Vesti – 24/25.11.2018.

“Inkluzivno obrazovanje – put razvoja obrazovanja Srbije”

Ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević poručio je, otvarajući u četvrtak 22. novembra u Beogradu dvodnevnu konferenciju “Inkluzivno obrazovanje – put razvoja obrazovanja Srbije”, da je inkluzivni pristup doveo do uključivanja većeg broja dece iz osetljivih grupa u sistem obrazovanja u Srbiji. Šarčević je istakao da je rano uključivanje dece u obrazovanje ključno za puno društveno uključivanje deteta i njegove porodice, kao i za razvoj ljudskog kapitala.
Konferenciju su organizovali Ministarstvo prosvete, Švajcarska agencija za razvoj i UNICEF. Za cilj ima predstavljanje međunarodnih i nacionalnih iskustava u vezi s kvalitetnim, inkluzivnim obrazovanjem, promovisanje inkluzivnog obrazovanja kao kvalitetnog obrazovanja za sve, unapređenje inicijalnog obrazovanja i stručnog usavršavanja nastavnika kako bi se dosegle neophodne kompetencije za rad sa svom decom, kao i definisanje narednih koraka u razvoju politike inkluzivnog obrazovanja u Srbiji.
Prema rečima ministra Šarčevića, ojačani kapaciteti institucija i ostvarena saradnja svih zainteresovanih strana doprineli su razvoju inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Ministar je naveo da je pri Ministarstvu koje predvodi formirana Grupa za obrazovanje manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu dece od nasilja i diskriminacije. Kaže da je prošle školske godine 11.546 dece u osnovnim školama pohađalo nastavu prema individualnom obrazovnom planu, povećan je obuhvat dece romske nacionalnosti obrazovanjem u osnovnim i srednjim školama, kao i da su dodeljene stipendije za 520 učenika romske nacionalnosti. “Kako bi se to omogućilo angažovani su pedagoški asistenti. Trenutno je angažovano 175 asistenata, a planirano je angažovanje novih 590”, kaže Šarčević. Dodao je da su odlukom Vlade Srbije obezbeđeni besplatni udžbenici, te da se od školske 2016/2017. godine, prema potrebama učenika dostavljaju i prilagođeni udžbenici, kojih je za školsku godinu 2018/2019 obezbeđeno 6.948.

De Dominikis: Poboljšanja u inkluziji, ali nedovoljno!

Direktorka UNICEF-a u Srbiji Ređina de Dominikis na konferenciji “Inkluzivno obrazovanje – put razvoja obrazovanja Srbije” navela je da inkluzivnost znači da svaka devojčica i svaki dečak imaju jednako pravo i mogućnost da se uključe u kvalitetno obrazovanje i da dobiju podršku koja im je potrebna za učenje i lični razvoj. Kaže da proces inkluzivnog obrazovanja koji je u Srbiji počeo pre 10 godina već daje vidljive rezultate i u tom smislu navodi da je samo prošle školske godine izrađeno 11.500 planova za inkluzivno obrazovanje za decu kojoj je to potrebno. “Osnovno obrazovanje završava 64 odsto dece romske nacionalnosti u odnosu na 28 odsto 2005. godine”, kaže De Dominikis.
Dodaje da su zakonske odredbe dobre i da se kapaciteti za njihovo sprovođenje razvijaju. “Došlo je do poboljšanja, ali to nije dovoljno. Na nivou predškolskog obrazovanja većina dece iz osetljivih grupa je i dalje isključeno iz programa ranog obrazovanja. Samo devet odsto dece iz najsiromašnijih domaćinstava je upisana u predškolsko obrazovanje u poređenju sa 50 odsto dece iz opšte populacije”, kaže De Dominikis.

Hudolin: Razvoj obrazovanja jedan od stubova za socijalnoekonomski razvoj

Šef drugog sektora operacija Delegacije EU u Srbiji Štefan Hudolin naveo je da je razvoj politika obrazovanja jedan od stubova za socio-ekonomski razvoj. Veliko je zadovoljstvo videti da je Srbija definisala svoje zakonske odredbe kako bi se obezbedilo jednako učešće svakog deteta u obrazovanju, rekao je Hudolin i dodao da se nacionalna obaveza tu ne zaustavlja, već da je potrebno obezbediti potpunu implementaciju tih propisa. “Dosta napretka jeste ostvareno, ali reforme moraju da se nastave, jer ostalo je dosta izazova. Voleli bismo da vidimo jaču međusektorsku saradnju koja bi se fokusirala na kvalitet nastave”, kazao je Hudolin.

Ge: Sa inkluzivnog prelazak na dualno obrazovanje

Ambasador Švajcarske Filip Ge naveo je da ta zemlja ima novu strategiju saradnje Švajcarske sa Srbijom u okviru koje će se u narednih četiri godine švajcarski fokus prebaciti sa inkluzivnog obrazovanja ka dualnom obrazovanju i sistemu za učenje kroz rad. “Ova promena fokusa je usmerena ka povećanju mogućnosti zapošljavanja mladih u Srbiji”, kazao je Ge i dodao da je potrebno razvijati i nove politike inkluzivnog obrazovanja u okviru nove strategije obrazovanja do 2030. godine.

Šarčević: Tehnološkim razvojem protiv “odliva mozgova”

U svim strategijama koje radimo sa Evropskom unijom i Ujedinjenim nacijama stoji potreba da povećamo infrastrukturu studentskog smeštaja, infrastrukturu zgrada fakulteta, da povećamo akreditacione norme, da imamo priliku da počnemo projekat Sremskih Karlovaca, kao jednu vrsta srpskog naduniverziteta, rekao je  u četvrtak ministar prosvete Mladen Šarčević.
Ukazao je i na činjenicu da je Srbija počela da sarađuje i sa veoma ozbilјnim inostranim kompanijama koje su u našu zemlјu počele da dovode svoje razvojne centre. Prave odgovore na odlazak mladih dajemo kroz tehnološki razvoj i gradnju novih naučno-tehnoloških parkova, zaključio je ministar Šarčević.

Vannastavne aktivnosti u školama sve popularnije

Vannastavne aktivnosti u školama pomažu učenicima da se razvijaju, da postanu organizovanji i sigurniji u sebe, a takođe bude radoznalost i želju za novim znanjima. Sekciju za auto, avio, brodo i raketno modelarstvo u osnovnoj školi “Prva vojvođanska brigada” pohađa više od 30 učenika, a broj zainteresovanih svakim danom raste. Za njih, samo je nebo granica. U znanju, idejama i posvećenosti. Zahvaljujući brojnim pojedinačnim i grupnim nagradama na takmičenjima, oni su apsolutni šampioni Novog Sada i okruga u auto, avio, brodo i raketnom modelarstvu. Kako kažu, sekciju koja se održava u okviru predmeta Tehnika i tehnologija posebno vole, jer znanja stiču na zanimljiv način.
 “Cilj sekcije jeste da se stekne funkcinoalno znanje učenika, dakle sve ono što nauče, da oni sutra znaju da primenjuju u praksi. 0,44 Sekcija nije samo da bi napravili tu raketu, tu je ujedno i druženje, da naučimo učenike da sarađaju među sobom, tolerancija”, izjavio je Miljan Bugarin, nastavnik predmeta tehnika I tehnologija. I tako to biva. Kada ti profesori daju vetar u leđa, znanje krila, a drugari podršku, tada se najlepše leti.   https://www.youtube.com/watch?v=1xgOwQPBFKQ

Pančevo: Roditelji i dalje nemaju pristup e-dnevniku

Od početka godine elektronski dnevnici uvedeni su u 830 osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Međutim, roditelji i dalje nemaju pristup evidenciji o ocenama i izostancima njihove dece. I u pančevačkoj medicinskoj školi stari papirni dnevnik postao je istorija. Zamenjen je novim digitalnim modelom i sada se sve obavlja kompjuterski. Preko Elektronskog dnevnika vodi se kompletna školska administracija. Profesorima, kažu, omogućava da na brz, jednostavan i pouzdan način vode evidenciju o učenicima. „Elektronski dnevnik: sam vodi statistiku broja upisanih časova, neodržanih časova, slabih ocena, predmeta sa najslabijim uspehom, učenika koji imaju najveći broj izostanaka”, kaže Svetlana Kalapiš, direktorka Medicinske škole “Stevica Jovanović” Pančevo.
Profesori su prošli obuku koja nije komplikovana. „Svaki nastavnik ima svoju šifru:zadatak koordinatora je da im to pripremi, da ih uvede u te neke osnovne stvari,da im upiše prve časove i dobra stvar da je sistem zaštite elektronskog dnevnika jako dobra. Ima i mnogo širi dijapazon mogućnosti na koji način se mogu uneti informacije u dnevnik”, kaže Milan Lupšić, profesor i koordinator za E-dnevnik.
Ipak, za potpuno funkcionisanje tog sistema neophodno je da škole budu potpuno opremljene kompjuterima. To još uvek nije slučaj u medicinskoj školi, ali uspevaju ,da sa onim što imaju uspešno vode digitalni dnevnik. „Težimo ka tome da svaka učionica ima svoju internet konekciju, računar i projektor ne samo zbog elektronskog dnevnika već i modernizacije nastave”, kaže Svetlana Kalapiš. Problem je i što roditelji još uvek nemaju pristup ocenama svoje dece, kako je zamišljeno ali u toj školi se nadaju i očekuju da će i to biti omogućeno do kraja godine. https://www.youtube.com/watch?v=H-1ig2ir4x0

U kikindskim školama i elektronski i klasični dnevnik

Na području grada Kikinde sve osnovne škole započele su projekat korišćenja elektronskih dnevnika, mada se još uvek u nastavi koriste i klasični dnevnici. Jedan od uslova za upotrebu elektronskih dnevnika je i instaliranje interneta u svim učionicama, što trenutno usporava celokupan proces, ali bi do početka sledeće školske godine sve trebalo da bude spremno za ovu novinu u školskom sistemu. Elektronski dnevnici u kikindskim školama prvobitno su bili kao pilot projekat, da bi sada sve škole uvele tu novinu u školskom sistemu Srbije. Koliko je ovo novo za roditelje i učenike, toliko je i za prosvetne radnike, pa se za sada još uvek koriste i klasični dnevnici.
Tihomir Farkaš, direktor OŠ ”Žarko Zrenjanin” kaže:  ”Koristimo elektronske dnevnike, ali i klasične dnevnike jer je potreban određeni period kako bi sve to funkcionisalo kako treba i kako bi na kraju izbacili klasične dnevnike iz upotrebe, odnosno prešli samo na novi softver”. Korišćenje elektronskih dnevnika zahteva i kvalitetnu infrastrukturu, što je jedan od glavnih razloga što se sa potpunom primenom tog softvera još uvek nije krenulo, pogotovo u manjim školama u seoskim sredinama. Svi problemi koji se pojavljuju tokom rada na elektronsim dnevnicima uglavnom su rešivi. ”Problem je dostupnost interneta u svim učionicama. Neke škole su male, a neke velike i tada nastaje problem, koji je na sreću rešiv. Na nama je da obezbedimo mrežnu infrastrukturu u svim učionicama kako bi sve bilo u redu”, ističe Farkaš.
Uprkos tekućim problemima, bilo da su u seoskim ili gradskim školama, nadležni su uvereni da neće biti nikakvih problema da se isključivo elektronski dnevnici koriste u nastavi od sledeće školske godine, kada je i krajnji rok. https://www.youtube.com/watch?v=HVLOU-gmWVs

Manifestacija “Šareni svet” u Somboru

U organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić” u Somboru  20. novembra je počela dečija manifestacija “Šareni svet”. Ovogodišnji festival će obeležiti izvođenje predstave “Put oko sveta”, rađenu prema motivima teksta koji je napisao Tode Nikoletić, dok režiju potpisuje Fuad Tabučić. Avanturističkom komedijom “Put oko sveta” počeo je dečiji festival “Šareni svet”. Osnovci iz 21 škole na teritoriji grada Sombora biće u prilici da uživaju u izvođenjima predstave. Na putovanju kroz Španiju, Italiju, Ameriku i daleki Japan uživali su i osnovci iz škole “Dositej Obradović”. “Predstava ce obići 21 školu na teritoriji grada Sombora, znači 15 škola u naseljenim mestima i pet osnovnih škola i školu Vuk Karadžić u Somboru”, rekao je Aleksandar Milić, direktor KC “Laza Kostić”, Sombor. Glumci kažu da su deca ipak najiskrenija publika, a ovom predstavom, kako kažu, za decu do 100 godina, pokušali su da pruže mališanima zabavu kroz edukaciju. “Kada spremamo predstavu trudimo se da damo deci nešto što im je danas zanimljivo. Negde da probamo da ih podsetimo na prave vrednosti, jer pozorište tome i služi, da pored tog nekog zabavnog dela, da ih podsećamo na prave vrednosti i na ono što je istina”, rekao je Fuad Tabučić, glumac i reditelj.

Otvoren vrtić u Platičevu

U prethodnih nekoliko meseci u opštini Ruma otvoreno je više besplatnih vrtića. U ponedeljak 19. novembra je sa radom počeo i vrtić u Platičevu. U njemu će moći da borave mališani iz tog mesta, ali i oni čije mame rade u tamošnjoj fabrici. Svečanosti tim povodom je prisustvovao predsednik opštine Ruma, Slađan Mančić, i čelnici lokalne samouprave. Meštani su veoma zadovoljni otvorenim objektom vrtića, posebno što će im olakšati prevoz mališana, a moći će i nesmetano da obavljaju i svoje poslove dok su deca u vrtiću. Novootvoreni objekat u Platičevu obezbedio je mesta za 80 mališana, raspoređenih u dve mešovite obdanišne i u jednu jaslenu grupu. Platičevo kao jedno od većih naseljenih mesta u opštini Ruma svakako zaslužuje novi objekat vrtića, naročito što ka ovom naselju gravitiraju i okolna mesta. Dosta preduzeća u poslednje vreme je otvoreno u Platičevu i ljudi su u radnom odnosu, pa im je vrtić dobro došao, zahvaljujući lokalnoj samoupravi opštine Ruma.
Protekli period u Rumskoj oštini bio je u znaku otvaranja novih vrtića, koje je obezbedila lokalna samouprava, na čelu da predsednikom Slađanom Mančićem. Ova godina će biti završena sa oko 1.600 upisane dece, u 74 grupe, što je rekordan broj u poređenju na godine unazad. Time je opština Ruma ostvarila cilj da se smanji lista čekanja, gotovo anulira, a sve to uz besplatan boravak dece u vrtiću. https://www.youtube.com/watch?v=0FAmzHLF5Q0

Kako savladati filozofiju i sociologiju

Da se teme iz sociologije i filozofije iz nastavnog programa mogu prikazati na drugačiji, inovatnivniji i zanimljiviji način, pokazali su učenici Tehničke škole u Staroj Pazovi. Oni  su u saradnji sa profesorima i Narodnom bibliotekom “Dositej Obradović” organizovali ogledni čas. https://www.youtube.com/watch?v=BTSJtlOhJ8o

Zminjak – jedino mačvansko selo koje ima sportsku salu

Zminjak je jedino selo u Mačvi koje ima balon salu. Objekat je izgrađen novcem od poreza na imovinu, pored Osnovne škole “Jovan Cvijić” koja je obeležila 177 godina postojanja. Na referendumu pre godinu dana, meštani Zminjaka i Skrađana odlučili su da se novac od poreza na imovinu koji se vaća u mesnu zajednicu, utroši na izgradnju balon sale. Umesto u učionci, časove fizičkog đaci će konačno imati u odgovarajućem prostoru. “Do sad smo igrali na terenu, na centru Zminjaka, a ovde je baš ekstra, možemo i zimi. Mi smo zimi i leti časove provodili u učionici, i većim delom smo razgovarali sa nastavnikom. Vrlo sam srećna i ponosna što i ponosna na svoje selo šmo uradili ovu balon salu. Ona nam omogućava da i neke druge aktivnosti radimo, koje u učionici nismo mogli”, kažu učenici.
U rekonstrukciju seoske osnovne školu koju pohađa oko tri stotine učenike, ulagalao se i prethodnih godina. “Želim da naglasim da je ovo četvrta investicija za četiri godine. Škola koje je osnovana davne 1841. godine do sada nije imala fiskulturnu salu. Ono što je dobro za našu školu je da je broj dece konstantan”, kaže Vladimir Simović, direktor OŠ “Jovan Cvijić”.  “Ima dece, nadam se će da će ovaj primeri doprineti poboljšanju života u selu”, kaže Dragan Stanković, predsednik MZ Zminjak Skrađani.
U izgradnju balon sale od 700 kvadratnih metara, koju će pored đaka koristiti i sportisti i rekreativci, utrošeno je oko devet miliona dinara.

Studenti i profesor na pobedničkom postolju u Kanadi

Dejana Radanović, student harmonike niškog Fakulteta umetnosti u klasi prof. doc. Nikole Pekovića, osvojila je prvo mesto na jednom od najprestižnijih takmičenja harmonike u svetu “Svetski trofej” koji je održan 17. novembra 2018. godine u Viktoriji u Kanadi.
Svetski trofej u kategoriji “World music” osvojio je i Peković sa svojim trijom “Art Family“ koji čine profesori Fakulteta umetnosti u Nišu docenti Nikola Peković i Andrija Minčić i saradnik Nikola Cvetković. Time su se po prvi put u istoriji Svetskog trofeja, dugoj 68 godina, student i profesor popeli na pobedničko postolje! Veliki uspeh ostvario je i student Stefan Popović je zauzeo treće mesto dok je student Stefan Velevski zauzeo peto mesto.
 – Dosadašnji utisci su fenomenalni, jedan neverovatan osećaj. Onaj osećaj zadovoljstva kada čovek ostvari jedan veliki, dugo željeni cilj. Ovo je takmičenje na jednom visokom, svetskom nivou, počev od organizacije do samih učesnika. Bila je čast svirati i predstaviti Fakultet umetnosti, državu i sebe svirajući najeminentnijim ljudima iz sveta harmonike i svirati na jednoj takvoj velikoj sceni. Za jedan ovakav događaj čovek se sprema kroz čitavo svoje školovanje. Svakako, poslednjih godinu dana obeležio je intenzivan trud i rad, koji uključuje višesatno svakodnevno vežbanje, jaku mentalnu pripremu, ali i puno odricanja i borbe sa sopstvenim mislima i emocijama. Velika podrška porodice, kolega, prijatelja i mnogih profesora mi je pomogla da istrajem u ovoj misiji i dođem do svog cilja, kaže Dejana Radanović.
Nikola Peković (27) prvi je student Fakulteta umetnosti u Nišu koji je treću i četvrtu godinu završio u jednoj akademskoj godini. Završio je specijalističke studije (2016) u Španiji (San Sebastjan) na akademiji “Musikene – Centro superior de musica del Pais Vasco” u klasi prof. Alberdi Injakija, jednog od najprestižnijih svetskih umetnika na harmonici. Trenutno je student treće godine doktorskih studija u Portugalu na Univerzitetu u Evori. Sa 23 godine postao je najmlađi docent u Srbiji. Njegovi studenti osvojili su preko 30 prvih nagrada u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je na 50 takmičenja u zemlji i inostranstvu na kojima je osvojio značajna priznanja. Široj javnosti je postao poznat 2012.godine kao pobednik trećeg serijala takmičenja „Ja imam talenat“.

Vremeplov: Rođen Spinoza

Na današnji dan 24. novembra 1632. rođen holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu “Etika”, izvršila značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga anatemisala i isključila iz svojih redova.                                                         

Vremeplov: Rođen Jovan Jovanović Zmaj

Srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka rođen je  24. novembra 1883. godine. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, urednik nekoliko časopisa, napoznatiji kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti.

Vremeplov: Otkrivena Tasmanija

Holandski moreplovac Abel Janson Tasman otkrio je na današnji dan 24. novembra 1642. godine, južno od Australije, ostrvo i nazvao ga Van Dimenova Zemlja, koje je kasnije njemu u čast nazvano Tasmanija.

Vremeplov: Rođen Suvorov

Na  današnji dan 24. novembra 1729. rođen ruski general Aleksandar Vasiljevič Suvorov, jedan od najvećih vojskovođa 18. veka. Uspešno se borio protiv Turaka, pod njegovom komandom austrijsko-ruske trupe potisnule Francuze iz severne Italije 1799, kada se proslavio i prelaskom preko Alpa na povratku u Rusiju. Ugušio ustanak Pugačova u Rusiji 1774. i ustanak u Poljskoj 1794. U SSSR 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojničke zasluge.

Vremeplov: Objavljena knjiga “Poreklo vrsta”.

Na današnji dan 24. novembra 1859. objavljena knjiga engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina “Poreklo vrsta”. Njegova revolucionarna teorija evolucije izazvala velike kontroverze u naučnim krugovima, a crkvenici izrazili bojazan da će knjiga podriti religijska verovanja o nastanku sveta.

Vremeplov: Rođen Jovan Đorđević

Na današnji dan 25. novembra 1826. godine rođen je srpski književnik Jovan Đorđević, veliki kulturni i nacionalni radnik. Studirao je filozofiju i medicinu u Pešti. Bavio se publicistikom i novinarstvom, uređivao je “Srpski dnevnik”. Bio je sekretar Matice srpske i urednik “Letopisa”. Osnivač je Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i jedan od osnivača Narodnog pozorišta u Beogradu i njegov upravnik. Bio je profesor istorije na Velikoj školi u Beogradu, lični učitelj kralja Aleksandra Obrenovića, nakratko i ministar prosvete. Autor je dramskog dela “Markova sablja” čiji je, između ostalog, sastavni deo i pesma “Bože pravde” koja je postala himna Srbije (1872). Muziku za himnu komponovao je Davorin Jenko. Ostala dela: “Radnja Blagoveštenskog sabora” (bio je poslanik na saboru 1861.) “Latinsko-srpski rečnik”, putopisi, uspomene (po periodici – “Letopis”, “Javor”).

Vremeplov: Umro  Jovan Radonić

Srpski istoričar Jovan Radonić, član Srpske kraljevske akademije umro je na današnji dan 25. novembra 1956. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, studirao je u Beču kod Jagića i Jirečeka. Nakon doktorata 1896. radio je kao nastavnik srpske gimnazije u Carigradu i u carigradskom Ruskom arheološkom institutu. Bio je bibliotekar Matice srpske a od 1905. profesor je univerziteta u Beogradu. Od 1937. do 1944. je generalni sekretar Srpske kraljevske akademije. U međuratnom periodu izvesno vreme je i narodni poslanik. Dela: “Grof Đorđe Branković i njegovo vreme”, preveo je i dopunio Jirečekovu Istoriju Srba, kojoj je pripojio i Jirečekovo delo “Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji”. Priredio je zbirku građe: “Dubrovačka akta i povelje”.

Vremeplov: Umro  Mihailo Đurić

Na današnji dan 25. novembra  2011 godine preminuo je Mihailo Đurić, filozof i sociolog, član SANU. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju a doktorirao je 1954. tezom “Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista”. Godine 1972. odstranjen je sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i osuđen, zbog kritike ustavnih rešenja koja su bila uvod u ustav iz 1974. Na fakultet je vraćen 1990. gde je naredne ’91. penzionisan. Bavio se istorijom političkih teorija, sociologijom, teorijom države i prava, i posebno antičkom filozofijom, Ničeom i Hajdegerom. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Evropske akademije nauka u Salcburgu. Dobitnik je nagrade grada Beograda (Oktobarske) i nagrade “Prof. Luiđi Tartufari” Nacionalne akademije nauka Italije.

Vremeplov: Umro Davorin Jenko

Srpski i slovenački kompozitor Davorin Jenko, autor slovenačke himne “Naprej, zastava slave” i srpske “Bože pravde” umro je 25. novembra 1914. Bio je član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 “komada s pevanjem” i autor je prve srpske operete “Vračara”.

Vremeplov: Rođen je Lope de Vega

Lope de Vega, reformator španskog pozorišta i jedan od najznačajnijih dramskih pisaca u evropskoj književnosti rođen je 25. novembra 1562. Veliki pesnik i dobar prozaist, sa 1.800 komedija i drama, više od 3.000 soneta, epovima, romanima, istorijskim zapisima, smatra se najplodnijim književnim stvaraocem u istoriji književnosti (“Vitez od Olmeda”, “Seviljska zvezda”, “Peribanjes”, “Dovitljiva devojka”).

Vremeplov: Rođen Franjo Rački

Hrvatski sveštenik, istoričar i političar Franjo Rački, jedan od ideologa Ilirskog pokreta i pobornik južnoslovenskog jedinstva rođen je 25. novembra 1828. Osnivač je Narodne stranke sa Josipom Štrosmajerom (1860) i prvi predsednik Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (1866).

Vremeplov:  Lenon vratio titulu Reda Britanske Imperije

Član “Bitlsa” Džon Lenon vratio je 25. novembra 1969 titulu Reda Britanske Imperije koju mu je 1965. dodelila kraljica Elizabeta II, u znak protesta zbog podrške Velike Britanije agresiji SAD u Vijetnamu i britanske politike u nigerijskoj provinciji Bijafra.

Vremeplov: Protest zbog poništavanja pobede koalicije “Zajedno”

Više od 100.000 ljudi protestovalo je 25. novembra 1996 ulicama Beograda zbog sudskog poništavanja pobede opozicione koalicije “Zajedno” na lokalnim izborima, optužujući predsednika Slobodana Miloševića da je pokrao izbore.

Kanjiža: Profesorka prijavila direktora da je ošamario

Nevena Stojanov, profesorka fizičkog vaspitanja u Poljoprivredno-tehničkom srednjoškolskom centru “Besedeš Jožef” u Kanjiži, tvrdi da ju je direktor škole dr Zoltan Šarnjai ošamario nakon što je insistirala da joj odgovori zašto nema grejanja u sali za fizičko. Incident se dogodio u utorak, a prema rečima profesorke zaposlene u ovoj školi 26 godina, “nikada veće poniženje u životu nije doživela”. Stojanov priča za “Blic” da problema sa grejanjem ima jedino u sali za fizičko vaspitanje, i to još od prošle godine, kada nije bilo grejanja gotovo celo prvo polugodište. – Situacija se ponavlja i ove školske godine. Kolega je objasnio direktoru da to nema smisla i on je uključio grejanje, ali tako što ga je bilo na prva tri časa koje je držao kolega, a kada sam ja stigla na posao, grejanje je bilo isključeno. Održala sam čas, deci je bilo veoma hladno i otišla sam do kancelarije direktora. Pitala sam ga da li ima minut vremena i zašto u sali nema grejanja, a on mi je odgovorio da nema vremena. Obratila sam mu se kulturno i jasno, a on je bio neljubazan. Ponovila sam pitanje. Rekla sam da ne želim da izađem napolje dok mi ne odgovori zašto nema grejanja. Prišao mi je i odgurnuo me. Pozvao je pravnicu škole. Ona je stala iza mene, a direktor mi je rekao: “Ajde beži, skloni se”. Rekla sam da hoću kada mi odgovori zašto nema grejanja, ali umesto odgovora ošamario me je desnom rukom po levom obrazu – tvrdi Nevena Stojanov.

Čekaju da ode u penziju ili bude izuzeta pa da konačno diplomiraju!

Samo dvoje od oko 200 “starih” studenata (upisani i polagali pre uvođenja bolonjskog sistema) kojima na Katedri za geografiju Prorodno-matematičkog fakulteta u Nišu predaje po strogosti poznata profesorka dr Mila Pavlović uspelo je u prošloj akademskoj godini da položi ispit. Oni, sa 608 beogradskih kolega, jednostavno čekaju da profesorka Pavlović ode u penziju ili bude izuzeta sa dva ispita koje imaju na trećoj i četvrtoj godini studija, pa da konačno diplomiraju, piše “Politika”. Kako priznaju, zbog poniženja i oslovljavanja sa “kukavice”, “pacijenti” i “bolesnici” mnogi preskaču ispitne rokove i više i ne izlaze da okušaju sreću na predmetima Geografija Srbije i Crne Gore (SCG) i Geografske regije SCG. Upornost se nekima ovde nije isplatila, zabeležen je slučaj jednog studenta koji je kod čuvene Mile polagao čak 27 puta!
Redakcija “Politike” posetile su prošle nedelje beogradske studentkinje koje su u roku položile sve ostale ispite sa prosekom iznad 9,00. Sve su uspele da postanu i majke, jedna čeka i treće dete, ali, uz suve devetke i desetke u indeksu, šesticu kod prof. Pavlović godinama nije uspela da dočeka. Nije, kaže, ni njen pokojni otac, kome je to bila životna želja i zato se ni ona, ni još oko 1.000 nesuđenih nastavnika geografije, neće umiriti dok ne dobiju šansu da svoje znanje pokažu pred bilo kojim drugim profesorom.
Pomoć im je zasad ponudio Danilo Potparić, student prorektor Univerziteta u Beogradu (UB), a nezvanično ju je i najavila i Ivanka Popović, nova rektorka, u izjavi za ovaj list da ovako stanje ne može doveka da traje i da prelazna opcija u vidu izlaska pred ispitnu komisiju u kojoj ne učestvuje prof. Pavlović, posle šeste neprolazne ocene kod nje, nije i trajno rešenje ovog slučaja.

Ministar: Mila malo preteruje, rekao sam joj da se malo smiri

“Profesorka Pavlović više ne može da radi ono što je radila na Geografskom fakultetu”, istakao je juče za “Politiku” ministar Mladen Šarčević. Kaže da će narednih dana zbog tekućih poslova da se sastane sa dekanom Filipovićem, pa će ponovo da “potegne” i pitanje prolaznosti na ispitima kod prof. Pavlović.  – Ja to mogu, ne kao autoritetan ministar, nego kao neko ko ih oboje dobro poznaje. Mila verovatno malo preteruje. Malo je i bandoglava, a dekan Filipović je dobar čovek. Mora da joj se kaže: “Prijave ne smeš da bacaš, a stroga možeš da budeš”. Veoma brzo ću se umešati. Ako ne može rektorka da reši taj problem, nek se studenti ubuduće žale meni. Poslaću inspekciju na ispit, pa da vidimo šta se tamo dešava – izričit je ministar Šarčević
Ispit Geografske regije SCG jedan je od dva čuvena predmeta koja predaje prof. Mila Pavlović, zbog kojih “stari” studenti beogradskog Geografskog fakulteta nikako ne mogu da završe fakultet. Nekada se zvao Oblasti Jugoslavije, a asistent na njemu bio je i sadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević. On za “Politiku” ističe da je tek u vreme Jugoslavije to bio obiman i zahtevan ispit, ali da od današnjih studenata profesori ne smeju da traže toliki nivo znanja koji je od njega i kolega u ono vreme zahtevao jedan od najnagrađivanijih profesora UB Jovan Marković. “Nekoliko puta sam razgovarao sa Dejanom Filipovićem, dekanom Geografskog fakulteta, o slučaju prof. Pavlović. Milu poznajem od studentskih dana. Ona pokušava da održi nivo prof. dr Markovića. Rekao sam joj već da se malo smiri i da nije u redu to što pokušava. Ne mora da ga imitira, njemu je to ležalo. Nisu takva vremena. Mila ne može da drži kriterijume koje smo mi imali. Ne pravdam to, ali danas se manje uči i studenti nemaju isti nivo znanja kao naše starije generacije, jer mnogo manje saznaju u osnovnoj školi. Onda se moraju sniziti kriterijumi i na fakultetima dok ne vratimo nivo osnovnog i srednjoškolskog znanja na nekadašnji” – istakao je Šarčević i dodao da će to pokušati da učini uvođenjem nacionalne mature koja očekuje sadašnje đake drugog razreda srednje škole.

Studenti: Cepa nam ispitne prijave

“Ne bi bio problem i da plaćamo izlaske kod prof. Pavlović i čekamo da ostvarimo uslov za izlazak pred komisiju, da ona ne cepa naše ispitne prijave. Fakultetska evidencija o broju izlazaka na njene ispite nije tačna. To je problem koji smo pre desetak dana izložili Rektoratu UB, sa zahtevom za izuzeće prof. Pavlović sa polaganja dva ispita. Nezvanično nam je obećano da će sam univerzitetski vrh o tome raspravljati u doku ove nedelje. Ukoliko se to ne dogodi, dogovaramo se da organizujemo protest ispred Vlade Srbije. Čekamo već deceniju, svima se žalimo na nju. Menjaju se vlade, ministri i dekani, a ona ostaje. Ako pravda ni ovog puta ne bude zadovoljena, smatraću to ličnim neuspehom i kupiti kartu za inostranstvo u jednom pravcu. Definitivno će mi biti jasno da moje dete ne može da odrasta u ovakvoj zemlji” – ističe M. B. studentkinja Geografskog fakulteta.

Šarčević: Verujem da će se problem rešiti

Šarčević je izjavio u četvrtak da veruje da će se situacija sa žalbama studenata Geografskog fakulteta na kriterijume profesorke Mile Pavlović rešiti, te da Ministarstvo može da reaguje tek kada mu se obrate predstavnici tog fakulteta ili studenti. Za sada se tim povodom niko nije obratio Ministarstvu, rekao je  Šarčević novinarima On je još naveo da je profesorka Pavlović autor mnogih udžbenika i knjiga i da je na fakultetu veoma uvažavana, te je izrazio uverenje da će se ceo slučaj rešiti.

About the Author

admin