Vesti – 26.11.2018.

I dogodine bez zapošljavanja u javnom sektoru

Iako će od 1. januara biti povećane plate od pet do 12 odsto u školstvu, zdravstvu, vojsci, policiji, državnoj upravi i javnim preduzećima, restriktivne mere u oblasti zapošljavanja neće biti ukinute, piše “Politika”. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koja je na snazi već nekoliko godina, biće produžena i na celu 2019. godinu – to je pre dva dana odlučila Vlada Srbije kada je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. “U izveštaju Evropske komisije za 2017. godinu konstatuje se da je od 2015. broj zaposlenih u javnoj upravi smanjen za više od 29.175 radnika, sa naglaskom da je potrebno nastaviti sa optimizacijom javnog sektora kako bi se ostvario uticaj racionalizacije”, piše u obrazloženju ovog zakona. Mera zabrane prijema u radni odnos u javnom sektoru uvedena je krajem 2013. i do sada je u dogovoru sa MMF-om u više navrata produžavana”.
Bilo je izuzetaka, kada su novi kadrovi primani u radni odnos tamo gde se pojavila potreba za tim. Za to je, međutim, bilo potrebno dobro obrazloženje i odobrenje vladine Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje, u kojoj sede predstavnici ministarstava finansija i državne uprave i lokalne samouprave. Srbija se prema ukupnom broju zaposlenih trenutno nalazi čak i ispod proseka CIE i ispod većine pojedinačnih zemalja, izuzev Makedonije i Bugarske), jer u državnom sektoru Srbije radi manje od sedam zaposlenih na 100 stanovnika – prosek u drugim zemljama je gotovo osam radnika, navodi “Politika”.

Šarčević: Kvalitetni direktori važni za obrazovanje

Kvalitetni direktori škola, koji se biraju na osnovu visokih kriterijuma, veoma su važni za podizanje nivoa obrazovanja, poručio je  ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Ministar je to rekao prilikom obilaska O.Š. “Pavle Popović“ u Vraniću kod Beograda i podsetio da je počelo polaganje za licence za direktore. Sa direktorima profesionalcima, koji dobro rade svoj posao, dugoročno pravimo strategiju kvalitetnog rukovođenja obrazovnim ustanovama”, rekao je Šarčević. Dodao je da kvalitet u školama možemo imati samo sa jakim kriterijumima za licenciranje i obuke.

Potrebni sudski prevodioci za romski, kineski, švedski, paštu jezik…

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice raspisao je oglas za postavlјanje stalnih sudskih prevodilaca i stalnih sudskih tumača znakova slepih, gluvih ili nemih lica za područje viših sudova u Vojvodini. Oglas je otvoren do 21. Decembra Za Viši sud u Novom Sadu traži se po jedan prevodilac za danski, holandski, jermenski, nemački, italijanski, slovački i francuski jezik. Višem sudu u Zrenjaninu potrebni su po dva prevodioca za nemački, romski, arapski i mađarski, a po jedan za rumunski, slovački, makedonski, grčki, bugarski, kineski, albanski, danski, turski, češki, ukrajinski, švedski i hrvatski.
Za Viši sud u Sremskoj Mitrovici potrebni su dva sudska prevodioca za turski, a po jedan za francuski, paštu, farsi i ruski jezik. Višem sudu u Subotici trebaju dva sudska prevodioca za nemački, a po jedan za francuski, italijanski, španski, bugarski, rumunski, farsi, turski, albanski, slovački, polјski i grčki, kao i jedan tumač znakova slepih, gluvih ili nemih lica.
Viši sud u Pančevu ima potrebe za po jedinim prevodiocem za bugarski, rusinski, jermenski i rumunski jezik, dok za znakovni jezik treba dva izvršioca. Za Viši sud u Somboru potreban je po jedan izvršilac za mađarski, bugarski, francuski, makedonski jezik, a tri za znakovni.
Svi kandidati za stalne sudske prevodioce i sudske tumače znakova slepih, gluvih ili nemih lica treba da ispunjavaju opšte uslove: da su ponoletni i da imaju prebivalište na teritoriji Vojvodine, da su državlјani Srbije, da imaju završeno najmanje visoko obrazovanje – za prevodioce, dok sudski tumači moraju imati najmanje završeno srednje obrazovanje u trajanju od četiri godine, kao i da nisu osuđivani na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Posebni uslovi za kandidate su da imaju odgovarajuće visoko obrazovanje za određeni strani jezik ili da poseduju potpuno znanje jezika s kojeg prevode i na koji prevode usmerni govor ili pisani tekst. Sudski tumači znakova moraju imati uverenje komisije o prethodno položenoj proveri znanja jezika, najmanje pet godina iskustva na prevodilačkim poslovima, odnosno iskustva kao tumači znakovnog jezika.
Prijave se podnose na obrascu koji se može preuzeti na internet stranici Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice u delu „Servisi” – rubrika „Sudski tumači”.

Jezici Irana, Avganistana, Pakistana

Farsi jezik je jedan od zapadnoiranskih jezika unutar indo-iranske grane indoevropske jezičke familije i službeni je jezik Irana, Avganistana i Tayikistana. Taj jezik piše se persijskim pismom, koje je modifikovana varijanta arapskog pisma. Paštu ili paštunski jezik poznat je i kao avganski i jezik je koji se govori u Avganistanu i zapadnom Pakistanu. Paštunski jezik je zvanični i nacionalni jezik Avganistana, a procenjuje se da ga govori između 38 i 42 miliona lјudi u svetu.

Održani 20. Dani edukacije mladih preduzetnika i inovatora

Četiri stotine učenika iz šest vojvođanskih opština, učestvovalo je na regionalnom takmičenju „Dani edukacije mladih preduzetnika i inovatora”. Svako od njih, prezentovao je svoju inovaciju, a učenicima su se obratili i oni koji te ideje mogu kasnije da pretvore u biznis. Učenici iz osnovnih i srednjih škola iz Bača, Bačke Palanke, Vrbasa, Odžaka, Beočina i domaćina Bačkog Petrovca imaju nešto zajedničko. Kako postati preduzetnik, osmisliti nešto kreativni i na taj način doneti korist široj društvenoj zajednici nit je koja ih sve povezuje.
„Mi smo smislili da napravimo teretanu i te mašine, sprave kojima ćemo da vežbamo, one će da proizvode struju i razne energije”, kaže Veljko Đurković, Vrbas. „Na primer, bicikl kada se okreće proizvodi električnu energiju i tako štedi troškove”, kaže Jagoš Lalović, Vrbas. Učenice iz kulpinske osnovne škole žele da ožive stari Mali kaštel u svom mestu. Njihova ideja je da naprave edukativni centar koji će spojiti sve generacije dece i omladine. „Razne aktivnosti na primer likovne, muzičke sekcije, folklor, igre i kursevi raznih jezika koje smo naučile u školi i naravno organizovaćemo kao neke turističke vodiče koji će biti osmaci i oni će upotrebiti svoje znanje iz istorije i geografije”, kaže Timea Čeman, Kulpin.
Ovo su dvadeseti dani edukacije mladih preduzetnika i inovatora, a jedan od organizatora, pored Opštine Bački Petrovac je i Savez pronalazača Srbije. „Ovo je jedina mogućnost… isto kao što su to njihovi roditelji, 80 odsto naše dečice ide tamo gde su roditelji”, kaže Slobodan Bata Simić, Savez pronalazača Srbije. Plan Opštine Bački Petrovac upravo jeste da mladi ne odu iz ove sredine, a jedn od načina za to kako ih zaustaviti jeste osnivanje regionalnog inovativnog centra. Manifestaciju su i prisustvovali i pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje Zoran Milošević, kao i ambasadorka Slovačke u našoj zemlji, Dagmar Repčekova. https://www.youtube.com/watch?v=h3kgHBznaRw

BioSens: Naši naučnici kreirali najbolje rešenje za smanjenje gladi u Africi

Novosadski Institut BioSense osvojio je prvo mesto na takmičenju “Inspire Challenge 2018” u Keniji za inovativno rešenje za smanjenje gladi u Africi. Naš poznati institut, deo Univerziteta u Novom Sadu, ponudio je rešenja u pametnom izboru semena koje bi trebalo znatno da poveća poljoprivredne prinose na afričkom kontinentu. Takmičenje organizuje Globalna mreža istraživačkih centara CGIAR, sa ciljem da se razviju inovativne tehnogije koje će rešiti problem nedostatka hrane na tom kontinentu.
BioSense je bio jedan od 130 prijavljenih timova iz celog sveta, 12 je prošlo u finale, dok je samo pet dobilo priliku da u narednih godinu dana realizuje svoju ideju. Nagradu od 100.000 dolara BioSense će iskoristiti da bi razvio prototip rešenja. – Koristimo veštačku inteligenciju za pametan odabir semena. Na osnovu podataka, od zemljišta, količine padavina, klimatskih uslova, do istorijskih podataka o prinosu u određenom kraju, donosimo odluku koje je seme najbolje. Ona je ključna, ako pogrešite u izboru semena, to se teško ispravlja. Slično funkcioniše naša digitalna platforma „Agrosens“, koju razvijamo u Srbiji – izjavila je Sanja Brdar, koja s Markom Oskarom i Gordanom Mimićem čini tim nagrađenih naučnika. Tako će zemljoradniku u Africi biti dovoljno da Institutu pošalje lokaciju i dobiće preporuku koje je seme najbolje za gajenje u tom kraju.
Institut BioSense nastupio je na takmičenju u strateškom partnerstvu sa najvećim svetskim institutom za unapređenje sorti kukuruza i pšenice CIMMYT iz Meksika. Kada je u Americi BioSense radio ista istraživanja, samo pametnim odabirom semena prinosi su povećani pet odsto, bez dodatnih ulaganja, i to u visoko razvijenoj poljoprivredi. Afrika je karakteristična što dobija duplo manje prinosa nego što je svetski standard, i tu se očekuju mnogo veća poboljšanja. – Prinos se povećava samo na osnovu pametnog izbora semena, bez dodatnih investicija u đubrivo, pesticide i mehanizaciju. Na tržištu postoje hiljade sorti i hibrida, ali je veoma teško izabrati optimalne koje odgovaraju klimatskim uslovima i uslovima zemljišta koji vladaju na njivi. Tako nešto je jedino moguće postići savremenim tehnikama mašinskog učenja i analitike velikih podataka, u kojima je BioSense među vodećima u svetu – rekao je Oskar. Dodao je da rešenje ima veliki potencijal u Africi, gde su investicije u poljoprivrednu proizvodnju ograničene, a potreba za hranom velika.
Naši naučnici trenutno rade na detaljnom planu i kreću u realizaciju sa meksičkim institutom koji će im skupiti potrebne podatke. Deo algoritma već imaju i nakon godinu dana predstaviće rad na istom takmičenju u Keniji, kada će se odlučivati koja od pet ekipa dobija još godinu dana vremena i nova sredstva da širi proizvod. Među članovima žirija bili su prisutni i predstavnici Fondacije Bila Gejtsa i USAID-a, kao i najveći stručnjaci iz oblasti poljoprivrede.

Prijem u čast nagrađene naučnice dr Jelene Vladić

U salonu Pokrajinske vlade, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević, priredio je 20. novembra svečani prijem za dr Jelenu Vladić, najbolјu mladu naučnicu za Srbiju u 2018. godini. Priznanje Danubius Young Scientist Award, ovoj naučnici dodelili su, 8. novembra, u Bratislavi, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i istraživanje Austrije i Institut za Dunavski region i Centralnu Evropu.
Prijemu u Pokrajinskoj vladi prisustvovali su i rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dejan Jakšić, prorektorka za nastavu prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović, dekanica Tehnološkog fakulteta prof. dr Bilјana Pajin i prof. dr Senka Vidović sa Katedre za biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta.
Dr Jelena Vidić radi kao naučni saradnik i asistent sa doktoratom na Tehnološkom fakultetu UNS, na studijskom porgramu Farmaceutsko inženjerstvo. U fokusu njenog istraživanja je ekstrakcija bioaktivnih jedinjenja iz lekovitog bilјa, sporednih proizvoda prehrambene industrije i mikroalgi. Primena rezultata njenog istraživanja omogućiće implementaciju novih tehnoloških postupaka, pre svega ekstrakcije u oblasti prerade sirovina koje sadrže vredna jedinjenja.

Beseda dr Jelene Vladić najbolјe mlade naučnice u Srbiji

– Ovu nagradu vidim kao ogromnu čast i priznanje za kompletan naučni rad, i ona definitivno nije došla preko noći. Rezultat je napornog, višegodišnjeg rada i sjajne saradnje s timom Tehnološkog fakulteta i s talentovanim naučnicima iz drugih institucija u Srbiji i van nje – kaže Jelena Vladić i ističe da je za jednog mladog naučnika kod nas ovo veliki podsticaj da ostane u zemlјi i da stvara dalјe. Jako je važno, kako kaže, i da neko može i ume da na pravilan način vrednuje rad mladih naučnika i nagradi ga. – Najveću podršku za svoj naučni rad dobijam od svog istraživačkog tima, od profesora s kojima sarađujem, i kolega. Značajna je i podrška koja stiže od Univerziteta, Pokrajinskog sekretarijata i Ministarstva, a kroz različite projekte i podsticaje da učestvujemo i u međunarodnim i različitim interdisciplinarnim projektima.
Kao izuzetno važno za svoj, i rad svih mladih naučnika, Jelena ističe mogućnost da na vreme u svom radu dobiju šansu. Izuzetno je važno i da se nađete u pozitivnom i produktivnom okruženju. – U Srbiji novac namenjen nauci nije velik, tako da se naši uspesi uglavnom oslanjaju na naš entuzijazam. Još jedna veoma značajna stvar je timski rad i interdisciplinarnost. Došla sam s Medicinskog fakulteta, završila sam Farmaciju, a doktorirala sam na Tehnološkom fakultetu, tako da otpočetka imam multidisciplinaran pristup istraživanju. Na Tehnološkom fakultetu najviše sarađujem s profesoricom dr Senkom Vidović. Pod njenim vođstvom naš tim, kao i istraživači iz drugih oblasti, pokriva zaista širok spektar istraživanja.
Kada je reč o saradnji s privredom koja postoji, ali bi je trebalo značajno pobolјšati, jedan od puteva je i popularizacija nauke i značajnih istraživanja. – Potrebno je uspostaviti više kontakata. Potrebna je i aktivnija promocija toga što radimo, da sve to postane transparentnije i vidlјivije. Nadam se da će ova nagrada doprineti da nas kontaktiraju i mali i veliki privrednici, da bi na kraju krajeva, zajedno unapredili privredu Srbije – kaže Jelena Vladić.

Važan zajednički nastup

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević naglasio je da je ovo prilika za odavanje poštovanja velikom naučnom postignuću dr Jelene Vladić i Tehnološkog fakulteta. Milošević je istakao da je na Sekretarijatu da bude dobar sluga, kako bi sve što rade naučnici i istraživači bilo opredmećeno i u novim projektima. I zato je, kako je rekao Milošević, važan zajednički nastup političara i medija u promociji znanja, izuzetnosti i posvećenosti naučnom stvaralaštvu. – Zato danas promovišemo one najbolјe među nama – rekao je Milošević.

Drugo mesto u Budimpešti za startap ekipe s PMF-a – FeJuice

Ekipa s novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, koju čine Marija Lesjak, Ivana Beara i Nataša Simin, kao i preduzetnica Bojana Mumović Peruško takođe iz Novog Sada, osvojila je drugu nagradu na prestižnom takmičenju za najbolјu biznis ideju u oblasti hrane u organizaciji Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT).
Takmičenje se održalo 16. novembra u Budimpešti, gde se od inicijalnih 75 timova iz Evrope, takmičilo 6 najbolјih. Cilј takmičenja je bio predstaviti svoju inovativnu biznis ideju u formi biznis plana i prezentacije od četiri minuta članovima žirija. Novosadska ekipa takmičila se startapom FeJuice, čiji su inovativni proizvod su sokovi od voća i povrća za prevenciju i tretman anemije. Ideja za FeJuice sokove je proistekla iz naučnog istraživačkog rada tima sa Prirodno-matematičkog fakulteta. Žiri je na osnovu atraktivnosti ideje, potrebe tržišta za datim proizvodom i kvaliteta tima, dodelio najbolјim startapima vredne novčane nagrade kao priznanje i podstrek za nastavak razvoja njihovog biznisa.

Kikinda: Od sledeće školske godine e-dnevnici u svim školama

Sve osnovne škole iz Kikinde započele su projekat korišćenja elektronskih dnevnika, mada se još uvek u nastavi koriste i klasični dnevnici. Jedan od uslova za upotrebu elektronskih dnevnika je i instaliranje interneta u svim učionicama, što trenutno usporava celokupan proces, ali bi do početka sledeće školske godine sve trebalo da bude spremno za ovu novinu u školskom sistemu.
Viromir Radak, predsednik Aktiva direktora osnovnih škola Kikinda napominje:  ”Da bi to kvalitetno funkcionisalo, potrebno je da škole imaju određenu tehničku podršku. Bilo bi najbolje kada bi svaka učionica imala po jedan računar, lap-top ili tablet. To nije preduslov, ali gledaćemo da ipak nastavu na taj način organizujemo”. Koliko će elektronski dnevnici olakšati uvid roditeljima u ocene njihove dece, toliko može da bude i problem jer se roditelji ionako slabo u školi raspituju za svoje učenike. Nadležni savetuju roditeljima da je razgovor sa nastavnikom veoma važan i da se od toga ne odustaje.

Akademac: “Nisi sam(a)”

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine juče je emitovana nova emisija iz serijala “Akademac”. Emisija  je počela u 13.30 časova na prvom programu RTV. Serija samoubistava mladih skrenula je pažnju javnosti a nas navela da potražimo uzroke i okidače za ovu pojavu. Postavljena su potanja; Kako ovaj najgori mogući scenario za razrešenje sopstvenog problema vide akademci UNS? Da li srž problema vide u pritisku kom su svakodnevno izloženi? Ko je po njima odgovoran? Koja su to teška iskustva- inicijalna kapisla za razmišljanje o samoubistvu a ne o odlasku kod stručnog lica? Zašto je veoma važno da se obratimo adekvatnoj osobi? Kako smo i mi u studiju razbili opnu suicida i došli do jezgra tj do rešenja?
Gost emisije bio je dr Dušan Vuković  koji je razgovarao sa studentima UNS. Emisija se može pogledati  i na odloženo,  na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

Priznanje Udruženju roditelјa dece obolele od raka

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman dodelio je posebno priznanje za izuzetan doprinos zaštiti i unapređenju lјudskih prava Nacionalnom udruženju roditelјa dece obolele od raka. Svečanost i uručenje nagrade, a povodom proteklog Međunarodnog dana deteta, biće upriličeni na stručnom skupu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana “Zdravlјe, samopoštovanje i dostojanstvo deteta – Podrška deci na bolničkom lečenja”, u ponedelјak, 26. novembra, u Novom Sadu. Ombudsman podseća na to da Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta nalaže državama članicama da obezbede ostvarivanje prava deteta na uživanje najvišeg ostvarivog zdravstvenog standarda i na kapacitete za lečenje i zdravstvenu rehabilitaciju. Da bi se ovo pravo ostvarilo u punoj meri, neophodno je uvažiti sve specifične okolnosti i obezbediti pristup svim nivoima zdravstvene zaštite u skladu s najbolјim interesom deteta. Posebnu pažnju, podsećaju u instituciji pokrajinskog zaštitnika građana, zaslužuju deca na bolničkom lečenju, kao specifična osetlјiva kategorija. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovaj povod koristi da podseti javnost da je ostvarivanje, zaštita i unapređenje prava deteta na život, opstanak i razvoj, kao prvog među četiri osnovna principa Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, odgovornost društva u celini.

Radost iz Priboja za decu iz Prilužja

Prilužje kod Vučitrna je srpska enklava sa više od 2.500 stanovnika. U ovom mestu, dom su pronašli i mnogobrojni Srbi proterani sa svojih ognjišta na Kosovu i Metohiji 1999. godine. U Prilužju odrasta oko 500 dece, već navikle na oprez i ne retko nemaštinu, kojima radost donose prijatelji iz Priboja, grada pobratima. Detinjstvo u Prilužju, nekako brže prođe, a odrastanje prati niz upozorenja – o dozvoljenim i nesigurnim putevima, imanjima u koja upadaju kradljivci i želji da igra bude nesputana, a dani bez strepnji. “Roditelji nas ne prate do škole, ali mi idemo svi zajedno, pa se manje plašimo”, kaže Magdalena Marković. “Bezbednost je ono što je najznačajnije za nas ovde, jer dok je bezbednosti i učenika će biti u školi”, ističe Srđan Zdravković, direktor OŠ “Vuk Karadžić”u Prilužju.
Prilušku osnovnu školu pohađa 260 učenika. Tu su i đaci Tehničke škole, izmeštene iz Obilića, i 43 nastavnika, koji nastoje da pod ovim zdanjem deci nadomeste sve ono što bi im u životu van enklave bilo uobičajeno. “Naša učiteljica je vrlo brižna osoba. Podučava nas vrlo bitnim stvarima i uči nas o životu”, kaže Vuk Dikić, učenik 4. razreda. Letos su mališani iz Prilužja, zahvaljujući velikom srcu Priboja, prvi put videli more. Kada su krenuli u školu, pomoć je opet stigla iz grada na Limu. I nedavno, Pribojci su ponovo posetili Prilužje u koje donose stipendije, građevinski materijal, priloge za crkvu i siromašne porodice.
Smešteno između Laba i Sitnice u središnjem delu Kosmeta, Prilužje je rešeno da sačuva sve nasleđeno i stečeno. Veliku nadu polaže upravo u sve mlade bračne parove koji ostaju u svom selu – i ove mališane. A to što čine Pribojci, može biti samo putokaz drugim lokalnim samoupravama centralne Srbije, čija je pažnja, pa i nevelika pomoć, ovakvim sredinama dragocena.

Vremeplov: Osnovan AVNOJ

Na današnji dan 26. novembra  1942. u Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, a 54 delegata su izabrala Izvršni odbor AVNOJ-a sa dr Ivanom Ribarom na čelu. 

Vremeplov: Umro Milan Kujundžić Aberdar

 Srpski filozof, pisac i političar Milan Kujundžić Aberdar, umro je na današnji dan 26. novembra 1893. godine. Bio je  jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj Školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik skupštine Srbije i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. U mladosti je bio jedan od vođa Ujedinjene omladine srpske i urednik njenog glasila “Mlada Srbadija”. Stihovi tog izrazito romantičarskog pesnika pozivali su na borbu za oslobođenje i ujedinjenje porobljene braće. Dela: “Kratki pregled harmonije u svetu”, “Ide li svet na bolje ili na gore”, “Filozofija u Srba”, “Šta je i koliko u nas urađeno na lođici”, spev “Srpski patrijarh”, balada “Nevesta hajdukova”.

Vremeplov: Generalni štrajk u Belgiji

Na današnji dan 26. novembra 1993. prvi generalni štrajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.

Vremeplov: Umro Laza Kostić

Srpski pisac Laza Kostić, izuzetno snažna i originalna pesnička priroda umro je na današnji dan 26. novembar 1910. godine. U poeziju je uneo nove i smele oblike i obogatio je srpski književni jezik novim izrazima. Eksperimentator i tvorac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje su najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama Šekspira – bio je poliglota i erudita. Gimnaziju je učio u Pančevu, Novom Sadu i Budimu, a prava je diplomirao u Pešti, gde je i doktorirao. Kao nacionalni radnik, publicista i saborac Svetozara Miletića, vođe vojvođanskih Srba, hapšen je od strane Austrougarskih vlasti. Kostić je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog društva. Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije “Maksim Crnojević”, “Pera Segedinac”, rasprave “Kritički uvod u opštu filozofiju”, “O Jovanu Jovanoviću Zmaju , njegovu pevanju, mišljenju i pisanju”, “Osnova lepote u svetu”.

Vremeplov: Kini obnovljeni  članstvo u  MOK-u

Na današnji dan 26. novembra 1979. Međunarodni olimpijski komitet glasao je da se, posle 21 godine odsustva, Kini obnovi članstvo u toj organizaciji.

Vremeplov: Umro Adam Mickijevič

Poljski pisac Adam Mickijevič, najistaknutiji poljski romantičar umro je 26. novembra  1855.. Njegov idilični ep “Pan Tadeuš”, u kojem je dao viziju stare Poljske koja nestaje, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.

Vremeplov: Umrla  Isabela I

Na današnji dan 26. novembra 1504. umrla je Isabela I Katolička, kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom za Fernanda II Aragonskog ujedinjene su Kastilja i Aragon (1479) i stvoreni temelji jedinstvene španske države i budućeg kolonijalnog carstva. Tokom njihove vladavine uspostavljen je sud inkvizicije (1480), proterani su Jevreji, a zauzimanjem Granade 1492. definitivno je slomljena vlast Mavara. Iste godine opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. su od Francuske preoteli Napuljsku kraljevinu.

Dr Nebojša: Roditelji zadovoljni hapšenjima dilera, nezadovoljni kaznama

Ministar policije Stefanović  dr Nebojša izjavio je u subotu uveče povodom protesta roditelja u Aranđelovcu da zna da su građani kao i on zadovoljni radom policije i hapšenjem dilera, ali ne i blagim kaznama koje oni dobijaju. “Građani nisu zadovoljni visinom kazni. Nije bitno da javno pokazujete da hapsite sitne dilere. Pratimo dugo procese, ljudi su zadovoljni akcijama policije – desetinama uhapšenih u Aranđelovcu, međutim, problem je kada neko dobije uslovnu ili novčanu kaznu”, rekao je Stefanović dr Nebojša za TV Prva. Podsećajući da je pravosuđe nezavisno, Stefanović je rekao da ne može da utiče na rad sudova, ali da može da ih moli, da im ukaže da će oštrim kaznama poslati poruku da društvo ima poverenje u rad državnih organa. “Možemo da ih molimo da razmišljaju da šaljemo poruku da narko dileri ne mogu da prođu u Srbiji, a MUP će nastaviti da vodi najoštriji rat i brobu protiv dilera svim silama”, rekao je dr Nebojša.
U Aranđelovcu je početkom meseca 15-ogodišnja devojčica umrla od ekstazija, posle čega su građani organizovali proteste protiv narko dilera.

Policajac uhapšen: Vrbovao tinejdžerku za prostituciju

Policijski službenik D. A. (1987) iz Jagodine je uhapšen zbog sumnje da je u prethodnom periodu vrbovao za prostituciju sedamnaestogodišnju devojku.

Inđija: Maloletnik opljačkao, pa zapalio vikendicu

Policija u Inđiji rasvetlila je krivična dela teška krađa i izazivanje opšte opasnosti izvršene pre nekoliko dana u vikend-naselju na području Inđije. Policija je pronašla sedamnaestogodišnjaka za kojeg se sumnja da je provalio u jednu vikendicu iz koje je odneo više različitih predmeta, a zatim podmetnuo požar u kojem je vikendica izgorela. U njegovoj kući pronađen je deo ukradenih predmeta i vraćen vlasniku. Protiv osumnjičenog mladića podneta je krivična prijava nadležnom tužilaštvu.

Kanjiža: Direktor ošamario profesorku

Prema rečima Nevene Stojanov, profesorke fizičkog vaspitanja u Poljoprivredno-tehničkom srednjoškolskom centru “Besedeš Jožef” u Kanjiži, to je videla i pravnica. – Zanemela sam i ćutke otišla do zbornice. Došao je za mnom i tada sam ga nebrojeno puta plačući pitala zašto me je udario. Nekoliko puta mi je rekao: “Nisam te udario, ako te ja udarim, ubiću te”. Rekla sam mu da nema pravo da me šamara i pitala sam da li je svestan gde se nalazimo, da smo u državnoj ustanovi – priča profesorka.
Posle incidenta došli su policija i Hitna pomoć i profesorka i direktor su dali izjave policiji na licu mesta. Stojanov je pregledana u školi i u Specijalnoj ustanovi “Sveti vračevi”. U nalazima lekara se navodi da je “uznemirena, psihomotorna napeta, da plače sve vreme pregleda, da je postiđena i razočarana”. – Ima pravo da kontroliše moj rad, ali on na destruktivan način diskriminiše naš nastavni predmet. Ne znam kako mu nije žao dece – uznemirena je Nevena Stojanov.
Profesorka je posle pregleda otišla u policiju i dala ponovo izjavu. Obratila se advokatu i podneće tužbu. – Teško mi je mnogo, ali ako treba otići ću i do Strazbura. Kleknuću pred ministra Šarčevića samo da me primi. Obratila sam se republičkoj inspekciji i rekli su mi da im pošaljem dokumentaciju. Pozvala sam i Školsku upravu u Zrenjaninu – kaže profesorka.

Direktor ne saopštava detalje

Direktor dr Zoltan Šarnjai u izjavi za “Blic” kaže da grejanje kontinuirano radi u školi. – Grejanje je bilo uključeno i 20. novembra, a istina je da su narušena pravila ponašanja u školi tog dana i to je bilo između mene i jednog nastavnika. S obzirom na to da je ispitivanje situacije u toku i preduzete su sve radnje koje u ovakvim situacijama zakon nalaže, do završetka istrage ne bih saopštavao detalje. Radimo stvarno na tome da se što pre razjasne okolnosti ovog događaja. Nadamo se da ćemo moći što pre da stavimo tačku na ovu situaciju – kaže za “Blic” dr Zoltan Šarnjai.

Prijavila krađu, dobila rešenje o otkazu

Profesorka Nevena Stojanov kaže da ovo nije prvi sporan slučaj u školi i da je problema bilo i kad je prijavila krađu u školi. – Prošle godine deca su snimila u svlačionici dvojicu učenika kako kradu novac drugom učeniku. Rekla sam to razrednoj starešini, ali su me deca kasnije pitala šta se s tim slučajem dešava. Pošto niko nije reagovao, nazvala sam roditelje deteta koje su potkradali i oni su se složili da prijavim slučaj policiji. Direktor se tada nije koncentrisao na krađu, već na to što sam bez njega prijavila sve policiji. Kada bih pokušala da mu objasnim o čemu se radi, oduzimao mi je reč. Zbog toga su mi smanjili platu, pa sam podnela tužbu da mi se zarada vrati, ali mi je direktor tada izrekao disciplinsku meru prestanka radnog odnosa. To sam mirno podnela, ali preko šamara ne mogu i neću preći – kaže Nevena Stojanov.

Prijavljen 101 slučaj zlostavljanja dece na internetu

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, povodom Svetskog dana deteta, poručila je da je neophodno da deca budu posebno zaštićena u digitalnom okruženju, s obzirom na brojne opasnosti kojima su izložena. “Deca počinju da koriste ‘pametne’ uređaje u najranijem uzrastu, već od 4. godine života, kada još uvek nemaju sposobnost razumevanja niti selekcije sadržaja sa kojima se susreću na internetu. Zbog toga je ključno da imaju podršku i nadzor odraslih prilikom otkrivanja digitalnog sveta”, istakla je Matić, navodeći da oko 70 odsto dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta koristi ove uređaje samostalno.
Ona je iznela podatak da je u Srbiji u poslednjih godinu i po dana Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu godinu prijavljen 101 slučaj koji se odnosi na kriminalno zlostavljanje dece onlajn, dok je u svetu Interpol za sedam godina registrovao 10.000 slučajeva seksualnog zlostavljanja dece putem interneta, saopštilo je resorno ministarstvo. “Pored najtežih oblika zloupotreba, deca su izložena i štetnim sadržajima, vršnjačkom nasilju i drugim vidovima ugrožavanja i uznemiravanja na internetu, među kojima je i prekomerna upotreba. To, međutim, ne znači da im treba uvoditi zabrane, odnosno uskraćivati pravo na pozitivne potencijale digitalnih tehnologija, naročito u obrazovanju, već da je obaveza društva da ih edukuje i usmerava ka pravilnoj i bezbednoj upotrebi novih tehnologija”, rekla je Matić.
Državna sekretarka je pozvala građane, a posebno roditelje, staratelje i nastavnike, kao i decu i mlade, da se informišu i potraže savet o zaštiti na internetu u Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, besplatnim pozivom na broj telefona 19833 ili putem internet platforme www.pametnoibezbedno.gov.rs.
Svetski dan deteta obeležava se 20. novembra u celom svetu na inicijativu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 1954. godine sa ciljem da promoviše dobrobit dece, da upozori na obaveze koje društvo ima prema deci i poštovanju njihovih prava, kao i da skrene pažnju na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.

About the Author

admin