04.12.2018.

Nedelja ljudskih prava od 3. do 10. decembra

Povodom obeležavanja 70. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, u Srbiji će tokom ove nedelje, od 3. do 10. decembra, biti organizovane brojne manifestacije na temu različitih ljudskih prava.

Brnabić: Sve činimo kako bi visokoobrazovani mladi ostali u zemlji

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ocenila je, u emisiji “Tada i sada” koja je emitovana na Al Džaziri, da Srbija ima šansu da iskoristi Četvrtu industrijsku revoluciju i da dostigne, pa čak i prestigne nivo zemalja za kojima sada zaostaje.
Povodom odlaska mladih u inostranstvo, Brnabić je rekla da u ovom trenutku mnogo više idu ljudi koji su nisko kvalifikovani, ali i da se sve čini kako bi mladi ostajali u zemlji, a posebno visokoobrazovani. “Svaki dan koji ne uradimo dovoljno je izgubljen dan, da pre svega što više ljudi visokoobrazovanih ostanu u Srbiji i da probamo da napravimo sredinu i poziv tim visokoobrazovanim da se vrate u Srbiju”, rekla je premijerka napominjući i da će ti ljudi za sve nas stvoriti dodatnu vrednost i onda će svi ostajati u Srbiji, a sve više ljudi će i dolaziti u Srbiju.
Ona je istakla i da bi volela se u Srbiji više razmišlja o tome kako danas investirati u sebe. “Investirajte danas u sebe, naplatićete to pet, šest puta više u nekoj perspektivi u budućnosti, ali volela bih da odemo malo dalje od toga – ‘ako me ti više platiš ja ću više da radim’ – da pokažemo koliko možemo da radimo, koliko možemo brzo da napredujemo koliko možemo da znamo , a onda iskreno u to verujem, će sve doći nekako samo po sebi”, ocenila je Brnabić.

“Preusmeren reflektor” na ljude koji postoje, a koje niko nije video

Premijerka Ana Brnabić je navela i da se nije tako mnogo promenilo u Srbiji od kada je u septembru 2016. formiran Savet za inovacije i informacione tehnologije ili od kako je ona preuzela premijersku poziciju, već time što je “preusmeren reflektor” na ljude koji postoje, a koje niko nije video. Navela je primer “Nordeusa”, koji vodi čovek iz Srbije, koji je ovde završio ETF, otišao da radi pa se vratio da sa grupom prijatelja napravi jednu od najboljih firmi na svetu za video igrice, zatim “Seven Bridžis”, koju je takođe napravio momak koji je ovde studirao, a sada je napravio firmu za istraživanje genoma informacione tehnologije, firmu koja je od strane američkog MIT-a proglašena za jednu od 50 najpametnijih svetskih kompanija.

Brnabićeva hrabri mlade da se odvoje od roditelja i “brže uče životu”

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić podseća  i na Institut “Biosens” iz Novog Sada koji je evropski prvak u digitalnoj poljoprivredi.”To su sve primeri koji su tu postojali i pre mene, nego smo se mi zavaravali da i dalje treba da investiramo u poljoprivredu, tradicionalne grane, energetiku, građevinu pa su projekti išli polako. Mi sada vidimo zahvaljujući tim ljudima koji su tu, potpuno drugačiju perspektivu i ono što mi se čini da se promenilo je da i građani Srbije polako vide da Srbija stvarno to može, a preduslov uspeha je da verujete da to možete”, istakla je premijerka.
Ona je prenela i lična iskustva dok je studirala u inostranstvu, navodeći da joj je u početku bilo teško, ali da nije htela da odustane i tako je izgurala. “Mislim da treba pokušati”, poručila je ona i ohrabrila mlade ljude da se odvoje od roditelja i tako brže uče životu.

Brnabićeva: Dosta ljudi u kabinetu koji su se vratili iz inostranstva

Na pitanje koji će stručnjak raditi u državnoj upravi i javnim preduzećima za 500 evra, ona kaže da je to ogroman problem, ali je dodala i da je prosek godina u njenom kabinetu 30 godina. “Ima dosta ljudi u kabinetu koji su se vratili iz inostranstva jer su hteli da imaju priliku da urade direktno nešto za svoju zemlju i da menjaju svoju zemlju. Pritom, to je ogromno i životno i profesionalno iskustvo”, napomenula je premijerka.

Obuke nastavnika za osnovno obrazovanje odraslih

Prvi krug obuka za nastavnike u funkcionalnom osnovnom obrazovanju odraslih je u toku, a do kraja 2018. godine obuhvatiće 20 škola koje realizuju osnovno obrazovanje odraslih u regionu Beograda, Vojvodine i regionu Južne i Istočne Srbije. Prvi krug obuka za nastavnike koji učestvuju u ostvarivanju programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (modul 1 – Osnovne andragoške veštine) realizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu – Institutom za pedagogiju i andragogiju, a uz organizacionu podršku Fondacije Tempus, EPALE nacionalnog tima. Oko 250 nastavnika koji rade u osnovnom obrazovanju odraslih po integralnom programu obuke za ostvarivanje funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih proći će prvi modul u okviru ovog programa čiji je cilј razvijanje osnovnih andragoških veština.
Deo obuke biće realizovan putem interneta uz pomoć EPALE platforme https://ec.europa.eu/epale/en/ , što predstavlјa i dodatnu vrednost ovih obuka, jer će učesnici na taj način ne samo unaprediti i svoje digitalne veštine, već i dobiti priliku da svoje radove podele sa kolegama iz Evrope. EPALE je evropska platforma namenjena profesionalcima u oblasti obrazovanja odraslih u Evropi – nastavnicima, profesorima, trenerima, istraživačima, donosiocima odluka i drugima koji se bave obrazovanjem odraslih. Platforma omogućava pojedincima i institucijama da se informišu o događajima, razmene dobre prakse i resurse kroz učešće u grupama za diskusiju, objavlјivanje resursa ili pisanje blogova. Institucije mogu da predstave svoj rad i postanu deo baze institucija, što im daje mogućnost da ih ostale institucije prepoznaju i po potrebi pozovu da sarađuju na projektima.

Izložba o Savi Mrkalju u Subotici

U prostorijama Otvorenog univerziteta u Subotici juče u 17 sati je otvorena izložba o Savi Mrkalju (Sjeničak na Kordunu 1873 – Beč 1833.) reformatoru srpske ćirilice i srpskog jezika. O značaju Mrkaljevog filološkog rada i Mrkaljevom životu govorili su Dr Vlado Đukanović, dr Milanka Stankić, Milorad Đošić, Mile Bosnić, Sofija Gerdijan i Stevan Bardak. Tom prilikom su recitovane i Mrkaljeve pesme. Izložba je organizovana u okviru obeležavanja godine Save Mrkalja i dva jubileja 235 godina od njegovog rođenja i 185 godina smrti, a povodom Evropske godine kulturne baštine. Izložba sadrži 30 panoa poređanim azbučnim redom i prati Mrkaljev život i rad i uticaj na razvoj srpskog jezika, književnosti i umetnosti od njegovih savremenika do današnjeg dana. Nastala je u saradnji sa Istorijskim arhivom iz Pančeva i Udruženjem Krajišnika. Autor izložbe je prof. Milica Grbić.
U Subotici ovo podsećanje na jednog od najprosvećenijih Srba svoga doba realizuju Zavičajno udruženje “Dalmacija” iz Subotice, Udruženje Krajišnika iz Pančeva i Srbsko udruženje “Ćirilica” iz Beograda. Cilj izložbe je, kako ističu organizatori, da se ovom nepravedno potisnutom velikanu srpskoga jezika odužimo i pokrenemo odgovorne na razmišljanje zašto se njegovo ime zapostavlja u obrazovnom sistemu. Izložbe je do sada “obišla” sve veće gradove u Srbiji, bila je u Trebinju, Podgorici i Nikšiću, a prilike da je vide imali su i pripadnici srpske zajednice u Čikagu i Torontu. U njegovom rodnom mestu Sjeničaku nedavno je na mesnoj crkvi otkrivena spomen-ploča. Izložba će u Subotici biti otvorena do 9. decembra 2018. godine.

PU i osnovne i srednje škole pohađa 420 dece  migranata

Zamenica komesara za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Velimirović izjavila je da u Srbiji trenutno radi 16 centara za azil i prihvatnih centara i da u njima boravi oko 3.600 migranata i tražilaca azila. Kako se navodi u izveštaju, prema podacima UNHCR, 95 odsto dece u migrantskoj populaciji, uzrasta od sedam do 14 godina, uključeno je u osnovne škole, dok je 12 odsto dece upisano u srednje škole. Prema podacima iz izveštaja, 420 dece iz migrantske populacije pohađa predškolske ustanove i osnovne i srednje škole.
Šef I Sektora operacija u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Nicolas Bizel rekao je da je Srbija uvek imala human odnos prema migrantima tokom čitavog trajanja migrantske krize. “Postigli smo mnogo zajedno posebno u zaštiti dece migranata, a postoji još ljudi koji su u tranzitnim zonama, kojima je potrebna podrška. Zbog toga će EU nastaviti da podržava Srbiju u toj oblasti”, izjavila je Bizel.
Državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Bojana Stanić podsetila je da je tokom 2015. i 2016. godine prošlo kroz Srbiju skoro milion migranata, zbog čega je bila značajna saradnja državnih institucija sa različitim organizacijama, ali i pomoć državljana Srbije. “Svesni smo da je mnogo izazova pred nama, da migrantska kriza nije završena, da rute još postoje, zato je neophodna dalja saradnja kako sa EU, tako sa organizacijama i regionom”, istakla je Stanić.

“Akademac” RTV: Fake News

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju je  emitovana nova emisija iz  serijala “Akademac”. Novinari RTV su pitali studente; na koje stvari, čitajući vesti prvo obrate pažnju? Kako identifikuju lažne informacije? Znaju li gde je locirana hiperprodukcija lažnih vesti i zašto su problem izvori koji su anonimni? Kako se stiče kredibilitet kod čitalaca? Da li je fenomen lažnih vesti stariji čak i od tradionalnih medija? Zašto kada možemo da biramo, idemo linijom manjeg otpora – a to je u većini slučajeva internet. Zašto su studenti osnovali portal Fake News tragač i kako nalaze, kako oni kažu “Toliko lažnih vesti, koliko duboko budemo kopali”. Razlikujemo li satiru od banalne lažne vesti , koja služi za zabavu i podizanje klikova, od onih koje mogu da nas uplaše, povrede i stvore razdor među građanima? Zašto će lažne vesti biti budućnost – ukoliko traganje za istinom, kao osnovnom težnjom ćoveka, ne pobedi ? Kako studenti sa Pravnog fakulteta vide lažne vesti – iz perspektive pravničkog stanovišta? Zašto je bitan kontekst neke vesti koja je lažna i koja je praktično roba? Posetili su i studente koji neguju jednu retoričku disciplinu-besedništvo.
Pored studenata UNS za Akademac govorila je i prof.dr Divna Vuksanović sa FDU. Emisija se može pogledati i na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

“Ja biram”: Gimnazija u Vrbasu

Novo izdanje emisije “Ja biram” RTV Vojvodine emitovano u nedelju je predstavilo jednu od tri najstarije gimnazije u Srbiji – Gimnaziju “Žarko Zrenjanin” u Vrbasu. Ona danas upisuje odeljenja sva tri smera: opšti, društveni i prirodno-matematički, ali i zahvaljujući učešću u programu Interkulture obezbeđuje pojedinim učenicima mogućnost boravka u Italiji i sticanja nezaboravnih iskustava sa tamošnjim vršnjacima.
Profesor Branislav Minčić podsetio je na veštinu rešavanja testovskih zadataka iz srpskog koristeći pravila gramatike, pravopisa i jezičke kulture. Da li je pravilno Spomenik Neznanom junaku ili Spomenik neznanog junaka, samo je jedna od takvih dilema… Iz geografije profesorica Ljiljana Samardžić predstavila je  zanimljivu priču o gustini naseljenosti Australije, plemenskim naseljima Aboridžina, a sve to uz odlične ilustracije Simone Dolinga.
Pedagog Jelena Višekruna objašnjavala je kako nekima polazi za rukom da brzo nauče sve, a nekima treba “čitava večnost”? Od čega sve to zavisi i kako proces učenja učiniti prijatnijim i efikasinijim? Sve to su novinari RTV pitali i učenike OŠ “Jovan Dučić” iz Petrovaradina koji su sa njima podelili svoje “cake” za efikasno učenje.

Novi Sad: Održan Prvi sajam “Grad humanosti”

Povodom 3. decembra – Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, u nedelju  02. decembra u tržnom centru Big održan je prvi sajam “Grad humanosti”. Posetiocima je svoju delatnost predstavilo desetak Udruženja građana, koja deo profita odvajaju za pomoć osobama sa invaliditetom. Različiti ukrasni predmeti i rukotvorine ponuđeni su danas posetiocima sajma „Grad humanosti”. Deo prihoda od prodaje, Udruženja građana proslediće u humanitarne svrhe. “Ono što ćete videti na našem štandu to su predmeti od reciklažnih materijala što smo mi zajedno kroz radionice sa decom i roditeljima uspeli da ostvarimo, malo da se družimo, da uradimo nešto kreativno”r, rekla je Tatjana Tomičić Varja, UG „Naša deca” iz Vrdnika.
“Za pet godina postojanja do sada smo organizovali preko 30 humanitarnih i ekoloških akcija i mogu da primetim da je Novi Sad, odnosno građani Novog Sada vole da se uključuju u razne naše akcije i rado se odazivaju, rekao je Mihajlo Burić , UG „Eko kurir”.
Prvi sajam „Grad humanosti” organizovalo je Udruženja građana „Čepom do osmeha”. Osim produbljivanja saradnje između udruženja, sajam će ponuditi i odgovore na pitanja kako osnovati društveno socijalno preduzeće. “Šta je potrebno da se osnuje jedno društveno socijalno preduzeće čiji je nacrt zakona trenutno aktuelan i o kome se polemiše i nadam se da će se doneti u 2019. godini čime ćemo mi svi koji smo slični moći da osnujemo jedno takvo preduzeće i da dajemo svoj doprinos gradu. Udruženje „Čepom do osmeha” želi da osnuje jedan reciklažni centar čime ćemo napraviti korak napred”, rekla je Vanja Petković, predsednica Udruženja građana „Čepom do osmeha”.
Autonomna pokrajina Vojvodina je, kao jedan od prioriteta, definisala mere podrške osobama sa invaliditetom, poručio je zamenik pokrajinskog sekretara za privredu Pavle Počuča prilikom otvaranja sajma. “Kroz naš edukativni centar gde vršimo u kontinuitetu jednu višestruku i svestranu obuku prekvalifikaciju, dokvalifikaciju osoba sa invaliditetom kako bi lakše pronašli posao”, naglasio je Počuča.
Posetioci sajma su, osim upoznavanja sa Udruženjima građana, imali priliku i da uživaju u zabavnom delu programa, izradi mozaika od plastičnih čepova sa logom sajma „Grad humanosti”. https://www.youtube.com/watch?v=dfgNTJ3JCr0

Vreme edukovanja

Ćirilica je osnovno pismo srpskog jezika. Jedinstvena u svetu po savršenosti, koja se ogleda u jednostavnosti, pa i dete od tri godine već prepoznaje nekoliko slova. Ima naroda koji se opismenjuju do kraja života – ako im je životni vek poduži. Zahvaljujući Vuku naš narod je opismenjen – koliko je pismen funkcionalno, druga je priča… Danas ipak sve činimo da ćirilicu potisnemo, a jezik unakazimo, ili bar osiromašimo.
Ako je pismo odrednica svakog naroda, a jeste, onda sebi činimo zlo. Da vas neko spusti iz helikoptera u centar bilo kog grada u Srbiji, Beograda naročito, ne biste znali da li ste u Londonu, Parizu, ili… Nije latinica zaposela reklame stranih firmi, nego i knjige, štampu, natpise, obaveštenja – push, enter, for sale, exit, shopping center… Iskvarismo naš srpski jezik. Ne idemo u prodavnicu, nego u market. Više ništa ne učimo, mi se sada edukujemo. Karte u autobusu validiramo, sve je transparentno, iako nam ništa nije jasno. Povređene ne šaljemo u bolnicu, nego ih hospitalizujemo, pa se tako jedan izveštač „preigrao” i obavestio nas da je povređeni „hospitalizovan u bolnici”, tek da ne pomislimo da su ga poslali u poslastičarnicu. U okviru ozbiljne teme o nasilju, gost emisije kaže da slučaj treba „prevenirati”! Uh! Srpskom jeziku smo oduzeli sve što ga čini raskošnim u izrazu i bogatim u sadržaju. Kakav je film – super! Kako je bilo na ekskurziji – super! I ručak je bio super! A bilo je i fenomenalno. Sve rečeno – kratko i nejasno! Postoji jedna lepa emisija – takmiče se deca u davanju tačnih odgovora na pitanja prilagođena uzrastu. Za tačan odgovor nagrada je jabuka. I šta je tu loše – majica na voditelju na kojoj latinicom piše CONVERSE!
Pred početak školske godine na tržištu su se pojavile sveske na čijim koricama su uglavnom poruke na stranim jezicima i fotografije raznih stranih proizvoda kao da su korice bilbordi. U knjižarama možete videti primere natpisa na koricama.

Dragićević: Konj, Bog, kuća

Prof. dr Rajna Dragićević, upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beograd je nedavno  na međunarodnom naučnom skupu „Jezik, kultura, obrazovanje”, koji je organizovan na užičkom Pedagoškom fakultetu govorila o Vukovom „Srpskom rječniku”, budući da je ovo godina jubileja – dva veka od objavljivanja prvog izdanja 1818. u Beču. “Vukov „Rječnik” je zaista, kako je rekao naš veliki akademik Pavle Ivić, najznačajnije pojedinačno delo u celokupnoj srpskoj kulturi. Od tog dela počinje ono što se zove savremeni srpski jezik. Prof. Duško Vitas je sačinio korpus od svih srpskih reči u „Rječniku”. Semantički sam analizirala najfrekventniju leksiku kada se uzme u obzir bukvalno svaka srpska reč u toj knjizi. To do sada nije bilo istraživano i došla sam do zaključka da su najfrekventnije imenice: čovek, voda, konj, dan, ljudi, dim, planina, Bog, kuća i pesma. Ove imenice su najčešće i u srpskim narodnim pesmama i poslovicama. Te reči su, zapravo, čvorišta srpske kulture”, istakla je poznata lingvistkinja.

Vremeplov: Umro car Uroš

Na današnji dan 04. decembra 1371. godine umro car Uroš Nemanjić, sin cara Dušana i jedini naslednik velikog srpskog carstva. Stupivši na presto u 19. godini, posle Dušanove smrti 1355, nije uspeo da sačuva veliko carstvo koje se posle njegove smrti raspalo na niz samostalnih oblasti pod vlašću moćnih feudalaca. Njegovom smrću izumrla loza Nemanjića. Prema predanju, Mučki ubijen u lovu, kada se sagnuo nad vodom da se osveži. Srpska pravoslavna crkva ga, na osnovu tog predanja, proglasila za mučenika i svetitelja. 

Vremeplov: Rođen Kosta Manojlović

Srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović, profesor i prvi rektor Muzičke akademije u Beogradu rođen je na današnji dan 04. decembra 1890. godine. U beogradskoj Bogosloviji predavač mu je bio Mokranjac, školovanje je nastavio u Moskvi i Minhenu, a okončao u Oksfordu. Zabeležio je mnoštvo narodnih pesama. Napisao je “Spomenicu Stevanu Mokranjcu” i etnomuzikološke studije “Muzičke karakteristike našeg juga”, “Muzičko delo našeg sela”, “Narodne melodije u istočnoj Srbiji”. Dela: ciklusi horova “Žalne pesme”, “Pesme zemlje Raške”, “Pesme zemlje Skenderbegove”, solo pesme, obrade narodnih pesama.

Vremeplov: Održana prva pozorišna predstava

U Beogradu je na današnji dan 04. decembra 1841. godine  u “Pozorištu na Đumruku” održana prva predstava – drama Jovana Sterije Popovića “Smrt Stefana Dečanskog”. Pozorište je organizovao srpski režiser, scenograf, glumac, pisac i prosvetni radnik Atanasije Nikolić. Tada je štampan prvi pozorišni plakat kod nas i raspisan prvi književno-dramski konkurs za dela “po narodnom karakteru i običajima ustrojenim”. Pozorište na Đumruku se održalo samo godinu dana.

Vremeplov: Umro Tomas Hobs

Na današnji dan 04. decembra 1679. godine umro je engleski filozof Tomas Hobs, nastavljač i sistematizator klasičnog engleskog empirizma. Razradio je teoriju društvenog ugovora. Spojio je principe mehanističko-materijalističke metafizike sa teorijom saznanja i političkom filozofijom prosvećenog apsolutizma. Smatrao je da je čovek po prirodi egoističan. U “prirodnom stanju”, koje je prethodilo “građanskom stanju” (civilizacija), ljudi su bili jednaki i otuda su svi imali jednaka prava na sve, pa “prirodno stanje” neizbežno vodi opštem međusobnom ratu. Iz stanja sveopšteg i neprekidnog rata ljudi izlaze sporazumom – pristankom da “prirodna prava” prenesu na državu, osnovu reda i mira, napretka i civilizacije. Na osnovu ugovora, nosilac suverene vlasti (vladar ili skupština) zastupa volju svih i svi su dužni da se bezuslovno pokoravaju. Dela: “Elementa philosophica” (ili “O telu”, “O čoveku”, “O građaninu”), “Levijatan”, “O političkom telu”.

Vremeplov:  Umro kardinal Rišelje

Na današnji dan 04. decembra 1642. godine umro je francuski državnik, kardinal Rišelje, koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske) kralja Luja XIII postavio cilj da Francusku učini prvom silom Evrope. Gradeći apsolutističku monarhiju, ograničio je uticaj crkve, pape i plemstva. Ugušio je ustanak hugenota (francuskih protestanata kalvinista) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat, da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Habzburga). U tom verskom ratu Francuska je, iako katolička zemlja, ratovala na strani protestanata. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i započeo kolonizaciju u severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

Vremeplov: Umro Tomas Morgan

 Američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava umro je na  današnji dan 04. decembra 1945. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom hromozomne teorije nasleđa.

Vremeplov: Umro Luiđi Galvani

Italijanski  lekar i prirodnjak Luiđi Galvani, koji je 1789. godine pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga “životinjskim magnetizmom” umro je 04. decembra 1798 godine. Njegovo ime nose mnogi instrumenti i oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici uopšte.

Mladi u Srbiji mnogo ređe imaju seks nego njihovi roditelji

Mladi ljudi u ranim dvadesetim godinama sve ređe stupaju u seksualne odnose, pokazala su nedavna istraživanja. Procenat srednjoškolaca koji su iskusili seks opao je sa 54 odsto (1991) na 40 odsto – današnja mladež čak dva i po puta više apstinira nego što su to činile starije generacije u mladosti. Kada je šezdesetih i sedamdesetih godina zapadom tutnjala seksualna revolucija, mnogi do tada ignorisani ili prećutkivani oblici seksualnosti postali su prihvaćeni. Od „seksualne reforme“ i emancipacije seksualnosti prošlo je oko 60 godina. A mlade danas seks sve manje zanima. Kako smo došli do toga?
Život sa roditeljima, nedostatak društvenih veština, previše dostupni pornografski sadržaji ili prevelik izbor internet aplikacija za četovanje, samo su neki od razloga koji doprinose opadanju želje za međusobnim seksualnim odnosom, smatraju sagovornici „Blica“. Kada se tome pridoda i sve češća upotreba lekova za spavanje ili za smirenje za kojima mladi posežu, a koji neminovno vode u depresiju i smanjuju libido, gotovo da i ne čudi što su mladi praktično postali „posmatrači pornografskih sadržaja“.
Nedavno istraživanje sprovedeno među mladima u susednoj Hrvatskoj pokazalo je da se sa istim problemom susreću i njihovi srednjoškolci i tinejdžeri, ali i mladi u zapadnim evropskim zemljama.

Rascep realnosti

U eri Fejsbuka, Tvitera, Tindera mladi su skloni tome da više uživaju četujući preko interneta umesto da uživo osvajaju. Aplikacije za upoznavanje bi u teoriji trebalo da im pomognu da dođu do partnera, ali se čini da tehnologija ima suprotan efekat. – Paradoks leži u tome da mladi fizički izgledaju sve zrelije, ogromna je dostupnost pornografskih materijala, ali postoji bitan raskorak između njihove fizičke i psihoseksualne zrelosti. Kao da postoji neka vrsta rascepa između realnosti u kojoj žive i virtuelne realnosti koja je postala veliki deo njihovih života – priča klinički psiholog Aleksandra Janković.
Mladi ljudi, posebno srednjoškolci, toliko vremena provode u virtuelnom svetu da na kraju stiču utisak kao da zaista žive te priče koje grade na društvenim mrežama. Realnost im je u tom slučaju višak. Iako ovo može biti apsurd, jer nikada nije bilo lakše upoznati dečka ili devojku, Branka Tišma, psiholog i predsednica Društva psihologa Srbije, kaže da ovakav scenario ne čudi jer mladima nedostaje bliskost. – Upravo se iz bliskosti ulazi u emotivne veze, iz kojih se pak ulazi u sve druge oblike ponašanja. Decu vaspitavamo kao da je sve okrenuto njima, tako da oni očekuju da im drugi sve učini, ugodi… A baš to narušava mogućnost razvijanja bilo kakve intime – objašnjava Tišma.

Eksplicitni sadržaji

Umesto da upoznaju žive ljude i ostvare međusobnu interakciju, lakše je sesti ispred televizora ili kompjutera i „zabaviti se“. A jednom kada se na to navuku, male su šanse da se vrate na stvarni seks, upozoravaju stručnjaci. – Internet pornografija je dostupna svima od najranijeg uzrasta. I onda dolazimo do samozadovoljavanja kao najčešće prakse, jer im je tako lakše. Ne moraju da se spremaju, da izlaze, dugo će trajati, biće naporno… dok su ovako za 10 minuta „zadovoljeni“ – objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević. A mladi koji se vaspitaju na pornografskim sadržajima nemaju pravu ideju šta bi seks sa bliskom osobom trebalo da znači. – Zbog sve veće dostupnosti eksplicitnih sadržaja mladima je postalo sve komfornije, manje je obavezujuće, a negde čin samozadovoljavanja izjednačuju sa doživljajem koji imaju i u partnerskoj relaciji, što apsolutno nije tako. Sveprisutnost te slike seksualnosti isključivo kao performansa utiče na mlade ljude koji tek formiraju i stabilizuju svoje seksualne afinitete – smatra prof. dr Nevena Čalovska Hercog, psiholog i porodični terapeut.
Iako gledanje pornografskog sadržaja zvuči i izgleda isuviše banalno, psihoterapeut Zoran Milivojević objašnjava da ta praksa može biti odgovorna za sve manje seksualnih interakcija među mladima. – Postoji dijagnoza koja se zove seksualna disfunkcija uzrokovana pornografijom. To znači da muškarac ne može da se uzbudi dovoljno da bi postigao erekciju zbog toga što realna žena, od krvi i mesa nije toliko uzbudljiva kao žene koje on gleda i koje može da menja jednim klikom. Terapija je jednostavna – ti muškarci treba da izdrže 100 dana bez pornografije, koliko je potrebno receptorima u mozgu da se oporave – pojasnio je Milivojević.

Život sa roditeljima

Kao jedno od objašnjenja ovog trenda pojedini stručnjaci vide i u tome što veliki broj ljudi živi sa roditeljima. – Drugačije je kada mladi ljudi žive sami ili sa partnerom nego kada žive sa roditeljima. Sve dok žive u roditeljskoj kući, prisutan je taj doživljaj da su oni deca svojih roditelja, ma koliko god da su odrasli. Ta intergeneracijska barijera između roditelja i dece pretpostavlja da se i roditeljska seksualnost, a i seksualnost dece drži odvojeno – smatra prof. Nevena Čalovska Hercog. Sve prisutnije norme današnjice o tome kada je u redu upoznati partnera sa roditeljima još više udaljavaju mlade od seksualne aktivnosti. I kada u kuću ne mogu da dovedu partnera, a ne žele da se smucaju po mračnim ćoškovima, seks postaje misaona imenica. – Iz Beograda sam, moj dečko takođe. Kratko smo u vezi, oko pet meseci. Nisam ga još upoznala sa roditeljima, pa dolazi kod mene samo kada ostanem sama, što je, iskreno, jako retko. A o seksu po kolima, diskotekama i na nekim drugim mestima nema ni govora – iskrena je N. I. (27).
Ovu tezu opovrgava psihoterapeut Zoran Milivojević. I u doba seksualne revolucije, kaže, mladi su živeli sa roditeljima. – Ni šezdesetih nije svako živeo sam. Stvar je mentaliteta, ko ima volju, uvek nađe način – kaže Milivojević.

Veza (ni)je uslov

Uvreženo je mišljenje da je dugogodišnji partnerski odnos preduslov za redovne seksualne odnose. Paradoksalno, što je veza duža, partneri se više okreću razgovoru, razmeni emocija, a u seks se upuštaju sve ređe. – Sa devojkom sam u vezi šest godina. Iako smo mladi, imamo po 28 godina, primećujem da nam je veće uživanje da uveče ležimo, gledamo film i mazimo se. Seks imamo recimo četiri-pet puta mesečno – kaže R. J. Dugi radni dani, prevelika količina stresa na poslu, ali i nedostatak veština u komunikaciji dovode do toga da se parovi sve više otuđuju. – Postavka je tu prilično egocentrična. Svi polaze od svog stanja i raspoloženja, očekuju animaciju sa strane, a budući da su oboje često umorni, iscrpljeni, ne nalaze načina da priđu jedno drugom – smatra psiholog Aleksandra Janković.
A u seksualnu komunikaciju ne možete uleteti ako ste nervozni, ističe ona. – Na kraju, svako će imati vezu isključivo sa sobom. Ipak, mi smo socijalna bića, s vremenom dolazi do nezadovoljstva, a naknadna pamet dovodi do toga da su ljudi već dovoljno isfrustrirani pa su suviše oprezni, nespremni, i na kraju ne znaju kako se stvara komunikacija. A upravo u traženju i zavođenju leži deo koji je nenadoknadiv kada je naša ispunjenost u pitanju. Kad se sve to preskoči i svodi se na mašinu, onda je pitanje kako je uopšte moguće da neko bude ispunjen – zaključuje klinički psiholog Aleksandra Janković.

Kad mesečarenje pređe u lošu naviku

“Ako je punoletstvo idealno doba za prvi seks, onda je vajda duplo punoletstvo pravo vreme za redovno polno opštenje. Problem je, nažalost, u želji da taj redovan seks bude i vanredan, bolje reći izvanredan. A nepremostivi raspon između želja i mogućnosti izaziva istovremeno i nesanicu, „neostvarene snove“, ali i mesečarenje” – pojašnjava za „Blic“ 36-godišnji muškarac (identitet poznat redakciji). Ko ne zna, pojašnjava on, mesečarenje nije bolest, još manje nesvesno ustajanje iz kreveta. Naprotiv. – Mesečarenje je manje svesno, više nevoljno i pre svega samostalno gužvanje posteljine. Svake noći, osim jedne u mesecu ili tromesečju, ako je sreće. S tim što to mesečarenje ne podrazumeva nužno toplinu kreveta, već neretko (opet jednom mesečno ili tromesečno) hladnoću zadnjeg sedišta dovoljno prljavog vozila za još prljavije radnje – priča naš sagovornik.
Tako se, priseća se on, poslednje mesečarenje završilo pre punog meseca (i pre više od jednog meseca) usred predigre pod svetlima farova tuđeg vozila na trotoaru poludivljeg naselja na obodu grada. “Dakle, sve je bilo na pola – par na pola puta zaustavio se u pola radnje u poludivljem naselju. Još ako principijelno od relativno malih nogu izbegavate prijateljice noći, a pritom ste asocijalni tip za društvene mreže i ne verujete u ljubav na prvi ili bilo koji drugi pogled, odnosno na svadbama sažaljevate mladence, onda vam ne preostaje ništa drugo nego da čekate da vas sudbina spoji sa saputnicom u gradskom prevozu, prodavačicom u supermarketu ili vas pak neki drugar, eventualno kum, spoji s poznanicom ili prijateljicom. Ali i to vam opet na pola dosadi”, iskren je ovaj mladić.

Švedska zabrinuta za svoje građane

Ministarstvo zdravlja u Švedskoj je pokrenulo opsežno istraživanje seksualnih navika nacije. Njihov tabloid je objavio anketu koja je pokazala da u toj liberalnoj zemlji seks sve manje postaje praksa, što je zabrinulo čelne ljude. Zato su i odlučili da urade studiju kako bi dobili smernice za strategiju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, vodeći se teorijom da ljudi ne mogu da budu zadovoljni i zdravi ako ne vode ljubav.

Profesorka Mila više ne ispituje!

Geografski fakultet u Beogradu našao je rešenje za spor između studenata i predavača. Olakšanje za akademce koji bezuspešno izlaze na ispit kod profesorke Pavlović. Nastavno-naučno veće Geografskog fakulteta donelo je odluku da studenti koji, ni nakon brojnih pokušaja, nisu mogli da polože ispite kod profesorke dr Mile Pavlović ubuduće polažu isključivo pismeno – rekao je dekan Geografskog fakulteta prof. dr Dejan Filipović. Ova odluka odnosi se na akademce koji studiraju po starom nastavnom planu i programu, tzv. predbolonjce. Odluka važi za ovu školsku godinu, do 1. oktobra 2019. godine, jer tada ističe rok ovim studentima da završe fakultet.

Bolonjci polažu uobičajeno

Studenti koji redovno studiraju po Bolonjskom sistemu, i kojima nije istekao rok da završe studije, polagaće po uobičajenoj proceduri. ”Kod ovih studenata prolaznost je dobra i ne žale se” – kaže profesor Dejan Filipović.

About the Author

admin