Vesti – 07.12.2018.

Usvojen budžet za 2019: Plate u javnom sektoru veće između 7 i 12 odsto
Skupština Srbije usvojila je u petak 7. decembra velikom većinom glasova poslanika Zakon o budžetu za 2019. godinu. Za zakon je glasao 141 od 149 prisutnih poslanika, niko nije glasao “protiv” niti je bilo uzdržanih. Budžetom su predviđeni ukupni prihodi od 1.246,2 milijarde dinara i rashodi u visini od 1.269,1 milijardu dinara, što daje deficit od 22,9 milijardi dinara, odnosno 0,4 odsto BDP.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali je prilikom obrazlaganja Predloga zakona u Skupštini Srbije rekao da je budžet uravnotežen i da ga karakteriše socijalni aspekt koji je vezan za povećanje životnog standarda, koji prati povećanje plata i penzija, kao i razvojni aspekt, jer su predviđena rekordna izdvajanja za kapitalne investicije. To će, kako je rekao, podstaći dalji rast BDP. Projektovan je realni rast BDP-a od 3,5 odsto i prosečna inflacija 2,3 odsto, dodao je Mali. On je napomenuo da je budžet za narednu godinu rezultat i nastavak reformskih procesa započetih 2014. godine, koji su, kako je istakao, rezultirali sjajnom 2018. godinom u kojoj su ostvareni izuzetni rezultati u ekonomiji, pri čemu je u periodu januar-septembar zabeležen privredni rast od 4,5 odsto, a stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu smanjena na 11,3 odsto. Dodao je da okosnicu budžetske i fiskalne politike u narednoj godini čine mere rasterećenja privrede, kroz podsticaj rastu i zapošljavanju, i napuštanje takozvanih kriznih mera koje su bile na snazi u okviru programa fiskalne konsolidacije. Mali je tom prilikom najavio povećanje plata u Srbiji u javnom sektoru između sedam i 12 odsto, a za plate se u budžetu nalazi 294,4 milijarde dinara, što je za oko 33 milijarde dinara više nego u 2018. godini.
Ulaganja za kapitalne investicije će biti 220 milijardi dinara, što je za 43 milijardi dinara više nego 2018. godine. “U budžetu se, između ostalog, nalaze sredstva za nastavak radova na obilaznici oko Beograda, završetak puta Surčin-Obrenovac, izgradnju autoputa Obrenovac-Ljig, put Preljina-Požega, Moravski koridor, Autoput E-75 Kelebija-Subotica jug, državni put Novi Pazar-Tutin, projekat mađarsko-srpske železnice, železničku infrastrukturu i nabavku vozova”, rekao je Mali.
Novac je, kako je rekao, izdvojen i za Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, digitalne učionice, izgradnju Data centra u Kragujevcu, razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, a pre svega za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova, kao što su KC Srbije, KC Vojvodine i KC Kragujevac. “Budžet za 2019. godinu i set reformskih zakona predstavljaju zdrave temelje za dalje unapređenje svih oblasti našeg društva, što će za konačan rezultat imati ono što je najvažnije za građane Srbije, a to je dalje povećanje investicionih aktivnosti, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje njihovog životnog standarda, zaključio je Mali.

Sporazum o načno-tehnološkoj saradnji sa Italijom

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ambasador Republike Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo potpisali su u sredu 5. decembra Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji kojim je dogovoreno sufinansiranje zajedničkih istraživačkih projekata.

Otvoren Sajam “Nauka za privredu”, hrana u fokusu

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović otvorio je u četvrtak  2. Sajam “Nauka za privredu” na Novosadskom sajmu, koji se organizuje pod pokroviteljstvom Pokrajinske vlade, s ciljem intenzivnijeg povezivanja nauke i privrede.

Šarčević se sastao sa šefom misije Saveta Evrope

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sastao se u sredu 5. decembra sa novim šefom misije Saveta Evrope u Beogradu Tobiasom Flesenkemperom sa kojim kojim se saglasio da je obrazovanje jedan od kamena temelјaca evropske saradnje i da Srbija ostvaruje značajan napredak na tom polјu.

Subotica: Ulaganje u škole

Oko 600 učenika i učenica Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” iz Subotice imaće priliku da uživaju u renoviranom delu škole, koja je sada bezbednija za učenike. Završeni su radovi na fasadi objekta, a zamenjeni su dotrajali drveni prozori i vrata, rekla je direktorka OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ Klaudija Gubić Šelken. Direktorka nije krila zadovolјstvo što je gradonačelnik Subotice, Bogdan Laban posetio školu, zajedno sekretarkom za društvene delatnosti Jasminom Stevanović i drugim predstavnicima lokalne samouprave.
– Veoma sam počastvovana što nas je posetio gradonačelnik i moram da kažem da su ovo značajniji radovi za poslednjih 15 godina. Zahvalјujem se gradu što nam je pomogao da apliciramo i realizujemo projekat rekonstrukcije fasade i zamene dotrajalih prozora i vrata. Dok su radovi bili u toku nastava se odvijala bez problema – rekla je direktorka Klaudija Gubić Šelken. Grad i Ministarstvo privrede sa 13,5 miliona dinara finansirali su ovaj zahvat, s tim da je 5,5 miliona dinara izdvojilo je Ministarstvo privrede, a osam miliona Grad Subotica.
Gradonačelnik Laban je najavio da se nastavlјaju zajednička ulaganja između grada, pokrajine ili republike i da se radi o nastavku investicija u obrazovanju. – Kao što znate ove godine nastavlјamo projekat renoviranja škola i ulaganja u obrazovanje. Danas smo u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” koja je osnovana 1955/56 godine i nosi ime srpskog velikana dečje književnosti. Renovirana je fasada prema Mlečnoj pijaci i zamenjena je kompletna spolјna stolarija, odnosno drveni i dotrajali prozori, a vrata su zamenjena novom PVC stolarijom. Mi ćemo nastaviti da ulažemo u obrazovanje kako bi našim najmlađim sugrađanima, ali i učitelјima i nastavnicima obezbedili rad na visokom nivou. Mislim da možemo biti ponosni na ono što radimo u poslednjih nekoliko godina – rekao je Bogdan Laban.
Da podsetimo, rešenjem Povereništva za prosvetu od 2. avgusta 1950. godine osnovana je ova subotička škola. Septembra 1955. odlučeno je da se školi da ime nekog velikana. Ceneći veličinu i zasluge proslavlјenog dečijeg pesnika Čika Jove Zmaja, kolektiv ove škole je odlučio da škola nosi njegovo ime. Septembra 1956. je uvedena dvojezična nastava na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku, 1958. škola prelazi u zgradu bivše Učitelјske škole u kojoj je od 1959. do 1964. služila kao Vežbaonica Učitelјske škole. Škola danas ima 28  odelјenja i dva odelјenja produženog boravka, a nastava je dvojezična.

Najbolji na bilbordima: Dejan Gjer, učenik “Zmaj Jovine”

Učenik Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” Dejan Gjer u protekloj školskoj godini nizao je uspehe na brojnim takmičenjima, pa je tako osvojio treće mesto na Državnom takmičenju iz fizike, treću nagradu na Državnom takmičenju iz matematike, te treću nagradu na Matematičkoj olimpijadi. – Iz fizike mi je najinteresantnija elektrostatika, a u drugom razredu sam dosta voleo dinamiku – kaže Dejan Gjer. – Mislim da ću se baviti programiranjem, ove godine bih voleo i da se takmičim iz te oblasti.
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka. U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” će u narednim danima predstavlјati laureate projekta „Učim + Znam = Vredim”, uz njihove kratke izjave.

Stara Pazova: Kako odabrati pravi fakultet

Kako odabrati pravi fakultet nakon srednje škole jedno je od glavnih pitanja kojima se bavi projekat staropazovačke Kancelarije za mlade pod nazivom „Kviskoteka“ koji se odnosi na karijerno vođenje i savetovanje. Pokrovitelјi projekta su Opština Stara Pazova i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu. Iako nije upisao želјeni fakultet, David Bašić iz Stare Pazove je tokom studija zavoleo pravo. Kako kaže, mladi koji završe srednju školu nisu dovolјno spremni da samostalno naprave pravi izbor, što dalјe može uticati na njihovu karijeru. – Mladi treba da se rukovode svojim želјama. Možda bi najbolјi savet bio da prvo naprave spisak šta ne žele da upišu, a onda od tih nekih preostalih želјa izaberu nešto čime bi se bavili. Sa druge strane, treba misliti i na taj materijalni aspekt, odnosno da li će buduća struka doneti novac ili neće – kaže David Bašić koji je i član Tima za karijerno vođenje i savetovanje Kancelarije za mlade opštine Stara Pazova
Stotinak mladih koji pohađaju srednje škole u opštini Stara Pazova, tokom šest dvodnevnih treninga imaju priliku da saznaju kako napraviti pravi izbor kada je u pitanju njihovo školovanje na fakultetima. – Pričamo generalno o karijeri, o poslovima, tržištu rada, fakultetima, odabiru fakulteta i samog posla posle završenog fakulteta. U suštini oni sami kroz radionice uviđaju šta je njihov budući poziv – kaže Ivan Lozić, trener na radionici.
Jelena Cetina iz Kancelarije za mlade ističe da su projektne aktivnosti podelјene u pet faza, a mladi između ostalog imaju priliku da razmene iskustva i sa poslodavcima. “Cilј projekta je osnaživanje mladih da samostalno i uz dovolјno informacija mogu da odaberu buduće zanimanje ili eventualno obrazovanje koje će da ih vodi do tog zanimanja ili profesije. Ujedno,  radimo i na podizanju kapaciteta ove institucije i ohrabrujemo mlade da se uklјuče u aktivnosti Kancelarije”, rekla je Jelena Cetina.

Izložba i tribina na Medicinskom fakultetu

Tribinom „Sport i rekreacija – igre bez granica” i prodajnom izložbom raznih udruženja osoba s invaliditetom, u protekla dva dana Klub studenata specijalne edukacije i rehabilitacije Medicinskog fakulteta obeležio je Međunarodni dan osoba s invaliditetom. – Veoma smo zadovolјni kako je protekla tribina, napunili smo pola amfiteatra – kaže članica Kluba Sofija Višnjić, dodajući da je tome doprineo i veći broj govornika u odnosu na prethodne godine. – Učesnici su bili sportisti s invaliditetom, devojka koja nas je učila refren pesme na znakovnom jeziku, kao i asistentkinja s našeg fakulteta koja je pričala o terapijskom jahanju.
I Udruženje za pomoć mentalno nedovolјno razvijenim osobama (MNRO) grada Novog Sada imalo je priliku da se za ta dva dana predstavi studentima, izlažući ručne radove svojih korisnika. – Studenti su ove godine manje zainteresovani, malo su stidlјivi, bojažlјivi, a možda i čuvaju novac za Novu godinu – kaže saradnica Udruženja Tijana Laćarak. – Mi izlažemo sitnice koje su napravila naša deca, kao i predmete nastale na tkačkim radionicama koji imaju malo veću vrednost, tako da, možda, nisu za studentski yep, ali je nama značajno da pokažemo sve što radimo.
„Sportski klub prijatelјa – sport za sve” jedan je od projekata koje je Udruženje za pomoć MNRO realizovalo ove godine u saradnji s UNICEF-om, na šta su veoma ponosni. – Organizovali smo treninge i javne tribine na kojima smo želeli da podignemo svest o deci sa smetnjama u razvoju i njihovoj inkluziji u društvo putem sportskih i rekreativnih aktivnosti – objašnjava Tijana Laćarak. – Veoma smo zadovolјni jer smo uspeli da podstaknemo decu da budu redovna na treninzima, a da kod članova našeg udruženja pobolјšamo veštine, od kognitivnih do socijalnih. Posebno nam je drago što je okolina na javnim manifestacijama dobro reagovala i u nekim situacijama nisu ni primetili da im vežbe pokazuju deca sa smetnjama u razvoju.

Novi Bečej: Klinika za rehabilitaciju obeležila 50 godina

Mina Filipović (13) iz Novog Bečeja od rođenja je pacijent u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, odnosno Dečjoj bolnici. Nјena majka Brankica Filipović zadovolјna je svim tretmanima koje je njena ćerka dobila u ovoj ustanovi. – Mina od rođenja ima cerebralnu paralizu, kao posledicu porođaja. Od rođenja smo na lečenju u Dečjoj bolnici, od neonatologije, pa sada do rehabilitacije. Mina je operisana više puta, takođe u Dečjoj bolnici, a sada na rehabilitaciji ima i kineziterapiju i masažu, kao kada smo na terapiji u banji, jedino što u banji imamo i terapije blatom -ispričala je Brankica Filipović.
Mina ide u Školu “Milan Petrović” i članica je Hora “Ison”, koji je i juče nastupio na svečanosti u Skupštini Vojvodine povodom obeležavanja 50 godina Klinike za dečju rehabilitaciju i habilitaciju. Ova 13-ogodišnja devojčica voli da peva, a omilјena joj je pesma “Vreme je za Novi Sad”. – Institut je jedina tercijarna ustanova u Vojvodini koja se bavi lečenjem oko 400.000 dece do 18 godina. Imamo tri klinike, za pedijatriju, dečju hirurgiju i dečju rehabilitaciju i habilitaciju. Klinika za dečju rehabilitaciju osnovana je pre 50 godina, kao odelјenje, i prešla je veliki put. Dečja bolnica ima 730 zaposlenih i godišnje se uradi 130.000 pregleda, od čega je oko 13.000 pregleda na Klinici za rehabilitaciju, a ukupno godišnje imamo 1.500 hospitalizacija”, kazala je direktorka Dečje bolnice profesorka dr Jadranka Jovanović Privrodski.
Upravnica Klinike za dečju rehabilitaciju i habilitaciju profesorka dr Aleksandra Mikov kazala je da imaju devetoro lekara, i to sedmoro fizijatara i dvoje neurologa, 18 fizioterapeuta, tri radna terapeuta, 15 sestara i po jednog logopeda i psihologa. – Rehabilitacija je timski rad i zajedno se bavimo neurorehabilitacijom, rehabilitacijom ortopedskih pacijenata, ranom razvojnom rehabilitacijom dece od njihovog rođenja do 18. godine. Svakoga dana imamo 100 pacijenata, a u procesu rehabilitacije jako je važna saradnja s roditelјima – kazala je dr Mikov i napomenula da je rehabilitacija vraćanje funkcija koje su postojale, ali su nestale, a habilitacija je uspostavlјanje funkcija koje se nikada nisu razvile.
Pokrajinski sekretar za zdravstvo docent dr Zoran Gojković istakao je da je Pokrajinska vlada u prethodne dve godine pomagala Dečjoj bolnici ulažući dva miliona evra, odnosno 220.000.000 dinara. U narednom periodu Pokrajina će ulagati u Kliniku, kupovinom nove medicinske opreme namenjene za dobru, preciznu, tačnu i efikasnu rehabilitaciju dece – kazao je dr Gojković.

Zrenјanin: Sve manje nasilјa prolazi bez reakcije

Članovi Đačkog parlamenta Zrenjaninske gimnazije posetiti su Srednjobanatski upravni okrug, povodom kampanje „16 dana aktivizma borbe protiv nasilјa nad ženama“  Poseta je organizovana u sklopu obeležavanja predstojećeg Međunarodnog dana lјudskih prava, a učenici su bili u pratnji profesorke sociologije Senke Jankov, kao i predstavnica Ženske odborničke mreže Ljube Travice i Lepe Arambašić. Pored načelnice Srednjobanatskog upravnog okruga Snežane Vučurević, na skupu su bili prisutni i predstavnici Policijske uprave u Zrenjaninu i zrenjaninskog Centra za socijalni rad, koji su predstavili takozvani „Zrenjaninski model borbe protiv porodičnog nasilјa“, čiji bitni delovi su postali i sastavni element zakonskih odredbi iz oblasti porodičnog nasilјa. Ovaj model, koji podrazumeva saradnju nadležnog tužilaštava, Policijske uprave, Centra za socijalni rad i Prekršajnog suda, postao je i dobar primer samoupravama u Srbiji, kako se na pravi način treba postaviti prema ovom učestalom i ozbilјnom društvenom problemu.
 -Imamo 16 dana zvanične kampanje u borbi protiv nasilјa nad ženama, ali o tome moramo pričati svaki dan, jer statistika i stanje u društvu u tom pogledu su poražavajući. Skoro svake godine tridesetak žena izgubi život i sve to pokazuje da ono što država preduzima u domenu zakonskih i institucionalnih okvira nije dovolјno. Moramo svi zajedno da radimo na jačanju svesti, naročito mladih lјudi, da ukazujemo da bilo koji oblik nasilјa nema opravdanje i da nasilјe nije privatni problem već se tiče celog društva – rekla je u obraćanju učenicima načelnica Snežana Vučurević, ističući da je važno da se svi mladi lјudi uklјuče u borbu protiv nasilјa, da ga prijavlјuju i na taj način sprečavaju.
Direktorka Centra za socijalni rad u Zrenjaninu Olivera Lisica podsetila je da u gradu još od 2007. godine funkcioniše multisektorska saradnja institucija, po modelu koji je baš u Zrenjaninu nastao. – Grad Zrenjanin je primer dobre prakse, a ovde  je 2014. godine potpisan sporazum na lokalnom nivou o saradnji institucija na zaštiti žena od nasilјa u  porodici. Uklјučeni su Centar za socijalni rad, Grad Zrenjanin, Policijska uprava, nadležno tužilaštvo i sud, Dom zdravlјa, Predškolska ustanova, Zrenjaninski edukativni centar, sve škole i lokalni mediji – naglasila je Lisica, dok je njena saradnica iz Centra za socijalni rad Svetlana Mandić objasnila tok postupka i radnji koje preduzimaju nadležne institucije, nakon prijave nasilјa, koja se može podneti i Centru za socijalni rad i Policijskoj upravi, ali i svakom lekaru kojem se žrtva obrati.

“Živa biblioteka” protiv rasizma i ksenofobije

U sredu, 5. decembra, u čitaonici Narodne biblioteke “Dr Đorđe Natošević” u Inđiji održaće se “Živa biblioteka” –  inovativna metodologija za promovisanje ljudskih prava i ravnopravnosti, te za borbu protiv rasizma i ksenofobije. Posetioci “Žive biblioteke” imali su  priliku da razgovaraju sa “živim knjigama”, predstavnicima grupa koje su često meta predrasuda, stereotipa i žrtve diskriminacije, kao što su: romski medijator, majka deteta sa Daunovim sindromom, slepa osoba, osoba sa invaliditetom i drugi. Svaki posetilac dobio je člansku kartu “Žive biblioteke” i bio je u mogućnosti da pozajmi jednu “živu knjigu” u trajanju od 10 minuta, te da u direktnom razgovoru, čitanju, sazna ono što ga interesuje o određenoj temi.
Uspešna saradnja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu uspostavljena je aprila 2012. godine, a od septembra 2014. godine Poverenik koordinira projektom “Ne ceni knjigu po koricama – Živa biblioteka u Srbiji”. Ovaj projekat Saveta Evrope ima za cilj da smanji uticaj negativnih stereotipa i predrasuda kao ključnih uzročnika diskriminacije u društvu. Podršku projektu daje Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. Projekat “Živa biblioteka” sprovode članovi i članice nevladinih organizacija, koji su prošli neophodnu obuku, te su osposobljeni za kvalitetno sprovođenje “Živih biblioteka” uz poštovanje principa i vrednosti koje stoje iza ovog projekta: ljudskih prava, različitosti i interkulturalnog dijaloga. Projekat “Žive biblioteke” u Inđiji realizuju Crveni krst Inđija, Prijatelji dece Inđija i Narodna biblioteka “Dr Đorđe Natošević”.

Proglašeni laureati nagrade ”Pečat varoši sremskokarlovačke”

Prestižna nagrada Brankovog kola, ”Pečat varoši sremskokarlovačke”, za najbolje pesničke knjige na srpskom jeziku u 2018. godini, ravnopravno je pripala, za knjige izabranih pesama: Bošku Suvajdžiću i Ivanu Laloviću, i za nove samostalne zbirke poezije: Jasni Milenović i Saši Nišaviću. Nagrada novim laureatima svečano će biti uručena 15. marta, na dan Radičevićevog rođenja po julijanskom kalendaru, a na ”Prolećnim Brankovim danima 2019” u najstarijoj srpskoj gimnaziji, u Sremskim Karlovcima, u kojoj se Aleksije Radičević školovao od 1835 – 1841. godine.
Nagradu “Pečat varoši sremskokarlovačke” 1967. godine osnovao je studentski list “Indeks” u Novom Sadu. Te godine proglašeno je osam laureata: Rajko Petrov Nogo, Branko Bošnjak, Radomir Mićunović, Petko Vojnić Purčar, Karolj Jung, Milorad Milenković Šum, Zvonimir Husići Tito Bilopavlović.
Među dosadašnjim dobitnicima ove poluvekovne nagrade nalaze se: Matija Bećković, Miodrag Pavlović, Dara Sekulić, Krstivoje Ilić, Dragan Kolundžija, Ranko Jovović, Raša Popov, Manojle Gavrilović, Ranko Preradović, Stevan Tontić, Ranko Risojević,Vujica Rešin Tucić, Dragomir Brajković, Milan Nenadić, Darinka Jevrić, Miloš Kordić, Novica Tadić, Nenad Grujičić, Đorđo Sladoje, Nebojša Devetak, Goran Simić, Boro Kapetanović, Ileana Ursu, Miloš Komadina, Slobodan Kostić,Andrej Jelić Mariokov,Miljurko Vukadinović, Predrag Bjelošević, Slobodan Tišma, Anđelko Anušić, Branko Brđanin Bajović, Ivan Negrišorac, Vladimir Jagličić, Jelena Aleksić, Veroljub Vukašinović, Dragana Kragulj, Dragoslav Dedović, Miroslav Aleksić, Laslo Blašković,Vojislav Karanović, Emsura Hamzić, Gordana Đilas, Mirko Vuković, Dragica Stojanović i drugi.

Srpski studenti na šangajskom univerzitetu

Univerziteti u Beogradu, Nišu i Novom Sadu sarađivaće sa kineskim Univerzitetom Đao Tong u Šangaju, jednim od osnivača prestižne Šangajske liste. Sporazumom je predviđena razmena studenata matematike, fizike, poljoprivrede i poslovodstva. Univerzitet Đao Tong je na 108. mestu na Šangajskoj listi, a cilj im je da bude među prvih sto. Naš univerzitet je prestižan u Kini. Poznat je po medicinskim istraživanjima i istraživanjima u drugim oblastima. Imamo 40.000 studenata od kojih je 6.000 iz inostranstva. Nadamo se u budućnosti dobroj saradnji. Beogradski univerzitet je oko 200 mesta slabije plasiran na toj listi, ali su u istoj grupi – među jedan i po odsto najboljih. “Obrazovanje je praktično za nas izlaz u svet i visoko obrazovanje je, mogu da kažem, po svim statistikama koje nisu rađene izvanredno zato što mi dobijamo odlične rezultate sa relativno malim ulazom”, kaže Nenad Zrnić.
Univerzitet Đao Tong ima studije i na engleskom jeziku, i zajedničke programe sa najboljim britanskim i američkim univerzitetima. Sada i sa srpskim univerzitetima, što je nova karika u okviru programa saradnje “Pojas i put”. “Mi se trudimo da ta saradnja naših najprestižnijih univerziteta bude što vidljivija. Mislimo da je obrazovanje najbolji most saradnje među državama. A nisu Đao Tongu nepoznati naši naučnici, saradnici i profesori”, kaže Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Najbolji studenti učiće jedni od drugih i o kulturama zemalja iz kojih dolaze, a Ministarstvo prosvete će stipendijama pomoći njihovo školovanje.

Vremeplov: Usvojena deklaracija o ujedinjenju južnih Slovena

Na današnji dan 07. decembra 1914 . godine Skupština Srbije usvojila u Nišu, u Prvom svetskom ratu, Deklaraciju o ujedinjenju južnih Slovena u zajedničku državu.

Vremeplov: Rođen Valtazar Bogišić

Valtazar Bogišić, srpski pravnik i istoričar, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik rođen je na današnji dan 07. decembra 1834. godine. Izradio je “Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru” 1888. na zahtev kneza Nikole. Ostala dela: “Pravni običaji u Slovena”, “Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena”, “Pisani zakoni na slovenskom jugu”, “Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive”.

Vremeplov: Stevan Jakovljević

Na današnji dan 07. decembra 1890. godine rođen je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom “Srpska trilogija” koji čine “Devetsto četrnaesta”, “Pod Krstom” i “Kapija slobode”. Ostala dela: romani “Smena generacija”, “Velika zabuna”, “Likovi u senci”, dela iz botanike “Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera”, “Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera”, “Sistematika lekovitog bilja”.

Vremeplov: Rođen Uroš Predić

Srpski slikar Uroš Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predstavnik akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija rođen je na današnji dan 07. decembra 1857. godine.  Jedan od najvećih srpskih slikara uopšte. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije.  Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije – “Bosanski begunci”, “Kosovka devojka”. Druga najpoznatija dela: “Siroče na majčinom grobu”, “Vesela braća”.

Vremeplov: Umro Robert Grejvs

Na današnji dan 07. decembra 1985. godine umro je engleski pisac Robert Grejvs, istraživač grčke i jevrejske mitologije, svetski ugled stekao istorijskim romanom “Ja, Klaudije” i delom “Grčki mitovi”.

Vremeplov: Beču predate “Carski memorandum”

Dvorskoj kancelariji u Beču predat je na današnji dan 07. decembra 1896. godine prvi “Carski memorandum” u kojem su predstavnici 14 srpskih autonomnih opština u Bosni i Hercegovini izložili nepravde okupacione uprave, koja je pogazila brojna prava Srba u crkvi i školstvu. Car Franc Jozef je s negodovanjem odbacio memorandum, a potpisnici su na razne načine proganjani. Do 1902. podneta su još tri memoranduma, sa sličnim ishodom.

Vremeplov: Ubijen Ciceron

Na  današnji dan 07. decembra 43. godine p.n.e. ubijen  je Marko Tulije Ciceron, rimski političar, pisac i čuveni govornik. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji – tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda – “Filipika”) i ubijen. Ostala dela: “Besede”, “O besedniku”, “Rasprave u Tuskulu”, “O starosti”, “O prijateljstvu”, “O krajnostima dobra i zla”, “O prirodi bogova”, besede “Protiv Katiline”.

Vremeplov: Zakon o nacionalizaciji

Skupština Jugoslavije donela je na današnji dan 07. decembra 1946. godine Zakon o nacionalizaciji kojim su obuhvaćena sva veća privatna preduzeća. Time je likvidiran i inostrani kapital, koji je u industriji i rudarstvu predratne Jugoslavije učestvovao sa oko 50 odsto.

Silovatelj na slobodi: Prvu žrtvu silovao u dvorištu škole, drugu u školskom toaletu!

Novim Sadom brzinom pucnja proširila se zabrinjavajuća vest da je višestruki silovatelj Dušan Murgaški Pikaso (59) od 30. novembra ponovo na slobodi. Naime, u pitanju je silovatelj povratnik koji je u tri navrata osuđivan na višegodišnje zatvorske kazne zbog silovanja, a na teret mu se stavlja i obljuba jedne četrnaestogodišnje učenice. On je svoju kaznu odslužio i sada je ponovo na slobodi, što je među Novosađane unelo nemir. Na ovu činjenicu javnost je na svom Tviter nalogu upozorio Igor Jurić, otac ubijene Tijane Jurić i tvorac inicijative za uvođenje doživotnog zatvora za ubice dece.
Kako saznajemo u novosadskom Višem javnom tužilaštvu, Murgaški je pušten na slobodu nakon odslužene maksimalno propisane desetogodišnje kazne zatvora zbog silovanja sredovečne Novosađanke L.D. – On je to krivično delo počinio 22. novembra 2008. godine u stanu oštećene i uhapšen je 1. decembra nakon višednevne potere. Ovaj zločin počinio je svega mesec dana nakon što je odslužio takođe desetogodišnju kaznu zatvora zbog silovanja četrnaestogodišnje učenice – objašnjavaju za ’’Blic’’ u Tužilaštvu. Dodaju i da je nesrećnu devojčicu silovao nepuna tri meseca nakon odsluženja višegodišnje kazne zatvora takođe zbog silovanja spremačice u jednoj novosadskoj školi.
Podsetimo, u pitanju je silovatelj koji je svoju prvu žrtvu presreo u dvorištu škole, zatim je odvukao u okolno žbunje i silovao. Istog dana je identifikovan i uhapšen i tada je osuđen na zatvorsku kaznu koja mu je istekla u julu 1998. godine. Svega tri meseca kasnije, Murgaški je ponovio zločin. On je polovinom oktobra 1998. godine ušao u jednu novosadsku školu gde je u hodniku naišao na tada četrnaestogodišnju učenicu D. S. koju je pod pretnjom odvukao u školski toalet i silovao.
Novosađanin i otac jedne trinaestogodišnjakinje kaže za ’’Blic’’ da mu uopšte nije svejedno što je Murgaški na slobodi. – Čim sam čuo tu vest odmah sam zabranio ćerki da se izdvaja od drugara i da od kuće do škole i u povratku ide isključivo prometnim ulicama, nikako prečicom između zgrada. Smatram da je u školi bezbedna jer nije to ono vreme kada je tamo mogao da se ušeta svako sa ulice. Sada postoji obezbeđenje. Ali plašim se da ga ne sretne na ulici – priča nam zabrinuti Novosađanin koji je želeo da ostane anoniman. Dodaje i da su sličnog mišljenja i njegovi prijatelji i roditelji dece koja sa njegovom ćerkom idu u školu a sa kojima je u kontaktu. – Jedna mama je potegnula tu priču i u Viber grupi razreda, ali nas je druga mama, koja je u Savetu roditelja, uverila da su deca u školi sigurna, a da ih van škole mi moramo čuvati. Stalno mislim da odnekud vreba i ne mogu da se od tog utiska odbranim. Ni supruga, ni ja. A policija je koliko čujem nemoćna – kaže naš sagovornik.
Uplašeni Novosađani se pitaju da li će kao osvedočeni silovatelj u skladu sa Marijinim zakonom biti upisan u registar pedofila. Kako kažu u Tužilaštvu, Marijin zakon je uveden 2013. godine i on ne može retroaktivno da se primenjuje pogotovo ne u slučaju ovog silovatelja. – On je 2008. godine odslužio kaznu zbog silovanja devojčice i sada je odslužio kaznu zbog silovanja punoletne žene. Da je kojim slučajem sada služio kaznu zbog silovanja maloletnice on bi bio ubeležen u registar u skladu sa Marijinim zakonom – objašnjavaju u Tužilaštvu.

Jasnić i iz pritvora arči novac: Ostaćemo bez Univerzijade

Ako Srbija do 15. decembra ne odgovori EUSA da li naredne godine može da organizuje evropske sportske studentske šampionate u tri discipline, preti opasnost da izgubimo Univerzijadu 2020, piše “Blic”. Na to upućuje pismo Evropske univerzitetske sportske asocijacije, koje je juče dostavljeno na adrese Organizacionog komiteta Univerzijade 2020, na čijem je čelu premijerka Ana Brnabić, Univerzitetskog sportskog saveza Srbije (USSS), ali i na adrese preduzeća EUSI 2020, na čijem je čelu i dalje Siniša Jasnić, iako je još u pritvoru. Reč je o evropskim šampionatima studenata u odbojci, čiji domaćin 2019. treba da bude Zrenjanin, te u rukometu na pesku i sportskom penjanju, koje je preuzeo Beograd. Ovo su pripremna takmičenja za Univerzijadu 2020, koje bi trebalo da se održi u Beogradu.
Razlog za ovakvo ozbiljno upozorenje iz EUSA krije se u činjenici da ne postoji komunikacija, ali ni obaveštenje dokle se stiglo sa pripremama šampionata u ove tri discipline. O tome ih nije obavestio Siniša Jasnić, čovek sa kojim su imali komunikaciju sve do 2. oktobra, kada je uhapšen. Zato su primorani da se obrate Organizacionom komitetu Univerzijade, na čijem je čelu Ana Brnabić. U pismu koje su potpisali predsednik EUSA Adam Roček i generalni sekretar Matjaž Pečovnik se, između ostalog, upozorava koje sve posledice ovakva neozbiljnosti može da donese Srbiji.
 “EUSA je dodelila USSS organizaciju tri šampionata 2019. kao pripremna takmičenja za Univerzitetske igre 2020. Nažalost, EUSA u ovom momentu nema zvaničan kontakt s organizacionim komitetima ova tri šampionata. Takođe, planirane inspekcijske posete za oktobar 2018. su od strane USSS odložene i do danas nemamo nikakve dodatne informacije. Zbog svega navedenog, EUSA zahteva zvaničan stav u vezi sa statusom tri šampionata od svih partnera… Ukoliko ne dobijemo informaciju do 15. decembra, EUSA će biti primorana da oduzme ova tri šampionata Srbiji”, navode Roček i Pečovnik.

Istraživanje: Dve trećine dece ima loše držanje kičme

Dve trećine testirane dece u Subotici ima loše držanje kičme, pokazalo je istraživanje Fakulteta za sport iz Novog Sada. Krivac je savremeni način života, a rešenje problema je svakodnevno vežbanje.  Tokom jeseni ove godine više stotina dečaka i devojčica u Subotici uzrasta od sedam do dvanaest godina prošlo je testiranje položaja kičmenog stuba. Utvrđeno je da jedna trećina ima kifotično loše držanje, jedna četvrtina skoliotično, a ravna leđa svako deveto dete. U celini, dok je nekada jedna trećina imala loše držanje, danas to ima dvoje od troje dece. “To je urađeno u Osnovnoj školi Sonja Marinković krajem septembra uz saglasnost roditelja naravno i blizu četiristo dece bilo je, dakle, podvrgnuto ovom načinu rada iz, naravno, nekolicine subotičkih osnovnih škola”- kaže sekretarka Sekretarijata za društvene delatnosti Jasmina Stevanović.
Manjak kretanja, slaba fizička aktivnost, velike školske obaveze, teške torbe, mnogo vremena u sedećem položaju, ispred računara – neki su od, pod znacima navoda, krivaca za ovakve rezultate. Ključ rešenja je u – vežbanju. Što više vežbanja. Kod kuće, u školi, u prirodi… “Ta deca će nas hraniti i zarađivati naš bruto nacionalni dohodak za jedno petnaestak do dvadesetak godina. Biće nam žao što im nismo pomagali u ovom momentu”- ističe dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu prof. dr Dejan Madić. Kao naredni korak stručnjaci preporučuju izradu programa motivacije i promocije vežbanja sa malom decom uz sistematsko i organizovano praćenje rezultata.

Novi Sad u narandžastom: “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“

Zgrada Pokrajinske vlade Vojvodine je, od 25-og novembra,  u znaku narandžaste boje, u cilju skretanja pažnje na trajanje kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“.“Podaci pokazuju da je svaka treća žena u Srbiji u Srbiji prebijena ili je doživela neki od osnovih oblika nasilja. Podaci govore da su među nasilnicima uglavnom muškarci, a da su žene najčešće žrtve nasilja u porodici”, izjavio je Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman. 95 odsto ubijenih žena nije se obratilo za pomoć institucijama, a iz Zavoda za ravnopravost polova Vojvodine navode da je upravo to pitanje koje treba da zabrine celokupno društvo.
 “Takođe, od ovih 28 posto ubijenih žena, to su medijske analize jer zapravo pravih institucionalih analiza nema. Zapravo, ne možemo znati u ovom trenutku koliko je žena umrlo trpeći nasilje”, rekla je Divna Milović iz Zavoda za ravnoopravnost polova.

Crna Gora: Majka monstrum nožem izbola sina (7)

Nadležnim organima do sada nije prijavljivano nasilje u porodici sedmogodišnjeg dečaka kojeg je, kako se sumnja, 4. decembra nožem izbola majka. Sedmogodišnji dečak sa Rijeke Crnojevića, koji je primljen u Klinički centar Crne Gore sa ubodnim ranama od noža, smešten je na Odeljenje intenzivne nege i trenutno nije životno ugrožen, navodi CdM. Njegova majka M.P. (1978) iz Bele Palanke, nastanjena na Rijeci Crnojevića, uhapšena je zbog sumnje da je počinila krivično delo ubistvo u pokušaju. Nadležnim organima do sada nije prijavljivano nasilje u ovoj porodici. Oni se, prema rečima direktora Centra za socijalni rad Dejana Miloševića, ne nalaze na evidenciji te ustanove.

About the Author

admin