Vesti – 08/09.12.2018.

NSPRV opet u pravu: Presuđeno da su zaposleni bili oštećeni za naknadu za godišnji odmor u 2014. godini

Posle višegodišnje pravne odiseje Vrhovni kasacioni sud presudio u korist zaposlenihkoji su utužili svoje škole za nepravilno obračunatu i isplaćenu naknadu za korišćenje godišnjeg odmora u 2014. godini.  Elem, nakon što je Vrhovni kasacioni poništio presudu Apelacionog, koji je pre toga presudio protiv tužitelja i žalbe koju jeuložio NSPRV, Vrhovnom sudu  nije ostalodrugo nego da presudi u korist zaposlenih. Sada ostaje i na ministru školskomda održi obećanje da će sve isplatiti. I ne samo obećanje tu je obaveza da se oštećenima i njihovim zastupnicima isplati po presudama. Naravno, postavlja se pitanje odgovornosti jer sutroškovi u pojedinim školama narasli čak i dvadesetorostruko, a sve zbogpodsticanja direktora od strane ministarstva da ulažu žalbe na prvostepene presude koje su listom bile u korist naših članova. Posle pritisaka na apelacione sudove došlo je poništavanja tih presuda, ali je najviši republički  sud bio na strani zakona i epilog je da smo nakraju “isterali mak na konac” i pokazali da smo, još jednom,  bili u pravu.

Usvojen budžet za 2019: Plate u javnom sektoru veće između 7 i 12 odsto

Skupština Srbije usvojila je u petak 7. decembra velikom većinom glasova poslanika Zakono budžetu za 2019. godinu.Za zakon je glasao 141 od 149 prisutnih poslanika, niko nije glasao “protiv” niti je bilo uzdržanih.Budžetom su predviđeni ukupni prihodi od 1.246,2 milijarde dinara i rashodi u visini od1.269,1 milijardu dinara, što daje deficit od 22,9 milijardi dinara, odnosno 0,4 odsto BDP.

Ministarfinansija Srbije Siniša Mali je prilikom obrazlaganja Predloga zakona uSkupštini Srbije rekao da je budžet uravnotežen i da ga karakteriše socijalniaspekt koji je vezan za povećanje životnog standarda, koji prati povećanjeplata i penzija, kao i razvojni aspekt, jer su predviđena rekordna izdvajanjaza kapitalne investicije.To će, kako je rekao, podstaći dalji rast BDP.Projektovan je realni rast BDP-a od 3,5 odsto i prosečna inflacija 2,3 odsto, dodao je Mali.On je napomenuo da je budžet za narednu godinu rezultat i nastavak reformskih procesa započetih 2014. godine, koji su, kako je istakao, rezultirali sjajnom 2018. godinom u kojoj su ostvareni izuzetni rezultati u ekonomiji, pri čemu je u periodu januar-septembar zabeleženprivredni rast od 4,5 odsto, a stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu smanjenana 11,3 odsto. Dodao je da okosnicu budžetske i fiskalne politike u narednoj godini čine mere rasterećenja privrede, kroz podsticaj rastu i zapošljavanju, i napuštanje takozvanih kriznih mera koje su bile na snazi u okviru programa fiskalne konsolidacije. Mali je tom prilikom najavio povećanje plata u Srbiji ujavnom sektoru između sedam i 12 odsto, a za plate se u budžetu nalazi 294,4 milijarde dinara, što je za oko 33 milijarde dinara više nego u 2018. godini.

Ulaganjaza kapitalne investicije će biti 220 milijardi dinara, što je za 43 milijardidinara više nego 2018. godine. “U budžetu se, između ostalog, nalazesredstva za nastavak radova na obilaznici oko Beograda, završetak putaSurčin-Obrenovac, izgradnju autoputa Obrenovac-Ljig, put Preljina-Požega,Moravski koridor, Autoput E-75 Kelebija-Subotica jug, državni put NoviPazar-Tutin, projekat mađarsko-srpske železnice, železničku infrastrukturu inabavku vozova”, rekao je Mali.Novac je, kako je rekao, izdvojen i zaNaučno-tehnološki park u Novom Sadu, digitalne učionice, izgradnju Data centrau Kragujevcu, razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, a pre svega zaizgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova, kao što su KC Srbije, KC Vojvodinei KC Kragujevac. “Budžet za 2019. godinu i set reformskih zakonapredstavljaju zdrave temelje za dalje unapređenje svih oblasti našeg društva,što će za konačan rezultat imati ono što je najvažnije za građane Srbije, a toje dalje povećanje investicionih aktivnosti, smanjenje nezaposlenosti ipoboljšanje njihovog životnog standarda, zaključio je Mali.

Šarčević se sastao sa šefom misije Saveta Evrope u Beogradu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sastao se5. decembra sa novim šefom misije Saveta Evrope u Beogradu TobiasomFlesenkemperom sa kojim kojim se saglasio da je obrazovanje jedan od kamenatemelјaca evropske saradnje i da Srbija ostvaruje značajan napredak na tompolјu. U fokusu razgovora bili su projekti „Jačanje integriteta i borbe protivkorupcije u visokom obrazovanju u Srbiji“ i „Podsticanje demokratske kulture uškolama“, Kako je zaklјučeno u visokoškolskom obrazovanju ostvareni su dobrirezultati kroz saradnju sa platformom Saveta Evrope o etici, transparentnosti iborbi protiv korupcije „Etinet“, kao i sprovođenjem kurseva o akademskomintegritetu za studente prve i završne godine osnovnih studija i prve godinepostdiplomskih studija. Kako je rečeno na sastanku drugi projekat koji jepokazao odlične rezultate odnosi se na podizanje demokratske kulture u školama,u šta je, kroz pilot projekat, uklјučeno 20 škola iz Srbije.

Ministar prosveteMladen Šarčević je istakao da Ministarstvo već dve godine i četiri meseca radina tome da ukupna slika u obrazovanju Srbije bude značajno bolјa nego što smoje zatečena. Uhvatili smo korak tako što smo probleme počeli da rešavamosistemski. Do sada smo doneli 12 zakona, dva su u skupštinskoj proceduri, dokčetiri pripremamo za februar, rekao je ministar. On je dodao da je u toku rad ina novoj strategiji razvoja obrazovanja do 2030. Između ostalog, cilј nam je daiskoristimo višak prostora u našim objektima da u njima omogućimo celodnevnirad kroz jednu smenu. Radimo i na razvoju preduzetničkih kompetencija, odnosnoformiranja učeničkih kompanija i đačkih zadruga, rekao je Šarčević. Premanjegovim rečima posebnu pažnju Ministarstvo prosvete pridaje nerazvijenimdelovima Srbije, intenzivno se radi na digitalizaciji celog obrazovnog sistemai jačanju etosa, odnosno kategoriji vaspitanja u obrazovnom sistemu.

Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnjisa Italijom

Ministarprosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ambasador Republike Italijeu Srbiji Karlo Lo Kašo potpisali su 5. decembra Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji kojim je dogovorenosufinansiranje zajedničkih istraživačkih projekata. Ministar i ambasador su sesaglasili da je, za bilateralne odnose i privredu dve zemlјe, veoma važno da sepodrži i pobolјša saradnja u smislu razmene naučnika i istraživača naprojektima od zajedničkog interesa. Šarčević je istakao da Republika Srbija iMinistarstvo prosvete pridaju veliki značaj razvoju nauke, zbog čega se uskupštinskoj proceduri upravo nalazi Zakon o Fondu za nauku. Želimo da ufinansiranje nauke uklјučimo i druga ministarstva, ali i privredu i lјude kojizainteresovani za određene doprinose nauke. Formiranjem novog fonda stvaramoveliki budžet za nauku čiji će cilј biti pokretanje novog projektnog ciklusaveć u toku 2019., rekao je Šarčević.

Ministar je dodaoi da je u nauku uklјučen i podmladak tako što su u sistem nauke uvedeni noviistraživači, odnosno doktoranti i lјudi do 30 godina, koji su time dobili prvozaposlenje. Šarčević je ukazao i na činjenicu da Ministarstvo prosvete imaveoma dobru saradnju sa Italijanskom privrednom komorom kroz sistem dualnogobrazovanja.

Ambasador ItalijeKarlo Lo Kašo rekao je da je potpisivanje sporazuma o saradnji veoma značajnastvar. Od svih italijanskih ambasada, od Berlina do Moskve, jedino u Beograduimamo atašea za nauku. To nije slučajnost. Naučna saradnja u Srbiji je upravotakvog intenziteta i potencijala da je ataše ovde postavlјen upravo iz tograzloga, zaklјučio je ambasador.

Otvoren Sajam “Nauka za privredu”, hrana u fokusu

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović otvorio je u četvrtak  2. Sajam “Nauka za privredu” naNovosadskom sajmu, koji se organizuje pod pokroviteljstvom Pokrajinske vlade, sciljem intenzivnijeg povezivanja nauke i privrede. “OpredeljenjePokrajinske vlade je da podrži naučna dostignuća i njihovu konkretnu primenu uprivredi, čime se ubrzava ukupan ekonomski razvoj naše zemlje, koji je mogućsamo uz nove tehnologije”, rekao je Mirović. On je istakao da Pokrajinskavlada podržava i sve naučne institute, koji svoja naučna dostignuća primenjujuu proizvodnim procesima, podsetivši da će sledeće godine biti otvorenNaučno-tehnološki park u Novom Sadu, kao i da će početi radovi na izgradnjizgrade Instituta Biosens. “Zajedno sa novim Naučno-tehnološkim parkom,zgrada Instituta Biosens će biti neka vrsta krune Univerziteta u Novom Sadu kaojednog od najbrže rastućih univerziteta u ovom delu Evrope, a smisao svega togaje pronalaženje novih rešenja i tehnoloških postupaka koji će podstaći još bržiekonomski razvoj”, rekao je Mirović. U fokusu ovogodišnjeg sajma je hrana,a istraživačke i naučne potencijale predstavlja Univerzitet u Novom Sadu,Institut “BioSens”, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Naučni Institutza prehrambene tehnologije i drugi.

Prekogranični poslovno-akademski program saradnje Srbije i Mađarske

Novi Interreg – IPA prekogranični program saradnje Mađarska – Srbija pod akronimom IkNNOnj, s idejom da uspostavi platformu za transfer znanja i tehnologije za podršku mladim istraživačima i inovatorima u njihovoj poslovno-akademskoj saradnji, predstavlјen je  u Poslovnom inkubatoru Novi Sad. Vrednost ovog dvogodišnjeg projekta je oko 408.000 evra i najvećim delom ga finansira Evropska unija. – Za studente iz Segedina veliku motivaciju predstavlјa prilika da učestvuju u jednom ovakvom međunarodnom projektu, da rade sa studentima iz inostranstva i da se s njima takmiče. Tokom realizacije projekta, studenti iz Segedina i Novog Sada imaće priliku da se upoznaju i uspostave korisnu saradnju – kaže Eniko Pito, projektni menayer projekta s Univerziteta u Segedinu.

Po njenim rečima, za studente iz Mađarske najprivlačniji je IT sektor, zatim, tu su komunikacione tehnologije, digitalni marketing i sve više, medicinski uređaji. – Cilј projekta je i da se sve ove grane povežu, da svi ti startapi koji nastaju budu multidisciplinarni. Važna stavar u projektu je da radnim grupama koje se oforme pružamo mentorsku podršku. Mentori u projektu su lјudi koji su već nešto uradili, tako da su tu, pored predstavnika akademske zajednice, i oni s realnim iskustvom – objašnjava Eniko Pito.

Po rečima Ivane Sabo, komjuniti menadžera Poslovnog inkubatora Novi Sad, ovaj projekat koji je deo IPA prekogranične saradnje, ima za cilј pravlјenje platforeme za bolјe međsobno povezivanje, kako akademskih institucija s obe strane granice, tako i privrednika, odnosno malih i srednjih preduzeća koja posluju na bazi inovacija. – Utvrdili smo da imamo iste probleme –  mladi istraživači i inovatori koji imaju sjajne ideje za nove proizvode i procese, nemaju dovolјno biznis znanja. Ideja je da im pomognemo da to nauče kroz kontakte s privrednicima iz malih i srednjih preduzeća. Takođe, kroz seriju treninga biće osposoblјeni da sami stvaraju svoje startap i spinof kompanije.

Učesnici projekta su, iz Mađarske, Univerzitet iz Segedina, Univerzitet u Novom Sadu i Poslovni inkubator Novi Sad. – Poslovni inkubator je identifikovan kao sjajna spona između akademske zajednice i privrede, a pošto u Segedinu tako nešto ne postoji, ideja je da im mi kroz ovaj projekat prenesemo naša znanja i primere dobre prakse – objašnjava Ivana Sabo. – S realizacijom projekta krenuli smo u junu ove godine i na početku smo kroz seriju sastanaka i razgovora identifikovali probleme na obe strane. Napravili smo zatim sveobuhvatanu anlizu uslova za stvaranje stratapa, razvili smo zajedničku metodologiju treninga. Isplanirali smo takmičenja u predstavlјanju startapa u Novom Sadu i Segedinu.

Projekat PRO-VET: Onlajn kursevima do diplome i posla

U Rektoratu Univerziteta u NovomSadu održan je dvodnevni incijalni sastanak Erazmus plus projekta PRO-VET –Profesionalno usavršavanje nastavnika strukovnih studija u Rusiji i Srbiji, uskladu s evropskim praksama. Osnovni cilј projekta je unapređenje nastave navisokim strukovnim školama kroz edukaciju i trening nastavnika. ProjekatPRO-VET uvešće sistemski pristup i otvorenu platformu za početni i kontinuiraniprofesionalni razvoj nastavnika, trenera i mentora iz oblasti strukovnogobrazovanja u školskim i radnim okruženjima u Srbiji i Rusiji. Između ostalog,projektom je predviđena izgradnja platforme za učenje i podrška usavršavanjunastavnika uz pomoć modernih tehnologija. U nastavku skupa, od 5. do 7.decembra, biće održan prvi serijal radionica u okviru projekta, u kojemučestvuje ukupno 12 partnera: po četiri iz Evropske unije, Ruske Federacije iRepublike Srbije, među kojima je i Univerzitet u Novom Sadu. Koordinatorprojekta je Univerzitet primenjenih nauka JAMK iz Finske. Projekat PRO-VETrealizuje se u narednom trogodišnjem periodu, u okviru prioritetne oblastiErazmus+ programa Evropske unije, posvećenog izgradnji kapaciteta u oblastivisokog obrazovanja.

To je međunarodni projekat koji će se realizovati u Srbiji i Rusiji s cilјem unapređenja kompetencija nastavnika u strukovnim školama, pre svega korz digitalnu transformaciju. Hoćemeo da napravimo interenet platformu i da digitalizujemo kompletan proces usavršavanja nastavnika u visokim strukovnim studijama, kaže dr Mirko Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu i kontakt osoba za srpske partnere u okviru projekta PRO-VET. Cilј je da svim nastavnicima bude lako dodtupno znanje kako bi mogli kvalitetno da unapređuju nastavni proces. U ovome je jako važno da imamo veliki broj renomiranih partnera koji dolaze iz Evropske unije. Koordinator projekta i vodeći partner je Univerzitet primenjenih nauka JAMK iz Finske, a tu su i partneri iz Irske, Holandije i Nemačke.

Kako nam je rekao Grejem Berns, projekt menayer projekta PRO-VET, ovaj projekat ima za cilј profesionalni razvoj strukovnih nastavnika u skladu s evropskom praksom. Naš cilј je da unapredimo profesionalne standarde i veštine nastavnika strukovnih škola u Srbiji i Rusiji. Projekat učesnicima obezbeđuje kompjutere i softvere s kojima će moći da se kreiraju strukovni, otvoreni onlajn kursevi. Ti kursovi služić za razvoj servisa treninga paketa za unapređenje pedagoških standarda, veština i znanja strukovnih nastavnika, a u skladu sa najbolјim evropskim praksama. Nastavnici će dobiti značajno nastavno oruđe koje će moći da razvijaju, a sve u korist studenata. Tako će lokalne komapnije pri zapošlјavnju novih kadrova dobijati mnogo bolјi proizvod.

Po rečima Vitalija Kopnova, kontakt osobe za ruske partnere, koristi za Rusiju od projekta su očigledne. Teritorija Rusije je ogromna, razdalјine između gradova i mesta su velike, što je mnogima prepreka da dođu do pristojnog obrazovanja. Ovim se dobijaju masovni, otvoreni, onlajn kursevi za strukovne studije. Takođe, želјa nam je da uvedemo evropsku dimenziju u naše strukovno obrazovanje, jer potrebni su nam novi sastojci, nove informacije u „zajedničkoj supi“, kako bismo bili efikasniji i bolјi i u ovoj sferi obrazovanja, a po uzoru na evropske prakse, iskustva i standarde, objašnjava Kopnov.

Studenti brže do zaposlenja

Po rečima dr Savića, strukovne škole brže obučavaju kadar potreban za rad u kompanijama, i ove škole bi trebalo da budu više aplikativno orijentisane. Strukovne škole, u velikom broju zemalјa Evrope prilično su popularne, jer studenti koji ih završe brže dolaze do posla. Vrlo je važno da i nastavnici budu na visokom nivou da mogu da isprate, pre svega zahteve tržišta rada i zahteve kompanije, da brže dolaze do novih znanja i da ih brže prenose studentima. U Srbiji imamo više od 100 strukovnih škola, ističe dr Savić.

U septembru plate najniže od početka 2018.

U septembru je pala visina zarada u svim delatnostima u Srbiji, pa i u obrazovanju, i zarade su bile najniže od početka 2018. godine. U saopštenju RZS se navodi da je prosečna plata u Sloveniji bila 1.082 evra, u Hrvatskoj 843, u Crnoj Gori 512 evra, u Bosni i Hercegovini 448 evra i u Srbiji 405 evra. U saopštenju se plate u obrazovanju upoređuju sa najplaćenijim profesijama u Srbiji. Kako se navodi, plate u vazdušnom saobraćaju su 2,28 puta više nego u obrazovanju i iznose 116.925 dinara, u uslužnim delatnostima u rudarstvu 107,564 dinara, što je 2,11 puta više nego u obrazovanju, u računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima 106.715 dinara, što je 2,09 puta više od obrazovanja, dok su plate u proizvodnji duvanskih proizvoda oko 102.140 dinara, što je dva puta više od obrazovanja. Dodaje se da su plate u naučno istraživačkom razvoju 87.665 dinara, što je 1,72 puta više od obrazovanja, a u informisanju i komunikaciji 80.262 dinara, što je 1,37 puta više od plata u obrazovanju.

Sigurnost na prvom mestu: Novosadski taksisti prvi će prevoziti decu u auto-sedištima

Nacionalnom strategijom za bezbednost saobraćaja predviđeno je da nakon 2020. nijedno dete ne strada u saobraćaju. Da bi se taj zahtevan cilj ispunio, potrebno je da se uključe sve relevantne ustanove koje mogu da utiču na smanjenje negativne statistike, zaključak je prve Nacionalne konferencije o bezbednosti dece kao putnika, koja je održana u ponedeljak u Novom Sadu. – Konferencija je na jednom mestu okupila sve relevantne ustanove i institucije, s ciljem da krajnji rezultat bude bolja koordinacija svih službi, a broj stradale dece u saobraćaju znatno manji. Neophodno je da svi budemo na istom zadatku i da radimo na tome da podignemo svest kod roditelja o korišćenju auto-sedišta. Na ovoj konferenciji prvi put je pokrenuto pitanje o prevozu dece sa smetnjama u razvoju i da li se nekorišćenje auto-sedišta može podvesti pod zanemarivanje deteta – izjavila je Marijana Jovanović, ispred Centra za promociju bezbednosti saobraćaja, koja je organizator konferencije.

U okviru konferencije Agencija za bezbednost saobraćaja poklonila je 20 auto-sedišta Novom Sadu, sa idejom da se podele zainteresovanim taksi udruženjima. – Zasad se ovom pilot-projektu pridružio SOS taxi, pa će Novosađani od  15. decembra imati mogućnost da pozovu ovaj taxi i zatraže vozilo sa auto-sedištem i decu prevoze bezbedno i u taksi prevozu. Pozivamo i ostala taksi udruženja da pokažu društvenu odgovornost i prikljjuče se ovoj akciji – navodi Jovanovićeva, dodavši da će u narednom periodu obučiti i taksiste udruženja koja se prijave da pravilno postavljaju auto-sedište u svoj automobil.

Novi Sad: Edukacija 16 hiljada đaka o bezbednosti dece u saobraćaju

Kako bi se podigla svest o značaju bezbednosti dece u saobraćaju, uz podršku Gradske uprave za saobraćaj, na teritoriji Novog Sada na delu je i edukacija 16 hiljada đaka od prvog do četvrtog razreda. – Mi moramo obukom dece i roditelja podići svest društvu da bi se kroz pet ili deset godina ljudi ponašali najnormalnije u tom smislu, te da koriste sva moguća sredstva koja su obavezujuća da povećaju bezbednost u saobraćaju – rekao je na jučerašnjoj konferenciji Aleksandar Kravić, član gradskog veća zadužen za saobraćaj i puteve.

Na konferenciji koju je organizovao Centar za promociju bezbednosti saobraćaja, u saradnju sa Agencijom za bezbednost saobraćaja Republike Srbije i Gradskom upravom za saobraćaj Grada Novog Sada, učestvovali su i predstavnici Uprave saobraćajne policije, Ministarstva zdravlja, dečje hirurgije i fizijatrije, Hitne pomoći, Instituta za javno zdravlje Srbije, predstavnik Zaštitnika građana, kao i predstavnici lokalnih samouprava i Službe patronažnih sestara i babica Srbije, kao najveći potencijal u podizanju svesti roditelja o važnosti korišćenja auto-sedišta.

Vremeplov: Novosadski dogovor (o srpskohrvatskom jeziku)

Na današnji dan 08. decembra 1954. godine srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma – ćirilica i latinica – ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis. 

Vremeplov: Umro Ivan Gundulić

Na današnji dan 08. decembra 1638. godine umro je dubrovački barokni pesnik Ivan (Dživo) Gundulić, najznačajniji pesnik južnoslovenskog područja u XVII veku. Pisao je mitološke drame i romantične tragikomedije, a najvrednija njegova dela su lirski ep “Suze sina razmetnoga”, junački ep “Osman” i pastirska igra “Dubravka” koja završava čuvenom himnom slobodi.

Vremeplov: Rođen Jaša Ignjatović

Srpski pisac Jakov Ignjatović, tvorac i najznačajniji predstavnik realističkog romana u srpskoj književnosti (“Trpen-spasen”, “Milan Narandžić”, “Čudan svet”, “Vasa Rešpekt”, “Večiti mladoženja”, “Stari i novi majstori”, “Patnica”) rođen je na današnji dan 08. decembra 1824.

Vremeplov: Objavljen Hitlerov “Majn Kampf”

Na današnji dan 08. decembra 1925.  godine objavljena je knjiga Adolfa Hitlera “Majn Kampf”, u kojoj je izložena koncepcija “Novog poretka” i rasne supremacije Nemaca.

Vremeplov: Savet za sprovođenje mira za bivšu Jugoslaviju

Na današnji dan 08. decembra u Londonu je počela dvodnevna Konferencija na kojoj je, umesto ženevske Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, osnovan Savet za sprovođenje mira. U radu Konferencije učestvovali su ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt imenovan je za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni.

Vremeplov: Umro Milić od Mačve

Na današnji dan 08. decembra 2000. godine umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.

Vremeplov:  Najmanje 40% članova upravnih odbora žene

Norveška je na  današnji dan 08. decembra 2005. godine  usvojila zakon kojim se norveške firme obavezuju da do 2008. godine najmanje 40 odsto članova upravnih odbora moraju da budu žene. U suprotnom, kompanije će se suočiti sa opasnošću od zatvaranja. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu.

Vremeplov: Rođena Kristina Augusta

Švedska kraljica Kristina Augusta rođena je na današnji dan 08. decembra 1626. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654. godine prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.

Vremeplov: Umro Jovan Đorđević

Srpski pravni stručnjakJovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademijenauka i umetnosti umro je nadanašnji dan 09. decembra 1989. godine. Od 1945. učestvovao je u pisanjujugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika “Arhiva zapravne i društvene nauke”. Dela: “Državno uređenje FNRJ”,”Narodni odbori”, “Ustavno pravo SFRJ”, “Osnovnapitanja federalne države”, “Novo ustavno pravo”.

Vremeplov: Umro Laza Kostić

Na  današnji dan 09. decembra 1910. godine umro je srpski pisac Laza Kostić, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike i obogatio srpski književni jezik novim izrazima. Bio je začetnik srpske avangardne lirike, a nekoliko njegovih pesama spada u najbolja ostvarenja srpskog romantizma (“Santa Maria della Salute”, drame”Maksim Crnojevic”, “Pera Segedinac”). 

Vremeplov: Umro Živojin Jurišić

Srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkogdruštva umro je na današnji dan 09. decembra 1921.godine. U rodnom Šapcu završio je gimnaziju, a Veliku školu u Beogradu.Proučavao je floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niznaučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisaobiljne kulture.

Vremeplov: Rođen Džon Milton

Engleski pisac Džon Milton rođen je na  današnji dan 09.decembra 1608. godine Milton se smatra najvećimengleskim pesnikom uz Šekspira. Bio je pristalica Olivera Kromvela (Cromwell) igrađanske revolucije, postao je 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladii počeo da piše političke, religiozne i filozofske pamflete. Svoja najboljadela napisao je u vreme restauracije slep, siromašan i razočaran u politiku idruštvo (“Izgubljeni raj”, “Ponovo zadobijeni raj”,”Samson Borac”).

Vremeplov: Rođena Ljubica Cuca Sokić

Na današnji dan  09. decembra 1914. godine rođena je Ljubica Cuca Sokić, slikarka, poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja jeizmeđu dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističkeškole. Slikarstvo je učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i IvanaRadovića. U Pariz odlazi 1936. i naredne tri godine usavršava se i izlaže usvetskoj umetničkoj prestonici. Po povratku u Beograd 1939. priređuje prvusamostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu. Bila je profesor na Akademiji likovnihumetnosti od 1948. do 1972. Redovni član SANU postala je 1979.

Vremeplov: Rođen Klarens Birdsej

Na današnji dan 09. decembra 1886. godine rođen je američki pronalazač Klarens Birdsej poznat po pronalasku dubokog zamrzavanja kao načina za državanje namirnica. Pretpostavlja se da je za svoj pronalazak koristio iskustvo domorodaca sa Aljaske.

Vremeplov: Valensa  pobedio na predsedničkim izborima

 Leh Valensa, bivši lider sindikata “Solidarnost”, pobedio je na današnji dan 09. decembra 1990. godine  na predsedničkim izborima u Poljskoj.

Vremeplov: Umro Boris Taslicki

Na  današnji dan 09. decembra 2005. godine umro je francuski slikar, pripadnik soc-realizma Boris Taslicki koji je, rizikujući smrt, crtao portrete na papirićima koje je krao kao zatvorenik u nacističkim koncetracionim logorima.

Zamenik  gradonačelnika Bora javno se ljubio sa mlađom maloletnicom

Više javno tužilaštvo u Zaječaru dalo je nalog Policijskoj upravi u Boru za prikupljanje dodatnih obaveštenja protiv Branka Perića (60), koji je i dalje aktuelni zamenik gradonačelnika grada Bora. On se našao u centru skandala i šokirao javnost u Srbiji, jer su na Fejsbuku osvanule fotografije na kojima se on grli i ljubi sa petnaestogodišnjom devojčicom. Slike su ubrzo sklonjene, ali ih je, u međuvremenu, video i preuzeo veliki broj pratilaca ove društvene mreže. Perić je podneo ostavku na mesto zamenika gradonačelnika Bora i posle svega je izjavio da je fotografija njegovog poljupca sa devojčicom nastala kada joj je čestitao na dobro urađenom poslu. On je tvrdio i da se sa ostalim devojkama, koje su bile angažovane, “pozdravio” na sličan način.

 “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“

Juče, 7-og decembra su predstavljeni rezultati istraživanja Istambulske konvencije donete 1. jula 2017. godine, a cilj je prikazati dokle je naše društvo stiglo kada je u pitanju sprečavanje i suzbijanje nasilja prema ženama. Nizom edukativnih predavanja u Novom Sadu i u još 13 opština, obeležava se  16 dana aktivizma, koji treba da traje i tokom svih ostalih dana u godini, jer je poražavajuća statistika o broju ubijenih žena u Srbiji jedan od najvećih problema našeg društva.

Požarevac: Prevencija zloupotrebe droga u školama

U Zavodu za javno zdravlje Požarevac trenutno je aktuelan program posvećen prevenciji zloupotrebe droga u školama, u organizaciji više ministarstava, a Zavod je glavni koordinator za Braničevski i Podunavski okrug.

Gde je nestalo 543.000 evra?Jasnićeva priča pada u vodu

SBPOK je u dokumentima preduzeća “EUI 2020”, čiji je direktor pritvorenik Siniša Jasnić, pronašao master plan autora Srđana Boškovića‚ a ne EUSA, kako je Jasnić tvrdio, saznaje “Blic”. Drugim rečima, njegova priča da je ovaj dokument uradila Evropska univerzitetska sportska asocijacija (EUSA) za 573.000 evra je pala u vodu, čime se otvara sumnja da je reč o velikog finansijskoj malverzaciji. To je za policiju sada jasno jer su oni i u posedu papira i mejlova Srđana Boškovića iz kojih se vidi da je on za izradu master plana tražio 30.000 evra.

Gde je završila razlika od 543.000 evra, za koliko je naduvana vrednost ovog dokumenta, to bi u istrazi trebalo da utvrdi Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, koja je preuzela ovaj slučaj. Za njih je to prioritetan zadatak i da bi ga rešili oni prate tragove novca koji je prošle godine iz državne kase prebačen na račun preduzeća koje je formirano za pripremu evropske univerzijade, koja treba da se održi u Beogradu 2020. godine. Taj novac je navodno završio na računu EUSA, međutim, pošto ga nema u njihovom finansijskom izveštaju, postoje indicije da je on odmah prebačen na neke druge, privatne račune, što ukazuje da je reč o međunarodnom pranju novca. Izvor “Blica” blizak istrazi tvrdi da je EUSA poslužila samo kao protočni bojler za dalju distribuciju novca na privatne račune.

Univerzijada u pitanju!

Ako Srbija do 15. decembra ne odgovori EUSA da li naredne godine može da organizuje evropske sportske studentske šampionate u tri discipline, preti opasnost da izgubimo Univerzijadu 2020, piše “Blic”. Na to upućuje pismo Evropske univerzitetske sportske asocijacije, koje je dostavljeno na adrese Organizacionog komiteta Univerzijade 2020, na čijem je čelu premijerka Ana Brnabić, Univerzitetskog sportskog saveza Srbije (USSS), ali i na adrese preduzeća EUSI 2020, na čijem je čelu i dalje Siniša Jasnić, iako je još u pritvoru.  U pismu se upozorava koje sve posledice ovakva neozbiljnosti može da donese Srbiji.

 “EUSA je dodelila USSS organizaciju tri šampionata 2019. kao pripremna takmičenja za Univerzitetske igre 2020. Nažalost, EUSA u ovom momentu nema zvaničan kontakt s organizacionim komitetima ova tri šampionata. Takođe, planirane inspekcijske posete za oktobar 2018. su od strane USSS odložene i do danas nemamo nikakve dodatne informacije. Zbog svega navedenog, EUSA zahteva zvaničan stav u vezi sa statusom tri šampionata od svih partnera… Ukoliko ne dobijemo informaciju do 15. decembra, EUSA će biti primorana da oduzme ova tri šampionata Srbiji”,  -navodi se u pismu.

Velika nervoza u Nemanjinoj 11

Izvor “Blica” izNemanjine 11 (Vlada Republike Srbije, prim. ured.) kaže da je ovo pismo uneloveliku nervozu jer je ozbiljno upozorenje da je i Univerzijada u Beogradu dovedena u pitanje. – Poruka je indirektno upućena čelnicima Srbije i mora brzoda se reaguje. Svi ovi problemi su nastali zbog toga što Sinišu Jasnića neko izvlasti ozbiljno štiti, za sve njegove malverzacije oko pronevere blizu 200miliona dinara budžetskih para koje su prenete za organizaciju Univerzijade uBeogradu. Njemu je nakon prebacivanja 143 miliona dinara, koji su potrošeni nasve samo ne na pripremu Univerzijade, krajem jula prebačeno još 50 miliona.Čovek je pritom u pritvoru zbog pronevere novca dok je bio predsednik USSS, alije i dalje na čelu preduzeća “Univerzitetske igre 2020” – kaže našsagovornik. On dodaje da je i u preduzeće EUG 2020. nedavno ušao i SBPOK. – Ipored toga, Jasnić iz kućnog pritvora i dalje troši naš novac. Čak su se injegovi bliski saradnici iz EUSA ogradili od njega, ali neko u vlasti to nemanameru da uradi ni po cenu toga da Srbija izgubi ovo veliko takmičenje – kaženaš izvor.

USSS: Jedan čovek se kocka s nama

Iz Organizacionog komiteta Evropskih univerzitetskih igara niko nije želeo dakomentariše pismo EUSA. U USSS kažu da je ovo ozbiljno upozorenje za Srbiju. -Nedavno smo preuzeli savez i mi ne znamo šta je Jasnić obećavao EUSA, ali znamoda Srbija može da trpi posledice zbog neodgovornosti jednog čoveka koji sekocka sa sudbinom srpskog studentskog sporta. Dobro bi bilo da ne odbijemoorganizaciju šampionata u ove tri discipline jer u suprotnom ugrožavamo iUniverzijadu u Beogradu – kažu u USSS.

Šarčević: Ministarstvo se neće mešati u izbor rektora (čitaj – u svoj posao)

“Ministarstvo prosvete se ne meša, niti će se mešati u izbor bilo kog dekana ili rektora i čestitaće bilo kome ko bude dobio podršku većine. Nikada se nismo mešali ni u kakve izbore, ni za Univerzitet u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, pa nismo i nećemo ni kada je reč o izboru u Kragujevcu. Podržaćemo onoga koga izabere većina”, izjavio je za Tanjug minisar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Ministar je podsetio da univerziteti imaju svoju autonomiju i da je Ministarstvo prosvete u tom smislu “nevidljivo”. – Uz puno uvažavanje autonomije, mi želimo samo da procedura prodje po zakonu. Onaj ko pravi probleme, mi ga smenimo, ali ne utičemo ni na kakva imenovanja rektora niti vršilaca dužnosti. To radi univerzitet – naglasio je Šarčević. On je dodao da Ministarstvo prosvete ima 30 odsto članova Saveta, što je manje od trećine i da, čak i da želi, nema mogućnost da se meša. – Da li će biti to Filipović ili neko drugi, to nije naša stvar. Mi se mešamo samo ako priča pođe po zlu jer poštujemo zakon – rekao je Šarčević.

About the Author

admin