobila status fakulteta. 

Vremeplov: Umro Milan Kašanin

Srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka (“Dva veka srpskog slikarstva”, “Umetnost i umetnici”) umro je na današnji dan 21. novembra 1981. Rodio se u Belom Manastiru (Baranja) a gimnaziju je završio u Novom Sadu. Studirao je na pariskoj Sorboni estetiku i istoriju umetnosti. Radio je u Ministarstvu prosvete, zatim kao upravnik Muzeja savremene umetnosti. Godine 1936. Muzej savremene umetnosti i Istorijsko-umetnički muzej su spojeni i oformljen je Muzej kneza Pavla i za direktora je postavljen Kašanin. Zbirku Muzeja savremene umetnosti oformio je sam knez namesnik Pavle, iz privatnih sredstava, takođe veliki zaljubljenik u umetnost. Kao lični prijatelj Kneza Pavla, posle Drugog svetskog rata Kašanin je živeo potpuno skrajnuto, od retkih prevodilačkih poslova – nepotpisanih, da bi docnije bio postavljen za rukovodioca novoosnovane Galerije fresaka. Bio je pokretač i glavni urednik izuzetnog časopisa “Umetnički pregled” (1937-1941) koji je uživao svetski ugled. I kao književnik bio je izuzetan stilista. Dela: “Jutrenja i bdenja”,”Slučajna otkrića”, “Zarobljenici”, “Kamena otkrića”, “Srpska književnost u srednjem veku”, “Srpska umetnost u Vojvodini”.

Vremeplov: Rođen Volter

Na današnji dan 21. novembra  1694 godine rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku (“Kandid”, “Eseji o običajima i duhu nacije”, “Filozofska pisma”, “Traktat o metafizici”).

Vremeplov: Materinji jezik u crkvama umesto latinskog

Rimokatolički Vatikanski koncil odobrio je 21. novembra  1963. godine  upotrebu domicilnog jezika u crkvenim obredima umesto latinskog. 

Vremeplov: Umro Krilov

Na današnji dan 21. novembra 1844. godine umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavač humorističkih časopisa i autor satiričnih “pisama”, najveću popularnost je stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa inspirišući se i ruskim folklorom.

Vremeplov: Potpisan Dejtonski sporazum

Nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Peterson u američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su 21. novembra  1995. mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni.

Nije bilo otimca devojčiča u Elemiru i Ečkoj

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je juče da policiji nijе prijavljеn ni pokušaj otmicе dvе dеvojčicе na području Elеmira ni otmica dеvojčicе na području Ečkе, niti jе еvidеntirano da sе bilo šta slično dogodilo. Još jеdnom apеlujеmo na svе, naročito roditеljе i nastavnikе, da nе širе nеprovеrеnе informacijе kojе dovodе do uznеmirеnja javnosti, a prе svеga samе dеcе. Takođе, apеlujеmo na građanе da svaki događaj ili saznanjе prijavе policiji koja u svim slučajеvima postupa sa vеlikom pažnjom i odmah prеduzima svе nеophodnе mеrе. Podsеćanja radi, u prеthodnim mеsеcima еvidеntiranе su brojnе prijavе pokušaja otmicе dеcе od stranе ljudi sa bеlim “kombijеm”, koji mamе dеcu slatkišima na tеritoriji Suboticе, Novog Pazara i višе gradova širom Srbijе. Tеmеljnim provеrama u svim slučajеvima jе utvrđеno da su u pitanju bilе lažnе prijavе.

Crna prognoza: Do 2030. godine broj pušača u svetu biće 1,5 milijardi

Naučnici su još početkom 21. veka ukazali na zabrinjavajuće podatke: ukoliko se u svetu nastavi postojeći trend do 2030. godine broj ljudi koji puši porašće na 1,5 milijardu, dok će se na milijardu podići broj smrtnih ishoda bolesti povezanih sa pušenjem. Poslednjih decenija svega dva odsto pušača je ozbiljno shvatilo poruku „prestani ili umri“ i zauvek odustalo od te navike, pokazuju podaci međunarodnih organizacija koje se bave ovom problematikom. Dejstvo mračnih upozorenja na posledice pušenja, istaknuta na duvanskim proizvodima, izgleda da nisu dirnula one koji se sa strašću odaju tom poroku, pa je tehnologija „umešala prste“: pojavili su se proizvodi najnovije generacije. – Pojedinci prosto ne mogu da prestanu da puše ili jednostavo ne žele..Naš zadatak je bio da im ponudimo potencijalno manje štetan proizvod i najbolju tehnologiju. Cela problematika je zapravo u sagorevanju koje je glavni uzročnik kancera i mnogih drugih bolesti. Tako cigareta gori na 900 stepeni i prilikom sagorevanja se oslobađaju mnogobrojni štetni sastojci, dok glo samo zagreva duvanski stik i to na 240 stepeni, što je značajna razlika“, kaže dr Kris Proktor, izvršni direktor za nauku kompanije BAT.

Proktor: Neophodna transformacija duvanske industrije

Prva istraživanja BAT sprovedena su u Japanu, a rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Oxford Academic Journals. U istraživanju je učestvovalo 180 osoba koje su pušači duže od tri godine. Izloženost štetnim hemikalijama u dimu utvrđena je merenjem u urinu količine onih hemikalija koje su međunarodne organizacije dentifikovale kao zabrinjavajuće. Rezultati su pokazali da je koncentracija smanjena kod korisnika koji su prešli na glo, a u nekim je slučajevima čak jednaka onima kod osoba koje su prestale da puše. Sledeći korak je utvrditi hoće li se to smanjenje izloženosti toksinima preneti na smanjenje biološkog učinka. Pitanje je kako će izgledati transformacija duvanske industrije u budućnosti.
“Procena je da će do 2020. godine 100 miliona pušača preći na proizvode nove generacije. Naš cilj je da postanemo lideri u transformaciji globalnog duvanskog biznisa u cilju razvijanja proizvoda smanjenog rizika”,  kaže dr Kris  Proktor,  izvršni direktor za nauku kompanije BAT.

Prezentacija za studente: “When you drive, never drink”

Svaki drugi vozač koji se zarekao da neće piti tokom provoda s prijateljima, ima problem da se tog obećanja i drži, pokazuje istraživanje kompanije Hajneken.  Rezultati tog istraživanja predstavljeni su 14. novembra studentima Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, na edukativnoj radionici kompanije Hajneken Srbija i Agencije za bezbednost saobraćaja pod nazivom “Kad voziš, nikada ne pij” (When you drive, never drink) u okviru istoimene globalne Hajneken kampanje. “Naš cilj je jednostavan: želimo da odgovorna konzumacija postane poželjan vid ponašanja i da kao društvo shvatimo da ne postoji situacija u kojoj je prihvatljivo voziti pod dejstvom alkohola i time ugroziti svoju i bezbednost drugih ljudi”, rekao je ekspert za korporativne poslove u Hajnekenu Srbija, Goran Stupar, saopšteno je iz te kompanije.
Duško Pešić iz Agencije za bezbednost saobraćaja, koja je podržala ovu kampanju, prikazao je studentima realne primere iz saobraćaja i posledice vožnje pod dejstvom alkohola. “Saobraćajne nezgode u kojima učestvuju vozači pod uticajem alkohola u najvećoj meri se događaju između 19,00 i 7,00 časova ujutro, i to najčešće vikendom, o čemu narednog dana nažalost čitamo u novinama i vidimo na televiziji”, kazao je Pešić.
Kako izgleda voziti pod dejstvom alkohola, studenti kragujevačkog fakulteta imali su priliku da isprobaju na simulatoru za vožnju uz upotrebu naočara koje simuliraju vid pod dejstvom alkohola. Naredna radionica “When you drive, never drink” biće održana na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, navodi se u saopštenju.

About the Author

admin