03.12.2018.

Štrajk kad mu vreme nije

Vladimir Adžić, član Unije izjavio je za “Danas” da je “u štrajku upozorenja 29. novembra učestvovalo oko 500 škola, članica Unije sindikata prosvetnih radnika, od ukupno 760 i da se u 138 obrazovnih ustanova se nije štrajkovalo”. “Odziv članica Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) je bio polovičan, jer su se pozivu na štrajk odazvali zaposleni u 325 škola, od 620 koliko ima taj sindikat”, rekla je predsednica SOS-a Valentina Ilić. Ako se uzme da je “štrajka” bilo i u školama u kojima članstvo imaju SRPS i “Nezavisnost”, doći ćemo opet do (naduvane) cifre od preko/oko 1000 škola, odnosno da sada već čuvene ali i profanisane cifre “1000 škola u štrajku”. Uostalo nismo li to (1000 škola) najavili unapred, pošto su se šacometrijske metode u brojanju škola u kojima je bar poneko “štrajkovao” udomaćile, pa u njih ne veruju ni oni koji ih (olako) u javnosti iznose.
Iako se Ministarstvo prosvete  nije oglašavalo sa podacima o broju škola u kojima nije bilo prvog časa u četvrtak, svima koji prate stanje u prosveti bilo je jasno i da je ovaj “štrajk” više nego omanuo.
Predsednica SOS Valentina Ilić demantovala je izjavu bivšeg predsednika tog sindikata Branislava Pavlovića, koji je za “Danas” rekao da je ranije najavljena povišica od 14 odsto bila planirana samo za profesore sa sedmim stepenom stručnosti. “Ministri prosvete i finansija su u medijima i na sastancima sa sindikatima izjavljivali da će svi zaposleni u prosveti dobiti povišicu plata od 14,6 odsto, kao i da će povećanje za prosvetne radnike biti veće nego za ostale delatnosti. Ovde se radi o izneverenim dogovorima i obećanjima koja su dali najodgovorniji ministri u Vladi i zbog kojih su reprezentativni sindikati u obrazovanju organizovali štrajk upozorenja”, ističe Ilić. Povodom Pavlovićeve ocene da bi nastup sindikata obrazovanja bio uspešniji da su sarađivali sa sindikatima zdravstva, Ilić je poručila da te saradnje nije bilo ni u prethodnom periodu.

I NSPRV nezadovoljan načinom organizovanja protesta

U Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV), koji je osnivač i kolektivni član  Sindikata radnika u prosveti Srbije, smatraju da prosvetni radnici itekako imaju razloga za štrajkove i proteste, ali ne na ovakav način. „Ovakvi štrajkovi, organizovani na brzinu, ne daju nikakav rezultat. Na ovaj način će jedino „lideri“, bez trunke samokritike i lične odgovornosti, krivicu za neuspeh prebaciti na državu i na članstvo koje nije spremno da ih sledi. Svesno ili nesvesno, ovi pojedinci, dodatno uništavaju i ovo što je od sindikata preostalo. Najgore što se sada može desiti jeste da članovi počnu da napuštaju sindikate umesto da ih popravljaju ili menjaju“, navodi se u saopštenju NSPRV.
Oni pitaju „šta znači štrajk upozorenja posle štrajkova koji su obeležili prethodna tri meseca“ i „šta znači zahtev za veće izdvajanje kada je budžet već u Skupštini Srbije“. „Vreme je da naučimo da se štrajkovi ne vode svakih pet dana već samo onda kada su pripremljeni. Način na koji sada sindikati deluju dovešće samo do njihovog urušavanja, što je ujedno i cilj vlasti“, poručuju iz NSPRV.

Srpski studenti na univerzitetu koji objavljuje Šangajsku listu

Kineski Univerzitet Đao Tong iz Šangaja, koji svake godine objavljuje najprestižnije rangiranje svetskih visokoškolskih ustanova, Šangajsku listu, uspostaviće saradnju sa univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji u oblasti visokog obrazovanja, koji je planiran za utorak, 4. decembar u Beogradu, studenti iz Srbije dobiće priliku da pohađaju nastavu na Univerzitetu Đao Tong, kao i da njihove kolege iz Kine znanje stiču na studijskim programima na tri srpska univerziteta, navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, obostrana razmena studenata, kako je predviđeno, pre svega se odnosi na studijske programe osnovnih i master studija iz oblasti matematike, fizike, poljoprivrede i menadžmenta, uz mogućnost proširivanja saradnje i na druge akademske oblasti u budućnosti. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja potvrdilo je inicijativu za zaključivanje Sporazuma o saradnji u oblasti visokog obrazovanja između visokoškolskih ustanova dveju država, jer je cilj da se uspostavi i unapredi saradnja u oblasti visokog obrazovanja između Srbije i NR Kine.
Univerzitet Đao Tong u Šangaju, osnovan 1896. godine, jedan je od najprestižnijih visokoškolskih ustanova u NR Kini i visoko je pozicioniran na svetskim rang listama univerziteta. Taj univerzitet sprovodi akademske programe i na engleskom jeziku, uključujući i zajedničke studijske programe u saradnji sa eminentnim univerzitetima iz Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

Šarčević sa ambasadorom Burkine Faso

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ambasador Burkine Faso Djudone Kere razgovarali su 29. novembra o saradnji dve države u oblasti prosvete i nauke. Oni su se saglasili da su najbolјi ambasadori neke zemlјe upravo studenti iz inostranstva koji u toj zemlјi stiču znanje i da će dobre bilateralne odnose Srbije i Burkine Faso još više unaprediti potpisivanje Sporazuma o saradnji u oblasti prosvete.
Ministar Šarčević je istakao da je kvalitet obrazovanja u Srbiji i dalјe na veoma visokom nivou, kao u periodu kada je u Jugoslaviji učilo mnogo studenata iz nesvrstanih zemalјa, poput Burkine Faso. Srbija je u drugoj godini reforme obrazovanja svih nivoa. Nalazimo se u završnoj fazi dualnog obrazovanja u srednjem, gde smo napravili originalni model na osnovu iskustva iz Nemačke, Austrije i Švajcarske. Intenzivno uvodimo digitalne modele u obrazovanju, radimo na mreži koja povezuje sve ustanove, opremamo škole digitalnim tablama, računarima i tabletima, obučavamo nastavnike, rekao je Šarčević. On je ukazao na činjenicu da je Srbija pre dve godine uvela informatiku i programiranje kao obavezan predmet za učenike petog razreda, za šta je pohvalјena na ovogodišnjoj Ministarskoj konferenciji u Parizu. Implementirali smo program za nadarene učenike za informatiku, svake godine uvećavamo kvote za upis studenata na IT fakultete, promenili smo Zakon o udžbenicima kako bismo uveli i digitalne udžbenike, tokom ove dve godine uveli smo i elektronske dnevnike, a do sredine 2019. završićemo Jedinstveni informacioni sistem u prosveti, rekao je Šarčević. Kako je podvukao Srbija reformu obrazovanja sprovodi bez velikog novca, iako su susedne zemlјe za svoje reforme potrošile i više novca i više vremena.
Dve strane su se saglasile da, nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji, bude formirana zajednička ekspertska grupa koja će utvrditi potrebe obrazovnog sistema Burkine Faso. Dogovoreno je i da se kroz Projekat „Svet u Srbiji“ studentima Burkine Faso omoguće stipendije za sve nivoe studija na fakultetima Univerziteta u Beogradu.

Delegacija Ministarstva prosvete boravila u Strazburu

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za, vrednovanje kvaliteta, obrazovanja i vaspitanja učestvovali su  28, novembra 2018 u Savetu Evrope u Strazburu na sastanku donosioca odluka sistema obrazovanja u Republici Srbiji i tima za  koordinaciju projekta „Podsticanje demokratske kulture u školama“ (HF 27) . Učesnici sastanka razmenili su informacije o dostignućima tog projekta, rezultatima na školskom nivou i efektima na sistemskom nivou.  Programski menadžer u Savetu Evrope Vesna Atanasova predstavila je sa svojim timom sledeće korake koji proizilaze iz strateških preporuka koje su dobijene od konsultanta. Projekat „Podsticanje demokratske kulture u školama“ jedan je od  važnih projekata koji ne menjaju samo školsku praksu, već predstavlјaju deo promena obrazovnih politika na sistemskom nivou.
Delegaciju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predvodila je državni sekretar Anamarija Viček.

Produžen projektni ciklus za naučno-istraživačke projekte

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 29. novembra 2018. godine, odlučila da se tekući projektni ciklus za naučno-istraživačke projekte produži i u 2019. godini. Produženje tekućeg ciklusa istraživanja usklađeno je sa predloženim Zakonom o Fondu za nauku Republike Srbije koji je na usvajanju u Narodnoj skupštini i Zakonom o nauci i istraživanjima za koji će javna rasprava započeti 3. decembra 2018.godine.

Osam preduzeća nagrađeno zelenim inovacionim vaučerima

Program zelenih inovacionih vaučera obeležio je 29. novembra na svečanosti u Beogradu prvu godinu postojanja, a tom prilikom osam domaćih preduzeća  nagrađeno je sa ukupno 135.000 evra za zelene investicije. Državni sekretar u Ministarstvu za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Viktor Nedović istakao je da Srbija ulaže velike napore u jačanju inovacionih kapaciteta srpske privrede kroz jačanje veze nauke i privrede.
Ministarsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kroz Fond za inovacionu delatnost, nastoji da ojača saradnju kako bi inovacioni potencijal u Srbiji bio u funkciji razvoja. Time ne samo da unapređujemo inovativne kapacitete pojedinačnih preduzeća, već  značajno doprinosimo jačanju konkurentnosti naše privrede, kazao je Nedović. On je naveo da su krajem 2017. godine pokrenuti Inovacioni vaučeri koji predstavlјaju finansijski podsticaj malim i srednjim preduzećima koja žele da u saradnji sa naučnoistraživačkim organizacijama unaprede svoje inovativne kapacitete i postanu konkurentnija na tržištu.
Nedović je kazao i da je Fond za inovacionu delatnost  dodelio više od 200 inovacionih vaučera za 180 malih i srednjih preduzeća u iznosu od 130 miliona dinara, a da je za pružanje usluga angažovano više od 60 naučno-istraživačkih organizacija. Malim i srednjim preduzećima na raspolaganju je finnansijski podsticaj od 800.000 dinara za jedan, odnosno 1 200.00 dinara za dva inovaciona vaučera da uz angažovanje javne naučnoistraživačke organizacije reše svoje tehničke/tehnološke probleme sa kojim se preduzeća susreću u svom poslovanju, kazao je Nedović. On je ponovio da bez jake veze nauke i privrede nema društvenog napretka i da zbog toga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja želi da približi inovacije tržištu, što podrazumeva i kontinuirana ulaganja u programe podrške inovacijama.
O značaju programa zelenih inovacionih vaučera i saradnji privrede i nauke koja se na ovaj način podržava govorili su i pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović, pomoćnica ministra privrede Katarina Obradović Jovanović i direktorka EBRD-a za zapadni Balkan Žužana Hargitai. Program zelenih inovacionih vaučera pokrenut je pre godinu dana u Srbiji kako bi se promovisale zelene tehnologije i resursna efikasnost kao klјučnih elemenata za tranziciju prema zelenoj privredi. Program implementira EBRD, finansira Austrijski DRIVE (Delivering Resours Efišensy Investments) program i podržava Centralno-evropska inicijativa (CEI) iz Italije.
EBRD je pokrenuo novu fazu programa koji će podržati projekte sa većim potencijalom za povećanje resursne efikasnosti i povećao vrednost vaučera koji dodelјuje na 50.000 evra. Prijave za mega vaučere otvorene su od 29. novembra, a zainteresovana preduzeća u saradnji sa istraživačko-razvojnim organizacijama se mogu prijaviti na http://inovacionivauceri.ebrd.rs.

Škola u Starim Banovcima obeležila 260 godina od osnivanja

Jedna od najstarijih osnovnih škola u Sremu 1. decembra obeležila je 260 godina od osnivanja. U pitanju je Osnovna škola “Slobodan Savković” u Starim Banovcima koji je ovaj značajan jubilej obeležila svečanom akademijom u Domu kulture kojoj su, između ostalog prisustvovali narodna poslanica Ljibuška Lakatoš, predstavnici resornog pokrajinskog sekretarijata, nadležne Školske uprave i opštine Stara Pazova.  Osnovna škola u Starim Banovcima osnovana je 1758. godine, a prvi učitelj koji je učio banovačke đake bio je Lazar Mijatov. Škola sa tradicijom dugom više od dva i po veka nosi naziv po Slobodanu Savkoviću. Upravo tri značajna jubileja: 260 godina od osnivanja škole, dva veka od Vukovog prvog Srpskog rečnika i 100 godina od završetka Prvog svetskog rata bili su povod da se učenici upuste u celovečernji program, a svečana akademija održana u Domu kulture podsetila je prisutne na tradiciju ove obrazovne ustanove.  Posebnu ulogu kada se govori o jednoj od najstarijih škola u ovom delu Srema imala je i ima crkva što svedoči i retrospektivna izložba posvećena jubileju škole.  Ova škola danas broji preko 550 učenika i rečima onih oji rade sa njima svake godine se beleži porast učenika što je samo dokaz da pored tradicije ova škola ima i kvalitet.

Studenti sa Kosova i Metohije: Evropo, sa reči na dela

Studenti prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici održali su 29. novembra veliki miran protest pod sloganom “Evropo, sa reči na dela!”.  https://www.youtube.com/watch?v=BQVSjhown8o  https://www.youtube.com/watch?v=puwvrPOpjSg

Podrška studenata UNS-a kolegama na Kosovu

Studentske organizacije Univerziteta u Novom Sadu uputile su 30. novembra pismo podrške kolegama na Kosovu i Metohiji, ističući da su iz njih dok se mirno i dostojanstveno bore za osnovna ljudska i građanska prava Srba. “U ovim teškim danima dok se mirno i dostojanstveno borite za osnovna ljudska i građanska prava Srba i svih ugroženih nerazumnim potezima takozvane Vlade takozvanog Kosova, kao i za ispunjenje svojih studentskih prava, nastavnih i vannastavnih aktivnosti po predviđenim planovima i programima, vaše kolege, studenti Univerziteta u Novom Sadu, rukovodstvo i zaposleni Studentskog centra Novi Sad pružaju vam punu podršku i poručujemo vam da smo uz vas”, kaže se u poruci.
Pismo podrške studentima, rukovodstvu i zaposlenima u Studentskom centru Kosovska Mitrovica, zajednički su uputili Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu, Ustanova studentskog standarda – Studentski centar Novi Sad Studentske organizacije Univerziteta u Novom Sadu.

Od 10. decembra .RS domen će “govoriti” čak 13 jezika

Od 10. decembra .RS domen će “govoriti” čak 13 jezika i omogućiti upotrebu 67 latiničkih slova, pa nazivi domena, između ostalog, više neće morati da se pišu “ošišanom latinicom”, saopštio je Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Registrantima postojećih .RS domena će od tog datuma biti omogućena registracija novog naziva .RS domena, koji na određenim pozicijama umesto “ošišanih” slova ima odgovarajuća slova koja ranije nisu bila na raspolaganju (npr. “č” ili “ć” umesto “c”, “š” umesto “s” itd), navedeno je u saopštenju.
RNIDS ističe da je činjenica da svaki narod teži da na Internetu koristi svoje nacionalno pismo, i to ne samo u okviru sadržaja, već i u okviru naziva domena. Prateći svetske trendove, RNIDS je još 2012. omogućio registraciju ćiriličkih naziva u okviru .SRB domena, a sada će u okviru naziva .RS domena omogućiti upotrebu šireg skupa latiničkih slova koja se koriste u Republici Srbiji, uključujući i pisma nacionalnih manjina, kaže se u saopštenju.

Foto-bombing i bindžovanje srpskog jezika

“Pod uticajem globalizacije, sve očigledniji je uticaj engleskog jezika na srpski, kao i na sve druge jezike. Reč koja se u engleskom pojavi danas već sutra će se pojaviti u svim ostalim jezicima. Pa dobro, mi smo uvek, i u Vukovo vreme, bili otvoreni prema stranim rečima. Poznato je da ni Vuk nije s mnogo ljubavi unosio turcizme, a u njegovom „Srpskom rječniku” ipak ima dosta turcizama” kaže prof. dr Rajna Dragićević, upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beograd.
 Ova lingvistkinja  je napomenula da se pre 10–15 godina ovom problematikom bavio Đorđe Otašević u doktoratu i zaključio da najveći broj novih reči u srpskom jeziku predstavljaju derivati nastali od domaćih tvorbenih osnova i afiksa i da ne treba previše da budemo zabrinuti. “To je za mene tada bila važna informacija – dodala je profesorka. Danas, međutim, najveći broj novih reči dolazi iz engleskog jezika. “Reč foto-bombing, na primer, pre dve-tri godine pojavila se kao reč godine, a potom vrlo brzo i u srpskom jeziku. Ona označava pojavu kada neko pravi selfi (što je takođe jedna od reči koje su se nedavno pojavile u srpskom jeziku), ali se neko pojavi i pokvari ga. To pokazuje da živimo u narcisoidnom svetu gde je jako važno praviti sopstvene fotografije, pa je strašno ako vam neko pokvari tu samopromociju”, navela je jedan od primera prof. Dragićević.
Sve češće se čuje i reč bindžovati – kada gledamo nekoliko epizoda jedne serije jednu za drugom ili kompletnu seriju odjednom – koja je takođe bila reč godine. Zatim reč anfrend – kada odlučite nekog da odbacite, izbrišete kao prijatelja na društvenim mrežama. “Sve ovo pratim zato što znam da će se svaka reč izabrana za reč godine od strane vrlo značajnih leksikografskih kuća, kao što je Oksfordski izdavački centar, koji objavljuje Oksfordski rečnik, uskoro pojaviti i u srpskom jeziku. Stalno očekujem da će to biti nešto novo što oplemenjuje našu kulturu, ali te reči unose jednu antikulturu koja nas potpuno urušava, na sve moguće načine. Čak i ne pokušavamo da prevodimo te reči, nego je, zapravo, jako važno da ih zadržimo u tom obliku engleskog jezika”, istakla je profesorka.
Rajna Dragićević smatra da to nisu ni anglicizmi, jer da bi neka reč to bila, mora po svom poreklu biti iz engleskog, ali morfološki i fonološki uobličena prema zakonitostima srpskog jezika: “Te reči koje uđu, a uopšte se ne prilagođavaju, nisu anglicizmi već engleske reči u srpskom jeziku. Takvih je sve više i ako slušamo mlade ljude, mi ćemo čuti neki jezik koji nije ni srpski ne engleski, nego engleski u srpskom. Ili možda srpski u engleskom, jer se tek poneka naša reč pojavljuje”. Na pitanje da li tome može da odoli srpski jezik, ona odgovara odrično, zato što je uticaj globalizacije ogroman. Ali moglo bi da se učini da taj uticaj bude nešto manji, a mediji tu imaju ogromnu ulogu. “Znam primer koliko su se Turci trudili da reč selfi prevedu na turski jezik. I uspeli su u tome. A tu mora učestvovati i država. Jezički stručnjaci treba da imaju apsolutnu podršku države, treba da postoje lektori u svim medijima, dobra lektorska služba koja treba da promoviše ono što jezički stručnjaci predlože. U protivnom, ostaće među četiri zida to što jezički stručnjaci predlože”, istakla je profesorka, zaključujući da jezik treba čuvati i brinuti o njemu.

Deca s Morkio sindromom na terapiji, odrasli još čekaju lek

Sedmoro dece koja boluju od Mukopolisahadiroze tip 4A (MPS), poznatije kao Morkio sindrom, od juna su na savremenoj terapiji i država za njih plaća skupo lečenje, ali na lek još uvek čeka pet odraslih pacijenata. Predsednica Udruženja pacijenata MPS Srbija Dragana Miletić Lajko kaže da u zemlјama u okruženju terapija dobijaju svi pacijenti, bez obzira na godine starosti.  Naše Udruženje intenzivno radi da spoji sve nadležne, Ministarstvo zdravlјa, RFZO, proizvođača leka koji je spreman da izađe u suret što se tiče cene da bi se ti pacijenti što pre uklјučili u terapiju”, rekla je Miletić Lajko na konferenciji koja je okupila obolele i njihove roditelјe.  Enzisko-supstituciona terapija koja je obezbeđena za decu sa Morkio sindromom košta godišnje po pacijentu  oko 300.000 evra. Terapija mora da se pije ceo život, a cilј je da zaustavi dalјe napredovanje bolesti. Pacijentima s Morkio sindromom nedostaje enzim koji koji razgrađuje složene šećere – mukopolisaharide, oni se talože u organizmu i tako deformišu ćelije i organe. Cilј terapije je da nadomesti nedostajući enzim. Dragana Miletić Lajko ističe da će se rezultati lečenja kod dece koja dobijaju lek najbolјe videti posle godinu dana, ali da već posle šest meseci roditelјi primećuju kod dece napredak da imaju vise energije, da se manje umaraju, da imaju manje bolova. 
Udruženje MPS Srbija organizovalo je od 23. do 25. novembra u Beogradu dvodnevnu konferenciju na kojoj su se okupili svi oboleli od MPS-a i njihovi roditelјi iz Srbije, ali i svih zemlјa okruženja, što je bila prilika da razmene iskustva. Što se tiče socijalne zaštite obolelih i njhovih porodica, najdalјe su otišle Slovenija i Hrvatska. U tim zemlјama roditelј dece sa Morkio sindromom su njihovi negovatelјi i to im država plaća. Takođe, postoji mogućnost da majka obolelog deteta radi pola radnog vremena, a da joj drugu polovinu radnog vremena nadoknadi država. 
Stefan Tomašević (26) iz Novog Sada ima Morkio sindrom. Dijagnoza je uspostavlјena u ranom dečjem uzrastu, kada je imao godinu dana. Dok je bio dete najviše mu je smetalo što je zaostajao u rastu za svojom generacijom, danas mu je to, kako kaže, najmanji problem. Ceo život proveo je u kolicima, ali to mu nije bila prepreka za druženja. Ima dosta prijatelјa i stalno upoznaje nove lјude.  Za razliku od nekih drugih oblika MPS-a kod osoba s Morkio sindromom bolest ne utiče na mozak, na psihu, ali Stefan kaže da je to mač sa dve oštruce.  Mi smo svesni nedostataka, ozbilјnosti bolesti i problema koje imamo. Svesni smo i da postoji lek i trudimo se da ga svi dobiju, što je važno da se zaustavi dalјi tok bolesti, priča Stefan. Nada se da će terapija i za njih odrasle stići naredne godine. I kod odraslih, dodaje,  lek može da zaustavi dalјe propadanje organa i napredovanje bolesti. Zbog taloženja složenih šećera pacijentima propadaju kosti, unutrašnji organi – srce, jetra, pluća, oštećuje se sluh. 

Na humanitarnoj aukciji sakupljeno 5.600 evra za Tiršovu

Na humanitarnoj aukciji pod nazivom „Iz privatnih kolekcija poznatih, našoj deci na dar“, koja je 29. novembra održana u Skupštini Beograda, prikupljeno je 5.600 evra za kupovinu neophodnih aparata za Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. Aukciju je otvorila ovogodišnja predstavnica Srbije na dečjoj Evroviziji Bojana Radovanović, a prisutnima se obratio zamenik direktora Dečje klinike Goran Vukomanović. Mi sada imamo opremu kojom možemo da se ponosimo, ali i u najbogatijim zemljama sveta donacija kakva je ova znači, jer ćemo popraviti situaciju i imati bolju mogućnost za lečenje dece, rekao je Vukomanović. Od 20 dela koja su ponuđena na aukciji prodato je 13 slika, a dela koju nisu prodata zainteresovani će moći da kupe preko sajta Centra za tranziciju i ljudska prava „Spektar“.

Vremeplov: Umro Renoar

Francuski slikar Pjer Ogist Renoar umro je na današnji dan 03. decembra 1919. godine. Bio je jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka.

Vremeplov: Prva crnkinja sudija u SAD

Na današnji dan 03. decembra 1962. godine  Edit Sparlok Sampson stupila je na dužnost sudije u opštinskom sudu u Čikagu, kao prva crnkinja sudija u SAD.

Vremeplov:  Prvi crni dobitnik Pulicerove nagrade

U Čikagu je na današnji dan 03. decembra 2000 godine  umrla američka pesnikinja Gvendolin Bruks koja je ušla u istoriju kao prvi crni dobitnik Pulicerove nagrade. Nagradu je dobila 1949. za zbirku pesama “Eni Alen”. 

Vremeplov: Rođen Anton Vebern

Na današnji dan 03. decembra 1883 godine rođen je austrijski kompozitor Anton Vebern jedan od najznačajnijih predstavnika Bečke atonalne škole i ekspresionizma u muzici. Za vreme nacizma njegova dela su bila zabranjena, a pedesetih godina 20. veka postao je uzor generaciji kompozitora koji su u njegovoj muzici nalazili ishodište za punktualizam i elektronsku muziku.

Vremeplov: Rođen  France Prešern

Slovenački pesnik France Prešern, najistaknutija ličnost slovenačke književnosti 19. veka (“Sonetni venac”) rođen je na  današnji dan 03. decembra 1800.

Nestali donirani laptopovi iz vrtića

Roditelji mališana iz užičkih vrtića koji učestvuju u projektu obuke zaštite dece na internetu, o opasnostima koje vrebaju sa računarske mreže u savremenom društvu uče kao u prošlosti. O zamkama interneta obučavaju se bez pristupa internetu – sa papira. Razlog tome je što su dva računara koje je je Predškolska ustanova Užice dobila kao donaciju za ovaj projekat volšebno nestala. Tek što su stigli, dobili su noge, toliko brzo da nisu dočekali ni prvu radionicu. Zajedno sa njima nestao je i video-projektor nabavljen u iste svrhe. A u Predškolskoj ustanovi o ovome zid ćutanja o krađi koju, po svemu sudeći, nije počinio neki provalnik.
Poslednjih dana oktobra Predškolska ustanova dobila je dva laptopa i video-projektor za realizaciju programa zaštite dece na internetu “Deca i internet pametno od početka”. Prva grupa roditelja koja se prijavila na obuku dobila je poziv da učestvuje na uvodnoj radionici 30. oktobra. – U pozivu je između ostalog navedeno da “znatan broj roditelja nije upoznat sa digitalnim uređajima kako bi mogli da zaštite decu od mogućih zloupotreba”. Pa i da to nije pisalo, logično je bilo očekivati da ćemo o internetu učiti na internetu. Međutim, kada smo se pojavili na radionici u vrtiću “Maslačak” u Sevojnu, sačekalo nas je iznenađenje. Nigde oko nas nije bilo računara. O bezbednosti dece na internetu učili smo sa ceduljica koje su čiodama bile prikačene za tablu od stiropora. Tužno je sve izgledalo, naročito kad se tabla u jednom trenutku srušila. Lako je bilo uočiti da je vaspitačici koja je držala obuku bilo neprijatno – ispričao je za “Blic” jedan od roditelja.

Računari i video-projektor ukradeni iz kancelarije pedagoga

Ispostavilo se da su istog dana računari i video-projektor ukradeni iz kancelarije pedagoga Predškolske ustanove. Dobijeni su 29. oktobra, a njihov nestanak je primećen dan kasnije, kada je i pozvana policija. Izvršen je uviđaj koji nije uočio nikakvu provalu u službene prostorije. – Kamere na vrtiću “Poletarac”, u kome je sedište Predškolske ustanove, ne pokrivaju unutrašnji već samo spoljni deo objekta. Pregledom video-zapisa nije uočeno da je iko van radnog vremena pokušao da uđe u prostorije – kaže izvor “Blica” upoznat sa ovim slučajem.
Još uvek se ne zna gde su računari, tek, roditelji podeljeni u grupe, u svim vrtićima PU Užice, i dalje idu na obuke o zaštiti dece na internetu. Pojedini su prošli već tri radionice a da internetu pristupili nisu. – Kad sam pitao zašto učimo ako već nema kompjutera, rečeno mi je da obuka mora biti sprovedena do kraja. Besni smo, ljuti, pozvali su nas na veliki projekat koji je koristan za našu decu, a mi o zloupotrebama na internetu učimo sa improvizovane table, kao da smo predškolci. Otprilike je isto kao kad bi decu učili da pišu bez olovke – ispričao nam je Užičanin koji učestvuje u projektu.

Direktorka ćuti  o krađi

U Predškolskoj ustanovi sačekao nas je odgovor direktorke Veselinke Jovanović: “Otkuda vam uopšte to da je nešto ukradeno?”. U svom čuđenju delovala je prilično ubedljivo sve do trenutka kada je čula naš odgovor: “Saznali smo u policiji”, i za trenutak zaćutala. “Ne mogu ništa da vam kažem, sve ćemo to rešiti”, jedino je je što je dodala direktorka. Ne samo da o nestanku opreme za obuku nisu zvanično obavešteni roditelji i da se o ovom skandalu ćuti, nego, saznajemo, o krađi nije obavešten ni Upravni odbor Predškolske ustanove, a zasedao je pre nekoliko dana. Na sednici UO ni jednom rečju, prema našim saznanjima, nije spomenuto da se obuka o zaštiti dece na internetu realizuje na tablama od stiropora.
Nije ovo prvi put da nešto nestane iz prostorija Predškolske ustanove. Prošle ili pretprošle godine ukradena su četiri usisivača, takođe dobijena iz donacije, tako što je neko posle radnog vremena ušao u vešernicu kroz otvoren prozor, iako je prozor morao biti zatvoren – ispričao nam je radnik Predškolske ustanove koji je insistrao na anonimnosti.

Jurić: Bez odgovora iz parlamenta

Fondacija „Tijana Jurić“ organizovala je  u petak 30. novembra okrugli sto na temu izmene krivičnog zakonika i uvođenje doživotne kazne zatvora za ubice dece, a njen osnivač Igor Jurić smatra da javnost nije podeljena oko tog pitanja i da nema odgovor zašto inicijativa koju je potpisalo 160.000 građana još nije razmatrana u parlamentu. Jurić je novinarima, uoči okruglog stola kojem je prisustvovao i državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, rekao da su Fodnacija i građani uradili sve u skladu sa ustavom i zakonom i da je „loptica“ u dvorišu Skupštine Srbije. Nekoliko puta sam pisao predsednici Skupštine i još nismo dobili odgovor, rekao je Jurić. On je ukazao i da današnja debata organizovana i da su joj se odazvali eminentni pravnici, sudije, advokati kako bi se došlo do zaključka da li je institut doživotnog zatvora potreban kao mera u zakonodavstvu Srbije.

Trešnjev: Svaka kazna mora da ima svoju socijalnu stranu

Sudija Aleksandar Trešnjev ocenio je da svaka kazna mora da ima svoju socijalnu stranu, etičku dimenziju i da se, opredeljujući se za određene kazne, društvo opredeljuje prema određenoj društvenoj pojavi. Kazna doživotnog zatvora bi predstavljala stav društva prema takvom društvenom ponašanju ljudima koji siluju, ubijaju decu, na najgori način zlostavljaju decu, istakao je Trešnjev. Trešnjev je, na pitanje o uvođenju uslovnog otpusta u slučaju mere doživotnog zatvora, istakao da ne može o tome da govori, jer to zakonsko rešenje nije usvojeno.

Presuda za posao u vrtiću

Implikacija da je oslobađajuća presuda motivisana korupcijom sudije mogla je da se pročita i u saopštenju Gradskog odbora Srpske napredne stranke iz Šapca. Oni su napali sutkinju Osnovnog suda u Šapcu Biljanu Mraović pošto je ona u maju ove godine oslobodila gradonačelnika Šapca Nebojšu Zelenovića po optužbi da je nenamenski trošio sredstva iz budžeta. Prema navodima šabačkih naprednjaka, oslobađajuća presuda je predstavljala „presedan i veliko poniženje za građane“, posebno kada se zna da je zloupotreba budžeta za 2015. godinu koju je otkrila Državna revizorska institucija (DRI) teška pet miliona evra. „Ovaj sudski epilog, nažalost, ima korene dublje nego što bi to mogli da zamisle pošteni stanovnici Šapca, pa ih Srpska napredna stranka ovom prilikom obaveštava da je sudija Biljana Mraović imala dodatni motiv da donese ovakvu odluku. Naime, dva meseca pošto je optužnica protiv Zelenovića stigla u sud, kćerka sudije Biljane Mraović je 06. februara 2018. dobila posao vaspitačice na određeno vreme u Predškolskoj ustanovi Naše dete“, piše u saopštenju SNS-a.
Uzgred to nije prvi put da se sutkinja Mraović, našla na udaru vladajuće stranke. Ona je 2009. godine prijavila za korupciju bivšeg predsednika suda u Šapcu, u vreme dok je na vlasti bila Demokratska stranka. Ona nije prošla reizbor koji je naknadno oboren od strane Ustavnog suda. Zbog njene borbe protiv korupcije u pravosuđu sudiji Mraović i njenoj porodici je prećeno zbog čega je sprovedena i policijska istraga.

Lončar: Veće kazne za dilere i proizvođače droge

Komisija za borbu protiv droge u školama predložiće Ministarstvu pravde da se pooštre kazne za sve one koji proizvode i diluju narkotike. Predsednik Komisije i ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da nema opravdanja i olakšavajućih okolnosti za dilere i proizvođače droge, te da je neophodna revizija Krivičnog zakona. “Imamo zahteve da se prodaja droge maloletnom detetu tretira kao pokušaj ubistva”, rekao je Lončar i dodao da će o tome biti pokrenuta široka društvena rasprava. Kako kaže, važno je da svako ko pomisli da proizvodi drogu zna da će završiti na dugogodišnjoj robiji. Na današnjoj sednici Komisije doneta je odluka da bolnice koje leče zavisnike odvoje deo kapaciteta za lečenja narkomanije kod mlađih od 18 godina. Narednih mesec dana, dodaje Lončar, uslediće izmena regulative za sve bolnice koje se bave bolestima zavisnosti. U cilju sprečavanja narkomanije kod dece biće ostvarena bolja saradnja sa sportistim i oni da budu pravi primeri za decu.

About the Author

admin