Vesti – 23.11.2018.

Šarčević studentima “prodavao maglu”: Srbija će biti zemlјa mogućnosti u kojoj ćete živeti lepše nego bilo gde drugde!!!

“Srbija će biti zemlјa dobrog znanja, učenja i mogućnosti da osnujete dom i porodicu, i u njoj ćete živeti lepše nego bilo gde drugde”, poručio je juče studentima ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević na Svečanoj akademiji Studentske konferencije univerziteta Srbije, saopštilo je ministarstvo prosvete. Ministar je studentima rekao da je svet pred njima i da je obaveza države i društva da im omogući uslove da ostanu da žive u Srbiji. Naše ministarstvo je posle dugo vremena shvatilo šta je njegova uloga i počelo je da povezuje sve svoje agende na svim nivoima obrazovanja, naročito visokog sa privredom, podvukao je Šarčević. On je dodao da je u Zakon o visokom obrazovanju uveden Savet poslodavaca kao obavezan, kako bi obrazovne programe približio potrebama privrede. Osim toga, dobri međunarodni kontakti koje stvaraju predstavnici Ministarstva prosvete i planovi za izgradnju novih fakulteta i drugih objekata, predastavlјaju, kako je naveo ministar, malu renesansu, kaže se u saopštenju ministarstva.
Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS), najviše studentsko predstavničko telo, održalo je Svečanu akademiju kojoj su prisustvovali studenti i studentski predstavnici iz naše zemlјe, kao i veliki broj studenata i studentskih predstavnika iz zemalјa regiona, rektori i profesori državnih i privatnih univerziteta, kao i predstavnici svih institucija koji se u Republici Srbiji bave pitanjima visokog obrazovanja. Tema ovogodišnje akademije „Indeks slobode i sećanja“ bila je obeležavanje stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu.

Kovač: Jednake zarade za jednako složen posao

Odložena primena platnih razreda bila je u sredu  tema konferencije za medije koju je u subotičkoj kancelariji sindikata organizovao Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, a stav sindikata je da svi zaposleni za jednaku složenost posla moraju imati jednake zarade i  da je to bio razlog zašto su podržali reform sistema plata u javnom sektoru. Iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine za RTV YUeko navode da traže da odnos između najmanje i najveće plate bude 1:3 u osnovnom i srednjem obrazovanju, a 1:5 u univerzitetskom obrazovanju. Savetnik NSPRV, prof Hadži Zdravko M. Kovač istakao je da se za jednaku složenost posla moraju dobiti jednake zarade, odnosno da nastavnici moraju bi u istoj platnoj grupi, a ne da budu raspoređeni u čak tri platna razreda.
Iz sindikata podsećaju da u okviru razreda postoje podgrupe u koje treba da budu razvrstani nastavnici prema dužini radnog staža, kao i prema obimu posla i odgovornosti. U tom smislu NSPRV traži  da se kvalitetnije reši pitanje “minulog rada”, odnosno da plata kolega pred penzijom bude dva puta veća od plate početnika (sada je maksimalno veća 16%, za zaposlenog sa 40 godina staža, prim. aut.).
Iz ovog sindikata pozdravljaju odluku o odlaganju primene platnih razreda i navode da će nastaviti borbu za pravedniji sistem, uz napomenu da je zamišljen sistem neodrživ.        https://www.youtube.com/watch?v=RmInNnmtfqI

RTV Subotica: NSPRV traži pravednije platne razrede

Iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine pozdravljaju odlaganje primene novih platnih razreda u prosveti, jer su, kako ističu, neprihvatljivi. Ono što će, kako navode, nastaviti da traže, jeste da se svi nađu u istoj platnoj grupi, raspoređeni  spram složenosti i odgovornosti posla koji obavljaju. Nov Zakon o platnim razredima trebalo je da donese sistemsko rešenje za sve korisnike budžeta, pa i prosvetne radnike. Međutim, nije, poručuju u NSPRV. Prema predloženom, nastavnic bi trebalo da se nađu u čak tri platna razreda, što je, kažu, neprihvatljivo.
To što je primena Zakona odložena smatraju kao dobro, jer će imati vremena da se za svoje interese izbore. Ovako zamišljen sistem, pojašnjavaju, nije ni pravedan, ni održiv, a kako bi se to postiglo, mora da se stvori racionalnija mreža škola. Osim toga, nisu doneseni ni jasni kriterijumi za napredovanje. https://www.youtube.com/watch?v=dbvM2Uer60g

ŠU Sombor: Mreža osnovnih škola do 31. marta 2019. godine

Za RTV Subotica prof Hadži Zdravko M. Kovač iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine je rekao  da lokalne samouprave  Sombora i Subotice imaju krajnji rok da do 31. marta 2019. godine usvoje nove “mreže škola”, o kojima će, kako je za sada predviđeno, odlučivati svi osim predstavnika sindikata. Naime, u radnu grupu za pripremu predloga treba da uđu: gradski većnici za obrazovanje, načelnici za društvene delatnosti (ili za obrazovanje), načelnici Školske uprave Ministarstva prosvete, prosvetni inspektori i predsednici aktiva osnovnih škola.

Fingiranje socijalnog dijaloga: Izmene “krovnog zakona” urađene “ispod žita”

“Dok se pričalo i „pregovaralo“ o platnim razredima ovdašnji vlastodršci su već  ugovorili procenat „povećanja“ zarada u 2019. godini. Naravno da su oni mnogo pre nas znali da od platnih razreda neće biti ništa. Sa druge strane, ono o čemu smo morali pregovarati ostalo je u kabinetima vlasti – lažni socijalni dijalog i stvarno stradanje”, kaže prof Dušan Kokot, potpredsednik  NSPRV.
“Oni (ovdašnja vlast) ne ispoštuju ni ono što potpišu a kamoli ono usmeno definisano po principu „mame mi, dobićete 14%“. O tom „dogovoru“ svedoče samo od vlasti anektirani mediji, a to ništa ne vredi. Dakle, vlastodršci su rekli 9% (ako ne bude i manje) i to vam je to”, kaže Kokot.
Elem, “dok se vodio lažni socijalni dijalog, u polumraku kancelarija u Nemanjinoj urađen je predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.  Koliko nas poštuju najbolјe svedoči činjenica da su od sindikata zahtevali imena lјudi (naši predstavnici trabali su da budu Ranko Hrnjaz, generalni sekretar SRPS-a i Milorad Antić, potpredsednik  SRPS-a, prim, ured.) koji će raditi na izmenama, a onda, bez ijednog sastanka Vlada Srbije objavlјuje tekst izmena i dopuna na svom sajtu. Šta vredi što u Sporazumu iz 2015. piše da moramo biti uklјučeni u izradu svih zakona kada smo sami odustali od potpisanog „pregovarajući“ o nakaradnim platnim razredima koji su važili samo za neke javne službe, a ne za ceo javni sektor kako je 2015. bilo definisano”, kaže on.
“Na sličan način će proći i Poseban kolektivni ugovor. Jedina razlika će biti u tome što će tu biti bar dva sastanka. Jedan da se otvori „dijalog“ i drugi da se potpiše produženje važenja na još godinu dana. Ako PKU uopšte i bude. Da im ne treba potpis sindikata i to bi već bilo objavlјeno”, kaže Dušan Kokot.
“Naravno da vlastima odgovaramo baš ovakvi kakvi jesmo, ali ne odgovaramo nama, članstvu. NSPRV je spreman da sa svima radi na dostizanju tih cilјeva, ali nismo spremi na kompromise koji će održati trenutno stanje. Konzerviranje trenutnog stanja značilo bi siguran krah i u narednim godima”, kaže popredsednik Kokot.

Obeleženo 85 godina Ruskog doma u Srbiji

Centar za nauku i kulturu “Ruski dom” obeležio je 20. novembra 85 godina rada, a na svečanosti je premijerka Ana Brnabić podsetila je da je Ruski dom u srpskoj prestonici nastao zahvaljujući velikoj ljubavi ruskog naroda prema matici nakon rata, te da je on postao mesto ruskog i srpskog susretanja i saradnje, koja je bila najintezivnija u najtežim trenucima.  Ambasador Rusije Aleksandar Čepurin rekao da su “ruski dom izgradili u zemlji koja im je postala drugi dom”. “Ruskih domova ima oko stotinu u celom svetu, ali ovaj u Beogradu je najstariji, prvi među svima, broj jedan”, rekao je Čepurin i dodao da se nada da će prilikom sledeće posete Putina Srbiji biti dogovoreno osnivanje srpskog doma u Moskvi. Svečanosti je prisustvovao i patrijarh Irinej koji je rekao da je Ruski dom “zlatna nit” koja povezuje dva bratska naroda.
Na svečanosti su nastupili ruski vojni orkestar “Aleksandrov” i hor “Pjatnicki”, a osim premijerke prisustvovali su i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

“Veljkovi dani” u Somboru 22. i 23. novembra

Somborska biblioteka i Organizacioni odbor “Veljkovih dana” priređuju XII Veljkove dane, 22. i 23. novembra, pod pokroviteljstvom Grada Sombora. Svečano otvaranje Veljkovih dana i Okrugli sto na temu “Povratak priči u savremenoj srpskoj prozi” zakazan je za 22. novembar u 17 časova, u Velikoj sali zdanja Županije. Učesnici naučnog skupa su prof. dr Aleksandar Jerkov, dr Marko Nedić, dr Jasmina Vrbavac, prof. dr Slobodan Vladušić i dr Mileta Aćimović Ivkov. U završnom delu programa, u 18:30, biće dodeljena nagrada “Veljkova golubica” za sveukupno pripovedačko stvaralaštvo. Dodela nagrade Gran pri Golubić u 2018. godini, za najuspeliju priču učenika osnovnih i srednjih škola biće održana u petak, 23. novembra u 16 časova, u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke.

Mlade čitalačke generacije “Šangaja” dolaze po znanje i zagrlјaj

Biblioteka svoja vrata otvara svima, bez obzira na nacionalnost, veroispovest, uzrast, interesovanja i slično, a jedina ustanova kulture u Šangaju – ogranak Gradske biblioteke u Novom Sadu „Trifun Dimić“ – osnovana je u maju 2010. godine. Bez lažne skromnosti, može se reći da ogranak svakodnevno dokazuje uspeh u radu i ostvarenje želјe s kojom je osnovan, a to je da se i romskom stanovništvu, koje je većinsko u Šangaju, približi knjiga i ponudi pisana reč.
Duša te kulturne ustanove je bibliotekarka Dragana Dimitrov, koja je tu osam godina i u svoj posao i aktivnosti biblioteke ulaže, iznad svega, mnogo lјubavi. – Uloga koju ima bibliotekar ovog ogranka umnogome je drugačija u odnosu na bibliotekare drugih biblioteka i njihovih ogranaka – objašnjava Dragana. – Ona je velikim delom određena niskim obrazovnim nivoom sta­novništva koje naselјava ovo novosadsko prigradsko naselјe, stoga je širenje pismenosti, opšteg znanja, kao i pružanje pomoći deci osnovnoškolskog uzrasta u savlađivanju školskog gradiva, njegova osnovna delatnost.
U biblioteci se svakodnevno deci pomaže u izradi domaćih zadataka i ispunjavanju drugih školskih potreba. Tu se takođe realizuju mnogobrojne edukativno-kreativne radionice, koje su postale omilјena aktivnost u biblioteci. Kod dece su razvijene či­talačke navike, te svakodnevno, osim obavezne lektire, iznajmlјuju i različitu dečju literatiru. – U biblioteku dođem da radim domaći, da potražim knjige ili ponekad da se igram sa svojim drugaricama – kaže deve­togodišnja Anita, učenica trećeg razreda OŠ „Velјko Vlahović“. – Volim slikovnice i bajke, od kojih su mi omilјene „Mala princeza“, „Trnova ružica“, „Snežana i sedam patulјaka“ i „Mačak u čizmama“. Drugarima bih preporučila da dođu u biblioteku zato što je zabavno i Dragana nam uvek u nečemu pomogne i nauči nas nešto novo. Često se šalimo, čitamo knjige i razgovaramo o njima, na taj način se igramo.
Biblioteka otvara svoja vrata deci koja dolaze iz kuća koje ne poseduju kupatilo ili kojima je isklјučena struja zbog neplaćenih računa, pomaže deci i omladini za dobijanje stipendija i školskog pribora, a starijima se često pruža pomoć u popunjavanju raznih podnesaka, prijavlјivanju radi ostvarivanja prava na dečji dodatak, socijalnu pomoć, pomaže u pronalasku zaposlenja, informiše o aktuelnim konkursima i slično.

Ogranak GB „Trifun Dimić“ jedinstvena ustanova

I pored napred napisanog, jedinstven je slučaj da deca – korisnici biblioteke „Trifun Dimić“, po dolasku, zagrle i polјube bibliotekaru, i upravo ta činjenica slikovito prikazuje njihov prisan odnos i razlog motivisanosti bibliotekarke da prepozna mnoge njihove potrebe i odgovori na njih. – Od otvaranja ogranka do danas, šangajska deca su dobila prijatelјa na kog se oslanjaju i u kog imaju poverenje – istakla je Dragana Dimitrov. – Najsrećnija sam zbog toga što se nisam umorila i što i dalјe imam energiju, volјu i snagu da osam godina radim isti posao, koji se menja samo u tom smislu što ga obogaćujem i iz godine u godinu deca prelaze u viši razred, a u školu polaze nove generacije.
Stekla sam mnogo iskustva i kad dete prvi put dođe u biblioteku, znam na koji način da mu priđem da bi steklo poverenje u mene i šta mogu da mu pružim. Da bi dete bilo uspešno u školi, potrebno je da redovno pohađa nastavu, redovno radi kod kuće, odnosno u najvećem broju slučajeva u biblioteci, međutim, odlazak u školu je preduslov za sve. Deca u biblioteku dolaze s sva motiva: ili po zagrlјaj i učenje ili po učenje i zagrlјaj, nešto je uvek važnije od onog drugog. Ja sam tu da pružim i jedno i drugo, a posebno se radujem kad vidim da je neko redovan.
Obrazovne i druge ustanove, kao i nevladine organizacije u bibliotekarki Dragani Dimitrov pronalaze partnera s kojim rado sarađuju i ostvaruju kvalitetnije rezultate. Među njima je i Centar za socijalni rad, koji je često konsultuje i traži savet ili pomoć oko pojedinih porodica. Bibliotekarka je uklјučena u veliki broj humanitarnih akcija, koje često i sama organizuje, a primer jedne od njih je prikuplјanje pomoći za izgradnju i opremanje kuće za dvadesetočlanu romsku porodicu Kovač kojoj je 2013. godine dom izgoreo u požaru.

Biblioteka „Trifun Dimić”: Bogat fond knjiga na romskom jeziku

Biblioteka se prostire na više od 130 kvadratnih metara i ima 405 članova, među kojima su prvenstveno deca osnovnoškolskog uzrasta, ali i studenti romske nacionalnosti koji koriste fond knjiga na romskom jeziku, potom predstavnici nevladinog sektora, kao i odrasli građani Šangaja. Nјen fond čini ukupno 6.300 izdanja, a među knjigama na srpskom, nalazi se i neznatan broj publikacija na mađarskom i engleskom jeziku. Prvi put se na policama neke biblioteke u Republici Srbiji može videti veći broj knjiga objavlјenih na romskom jeziku, ukupno 349. Ogranak biblioteke u Šangaju ime je poneo u slavu velikog romologa, prevodioca i književnika Trifuna Dimića (1956−2001).

Prijave za prekvalifikacije za IT do subote

Konkurs za prijavu na program prekvalifikacija za IT, namenjen zaposlenim kandidatima, produžen je do subote, 24. novembra, zbog velikog interesovanja. Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu saopštila je da se ovaj krug prekvalifikacija odnosi samo na zaposlene i to na one kandidate koji nisu na IT pozicijama ili nisu završili neki od IT smerova na fakultetima. Predavanja će biti prilagođena zaposlenima i održavaće se vikendom i radnim danima posle 17 časova. Program će trajati devet meseci uz obaveznu praksu u kompanijama. Direktor Kancelarije Mihailo Jovanović rekao je da je ovo nastavak uspešnog programa u okviru kog je do sada obučeno 800 polaznika.
Program je pokrenut na predlog Ministarskog saveta za informacione tehnologije i inovaciono preduzetništvo, kojim predsedava predsednica Vlade Ana Brnabić. Prijave na program se mogu podneti isključivo elektronski preko sajta itobuke.rs.

Prvi srpski student diplomirao na američkoj pilotskoj akademiji

Srpski pilot helikoptera kapetan Ilija Šebek prvi je student iz Srbije koji je diplomirao na američkoj Interevropskoj vazduhoplovnoj akademiji u Nemačkoj. To je 21. novembra na svom Tviteru objavila ambasada SAD u Beogradu ispod fotografije na kojoj se srpski oficir pozdravlja sa hrvatskom koleginicom. “Čestitamo kapetanu Šebeku! Prvom studentu iz Srbije koji je pohađao @usairforce Interevropsku vazduhoplovnu akademiju u Nemačkoj i uspešno diplomirao uz još 19 kolega oficira iz 14 država. SAD i njeni saveznici vrednuju partnerstvo Srbije u oblasti bezbednosti. Jači smo zajedno!”, piše u postu američke ambasade. 

Kosovske enklave – zatočeno detinjstvo

Kada je imao pet godina, Nemanja je voleo da ide u Jagodinu jer je tamo smeo po mraku da izlazi napolje. Posle sedam godina, oseća se kao zarobljenik u mestu u kojem je rođen i u kojem živi. U mestu Cernica nalazi se srpska enklava u Kosovskom Pomoravlju. Malo mesto, sa crkvom, džamijom i nekoliko ulica. Jedna od njih krije srpske kuće i Osnovnu školu „Branko Radičević“.  Pre sedam godina, u Cernici su me dočekala nasmejana i radoznala dečja lica.  Sa petogodišnjim Nemanjom Simićem sedela sam na brdu i razgovarali smo o njegovom životu u Cernici. Razgovarali smo o strahu. Jagodina, koju je posećivao za vreme raspusta, za njega je tada bila metropola koja ima zoološki vrt. Ćuprija mu je bila velegrad kojim može da šeta bezbrižno i po mraku. Danas Nemanja zna da Jagodina nije metropola, ali i dalje odlazi u nju jer se tu oseća bezbedno i mirno.

Đukić Dejanović: Nedovoljno mladih da se “održimo”

Mladi do 17 godina čine samo 17 odsto stanovništva u odnosu na opštu populaciju u Srbiji, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za demografski razvoj i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović i dodala da oni koji imaju preko 65 godina čine više od 20 odsto populacije. “To je apsolutno nedovoljno da se održimo ovde u Srbiji”, rekla je Đukić Dejanović na obeležavanju Svetskog dana deteta u Skupštini Srbije. Ona je podsetila da je 1954.godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija 20. novembar proglasila Danom deteta kada se svake godine ponovo podseća na važnost da se svakom detetu obezbedi, između ostalog, bezbrižnost i obrazovanje. “I agenda 2030 UN kaže da svako dete treba da bude uključeno u sistem obrazovanja koji će biti i obavezan i besplatan u predškolskom, osnovnom i srednješkolskom uzrastu”, rekla je Đukić Dejanović. Navodeći da Srbija neretko konstatuje da nema dovoljno dece, Đukić Dejanović je istakla da su zbog toga pronalitetne mere izuzetno važne i prioritetne. Naglasila je i da je jako važno da dete bude zaštićeno i da njegov interes bude prioritet i u skladu sa tim pozvala pojedince, akademsku zajednicu i sve činioce da se pridruže i pomognu da zakoni koji se donose, a tiču se zaštite prava deteta, budu što bolji.

Arsić: Srbija među prvima ratifikovala Konvenciju o pravima deteta

Potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Arsić naveo je da je Srbija među prvima ratifikovala Konvenciju o pravima deteta i da od tada pokazuje potpunu i kontinuiranu posvećenost o zaštiti njihovih prava. On je istakao da je Narodna skupština uvek bila usmerena u pravcu zaštite dečjih prava i poboljšanju položaja dece kroz zakonodavne aktivnosti, a od 2012. godine, podsetio je, postoji Odbor za prava deteta čiji je predsednik Maja Gojković. “Srbija beleži značajne pomake u unapređenju prava deteta i stvaranju zakonskih okvira za zaštitu dece, a potpuno smo svesni da je puno posla pred nama”, rekao je Arsić. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da Beograd, kao veliki grad, mora da vodi računa o svoj deci, naročito o ugroženim grupama, kao što su deca bez roditeljskog staranja ili deca sa posebnim potrebama. “Beograd to i radi. Do kraja godine ili početkom sledeće godine ćemo otvoriti Prihvatilište za decu u kome će oni koji nemaju smeštaj moći da budu zbrinuti. Radi se o 1.700 kvadrata prostora za više od 600 dece. Pored njih i deca sa ulice će tu moći da nađu sklonište”, rekao je Radojičić. Povodom Svetskog dana deteta zdanja u Beogradu poput Doma narodne skupštine svetlucaju plavom bojom u skladu sa ovogodišnjim sloganom “Plavo za svako dete”.

UB: Počast studentima i profesorima poginulim u Velikom ratu

Univerzitet u Beogradu bio je jedini evropski univerzitet bombardovan u Prvom svetskom ratu. Izgubio je 350 studenata, hiljadu i dvesta ih je ranjeno. Svečanom akademijom i polaganjem venaca na spomen-ploče u holu Rektorata, akademska zajednica obeležila je stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata. Sudbinu srpske države i prestonice delio je i Univerzitet. Ratovalo se, ginulo, ali i odlazilo u inostranstvo: studenti na školovanje, a profesori u nacionalne misije, da u savezničkim prestonicama brane i obrazlažu ciljeve svoje zemlje. “Vlada Kraljevine Srbije je 1916. godine povukla mnoge, uglavnom najmlađe studente sa fronta i poslala ih u Francusku i Veliku Britaniju na završetak školovanja. Oni su se tamo pridružili onima koji su tamo već bili, spaseni sa obala Albanije. Na poziv vojnih vlasti, oko 300 njih se vraća u Srbiju”, kaže Miloš Ković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
To je bio samo prvi talas povratnika sa evropskih univerziteta. Ipak, njih trista pedeset nije se vratilo iz Velikog rata. “Nama je izuzetno važno da sačuvamo uspomenu na one koji su dali svoje živote za našu zemlju i za naš univerzitet. Mislim da od nas samih zavisi u kojoj meri ćemo održavati taj odnos prema žrtvama koje su učinjene za nas. Niko drugi to neće činiti ako mi to ne činimo. To je deo identiteta Univerziteta”, kaže rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović. Nazavisno od svih društvenih i tehnoloških promena koje su se desile u međuvremenu, moramo se izboriti za trajne vrednosti. Ako to uspemo, njihova žrtva neće biti uzaludna, zaključuje rektorka Popović.

Srbiji nedostaju profesionalnci koji se bave decom

U Srbiji oko 50 odsto dece prima neku vrstu socijalnog davanja, rečeno je u utorak  u Beogradu na predstavljanju “Posebnog izveštaja zaštitnika građana o stanju prava deteta” koji upozorava i na nedostatak profesionalaca koji pružaju usluge deci. Mere ekonomske štednje ne smeju uticati na ostvarenje prava deteta, a one su, između ostalog, dovele do toga da neki Centri za socijalni rad nemaju pisihologa, rekla je zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović koja je upozorila i na mali broj stučnjaka koji se bave slučajevima nasilja među decom.

Osečina: Vojska Srbije adaptirala kuću brata i sestre bez roditelja

Ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je u sredu  adaptiranu kuću Dragane i Nedeljka Jovanovića iz Osečine, brata i sestre koji su ostali bez roditelja, a u čijoj izgradnji i adaptaciji su učestvovali Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije kao i lokalna samouprava i mnogi donatori. Zahvaljujući humanosti Vojske Srbije, namenske industrije i lokalne zajednice, školarci Nedeljko i Dragana, obeležili su u sredu krsnu slavu svoje porodice Aranđelovdan u svom novom domu, koji će im pružiti sigurnost i nadu u bolju budućnost nakon teških trenutaka kroz koje su prošli, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Govoreći o značaju inicijative za pomoć Dragani i Nedeljku Jovanović, direktor valjevskog “Krušika” Mladen Petković istakao je da je ta fabrika namenske industrije, kao društveno odgovorna kompanija, podržala ministra Vulina i Vojsku Srbije, odlukom da dodeli mesečnu stipendiju od po 15 hiljada dinara i za Draganu i za Nedeljka, namenjenu njihovom školovanju.
 Predsednik opštine Osečina Dragan Aleksić naglasio je da je Vojska Srbije pomogla da se kuća, koja je bila započeta, završi, za šta Dragana i Nedeljko nisu imali sredstava nakon smrti roditelja, sa kojima su živeli kao podstanari,  a direktorka Centra za socijalni rad Osečina Jovana Milanović, takođe je izrazila zahvalnost Vojsci Srbije što su omogućili Dragani i Nedeljku da nastave život kakav zaslužuju, a u pomoć je pritekla i celokupna lokalna zajednica.
Obnovljena kuća Dragane i Nedeljka Jovanovića danas se činila premala da primi sve koji su došli da im požele srećno useljenje u novi dom o kome su oduvek maštali. Ovu zimu dočekaće u toploj kući, sa novim nameštajem i odvojenim sobama u kojima će moći da se posvete školskim obavezama, ali i svemu onome što čini svakodnevicu školaraca.
Nedeljko je učenik sedmog razreda osnovne škole, a Dragana, koja pohađa drugi razred srednje Ekonomske škole u Osečini kaže da posle svih nemilih trenutaka koje im je život priredio, kuća za koju mogu da nazovu svojim domom je nešto što im najviše znači. “Mnogo će nam ovo značiti u budućnosti. Zahvalna sam Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije što su nam pomogli, kao i Centru za socijalni rad Osečina, ali i svim divnim ljudima koji su bili tu da nam pomognu kad nam je bilo najteže”, ističe Dragana, koja kaže da joj je gluma omiljeni hobi i da već nekoliko godina aktivno učestvuje u dramskoj sekciji u svojoj školi.

Vremeplov: Rođen Stevan Sremac

Na današnji dan 23. novembra 1855. godine u Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma (“Iz knjiga starostavnih”, “Ivkova slama”, “Zona Zamfirova”, “Pop Ćira i pop Spira”). Bio je član Srpske kraljevske akademije. 

Vremeplov: Rođen Alfonso Učeni

 Alfonso X Učeni (el Sabio), kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije rođen je  23. novembra 1221. godine. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.

Vremeplov: Umro  Ljubomir Ivanović

Na današnji dan 23. novembra 1945. godine umro je srpski slikar Ljubomir Ivanović, pionir srpske grafike. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu razvio je crtež od pomoćne slikarske discipline do samostalnog umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži, s motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza: “Stari Pariz” i “Iz naših krajeva” i tri albuma crteža olovkom: “Iz Južne Srbije”, “Predeli Šumadije i Južne Srbije” i “Jugoslovenski predeli”.

Vremeplov: Umro Ivan Đurić

Ivan Đurić, srpski istoričar/vizantolog i političar umro je na današnji dan 23. novembra 1997. godine. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je profesor na katedri za Istoriju Vizantije i saradnik Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i gostujući profesor u Francuskoj, da bi se ranih devedesetih posvetio politici. Dela: “Sumrak Vizantije” (proširen doktorat pod nazivom “Vreme Jovana VIII Paleologa”), saradnik zajedničkom delu “Oksfordski rečnik Vizantije”.

Vremeplov: Rođena Milica Janković

Na današnji dan 23. novembra 1881. godine rođena je srpska književnica Milica Janković. Slikarsku školu završila je u Beogradu a usavršavala se u Minhenu. Radila je kao nastavnik crtanja. Kao posledica teške bolesti, veći deo života provela je vezana za postelju. Dela: zbirke pripovedaka “Ispovesti”, “Neznani junaci”, romani “Pre sreće”, “Plava gospođa”.

Vremeplov: Štrajk/ustanak lionskih radnika

Na današnji dan 23. novembra 1831. godine počeo je dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je u organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.

Vremeplov: Umro Andre Malro

Na  današnji dan 23 novembra 1976. godine umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1959. do 1969. (“Kraljevski put”, “Ljudska sudbina”, “Iskušenje Zapada”, “Antimemoari”).

Vremeplov: Umro Jang Hsiani

Jang Hsiani renomirani knjiženi prevodilac kineske literature umro je na današnji dan 23. novembra 2009. godine. Zajedno sa suprugom, Britankom Gledis Tejlor, preveo je kineske klasike, poput jednog od najčuvenijih romana iz 18. veka “San u crvenom paviljonu”. Njih dvoje su preveli i veliki broj stranih klasika na kineski jezik.

Bujanovac, pronađena šesnaestogodišnja devojčica

Policija je u Bujanovcu pronašla šesnaestogodišnju devojčicu, čiji je nestanak 17. novembra prijavila njena majka. Devojčica je pronađena u gradskom parku u Bujanovcu u dobrom zdravstvenom stanju i nema vidljivih povreda, potvrdili su RTS-u u Policijskoj upravi u Vranju.

Nova crnogorska lektira ili distanciranje od svega što je srpsko

Nakon što su crnogorske vlasti su iz crnogorskih škola “proterale”  Aleksu Šantića, Desanku Maksimović, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića, … crnogorska školska lektira pretrpela još jednu izmenu i još jedno distanciranje od svega što je srpsko.
 Prema sudu pesnika, književnog kritičara, esejiste i izdavača Gojka Božovića, ovakvim izmenama neće da izgube ni Zmaj, ni Radićević ni Šantić, ali će izgubiti njihovi čitaoci i ideja čitanja, jer veliki pisci pripadaju svima koji mogu da ih čitaju. – Knjige ne biramo po podacima iz ličnih karata njihovih autora – kaže on, i navodi da mu nije najjasnija odluka da se iz lektire izbaci Čedo Vuković, “koji je jedan od najboljih autora knjiga za decu sa ovih prostora”. Sredinom prošlog meseca crnogorski ministar prosvete Damir Šehović pokušao je u parlamentu da objasni po kojim se kriterijumima biraju lektire.  – Spisak preporučenih književnih tekstova napravljen je na osnovu sledećih kriterijuma: adekvatnost tekstova, estetska vrednost književnog dela, primerenost dela uzrastu učenika, odnos tradicionalnih i savremenih književnih tekstova i odnos književnih dela nacionalne i svetske književnosti – kazao je on.
Crnogorske prosvetne vlasti su iz udžbenika izostavile i dobitnike Njegoševe nagrade, pa osnovci više ne čitaju Mihaila Lalića, Oskara Daviča, Borislava Pekića, Dobricu Ćosića. Izbačen je i Milovan Glišić, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Ljubomir Nenadović, a umesto njih ubačeni su Andrej Nikolaidis, Jevrem Brković, Husein Bašić, Avdo Međedović, Esad Mekuli, Musa Ćazim Ćatović…. Pored ovog, spiska novih autora, u crnogorskoj lektiri đaci čitaju i Gospodara prstenova i Harija Potera. – Mnogo veći problem od toga što su ubacili neopoznate pisce je taj što su izbacili Svetog Savu, Vuka Karadžića i što su preoblikovali Njegoša. U zadnjih šest godina se u obrazovanju Crne Gore sistemski prave udžbenici koji na sve načine potiskuju srpski indetitet. To je veći veći problem od tog da su ubacili nekakve pisce kao što su Kemal Coca, Sunčana Škrinjarić, Šimo Ešić, za koje ni uža rodbina ne zna ko su – kaže Veselin Matović, profesor srpskog jezika iz Nikšića.
Kako je naveo, neverovatno je da su neki nepoznati, lokalni pisci zamenili velikane kao što su Aleksa Šantić, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj i drugih čak četrdeset znamenitih srpskih pisaca. – Isključeno je sve što ne prati taj koncept “crnogorstva”, i napravljena ozbiljna manipulacija sa svim srpskim velikim imenima – navodi Matović, koji objašnjava da čuveni crnogorski pesnik Petar Petrović Njegoš nije isključen iz lektire, “ali su ga toliko sasekli da je izgubio indetitet i ono najvažnije od njega je sada samo za muzejske vitrine gde ne može da se čita”. – Vi ne možete nigde da pronađete kome je posvećen “Gorski vijenac” – kaže on.

Politička pozadina poslednjih izmena crnogorske lektire

Da politička pozadina stoji iza poslednjih izmena crnogorske lektire smatra i profesorka srpkog jezika iz Begrada Gordana Savović, koja kaže da je ovo samo “deo histerične potrebe da se odreknu svega srpskog”. – Decu treba učiti da imaju širinu, i to bih uvek podržala, ali tu potrebu da se utemelji nešto što ne postoji, ne razumem. Jasno je da iza svih tih promena i na jezičkom i na kultirološkom planu stoji državna politika. Nažalost, to je protivno svemu onome što mladi naraštaji žele, a to je miroljubiva politika kojoj većina nas, i tamo i ovde teži – priča ona.

About the Author

admin