Vesti – 10.12.2018.

Šarčević: Dogodine za obnovu škola 400 miliona evra

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obišao je u petak Osnovnu školu “Vuk Karadžić” u Kladovu u čiju je rekonstrukciju i sanaciju iz Kancelarije za javna ulaganja uloženo 135 miliona dinara. Ministar je novinarima izjavio da je tokom svog mandata obišao više od 80 odsto opština u Srbiji i obrazovnih ustanova na lokalu. “Uslovi za sve učenike i nastavnike, za njihovo učenje i rad, moraju da budu svuda jednaki. Kao Vlada Srbije i Ministarstvo za ove dve godine, od kako sam ministar, obnovili smo više od 870 objekata u šta je uloženo više od 17,5 milijardi dinara”, rekao je ministar, saopštilo je resorno ministarstvo. On je dodao da je u toku ove godine za sanaciju i nove objekte uloženo više od 300 miliona evra, dok je za 2019. godinu planirano 400 miliona evra. Kada je reč o OŠ “Vuk Karadžić” i Srednjoj školi u Kladovu, koju je ministar ranije danas obišao, Šarčević je rekao da ga raduje što je u tim školama dobar pedagoški rad. “Prate sve novine koje reforme obrazovanja nude, razmišljaju o mreži škola i dualnom obrazovanju”, rekao je Šarčević.

Zamenik predsednika Privremenog organa Opštine Kladovo Saša Nikolić rekao je da je ta opština za opremanje OŠ “Vuk Karadžić” obezbedila ove godine četiri miliona dinara. “Motiv za ulaganje bila nam je želja da deca i nastavnici imaju adekvatne uslove za rad. Hvala Vladi Srbije i predsedniku Republike što prepoznaju značaj lokalnih samouprava i potreba u njima”, kazao je on.

Roditelji nezadovoljni – đacima se  sugeriše da obožavaju predsednika

Dok roditelji negoduju što se među temama za pismeni zadatak iz srpskog jezika za 6. razred osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskoj Kamenici našao i naslov „Moj predsednik“, uz „kosovske božure“ i insistiranje na ćiriličnom pismu, iz škole potvrđuju sve, kao deo nastavnog plana, osim da je među temama bilo one o predsedniku. Jedan nezadovoljni roditelj, Vladimir Holi,podelio je svoje nezadovoljstvo zbog zadate teme „Moj predsednik“ za pismenizadatak iz srpskog jezika u 6. razredu osnovne škole, sa javnošću putemdruštvenih mreža, što je ispraćeno brojnim kritikama. Holi je za “Danas”objasnio da je i njemu u prvi mah bilo teško da poveruje da se među temamazapravo nalazi i naslov „Moj predsednik“, ali da je ćerki, kada je shvatio dase ne šali, sugerisao da napiše sarkastično – ironični tekst.

“Na primer, kako hrani gladne sendvičima i besplatno ih vozi po Srbiji. Kako radi 8 dana nedeljno po 25 sati. Kako se bori za Kosovo i ne može da jede niti spava. Kako se 40 dana i noći priprema za otvaranje fabrike. Uz to misli i na penzionere, šalje im pisma podrške. Na televiziji je samo on, ponavlja jedno te isto, da ne zaboravimo kako izgleda i šta treba da mislimo. Narod zna i prepoznaje u njemu novog srpskog heroja o kome će pisati istorija. On voli Srbiju i ništa mu više ne treba”, istakao je Holi, objašnjavajući kako bi takav pismeni zadatak trebalo da izgleda. On zaključuje i da ne treba biti iznenađen što se ovakva tema zadaje deci, „jer su nastavnica i njen suprug deo SNS i tako su dobili posao“, naveo je Holi.

Nastavnica negira da kroz teme provlači politiku

Nastavnica, ipak, lično odgovarajući na pitanja koja je “Danas” uputio školi, negira da se među temama koje je zadala deci nalazi ili provlači bilo kakva politika, da se sve radi u skladu sa nastavnim planom, a o predsedniku – ni reči. Nera Rikić, nastavnica srpskog jezika u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, u odgovoru na naša pitanja razjasnila je da je šest tema zadato kao priprema za predstojeći pismeni zadatak, odnosno da učenici treba da izaberu dve koje će uraditi kao domaći, a ne za sam pismeni zadatak. „Ponuđene teme su: Moja zemlja je u mom srcu, Volim Srbiju, To je moja zemlja… Kosovo je srce Srbije, Kosovski božuri – krv mojih predaka, Zadužbine Nemanjića. Nijedna tema nema nikakve veze sa politikom, kako Vi insinuirate, već isključivo sa gradivom i nastavnim planom za 6. razred. Teme su vezane za lektiru i epske pesme iz ciklusa o Kosovskoj bitki i pesme Milana Rakića „Nasleđe“ i Desanke Maksimović „O poreklu“. Ona objašnjava i da je učenicima objašnjeno da se pridržavaju gradiva, a da što se tiče druge zamerke – a to je da se pismeni zadatak piše samo ćiriličnim pismom, roditelji – nisu u pravu.

Na časovima nije dozvoljeno koristiti latinicu!

Kako nam je Holi objasnio na ovim časovima nije dozvoljeno koristiti latinicu, iako su oba pisma zvanična, iako u samoj školi, kao i u celoj Vojvodini ima dosta pripadnikanacionalnih manjina koji se na ovaj način diskriminišu. „Tačno je potpuno danastavnica srpskog insistira da se piše jedinim pismom srpskog jezika po Ustavu– ćiriličnim pismom, budući da je ono od 12. veka, dakle više od osam vekovanacionalno i tradicionalno pismo srpskog jezika“, navodi se u odgovoru škole.

Direktor na bolovanju,  Ministarstvo ćuti

Komentar od direktora nismo dobili, jer je, kako su nam rekli, trenutno odsutan zbog bolovanja. Ni od Ministarstva prosvete nismo dobili informaciju da li će ispitivati ovaj slučaj.

Turajlić: Atmosfera neupitnog obožavanja predsednika

Srbijanka Turajlić, profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji i nekada pomoćnica  ministra prosvete, komentarišući ovaj slučaj za list “Danas” rekla je da je to deo jedne iste, političke matrice, ali da je nejasno šta očekuju oni koji smišljaju takve teme. „Nažalost, stvorena je atmosfera neupitnog obožavanja predsednika i jako mnogo ljudi je videlo da na taj način može da dobije neke privilegije, ali sada u tome ispaštaju deca“, navela je Turajlić za “Danas”.

Po 40.000 dinara za 100 najuspešnijih srednjoškolaca izbeglica

Sto najboljih srednjoškolaca iz izbegličkih porodica, dobili su jednokratnu pomoć u okviru programa koji već godinama realizuje Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima uz podršku Pokrajinske vlade. Najboljih sto učenika čiji roditelji imaju status izbeglica dobili su po 40.000 dinara jednokratne pomoći. Uglavnom kažu da im dobijeni novac puno znači i da će ga uložiti u usavršavanje. Pokrajinska vlada je za ovu pomoć izdvojila 4 miliona dinara i smatraju da je pomoć uspešnim učenicima najbolji način za ulaganje u budućnost društva. Pokrajinska vlada je ove godine prvi put preko Fonda za pružanje pomoći izbeglim i raseljenim licima izdvojila oko 3 miliona dinara i za pomoć najboljim studentima iz izbegličkih porodica. https://www.youtube.com/watch?v=oYBk93YtfyQ

Kasno Marko na Kosovo stiže: Prosvetari traže povećanje plata

Lideri četiri prosvetna sindikata  traže nastavak pregovora o platnim grupama i razredima (što  je odbio NSPRV jer diskriminiše nastavnike koji bi za isti rad imali znatno različite plate (po predlogu bili bi u čak tri različita platna razreda), ali i zbog napuštanja izvornih principa sbog kojih su sindikati i bili za platne razrede,  prim. ured.)). Osim toga četri sindikata (čitaj četiri lidera, jer u tri sindikata o svemu nisu odlučivali organi sindikata, prim. ured.) traže povećanje zarada za 14,67 odsto (Skupština Srbije usvojila je u petak 7. decembra Zakon o budžetu za 2019. godinu i time obesmislila ovaj zahtev, kome bi se moglo udovoljiti samo uz rebalans budžeta, odnosno Izmene i dopune upravo donetog Zakona o budžetu, prim. ured.)  i početak pregovora o Posebnom kolektivnom ugovoru koji ističe u martu sledeće godine i za 11. decembar najavili su protest ispred Vlade u 12 sati i štrajk u školama skraćenjem časova na 30 minuta. Protest i štrajk najavili su Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, granski sindikat prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost”, Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije.

Mladi u javnom životu, ni približno nivou EU

Srbija ima najviši indeks učešća mladih u političkoj, ekonomskoj i socijalnoj sferi u odnosu na zemlje u regionu, ali je on i dalje daleko od nivoa participacije mladih u zemljama Evropske unije. To su podaci istraživanja Indeks participacije mladih u zemljama Zapadnog Balkana i u Turskoj, koji su predstavljeni 6. decembra na Forumu omladinske politike. Prema tim podacima, indeks učešća mladih u javnom životu u Srbiji za 2017. godinu je 10, za njom slede Makedonija sa 9,3, zatim Crna Gora sa devet i Albanija sa indeksom učešća 8,1. Istraživanje pokazuje i da je u svim zemljama zabeležen rast učešća mladih u odnosu na prethodnu godinu. Indeks političke participacije, koji pokazuje koliko su mladi uključeni u politički život, najviši je u Crnoj Gori, zatim Makedoniji, Srbiji, Albaniji i Turskoj. Koliko su te cifre niske vidi se iz podatka da je planirani indeks participacije mladih Agendom Saveta Evrope 2020 čak 33,23.

Novi sjaj Senćanske gimnazije

U Senti se privode kraju radovi na rekonstrukciji, obnovi i dogradnjizgrade Senćanske gimnazije u koju će se učenici tri srednje škole u ovompotiskom gradu useliti narednih dana. Zadovolјstvo zbog završetka radovaiskazano je na pedagoškom danu, na zajedničkom roditelјskom sastanku, nisuskrivali đaci, njihovi roditelјi, direktori škola i čelnici lokalne samoupraveopštine Senta. Oko 1.100 učenika koji pohađaju srednje škole u Senti imaćeuslove za obrazovanje kakvi dolikuju 21.veku. U istoj zgradi nastavu na srpskomi mađarskom jeziku pohađaju đaci Senćanske gimnazije, Ekonomsko trgovinske iSrednje medicinske škole. Roditelјi, đaci sa svojim razrednim starešinama,predstavnici lokalne samouprave i prosvetari su obišli obnovlјene prostorije, akako su najavili zvaničnici, narednih dana biće uselјenje u zgradu koja jedobila novi sjaj. Za vreme obavlјanja radova tokom prošle i u ovoj školskojgodini nastava za srednjoškolce senćanskih škola održavana je u zgradama osnovnih škola.

Predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi naglasio je da su u prethodnih 10 meseciurađeni obimni radovi i da je ostvaren veliki san za prosvetne radnike iučenike, na osnovu planova koji su počeli da se prave pre četiri-pet godina, zadogradnju i rekonstrukciju cele zgrade. Mada, prema rečima Cegledija, punolјudi nije verovalo da će to moći da se ostvari, što je prva faza radova, a dasu spremni projekti za nastavak za rekonstrukciju fiskulturne sale, sređivanjedvorišta i eventualno za dogradnju lifta. Zajedničkim naporom i radom možemopuno da ostvarimo, što se potvrdilo i kod ovog značajnog ulaganja u stvaranjesavremenih uslova za obrazovanje. Nadamo se da će u našim školama biti sve višeučenika iz celog regiona Potisja, rekao je Cegledi.

Pozamašna sredstva u iznosu od preko 215 miliona dinara obezbedila je Vlada Republike Srbije, posredstvom Kancelarije za upravlјanje javnim ulaganjima, Vlada Mađarske donirala je 47 miliona dinara, dok je izradu projekata finnsirala lokalna samouprava opštine Senta. Član Opštinskog veća Sente profesor Danilo Popov izjavio je da je Vlada Republike Srbije prepoznala potrebu da zgrada Senćanske gimnazije, koja ima tradiciju 140 godina, treba da se adaptira i proširi, što je i urađeno. Obnovlјeni su ulična fasada i krov, zamenjeni podovi, stolarija, instalacije, dograđeno šest učionica, uređeni trpezarija i sanitarni čvor i obezbeđena nova oprema. 

Zgrada Senćanske gimnazije predstavlјa reprezentativno zdanje u centru grada i za njenu obnovu je uložen maksimalan napor, pa će učenici i prosvetni radnici uživati u radu u dobrim uslovima, smatra Popov. Majstori obavlјaju još samo sitnije završne radove, pa se očekuje da narednih dana po skidanju građevinskih skela fasada zgrade zasija punim sjajem. Direktorka Senćanske gimnazije Eva Uhazi kaže da su iskoristili priliku da pokažu roditelјima i svim zainteresovanim jednu lepu, obnovlјenu zgradu, u koju će se đaci i prosvetari vratiti najverovatnije već tokom naredne nedelјe, kada se dobije upotrebna dozvola.

Dobro je biti đak u Senti, a dobro je biti i profesor, ističe direktor Srednje medicinske škole Zoltan Nađ Abonji. Kako dodaje, ko je pratio radove od samog početka, zna da je sve obnovlјeno od podruma do krova, a dogradnjom smo dobili lep restoran s kuhinjom i šest novih učionica, od kojih svaka škola dobija po dve. Novi deo će kompletno dobiti nov nameštaj i opremu, a obnavlјan je i stari nameštaj u starom delu zgrade. Ekonomsko trgovinska škola ima 12, Senćanska gimnazija 16 odelјenja , a naša Srednja medicinska škola ima 320 đaka. Ranije smo imali i više učenika, ali i nas je dotakao pad nataliteta, ali imamo i odelјenja sa punim brojem od 30 učenika. Najpopularniji je opšti smer za medicinske sestre-tehničare, gde svake godine otvaramo po odelјenje na srpskom i mađarskom. Kao što je poznato, medicinski radnici odlaze u inostranstvo, tako da ima posla u zrdvstvenim ustanovama u Senti, Kikindi, Novom Kneževcu i drugim okolnim opštinama, pa ko hoće da ostane ima posla i kod kuće. Ponosni smo na to da kod nas u Sentu u sve tri škole dolaze dobri učenici, pa ih svima i preporučujemo, ne samo zbog škole, nego i zbog mogućnosti smeštaja u internatu, bogatog kulturno zabavnog i društvenog života, kazao je Zoltan Nađ Abonji.

Srednjoškolci koji se školuju u senćanskim školama su tako dobri, tvrdi direktor Ekonomsko trgovinske škole Kornel Tot, da zaslužuju da imaju ovako dobre uslove koji imse omogućavaju u obnovlјenoj i dograđenoj zgradi. Sreća je u celoj priči, da su nadležni sagledali i videli potrebu, pa se dobrim uslovima jako raduju svi prosvetni radnici i učenici. Biti srednjoškolac u Senti je poseban osećaj.Otići na fakultet iz bilo koje senćanske srednje škole je preporuka i odskočnadaska za dalјe školovanje, na šta smo zaista ponosni što su se ostvario naš sanda dobijemo odlične uslove za rad, naglašava Kornel Tot.

Posao našlo 350 inženjera

Poslovni inkubator Novi Sad, 2010. godine osnovali su Grad Novi Sad, tada Fond za promocije investicije Vojvodine, sada Razvojna agencija Vojvodine, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i Javno komunalno preduzeće „Informatika“ iz Novog Sada. Poslovni inkubator je od tada podržao razavoj više od 60 startapa. Danas u tim firmama radi više od 350 inženjera.

Sezona infekcija: Pedijatar u smeni pregleda 60 dece

Ambulante domova zdravlja su pune zbog respiratornih infekcija i stomačnih virusa. Najviše tegoba sa otežanim disanjem, a svako drugo dete ima i povišenu temperaturu Ordinacije opšte medicine i pedijatrije pune su zbog respiratornih infekcija i stomačnih virusa. Doktor Branko Joković, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Zvezdara, kaže da respiratorni virusi koji su trenutno u cirkulaciji ne uzrokuju visoku temperaturu i opštu malaksalost. Ali, i kod dece, i kod odraslih oporavak traje najčešće nedelju dana. Zapušen nos, povišena telesna temperatura, mučnina i povraćanje “u zdravstvenoj statistici” trenutno su glavni razlozi izostanka sa posla i iz škole. “Pacijenti se najčešće žale na zapušen nos, slivanje sekreta i grebuckanje u grlu, a temperatura tela je uglavnom blago povišena, oko 37,5 stepeni Celzijusovih. Osnovna mera lečenja, uz napitke poput limunade i tople supe, jeste mirovanje i zato pacijentima koji u ovom stanju potraže pomoć lekara odobravamo jednu radnu nedelju bolovanja” kaže dr Branko Joković. 

Komplikacije prehlade obično se javljaju kod pacijenata koji boluju od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća i emfizema pluća, jer izaziva gušenje. Simptomi suponekad toliko ozbiljni da pacijenti iz ove grupe najčešće traže pomoć uambulantama za hitnu medicinu. “Rino virusi koji napadaju gornje disajne puteve dodatno komplikuju stanje pacijenata koji već imaju neko oboljenjepluća, jer u velikoj meri otežavaju disanje. Zato mora da se pojačaterapija da bi se stabilizovala disajna funkcija. Ovim pacijentima uz redovnuterapiju uključuju se i antibiotici, jer je kod njih rizik od bakterijskeinfekcije i komplikacije mnogo veći zbog iritacije plućnog tkiva ibronhija”, kaže dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine uZavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograda.

U pedijatrijskim ordinacijama gužva je mnogo veće nego pred ambulantama za odrasle. Pedijatar Doma zdravlja Čukarica dr Dejan Jonev kaže da najmlađi pacijenti imaju iste tegobe kao i odrasli. “Lekar samo u jednoj smeni pregleda u proseku 60 mališana. Njih pet do 10 ima problema sa stomakom u vidu mučnine, bolova, povraćanja i malaksalosti, a poneko i dijareju i glavobolju, a oko 40 ima problema sa zapušenim nosom i otežanim disanjem usled respiratorne infekcije koja zahvata gornje disajne puteve. Kod polovine, prehlada je praćena povišenom temperaturom, od najviše 38,5 stepeni Celzijusovih”, izjavio je Jonev.

Gripa još nema

Virus gripa je, možda, već u opticaju, ali još nije izolovan u laboratorijama u koje se šalju brisevi pacijenata sa sumnjom na grip. Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže da se veći broj obolelih može očekivati već krajem meseca.

Performans “logor” studenata u Kosovskoj Mitrovici

Studenti su i u četvrtak  mirno protestovali u Kosovskoj Mitrovici protiv povećanja taksi za 100 odsto na robu iz centralne Srbije i pokušali da skrenu pažnju međunarodne javnosti performansom sa temom “logor”. Oni su se okupili ispred menze Studentskog centra u Kosovskoj Mitrovici. Student Fakulteta tehničkih nauka Miodrag Dančetović rekao je da je tema današnjeg protesta “logor”. Studenti su na “zidu srama”, napisali želje i sve za šta se zalažu, a zatim krenuli u koloni koja “simboliše Srbe koji se kreću ka logoru”. “To nas čeka ako međunarodna zajednica ne reaguje”, rekao je Dančetović. On je dodao da Studentski centar nastoji da poboljša život studenata, kako situacija ne bi uticala na njihovu svakodnevicu.

Dani slovenačkog filma od 11. do 14. decembra u Srbiji

Dani slovenačkog filma u organizaciji Društva Slovenaca “Sava” iz Beograda, ove godine će biti održani četvrti put, od 11. do 14. decembra, u pet srpskih gradova: Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Vršcu i Nišu, najavili su danas organizatori.

Stručnu radionicu namenjenu studentima FDU vodiće Zlatjan Čučkov, ovogodišnji dobitnik nagrade “Vesna” za montažu filma “Koliko se voli”. Organizator radionice je Dino Dolničar, docent na katedri za montažu zvuka pri FDU.

Vremeplov:  Dan ljudskih prava

Na današnji dan 10. decembra 1948. godine  Generalna skupština UN je usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Ovaj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.

Vremeplov: Martin Luter spalio bulu pape Lava

Nemački crkveni reformator Martin Luter spalio je, na današnji dan 10. decembra 1520. godine,  javno u Vitenbergu bulu u kojoj mu je papa Lav X zapretio prokletstvom ako se u roku od 60 dana ne odrekne jeresi. U januaru 1521. Luter je ekskomuniciran iz rimokatoličke crkve. 

Vremeplov: Začetak turizma u Srbiji

Na današnji dan 10. decembra 1895. godine osnovano je Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje, što se smatra začetkom turizma u Srbiji. Sokobanja, u kojoj su često na odmoru boravili knezovi Miloš i Mihajlo Obrenović, pominje se kao lečilište još u starom Rimu i ranoj Romeji (Vizantija).

Vremeplov: Umro Alfred Nobel

Švedski industrijalac Alfred Nobel, pronalazač dinamita (1867) koji je bogatstvo stečeno tim pronalaskom uložio u osnivanje fondacije iz koje će se dodeljivati nagrade za vanredna dostignuća u različitim oblastima ljudskog delovanja umro je 10. decembra.1896. godine. Nobelove nagrade dodeljuje svake godine Kraljevska švedskaakademija nauka na dan njegove smrti, a prvi put su dodeljene 1901.

Vremeplov: Umro Nikola Pašić

Na  današnji dan 10. decembra 1926. godine  umro je Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-20.

Vremeplov: Umro Vilijam Gilbert

Na današnji dan 10. decembra 1603. godine umro je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert koji je prvi uveo naziv za elektricitet. Njegovo delo “O magnetima” u kojem iznosi teoriju o Zemlji kao magnetu i magnetskim silama izmedju nebeskih tela (1600), imalo je značajan uticaj na razvoj nauke u 17. veku.

Vremeplov: Rođen Melvil Đui

Na današnji dan 10. decembra 1851. godine rođen je američki knjižar Melvil Đui  koji je 1870. izradio prvu decimalnu klasifikaciju, sistem klasifikacija knjiga u bibliotekama u celom svetu.

Vremeplov: Nobelova nagrada Martinu Luter Kingu

Nobelovu nagradu za mir dobio je, na današnji dan 10. decembra 1964. godine, amerikanac Martin Luter King, borac za građanska prava crnaca.

Kuburović: “Polno uznemiravanje za svaku osudu”

Ministarka pravde Nela Kuburović poručila je u petak  da je polno uznemiravanje za svaku vrstu osude bez obzira da li je u pitanju funkcioner ili ne. Ukazujući da se naše društvo suočava sa problemom seksualnog zlostavljanja, Kuburović je rekla novinarima da je upravo zbog toga Ministarstvo pravde u prethodne dve godine dosta uradilo i kroz izmene Krivičnog zakonika i kroz Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. “Izmenama Krivičnog zakonika uvedena su nova krivična dela koja nisu postojala u našem pravnom sistemu, a sve u skladu sa ratifikovnim Instanbulskom konvencijom tako da sada imamo mogućnost da se lica procesuiraju za polno uznemiravanje”, rekla je ministarska pravde. Ona smatra da je ključno da, koliko god u društvu bilo otpora prilikom donošenja takvih izmena, tužilaštvo i sudovi rade u procesuiranju te vrste krivičnih dela.

Podsetila je da je u Srbiji za manje od godinu dana od početka primene novih zakonskih odredbi donet veliki broj osuđujućih presuda i zaključila da je polno uznemiravanje za svaku vrstu osude, bez obzira da li je u pitanju funkcioner ili ne. Ona smatra da je ključno da, koliko god u društvu bilo otpora prilikom donošenja takvih izmena, tužilaštvo i sudovi rade u procesuiranju te vrste krivičnih dela. Podsetila je da je u Srbiji za manje od godinu dana od početka primene novih zakonskih odredbi donet veliki broj osuđujućih presuda i zaključila da je polno uznemiravanje za svaku vrstu osude, bez obzira da li je u pitanju funkcioner ili ne. Ona je istakla da zakon treba da deluje represivno i ukoliko se bilo koji oblik krivičnog dela desi, očekuje da nadležni organi reaguju i da u razumnom roku sankcionišu takvo ponašanje.

Perić podneo ostavku

Zamenik gradonačelnika Bora Branko Perić (60) našao se u središtu skandala kada su fotografije na kojima on ljubi i grli devojčicu staru 15 godina osvanule na jednom Fejsbuk profilu. Mediji prenose da je po objavljivanju fotografija od Perića zatraženo da odmah podnese ostavku, kao i da je on to učinio. U obrazloženju odluke da se povuče sa mestazamenika gradonačelnika naveo je da su u pitanju lični razlozi. Kako se navodi,slike su ubrzo po postavljanju sklonjene, ali ih je, u međuvremenu, video i”skinuo” veliki broj pratilaca ove društvene mreže. Perić tvrdi da jedevojčici “samo čestitao” na dobro urađenom poslu kićenja seoskogdoma kulture. U ceo slučaj se, ubrzo, umešala i policija. – Devojčica je negirala da je imala bilo kakav odnossa tim funkcionerom – rekao nam je izvor iz istrage. Kako je devojčica starijaod 14 godina, nema krivičnog dela obljube nad detetom.

Sramota: Dva brata se udavila, a kazne za odgovorne uslovne!!!

Zbog utapanja na Srebrnom jezeru dvojice braće iz Rače – Stefana (14) i Nikole (13) Petrovića, Osnovni sud u Velikom Gradištu direktora i trenera OŠ “Karađorđe”, Zorana Jovanovića i Marka Glišića osudio je na godinu dana zatvora, uslovno na dve godine, a vlasnike kobnih pedalina, bračni par Milinku i Dragana Stanković iz Niša, na po dve godine zatvora. Bračnom paru izrečene kazne iste su kao u prvostepenom postupku, dok su direktoru i treneru ublažene, pošto su ranije bili osuđeni na po godinu dana kućnog zatvora. Pošto je nezadovoljno ovom presudom, jer je za optužene tražilo kaznu od najmanje dve godine zatvora, Osnovno javno tužilaštvo najavilo je žalbu Apelacionom sudu u Kragujevcu. Po prijemu žalbe, moraće da donese konačnu odluku – da kazne potvrdi ili preinači ili da izrekne oslobađajuće presude.

Inače, prilikom donošenja prvostepene presude u septembu 2017. godine, otac stradalih dečaka rekao je da su kazne koje su dobili za smrt dvoje dece preblage i sramotne. – Posebno prema direktoru škole Zoranu Jovanoviću, jer je dobio godinu dana kućnog pritvora, koji je po meni više kriv od ljudi koji su izdavali pedaline. Ponašao sam se do sada kao čovek, imao sam poverenja u sud. Da sam znao kako će to da se završi, ne bi bilo tako. Sudija mi nije dozvolio da se obratim i da kažem par reči. A oni su se čak bunili i pitali se zbog čega su uopšte osuđeni! – rekao je tada Aleksandar Petrović otac dečaka.

Podsećanja radi, braća Stefan i Nikola utopila su se 11. septembra 2016. godine u Srebrnom jezeru, nakon odigrane fudbalske utakmice zbog koje su sa direktorom i trenerom došli u Veliko Gradište. Oni su stradali dok su se vozili na pedalini, na kojoj su bili sa još četiri svoja druga. U jednom trenutku, njih dvojica sišla su u vodu duboku pet metara, ali su se držala za pedalinu, jer su bili neplivači. Po povratku na pedalinu, Nikola se okliznuo i pao u jezero, a Stefan je skočio da mu pomogne, ali su ubrzo obojica potonula. Direktor, koji je u obližnjem kafiću pio kafu, i trener optuženi su jer nisu vodili računa o bezbednosti đaka koje su poveli na utakmicu, a vlasnici pedalina jer su ih iznajmili maloletnicima i to bez zaštitnih prsluka. Beživotna tela dečaka izvukli su pripadnici Žandarmerije.

Kao što je “Blic” već pisao, lanac odgovornosti za smrt dečaka sačinjen je od nekoliko značajnih karika, a u nadzoru nad decom i neodgovornim iznajmljivanjem pedaline propuste su napravili gotovo svi. Direktor jer je izgubio decu iz vida verovatno jer je sedeo u kafiću, a pre toga ih samo usmeno opomenuo da ne idu na pedaline i ne ulaze u vodu. Bračni par koji je iznajmio pedaline deci jer ih je na plovilima bilo previše (15 dece neplivača na dve pedaline) i to bez zaštitnih prsluka. Inače, Stankovići nisu imali dozvolu za rad a dozvola o zakupu je istekla 11 dana pre tragedije.

Gde je nestalo 543.000 evra?

SBPOK je u dokumentima preduzeća “EUI 2020”, čiji je direktor pritvorenik Siniša Jasnić, pronašao master plan autora Srđana Boškovića‚ a ne EUSA, kako je Jasnić tvrdio. Drugim rečima, njegova priča da je ovaj dokument uradila Evropska univerzitetska sportska asocijacija (EUSA) za 573.000 evra je pala u vodu, čime se otvara sumnja da je reč o velikog finansijskoj malverzaciji. To je za policiju sada jasno jer su oni i u posedu papira i mejlova Srđana Boškovića iz kojih se vidi da je on za izradu master plana tražio 30.000 evra. Gde je završila razlika od 543.000 evra, za koliko je naduvana vrednost ovog dokumenta, to bi u istrazi trebalo da utvrdi Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, koja je preuzela ovaj slučaj

“Na čijim je računima završio novac i kako, to će utvrditi istraga. SBPOK je pre dve nedeljeupao u prostorije preduzeća i pokupio svu dokumentaciju. Pre dva dana je opetbio u firmi u Krunskoj jer su tražili da vide da li je za izradu master planabio raspisan tender. To nisu našli jer tender nije ni raspisan. Naime, Jasnićje izbegao tender jer je posao navodno dat međunarodnoj organizaciji, apozadina svega je to što da je raspisana javna nabavka, jasno je da niko ne biponudio toliki iznos. Po tržišnim uslovima master plan vredi između 30.000 i80.000 evra, što potvrđuju primeri iz Hrvatske i Portugalije, koje su biledomaćini evropske univerzijade, i šest puta manje platile ovaj dokument, i tonakon ponuda koje su dobili u javnim nabavkama”, objašnjava naš sagovornik. Ondodaje da postoje indicije i da su neki papiri peglani, odnosno da je nekopokušao naknadno da se opravda falsifikovanom dokumentacijom.

SBPOK: Brojne nepravilnosti oko trošenja državnih para

SBPOK je otkrio i brojne nepravilnosti oko trošenja 143 miliona državnih para koje su prebačene prošle godine na račun preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020”,kao i 50 miliona koje su dodatno date krajem jula ove godine. I ovde postojeindicije, kao i u slučaju Univerzitetskog sportskog saveza Srbije, da je i saračuna preduzeća uz pomoć kartica, Jasnić proneverio više desetina hiljadaevra. Naime, on se za proneveru 13 miliona dinara uz pomoć kartica USSS, od 2.oktobra nalazi u pritvoru. Upadom SBPOK-a u preduzeće protiv njega je faktičkipokrenut novi predistražni postupak. Pošto je reč o vrlo komplikovanom slučaju,gde postoje indicije da su prste umešali i neki čelnici EUSA, ali i neki ljudiiz vlasti, pažljivo se sklapa kockica po kockica. Zato će se ponovo saslušatisvedoci, među kojima je i Srđan Bošković koji je izradio master plan, ali ičlanovi Skupštine USSS, bez čije je odluke Jasnić formirao preduzeće – kaže našizvor.

Prostorije preduzeća “EUI 2020” potpuno prazne

Iz preduzeća “EUI 2020” nismo uspeli da dobijemo komentar jer se na postojeće telefone niko nije javljao. Čelnici novog rukovodstva USSS takođe nisu mogli da nam daju nikakve informacije jer kažu da ih nemaju. – Prostorije preduzeća u Krunskoj ulici su potpuno ispražnjene i mi ne znamo šta je od dokumentacije zaplenio SBPOK. Ono što znamo to je da su prostorije preduzeća potpuno prazne, da je nameštaj iznet i da tamo do juče nikog nije bilo, iako je zvanično zaposleno oko 20 ljudi. Jasnić se i pored toga što je već dva meseca u pritvoru i dalje u APR vodi kao direktor firme koja organizuje Univerzijadu, tako da on treba da da odgovor – kažu u USSS.

Tužilac traži vraćanje Jasnića u pritvor

Kako “Blic” nezvanično saznaje, i tužilaštvo i advokati uhapšenog Jasnića žalili su se na odluku Višeg suda kojim mu je određen kućni pritvor uz elektronski nadzor (nanogicu) zbog pronevere 13 miliona dinara USSS. Više tužilaštvo traži da se on vrati u Centralni zatvor, dok odbrana smatra da više nema potrebe da bude “vezan” nanogicom. Datum za odluku Višeg suda po ovim žalbama nije oročen, odnosno može biti donet najkasnije do 1. februara, kada bi inače trebalo da se odlučuje o tome da li ima potrebe da Jasnić nastavi da nosi elektronski nadzor.

About the Author

admin