Vesti – 29.11.2018.

Danas štrajk upozorenja

Štrajk upozorenja u školama biće održan danas – u četvrtak, 29. novembra, tako što neće biti prvog časa u prepodnevnoj i poslepodnevnoj smeni najavili su u utorak na konferenciji za štampu lideri četiri prosvetna sindikata.  Nezadovoljni odlaganjem uvođenja platnih razreda i najavljenom povišicom plata od devet odsto, sva četri reprezentativna sindikata obrazovanja razmatraju i opciju da nakon štrajka upozorenja ogranizuju protest 7. decembra, a potom i da nakon toga uđu u zakonski štrajk, sa skraćenim časovima na 30 minuta.
Ostaje da se vidi koliki će biti odziv, odnosno koji je  motiv nastavnika za štrajkom pošto su sindikati tražili da nastavnici u platnim razredima budu razbacani od IX pa čak do VII platnog razreda (čitaj; nejednako plaćeni za isti rad, prim. ured.). Jasno je samo jedno da korist po zaposlene neće biti nikakva, a šteta po sindikate velika. I tako se nastavlja samourušavanje sindikata, pa vlast ne mora ništa ni da radi,  nego samo da čeka i posmatra sa strane.
Sindikati će u svakom slučaju, po starom dobrom običaju, saopštiti da je u štrajku oko 1000 škola, a škole će manje više redovno raditi. U velikim gradovima štrajka, kao i obično, neće biti čak ni sporadično, a vlast se na sve to “neće ni počešati”. A i zašto bi, budžet je skrojen i čeka se da prođe skupštinsku proceduru, a to je obzirom na  snagu pozicije i opozicije više formalna stvar, nego šansa da kilava opozicija bilo šta promeni. O snazi sindikata i uticaju na društvene tokove izlišno je i reč potrošiti. Ono što čudi je da opet ponavljaju stare greške.  Ili možda oni samo dobro rade neki drugi posao – urušavaju sindikalizam i volju sa se oni sindikalno neorganizovani (kojih je više nego onih koji su u sindikatima, prim. ured.) uopšte uključe u  neki od sindikata, koji sve ovo navodno rade u korist svojih članova i zaposlenih u “delatnosti od prioriteta”.

Poziv za 100 mladih istraživača

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je 27. novembra poziv za učešće 100 talentovanih mladih istraživača u naučnoistraživačkim projektima koje realizuju akreditovane naučnoistraživačke organizacije u tekućem ciklusu istraživanja. Pravo da učestvuju na pozivu imaju istraživači koji su prvi put upisali doktorske studije u školskoj 2018/2019 godini, a poziv će biti otvoren do 15. decembra. Ovim pozivom, kao i prethodnim Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo šalju jasnu poruku da žele da najbolji mladi istraživači ostanu u Srbiji i postižu zapažene rezultate u svojoj zemlji. Nakon osam godina u kojima nije bilo sličnih poziva Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je 1. marta objavilo Poziv za talentovane mlade istraživače – studente doktorskih akademskih studija za učešće na naučnoistraživačkim projektima.
Pravo da se prijave imali su doktorandi čija je prosečna ocena na prethodnim nivoima studija bila najmanje devet, dok je drugi uslov bio da kandidat nema više od 30 godina (rođeni 1988. godine ili kasnije). Definisanjem ovakvih uslova cilj je da se postigne izvrsnost, odnosno da se u sistem finansiranja uključe najbolji mladi istraživači. Do sada se, po ovom pozivu, na projekte koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uključilo više od 840 novih istraživača, a proces uključivanja je i dalje u toku, zbog složene procedure izbora u zvanja.
Tekst Poziva sa obrascem Prijave preuzimaju se na sajtu Ministarstva: www.mpn.gov.rs, u kojima su navedeni uslovi učešća, način prijave, kao i potrebna dokumentacija. Rok za podnošenje prijave je 14.12.2018. godine.

Osposobljeni kontrolori upravlјanja kvalitetom

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević  uručio je u ponedeljak  26. novembra sertifikte zaposlenima u tom ministarstvu koji su prošli obuke, i položili ispit za provere sistema upravlјanja kvalitetom prema standardu SRPS ISO 9001:2015. Ministar prosvete ocenio je da je cilј uvođenja sistema upravlјanja kvaliteta u poslovni sistem MPNTR da se poslovi u Ministarstvu organizuju bolјe kroz definisane procese rada što je osnova za stalno podizanje nivoa rada zaposlenih shodno usvojenim procedurama. Mislim da postoji potreba da jedan državni organ  kao što je Ministarstvo primeni standarde SRPS ISO 9001 : 2015 i tako stvori osnovu za kontinuirano unapređenje i viši nivo kvaliteta rada svih zaposlenih. Zahvalјujući sistemu kvaliteta jasno su definisani svi poslovi u ministarstvu, kao i ovlašćenja i odgovornosti, kazao je Šarčević.
Sertifikate je dobilo 18 zaposlenih, čija će odgovornost i ovlašćenje biti da sprovode redovne interne provere funkcionisanja sistema kvaliteta u ministarstvu shodno usvojenim procedurama. Prva redovna predsertifikaciona interna provera planirana je da bude sprovedena polovinom decembra, kada će proveravači primeniti stečena znanja i kompetencije  u kontroli primene  procedura shodno SRPS ISO 9001 : 2015  Očekujem da će predsertifikaciona interna provera  biti uspešno sprovedena i da će rezultati pokazati da je ministarstvo potpuno spremno za eksternu sertifikaciju i dodelu međunarodnih i domaćih sertifikata za SRPS ISO 9001:2015. Tako će MPNTR  biti prvo ministarstvo koje je implementiralo pomenute standarde i uvelo sistem kvaliteta shodno njima, rekao je Zoran Rakić, koji je u Ministarstvu prosvete zadužen za sistem upravlјanja kvalitetom. On je naveo i da se time stiču uslovi za stalno unapređenje  upravlјanja poslovnim sistemom Ministarstva. U skladu sa tim Ministarstvo je usvojilo Politiku kvaliteta koja predstavlјa krovni dokument u Sistemu upravlјanja kvalitetom.

Politika kvaliteta

Politika kvaliteta podrazumeva usaglašenost svih procesa rada sa zahtevima standarda SRPS  ISO 9001: 2015, odnosno obavezu da se uspostavi, primenjuje i održava proklamovana politiku kvaliteta. Politika kvaliteta predstavlјa dokument koji se odnosi na određene principe  kroz koje  najviše rukovodstvo transparentno želi da korisnicima usluga koje pruža kao i svim zainteresovanim stranama  saopšti svoju misiju, viziju i cilјeve kvaliteta.
Politika kvaliteta je u MPNTR uvedena kao sastavni deo poslovne strategije i zasniva se na opredelјenju Ministarstva kao organa državne uprave da zadovolјi potrebe građana i svih ostalih zainteresovanih strana po svim principima sistema menadžmenta kvalitetom. Neki od cilјeva kroz koje se ostvaruje Politika kvaliteta MPNTR su: kontinuirano povećanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima do maksimalnog u odnosu na sadržaj,  digitalizacija u sistemu obrazovanja i digitalizacija obrazovanja, povećanje obuhvata stanovništva Republike Srbije obrazovanjem na svim nivoima – od predškolskog vaspitanja i obrazovanja do podsticanja celoživotnog učenja, obezbeđivanje dostupnosti sistema obrazovanja i obuke svim kategorijama odraslog stanovništva, kao i uspostavlјanje delotvornog nacionalnog istraživačkog i inovacionog sistema  integrisanog u međunarodni istraživački prostor koji se oslanja na partnerstva u zemlјi i inostranstvu.
Uvođenjem Sistema upravlјanja kvaliteta u svoj poslovni sistem MPNTR podiže i svoj stepen društvene odgovornosti na viši nivo.

UNS: Na Filozofskom Centar za portugalski jezik

Novootvoreni Centar za portugalski jezik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu biće središte ne samo učenja jezika već i mesto širenja bogate kulture jedne lepe i zanimlјive zemlјe. Opremlјen knjigama, rečnicima i ce-deima, namenjen je studentima, ali i svima zainteresovanim za portugalsku kulturu u najširem smislu. Centar je juče svečano otvorio ambasador Portugala u Srbiji Augusto Saraiva Peišoto, istakavši veliko zadovolјstvo što je rad Centra za portugalski jezik omogućen i organizovan u multikulturalnom regionu, kakav je Vojvodina.
Zahavlјujući odličnoj, višegodišnjoj saradnji s Filozofskim fakultetom, imamo Centar za portugalski jezik, čiji je posao da omogući, kako studentima, tako i široj publici, da uče naš jezik i upoznaju se s našom bogatom kulturom i istorijom, rekao je ambasador Saraiva Peišoto u svom obraćanju rukovodstvu Fakulteta i studentima. Po njegovim rečima, tokom sledeće godine u Novom Sadu će Portugal biti prisutniji, imajući u vidu da je Novi Sad 2019. godine Omladinska prestonica Evrope, a zatim, 2021. i Evropska prestonica kulture. Tako su za naredni period, kako je najavio, planirani umetnički rezidencionalni programi, kao i gostovanja poznatih muzičara i održavanje ciklusa portugalskog filma i književnih programa u Kulturnom centru Novog Sada.
Tom prilikom je na Filozofskom fakultetu prikazan film „Žoze i Pilar“  (2010. bio u konkurenciji za Oskara) o jedinom portugalskom nobelovcu Žozeu Saramagu. Kako je ambasador primetio, činjenica da je na srpski prevedeno 20 Saramagovih knjiga ilustruje da ovde intresovanje za portugalsku umetnost i kulturu ima i tradiciju i širinu i intenzitet.
Po rečima dekanice Filozofskog fakulteta prof. dr Ivane Živančević Sekeruš, otvaranje Centra za portugalski jezik je kruna zajedničkog rada ambasade Portugala i Fakulteta. Danas slavimo dva jezika i komunikaciju dveju kultura, rekla je dekanica, podsetivši na to da je portugalski u okviru Odseka za romanistiku već dugo prisutan na Fakultetu, na kojem je tokom proteklih godina radilo više lektora za portugalski jezik, koji je tako bio dostupan svim studentima i građanstvu – mogao se studirati kao jezik po izboru, a kao treći jezik se upisuje i u diplomu. Kako je dodala, Centar za portugalski jezik je proizišao iz dugogodišnje saradnje Filozofskog fakulteta i Instituta „Kamoiš“ iz Lisabona. Taj institut, koji nosi ime čuvenog portugalskog pesnika iz 16. veka Luiša de Kamoiša, od 1992. godine otvorio je svoje istoimene kulturne centre u 40 zemalјa, kazala je Živančević Sekeruš.
Po rečima lektorke za portugalski jezik na Filozofskom fakultetu Sofije Marinjo, otvoren je veoma važan prostor, koji garantuje budućnost portugalskog jezika u Novom Sadu. Baza nam jeste Filozofski fakultet, a sada ćemo našim aktivnostima obuhvatiti ceo grad, izaći ćemo iz učionica i predstaviti se široj publici, rekla Sofija Marinjo, istakavši da je i to bitno za buduće odnose dveju zemalјa, uputivši poziv svim studentima da dođu i upoznaju se s mogućnostima novootvorenog prostora Centra za portugalski jezik.
Na svečanom otvaranju, na portugalskom i srpskom jeziku, studenti su kazivali stihove velikih portugalski pesnika Kamoiša i Fernanada Pesoe.

Novosađankama nagrada za najbolju biznis ideju u oblasti hrane

Osim u sportu, imamo šampione i u drugim oblastima. U organizaciji Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju, drugu nagradu za najbolju biznis ideju u oblasti hrane osvojio je novosadski Feđus tim. Feđus tim na tom prestižnom takmičenju činile su naučnice sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta, doktorke Marija Lesjak, Nataša Simin i Ivana Beara, kao i preduzetnica Bojana Mumović Peruško.          https://www.youtube.com/watch?v=hUYpka2hL6c

Zakon o Sremskim Karlovcima početkom naredne godine

Državna sekretarka Ministarstva prosvete Ana Langović izjavila je u ponedeljak da novi Zakon o Sremskim Karlovcima, koji bi mogao biti usvojen početkom naredne godine, predviđa, osim utvrđivanja uslova za obnovu kulturno-istorijskog nasleđa koji Karlovce stavlja na važnu turističku i kulturnu mapu, da taj grad postane i univerzitetski centar Srbije. Inicijativa Ministarstva prosvete da se formira akademski centar s najboljim studijskim programima svih fakulteta, a sve u cilju privlačenja stranih studenata,dobila je podršku Vlade Srbiji, formirana je radna grupa koja treba da radi na izradi zakona, odnosno donošenju novog. “Stari zakon o Sremskim Karlovcima menjamo jer je bio usmeren samo na kulturno nasleđe, koje je jako bitno kada govorimo o Sremskim Karlovcima. Međutim, novim zakonom mi ćemo sagledati sva tri aspekta koja su važna – kulturni, turistički, obrazovni”, rekla je Langovićeva za Tanjug.
Ona je naglasila da su važni i razvoj turizma i kulturno nasleđe, ali i obrazovanje. S najboljim studijskim programima svih univerziteta Srbije, Sremski Karlovci bi ličili na nemački Hajdelberg ili mađarski Pečuj. “Sremski Karlovci treba da budu jedan novi univerzitetski centar gde ćemo promovisati najbolje studijske programe i gde će će nam dolaziti i inostrani studenti. To je nastavak jednog projekta koji smo već počeli, a to je internacionalizacija, odnosno privlačenje stranih studenata”, naglasila je Ana Langović.
Predavači bi bili najbolji domaći i strani profesori, a Srbija za realizaciju tog projekta ima veliku logističku podršku nemačke pokrajine Baden-Virtemberg. Planirano je da novi univerzitetski centar nikne na prostoru, čiji veći deo od 10.000 kvadratnih metara pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Blagoslov za otvaranje univerzitetskog centra stigao je i od patrijarha Irineja, a deo programa biće posvećen pravoslavlju. Radnu grupu koja radi na izradi novog zakona o Sremskim Karlovcima čine predstavnici tri ministarstva – prosvete, trgovine i kulture, a projektom rukovodi ministar prosvete Mladen Šarčević. “Prvi sastanak radne grupe je već održan. Napravila smo dinamiku aktivnosti koje slede. Zakon o Sremskim Karlovcima možemo očekivati da bude usvojen početkom naredne godine. To će biti osnova za sve dalje aktivnosti koje ćemo imati”, rekla je Langovićeva. Ona kaže da tek predstoji razgovor sa predstavnicima SPC na koji način će biti uspostavljena saradnja, šta od objekata može da se koristi, gde je neophodna adaptacija i sve što sledi sa donošenjem novog zakona.

Sremska Mitrovica: Učenici zainteresovani za drvoprerađivačku oblast

Od ove godine povećan je broj upisanih učenika u smerove srednjeg dualnog obrazovanja u Sremskoj Mitrovici, a u drvoprerađivačkoj oblasti. Taj kadar školuje se u Prehrambeno-šumarskoj i hemijskoj školi, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, upravo je to deficitarno zanimanje. https://www.youtube.com/watch?v=h1BmiAuam4w

Osnovno obrazovanje za nezaposlene u Somboru i Kuli

Nacionalna služba za zapošlјavanje, filijala Sombor, započela je nove cikluse funkcionalnog osnovnog obrazovanja u koje je uklјučeno 45 nezaposlenih lica sa ovog područja. Ove školske godine u program funkcionalnog osnovnog obrazovanja, koji se realizuje u saradnji sa školama verifikovanim od strane Ministarstva prosvete odnosno sa Školom za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru i sa OŠ „Petefi brigada” u Kuli, uklјučeno je 45 nezaposlenih. Od tog broja 12 nezaposlenih je iz Kule, a 33 iz Sombora.  Najviše polaznika ima treći ciklus – 22 , i oni završavaju sedmi i osmi razred osnovne škole. U drugom ciklusu je 16 polaznika i oni završavaju 5. i 6. razred, dok je sedmoro polaznika u prvom ciklusu, koji podrazumeva uklјučivanje u prva četiri razreda osnovne škole.
Nakon završetka osnovne škole nezaposleni stiču mogućnost uklјučivanja u obuke u cilјu sticanja kompetencija za obavlјanje jednostavnih poslova. NSZ snosi troškove udžbenika i isplaćuje troškove prevoza polaznika. Cilј funkcionalnog obrazovanja odraslih je unapređenje kvaliteta radne snage i podizanje kompetentnosti i zapošlјivosti nezaposlenih lica bez osnovog obrazovanja i kvalifikacija.

Prokuplјe: Đaci prodavali zimnicu za ekskurziju drugarima

Učenici jednog razreda u Osnovnoj školi „Ratko Pavlović – Ćićko” u Prokuplјu pomogli su drugarima iz razreda, blizancima Sofiji i Stevanu da odu na ekskurziju osmog razreda, tako što su prodavali zimnicu na jednoj tezgi. Razredni starešina odelјenja osmo-tri Milka Tošić umesila je dve tepsije pite, koju su takođe prodate u humanitarne svrhe. „U razredu kome sam ja razredni starešina ima najviše učenika slabijeg imovnog stanja, odnosno čak njih 17 dobija besplatne udžbenike. Veći problemi nastanu kada ta dobra deca, dobri đaci, žele da idu na ekskurziju ali njihovi roditelјi to ne mogu da im priušte”, rekla je Tošić novinarima, prenosi Beta. Učenici su prikupili 9.200 dinara, a škola će dodati 3.000 dinara, što će biti dovolјno za odlazak blizanaca na ekskurziju.

Vremeplov: Umro prota Mateja

Na današnji dan 29. novembra  1854. umro je srpski diplomata i vojvoda prota Mateja Nenadović, predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve srpske vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji i učestvovao u borbama, a pregovarajući s Turcima i Rusijom uspostavio je prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Njegovi “Memoari”, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

Vremeplov:  II zasedanje AVNOJ-a

Na Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije održanom 29. novembra 1943.  u Jajcu, to veće je konstituisano kao vrhovno zakonodavno i izvršno predstavničko telo i ustanovljen je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije. Doneta je odluka o federativnom uređenju države, a kraljevskoj vladi u izbeglištvu zabranjen je povratak u zemlju.

Vremeplov: Rođen Dušan Radović

Na današnji dan 29. novembra 1922 godine rođen je srpski književnik Dušan Radović, dečji pisac i novinar. Radio je u listovima “Zmaj”, “Pionir”, “Kekec” i “Poletarac” i bio urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po radio emisiji Studija B “Beograde, dobro jutro”, kojom je od 1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću. Dela: zbirke pesama “Poštovana deco”, “Smešne reči”, “Vukova azbuka”, “Pričam ti priču”, “Ponedeljak”, “Utorak”, “Sreda, “Četvrtak”, dramska dela “Kapetan Džon Piplfoks”, “Tužibaba”, “Če” (s Matijom Bećkovićem), aforizmi “Beograde, dobro jutro”, TV serija “Na slovo, na slovo”.

Vremeplov: Rođen Mladen Srbinović

Mladen Srbinović, akademik, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka rođen je na današnji dan 29. novembra 1925. godine. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabaković, Kosta Hakman, Ljubica Cuca Sokić. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

Vremeplov: Kadinjača

Na brdu Kadinjača kod Užica  u Drugom svetskom ratu izginuo je 29. novembra  1941. Radnički bataljon štiteći glavninu partizanskih snaga. Nemačke jedinice su, uz podršku avijacije, prešle Kadinjaču tek posle pogibije 180 partizana s komandantom Dušanom Jerkovićem. Bio je to kraj Užičke republike, osnovane krajem septembra 1941, prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi. 

Vremeplov:  Umro Živojin Pavlović

Na današnji dan 29. novembra 1998. Godine u Beogradu je u 66. godini umro Živojin Pavlović, jedan od najznačajnijih srpskih filmskih reditelja i književnika “nove srpske proze”. Njegov film “Dezerter” (1992), prvo je filmsko delo koje govori o tragediji rata na prostoru bivše SFR Jugoslavije.

Vremeplov: Umro Belini

Na današnji dan 29. novembra 1516. umro je italijanski slikar Đovani Belini, jedan od tvoraca venecijanske škole. Bio je učitelj Đorđonea i Ticijana.

Vremeplov: Umrla Marija Terezija

Austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija umrla je 29. novembra  1780. godine. Tokom vladavine od 1740. sprovodila je reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i centralizaciju i germanizaciju. Da bi osigurala osporavani presto, vodila je rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748, u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II preoteo Šleziju.

Vremeplov: Umro Filip Lepi

Na današnji dan 29. novembra 1314. umro je francuski kralj Filip IV Lepi, koji je 1306. proterao Jevreje iz Francuske i konfiskovao njihovu imovinu. Tokom sukoba sa papom Bonifacijem VIII sazvao je 1302. Skupštinu triju staleža – sveštenstva, plemstva i građanstva, prvi put u istoriji Francuske, a nakon papine smrti, sporazumeo se s novim papom Klementom V, Francuzom, da se papsko sedište premesti u Avinjon.

Saradnja Koordinacionog tela i Fondacije „Tijana Jurić“

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović u ponedeljak  je sa osnivačem Fondacije „Tijana Jurić“ Igorom Jurićem, potpisala Memorandum o saradnji između Koordinacionog tela i Fondacije. Mihajlović je istakla da treba mnogo veću pažnju posvetiti devojčicama kako bi bile bolje edukovane, sigurnije i zaštićenije, saopšteno je iz njenog kabineta. „Kao Koordinaciono telo bićemo podrška, ali ćemo uključiti i međunarodne partnere koji se bave ovim temama. Jer mnogo smo jači kad radimo zajedno“, rekla je Mihajlović.
Otac tragično nastradale Tijne Jurić čije ime nosi Fondacija, zahvalio se potpredsednici Vlade i timu za rodnu ravnopravnost, navodeći da je današnji dan izuzetno važan za Fondaciju koja je za 2019. godinu među prioritetne teme postavila i zaštitu devojčica od seksualnog zlostavljanja i nasilja. „Iskustva fondacije govore da su devojčice mnogo ugroženije, i u realnosti i na internetu, jer ne umeju da prepoznaju kada se seksualno zlostavljanje desi, a potom nemaju hrabrosti da se nekome povere i zatraže zaštitu“, rekao je Jurić i ocenio da će zajedničkim radom na konkretnim projektima devojčice biti sigurnije i bezbednije.

Neprimereni  sadržaji dostupni maloletnicima

Rijaliti programi i scene nasilja i vulgarnosti na televizijama, otvorenost interneta i dostupnost društvenih mreža, kao i uznemirujući sadržaji u štampi, mogu imati veoma negativan uticaj na razvoj dece, slažu se stručnjaci u svakom delu planete već godinama. Brojni propisi su usvojeni na nacionalnom i globalnom nivou kako bi se zaštitila deca od takvih sadržaja, ali čini se da mediji ne mare mnogo zbog toga. U skladu sa evropskim standardima u Srbiji su doneti zakoni koji se bave ovom oblašću, kao što su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, koji se oslanja upravo na Direktivu Evropske unije o audiovizuelnim medijskim uslugama. Ovu oblast regulišu i različiti podzakonski akti, kao i medijski kodeksi.
Uprkos tome, kako se navodi u poslednjem izveštaju Regulatornog tela za elektronske medije (REM), u periodu od 2014. do 2017. godine ovo telo izreklo je ukupno 18 mera protiv elektronskih medija u Srbiji. Najčešće, mere su izricane nacionalnoj televiziji Hepi – ukupno deset. Pinku je izrečeno pet mera, a Prvoj tri. Velika većina izrečenih mera, podsećaju nas u REM-u, odnosila se na nepoštovanje propisa koji se tiču zaštite maloletnika. „Nacionalna Hepi TV i Pink najčešće su upozoravane, odnosno opominjane, zbog kršenja zakonskih odredbi – osam, odnosno pet puta“, navodi se u izveštaju REM-a.
Udruženje novinara Srbije i UNICEF sproveli su analizu medijskih programa 2013. godine i došli su do sličnih zaključaka. Televizije u Srbiji, prema njihovom nalazu, ne pridržavaju se označavanja programa koji nisu preporučljivi za decu, a kod svih televizija, uključujući i javni servis, uočeno je bilo da postoji praksa da se programi koji nisu preporučljivi za decu mlađu od 16 godina, uglavnom serijski program, repriziraju u dnevnim terminima.
Za TV Pink, ocenjeno je u ovoj analizi, karakteristično je emitovanje najvećeg broja rijaliti formata, koji su često prikazivani u dnevnom terminu iako neki od njih nisu primereni za celodnevno emitovanje. Na još jedan problem ukazuje i najnovije istraživanje Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) koje otkriva da čak i u malobrojnim medijskim sadržajima koji se primarno odnose na decu dominiraju teme sa negativnom konotacijom. Tako su zlostavljanje dece, nasilje, narkomanija i nesreće povod ili centralna tema u čak 56 odsto priloga koje objave televizije sa nacionalnom frekvencijom i dnevna štampa u našoj zemlji, što ukazuje i na zanemarivanje afirmativnih priča koji bi imali pozitivan uticaj na samu decu.

Rijaliti programi izrazito štetni po decu

Stručnjaci su jednoglasni – deca se nalaze pod posebnim uticajem medija koji kod njih mogu izazvati i dugoročne posledice. Ukoliko su deca izložena neprimerenim medijskim sadržajima, to može uticati  potpuno negativno na njihov psiho-socijalni razvoj. „Rijaliti programi kao najdrastičniji primer promocije moralno vrlo upitnih vrednosti, u tom smislu, posebno su problematični za decu. Poruke koje se kroz takve programe šalju promovišu brz način sticanja bogatstva i popularnosti, vrlo često i verbalno i fizičko nasilje kao prihvatljiv način komunikacije, ističu da je u redu mesecima ne učiniti nikakav profesionalni napor i za to biti nagrađen i posebno daju legitimitet voajerisanju i želji da se zaviti u tuđi intimni život. Imajući sve to u vidu, posledice dugotrajnog konzumiranja rijaliti programa mogu biti vidljive i kod odraslih“, ocenjuje Bojana Selaković, članica Upravnog odbora Udruženja Roditelj.
Dodatno otežavajuća okolnost za današnju medijsku publiku, pa i decu, kako dodaje, jeste prelivanje sadržaja u različite forme medija. Sve ono što se desi u živom prenosu rijaliti programa na nacionalnoj TV stanici, praktično odmah postaje dostupno na internetu i komentarisano na društvenom mrežama i naslovnicama dnevne štampe. „Onaj ko ne prati televizijski prenos, vrlo teško će se izolovati od informacija iz aktuelnih rijaliti programa ako koristi internet ili kupuje bilo šta na kioscima. U strahovitoj trci za održivost i publiku, sami mediji nisu preterano zainteresovani za zaštitu dece od neprimerenih sadržaja. Zato je najveća odgovornost na roditeljima da najpre svojim primerom deci ukažu na neprimerene medijske sadržaje, a onda i pomognu da izgrade kritičku svest o svemu što se kroz medije plasira“, naglašava naša sagovornica iz Udruženja Roditelj.

Označavanje TV programa i uloga roditelja

Na internetu i u štampi za sada je teško upozoriti na sadržaj koji nije prilagođen deci, ali zato barem na televizijama postoji sistem označavanja TV programa koji može štetiti deci i koji počiva na podeli odgovornosti između regulatora, medija i roditelja, odnosno dečijih staratelja. Starosna oznaka koja je zvučno najavljena i vidljiva na ekranu treba da bude upozorenje i dobra smernica za odabir TV sadržaja za gledanje. Na osnovu informacija koje imamo treba da odlučimo da li je bezbedno ostaviti dete pred TV ekranom, odlučiti se za zajedničko gledanje radi eventualnih objašnjenja ili prebaciti kanal, ugasiti televizor, jer sa radi o programu koji nikako nije namenjen našem detetu, navodi se u analizi UNS-a i UNICEF-a.
Obaveza medija je i da se najava programa koji nosi starosnu oznaku objavljuje isključivo u vreme dozvoljeno za emitovanje tog programa. TV program sa oznakom 12 može se emitovati u vreme kada se očekuje da deca prate program uz roditelje, sadržaj sa oznakom 16 može se emitovati samo između 22 sata i 6 ujutro, a onaj sa oznakom 18 može se emitovati samo između 23 sata i 6 ujutro. Oznake treba da su prisutne sve vreme trajanja programa.
Razvojni psiholog Nada Korać je, tokom kampanje koju su ovim povodom realizovali REM, UNS i UNICEF pre dve godine, rekla da nije dovoljno da roditelj kada vidi oznaku da program nije preporučljiv deci mlađoj od 12 godina jednostavno kaže – nemoj ovo da gledaš. „Roditelj treba više da bude aktivan, ne da samo kaže ovaj program ne smeš da gledaš. Oznaka treba da bude povod za dijalog, a ne da roditelji igraju ulogu saobraćajca pa kada vide crveno svetlo kažu da ne sme da se prelazi ulica. Roditelji oznake treba da koriste kao povod za dijalog sa detetom u kojem će i saznati nešto o detetu i detetu pružiti podršku u potencijalno traumatičnoj situaciji“, ocenila je tada Korać.

Koji medijski sadržaji stimulišu razvoj dece?

Jedan od predloga stručnjaka jeste i da deci, za početak, ne treba dozvoliti da gledaju TV uveče pred spavanje. Najpre, kako kaže pedagoškinja Jelena Holcer, sadržaji koji su u večernjim terminima su uglavnom prilagođeni odraslima, a neretko su previše stresni i za odrasle kojima su namenjeni. „Sadržaji koje upijamo pred san se utiskuju i utiču ne samo na kvalitet spavanja već i na našu opštu percepciju. Zato se za decu pred spavanje uvek preporučuju lagani sadržaji i rituali sa roditeljima, kao što su zajedničko pričanje priča ili čitanje bajki“, savetuje Holcer. Ona dodaje da je dokazano da deca koja su gledala dečje obrazovne emisije bolje čitaju i imaju razvijenije verbalne veštine od dece koja gledaju samo crtane filmove i programe za odrasle.
„Kako ne traži nikakvu mentalnu aktivnost, TV može delovati kao ublaživač stresa, kako za odrasle, tako i za decu. Upravo zato, za decu su preporučljivi dokumentarni naučni programi, ekranizovane bajke, emisije o životinjskom i biljnom svetu. Sa druge strane, deca ne bi smela da gledaju informativne emisije (vesti, dnevnik) jer nemaju iskustva i znanja koja imaju odrasli pa je ono što čuju za njih zbunjujuće i zastrašujuće, kao ni akcione, filmove naučne fantastike ili horor filmove. Najveći rizik od preteranog gledanja TV je kada se izgubi selektivnost u izboru  sadržaja, a TV postane važan gotovo kao da je član porodice“, upozorava naša sagovornica.
Kroz različite analize, postojale su preporuke da u sistemu označavanja poseban značaj ima oznaka UR (učešće roditelja), koja roditeljima otvara značajne mogućnosti za stav i intervenciju primerenu osobenostima i potrebama sopstvenog deteta. Ova oznaka trebalo bi da sugeriše zajedničko gledanje televizije i razgovor o onome što se gledalo jer tako detetu može pomoći da to bolje razume, a roditeljima može otvoriti dodatna vrata u njegov svet. Elektronski mediji, ipak, ovu preporuku još nisu počeli da primenjuju. 

Šta možete očekivati u programu sa oznakom 12?

Povremeno prikazivanje umerenog nasilja i posledica nasilja. Izuzetno kratko prikazivanje teškog nasilja i njegovih posledica, ako je opravdano obrazovnim ciljem. Nagoveštaj seksualnog nasilja. Nago ljudsko telo, bez seksualnih konotacija. Povremeno i diskretno prikazanu seksualnost. Zastrašujuće scene, bez naglašavanja i učestalog prikazivanja. Prikazivanje pušenja i zloupotrebe opojnih droga i alkohola, ali ne učestalo, niti prikazano na zabavan način. Opasno ponašanje, ali bez detaljnog prikazivanja i davanja pozitivne konotacije. Diskriminatorske postupke ne sme da prati pozitivan stav. Umereno nepristojno ponašanje.

Šta možete očekivati u programu sa oznakom 16?

Detaljno prikazano teško nasilje i njegove posledice. Seksualno nasilje u manjem obimu. Nago telo, bez detaljnog prikazivanja, u seksualnom kontekstu. Zastrašujuće scene, intezivne i učestale. Zloupotreba droge, alkohola, pušenje, učestalo prikazani, ali bez pozitivnog stava prema takvom ponašanju. Opasno ponašanje detaljno prikazano, bez stavljanja u pozitivni kontekst. Diskriminatorski postupci uz nasilje, ali uz negativan stav uzimajući celokupan programski sadržaj. Učestalost veoma nepristojnog ponašanja.

Šta možete očekivati u programu sa oznakom 18?

Detaljno prikazano teško nasilje i njegove zastrašujuće posledice. Seksualno nasilje, patnje žrtve. Detaljno prikazivanje seksualnosti, erotskih sadržaja. Veoma detaljno i intenzivno prisustvo zastrašujućih scena, zloupotrebe droga, alkohola, bez izraženog negativnog stava prema takvom ponašanju. Detaljno prikazivanje opasnog i diskriminatornog ponašanja, bez otklona da se radi o negativnom ponašanju. Prikazivanje najgrubljeg nepristojnog ponašanja, uz moguću agresiju i uvredu drugih.

Vršac: Novembar u znaku prevencije bolesti zavisnosti od droga

U okviru koordinisane akcije Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete u saradnji sa nadležnim zavodima za javno zdravlje, pokrenuta je akcija na državnom nivou primarne prevencije bolesti zavisnosti od droga. Tokom novembra meseca u osnovnim i srednjim školama koje se nalaze na teritoriji Opštine Vršac održavana su predavanja na temu “Škola da, droga ne”.

About the Author

admin