Vesti – 12.12.2018.

Još jedan neuspešan protest prosvetara

U zavisnosti od toga da li profesori štrajkovali ili ne, juče su časovi trajali  ponegde  30, a u većini škola 45 minuta. Iako su sva četiri reprezentativna sindikata prosvete ispred Vlade Srbije organizovala jednočasovni protest, odziv je bio sporadičan – okupilo se svega dve do tristotine ljudi. Prosvetari su tražili  nastavak pregovora oplatnim grupama i razredima, povećanje zarada za 14,67 odsto i početak pregovora o Posebnom kolektivnom ugovoru koji ističe u martu sledeće godine.

Šarčević: Nije ni obećano 14 odsto!

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da nije bilo  razloga za protest prosvetara koji je održan juče i dodao da su prosvetni radnici imali četiri povećanja plate u poslednje dve godine – prvo četiri, pa šest, deset i sada devet odsto. On je za Tanjug rekao da su mu “čudni razlozi za protest i štrajk”, da se kao jedan od razloga navodi odlaganje Zakona o platnim razredima za godinu dana, a da su baš zbog tog zakona prosvetari štrajkovali u septembru i oktobru. To što sindikati tvrde da im je obećano povećanje plate od 14,67 odsto, a da su dobili devet odsto, ministar kaže da je to “igra reči i manipulacija”.”Rečeno je ako počne primena zakona o platama i platnim razredima, tada bi povećanje bilo 14 odsto. Ne može se primeniti ta kvota plate, pošto zakon nije usvojen. Sada manipulišete tako što vadite iz jednog koša, stavljate u drugi ipravite neku novu istinu, e to je manipulacija”, poručio je ministar prosvetnim radnicima.

Dodaje da pregovori o kolektivnom ugovoru s prosvetarima tek predstoje, da predstavnici sindikata imaju neke svoje predloge koji će biti analizirani ove nedelje s predstavnicima Ministarstva prosvete. “Videćemo mogućnosti države, za šta ministarstvo finansija ima para, ali i da sagledamo koja su iskustva ievropskih zemalja i pogledamo da li su zahtevi maksimalni ili su realni. Biće ovim ugovorom još dosta toga dobrog predviđeno”, naglasio je ministar. On je dodao da zbog toga ne vidi razlog da se štrajkuje unapred, za nešto što senije desilo. Kako kaže, nezadovoljstvo prosvetnih radnika traje godinama i daje on za to da se ono trajno reši. “Bio sam optimista da će se ono brže rešiti. I dalje sam optimista. Potrebno je malo strpljenja. Ono što ljudi treba da shvate jeste da država u ovom trenutku može toliko”, istakao je Šarčević.

Među sindikatima borba za prevlast, ko će biti jači!

Ministar prosvete Mladen Šarčević je ocenio i da među sindikatima ima “malo borbe za prevlast, koji će biti jači i koji će sindikat biti reprezentativan”, i ukazao da prosvetni radnici nisu poslušali svoje sindikalne lidere tokom prošlog štrajka upozorenja i da se odazvalo samo 20 odsto škola u Srbiji.

Šarčević: O platnim razredima imamo tvrde pozicije

“Pregovaramo sa vladom o Zakonu o platnim razredima i imamo tvrde pozicije. Kada se zakondonese znaćemo kada će početi primena i tada će biti sredstva. U nekom delurazumem moje kolege, ali mislim da su ovi razlozi, posebno za izradu posebnogkolektivnog ugovora, besmisleni jer se na njemu radi”, istakao je ministarMladen Šarčević. Pregovorima o platnim razredima, smatra, došli su do dobrih rešenja a to je da u višim platnim razredima budu prosvetari koji rade uotežanim uslovima, koji imaju pedagoška zvanja, odeljenske starešine.

Novi Sad: Gimnazija “J. J. Zmaj” od nacionalnog značaja

Matematička gimnazija u Beogradu i novosadska Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj”trebalo bi da dobiju status ustanova od nacionalnog značaja za Srbiju,predviđeno je nacrtom izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja (ZOSOV). Šta će to značiti za učenike te dve škole i zaposlene jošse tačno ne zna. U Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” kažu da je tosamo priznanje i podsticaj za dalji rad, ali da u finansijskom smislu neće bitiviše novca za njih u odnosu na druge škole. Direktor gimnazije RadivojeStojković kaže za Tanjug da je to škola koja postoji 315 godina, da je predlog zakona takav da ne podrazumeva nikakve privilegije u odnosu na druge škole uSrbiji. “Nije cilj da škola dobije neke povlastice, već je to priznanje ipodsticaj za dalji rad”, naglasio je Stojković i podsetio da je ta školadala 45 akademika, 14 vladika, tri mitropolita, dva poglavara SPC, i da jenacionalno blago.

Problem – mora da primi nastavnike koji su tehnološki višak!

Direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović kaže da mu nije najjasniješta će status ustanove od nacionalnog značaja konkretno značiti za školu iđake, ali da bi voleo da se reše problemi na koje je godinama ukazivao. Jedan od problema je to što na upražnjeno radno mesto u školi mora da primi nastavnike koji su postali tehnološki višak u drugim školama. “Dolazimo u apsurdnu situaciju da matematiku đacima koji su osvajali zlatne i srebrnemedalje na međunarodnim olimpijadama treba da predaje neko ko je tehnološki višak u nekoj srednjoj tehničkoj školi ili osnovnoj školi”, pojašnjava Ognjanović.

Matematička gimnazija u Beogradu već ima status škole od posebnog interesa, koji imaju još četiri škole u Srbiji – Filološka gimnazija u Beogradu, Karlovačka gimnazija,Prva kragujevačka gimnazija i Škola za muzičke talente u Ćupriji.

Školama od posebnog interesa više novca, ali samo za takmičenja

Status škole od posebnog interesa, tim obrazovnim ustanovama doneo je više novca, koji jeuglavnom usmeren na troškove za razna takmičenja učenika (putni troškovi,smeštaj). Ognjanović kaže da je pomoć od države koju su do sada dobijali značajna, ali da nije dovoljna. Pojašnjava da je škola pre 15 godina dobila taj status i da je tada izdvajano mnogo više sredstava po toj osnovi nego što se izdvaja danas iz državnog budžeta. “Sredstva koja dobijamo nisu dovoljna,tako da za međunarodna takmičenja imamo veliku pomoć domaćih kompanija i što je najvažnije bivših učenika koji pomažu koliko mogu”, kaže Ognjanović.Dodaje da je ipak najvažnija stvar što kao škola od posebnog interesa mogu daangažuju profesore sa univerziteta, što je veoma važno za učenike koji sespremaju za razna međunarodna takmičenja.

Sastanak ministra prosvete sa ambasadorom Argentine

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u ponedeljak sa ambasadorom Argentine u Srbiji Estanislaom Anhelom Cavelsomo saradnji u oblasti obrazovanja i nauke. Šarčević i Anhel Cavels su sesaglasili da je potrebno da resorna ministarstva dve zemlje što pre formirajuzajednički ekspertski tim koji će konkretizovati saradnju, pri čemu ćestručnjaci iz Srbije napraviti početni predlog. Ministar Šarčević je istakao daSrbija ima veoma kvalitetne naučne institute i da je, u odnosu na veličinuzemlje, nauka u Srbiji nesrazmerno velika i dobra. Ambasador Argentine jekonstatovao da je obrazovanje u Srbiji kvalitetno i da vidi mogućnost zazajedničke projekte. On je dodao i da su ljudi, čije je poreklo iz Srbije,odnosno nekadašnje Jugoslavije, veoma dobro integrisani u argentinsko društvo ida je Argentina do sada prevela više od 50 knjiga tamošnjih autora na srpski jezik.

Veliko Gradište: Šarčević obišao školu u izgradnji u Srednjevu

Ministarprosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obišao je u petak  radove na novom objektu Osnovne škole „MišaŽivanović“ u Srednjevu i Srednju školu „Milije Vasić“ u Velikom Gradištu.Ministar je ocenio da je Veliko Gradište primer dobre saradnje lokalne samouprave i Ministarstva prosvete. Danas smo razgovarali o mogućnostimaulaganja u infrastrukturu, odnosno, kako da pomognemo kada se završi objekatosnovne škole u Srednjevu. Bilo je reči i o mreži škola i dualnom obrazovanjuimajući u vidu da Veliko Gradište ima dobar turistički potencijal, rekao jeŠarčević. On je istakao da će nova mreža škola i uvođenje jednosmenskog radapomoći najviše opštinama poput Velikog Gradišta, jer će učenici moći da se uškoli i posle nastave bave sportom i dodatnim aktivnostima, dok će drugiobjekti moći da se koriste za đački turizam i ekskurzije. Predsednikopštine  Veliko Gradište Dragan Milić rekao je da ta opštinaulaže u obrazovanje, jer smatra da taj novac predstavlјa investiciju, a netrošak. Najbolјe učenike nagrađujemo laptop računarima, sportskom opremom,pomažemo im da idu na takmičenja, a njihovi dobri rezultati i uspeh vide seprilikom upisa na fakultet, kazao je on.

Šarčević obišao renoviranu školu u Kladovu

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević obišao je petak  Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ u Kladovu u čiju je rekonstrukciju i sanaciju iz Kancelarije za javna ulaganja uloženo 135 miliona dinara. Ministar je novinarima izjavio da je tokom svog mandata obišao više od 80 odsto opština u Srbiji i obrazovnih ustanova na lokalu. Uslovi za sve učenike i nastavnike, za njihovo učenje i rad, moraju da budu svuda jednaki. Kao Vlada Srbije i Ministarstvo za ove dve godine, od kako sam ministar, obnovili smo više od  870 objekata u šta je uloženo više od 17,5 milijardi dinara, rekao je ministar. On je dodao da je u toku ove godine za sanaciju i nove objekte uloženo više od 300 miliona evra, dok je za 2019. godinu planirano 400 miliona evra.

Kada je reč o OŠ„Vuk Karadžić“ i Srednjoj školi u Kladovu, koju je ministar ranije danasobišao, Šarčević je rekao da ga raduje što je u tim školama dobar pedagoškirad. Prate sve novine koje reforme obrazovanja nude, razmišlјaju o mreži škola i dualnom obrazovanju, rekao je Šarčević. Zamenik predsednika Privremenogorgana Opštine Kladovo Saša Nikolić rekao je da je ta opština zaopremanje OŠ „Vuk Karadžić“ obezbedila ove godine 4 miliona dinara. Motiv zaulaganje bila nam je želјa da deca i nastavnici imaju adekvatne uslove za rad.Hvala Vladi Srbije i predsedniku Republike što prepoznaju značaj lokalnihsamouprava i potreba u njima,  kazao je on.

Usvojen Zakon o Fondu za nauku

Skupština Republike Srbije usvojila je 7. decembra Zakon o Fondu za nauku kojim se obezbeđuju mereza podsticanje naučno-tehnološkog razvoja Srbije, kao i izmene i dopune Zakonao patentima čiji je cilј da se  uspostavi efikasniji sistem zaštitepronalazaka. Uspostavlјanjem Fonda za nauku biće omogućena efikasnija ikonzistentnija podrška naučnim istraživanjima i primena njihovih rezultata radibržeg društvenog, tehnološkog i ekonomskog razvoja Srbije. Osnovna uloga Fondabiće finansiranje naučno-istraživačkih projekata, a njegovim formiranjem,nadležnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će bitiredefinisana u tom domenu. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvojabaviće se politikom u oblasti naučnih istraživanja, kao i institucionalnim finansiranjem kojim će biti obezbeđena stabilnost rada naučnih ustanova i samih istraživača. Uspostavlјanje Fonda zasnovano je na principima evropske naučnoistraživačke prakse. Poseban akcenat je na uspostavlјanju delotvornognacionalnog istraživačkog sistema integrisanog u Evropski istraživački prostor,koji se oslanja na partnerstva u zemlјi i inostranstvu i doprinosi ekonomskomrastu, podizanju konkurentnosti privrede, društvenom i kulturnom napretku,podizanju standarda građana i kvalitetu života. Uspostavlјanjem Fonda iuvođenjem naučnih, tehnoloških i razvojnih Programa u okviru kojih će serealizovati Projekti, ostvariće se cilјevi sadržani u Strategiji naučnog itehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine, kao iu Akcionom planu za sprovođenje ove Strategije. Skupština

Srbije usvojila je u petak i izmene i dopune Zakona o patentima čiji je cilј da se   uspostavi efikasniji sistem zaštite pronalazaka. Izmenama i dopunama izvršeno je, između ostalog, i usklađivanje sa relevantnim propisima EU u skladu sa komentarima Evropske komisije za Poglavlјe 7 – Intelektualna svojina.

Predstavnici Ministarstva sa delegacijom kineske provincije Fudžijan

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvojarazgovarali su 6. decembra sa delegacijom kineske provincije Fudžijan o mogućnostima saradnje u oblasti obrazovanja i razmeni studenata u 2019. godini.Predstavnici provincije Fudžijan i Univerziteta Kvanzhou (Quanzhou) imali sutokom sastanka priliku da se upoznaju sa strukturom i značajem Univerziteta uBeogradu, koji ima status institucije od nacionalnog značaja, kao i njegovompozicijom na Šangajskoj listi. Predstavnici Kvanzhou Univerziteta govorili su oaktivnostima te obrazovne ustanove, koja ima 13.000 studenta. Na sastanku jeocenjeno i da je saradnja Narodne Republike Kine i Republike Srbije odlična ida je jedan od okvira za nju međunarodna platforma za saradnju Kine i zemalјaCentralne i Istočne Evrope – Mehanizma 16+1, pod okrilјem Inicijative Pojas –put (Belt Road Initiative). Sastanku su prisustvovali pomoćnici ministraprosvete, nauke i tehnološkog razvoja Gabrijela Grujić i SašaLazović, kao i savetnica Tatjana Cvetkovski. Delegaciju iz Kine predvodioje generalni direktor Kancelarije za spolјne poslove Narodne Vlade provincijeFudžijan Vang Tjenmin.

Šarčević: Na prvom mestu je uređenje sistema obrazovanja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je 6. decembrasa generalnom direktorkom Direktorata za demokratiju Saveta Evrope (SE)Snežanom Samardžić Marković o izazovima u procesu reforme obrazovanja u Srbiji.Ministar Šarčević istakao je da za Ministarstvo prosvete uređenje sistemaobrazovanja na prvom mestu i da su za dve godine usvojeni brojni zakoni, odkojih je većina sistemskih. Promena finansiranja visokog obrazovanja nam jeposlednja mera da promenimo ono što, između ostalog vodi ka snižavanjukvaliteta i kriterijuma…Mnoge smo stvari učinili vidlјivim. Dizajnirali smosistem od predškolskog obrazovanja do visokog i nauke. To je veliki posao zakratko vreme, ocenio je on. Snežana Samardžić izrazila je zadovolјstvodosadašnjom saradnjom i istakla je da će za sve napore koje ulaže Ministarstvoi dalјe imati  podršku Saveta Evrope. Sastanku su prisustvovale i državnasekretarka Anamarija Viček, pomoćnica ministra za predškolsko i osnovnoobrazovanje i vaspitanje Vesna Nedelјković i savetnicaministra Tatjana Cvetkovski.

“Ja biram”: Gimnazija “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu

Kao gimnazija opšteg tipa, na srpskom i slovačkom jeziku, Gimnazija “Jan Kolar” uBačkom Petrovcu omogućava učenicima nastavak školovanja na maternjem jeziku.Uvođenjem dva nova smera, trogodišnjeg, za kuvare i smera za učenike saposebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, ova gimnazija, uz jedan odpet najkvalitetnijih srednjoškolskih domova u Srbiji, učenicima pružakvalitetno obrazovanje i bezbedno okruženje.

Novo izdanje emisije “Ja biram” (9. decembar, RTV 1, 9.25 h) u kome osmakinja Sarakoristi retke slobodne trenutke da u prirodi vreme provodi sa psom, neprestajući pri tom da misli o predstojećem upisu i pripremama za maturu koje ječekaju donelo je i zanimljivu priču iz istorije pod kojim je okolnostima Milan Obrenović postao kralj, a Srbija kraljevina. Predstavljen je  i specijalan ogranak Biblioteke “Anica Savić Rebac” u Novom Sadu sa izdanjima knjiga na petnaest različitihjezika, kao i zanimljivim projektima upravo za tinejdžere.

Najbolji na bilbordima: Dina Mudroh

U protekloj školskoj godini učenica Karlovačke gimnazije Dina Mudroh osvojila je treće mesto na Republičkom takmičenju iz starogrčkog jezika.Sklonost ka jezicima potrvđuje i činjenica da govori čak četiri jezika, a ubudućnosti, osim izučavanja jezika, vidi sebe i na plesnom podijumu, jer ječlanica Plesnog kluba „Partizan 2”. – Osim srpskog, govorim rusinski, slovačkii engleski jezik, a učim još i grčki i latinski – kaže Dina Mudroh. – Još nisamsigurna u to šta ću raditi u budućnosti, ali sam sigurna u to da će ples bitideo toga. Bavim se plesom već 12 godina.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.

Na sajmu „Nauka za privredu” najznačajnije naučne institucije

Na Sajmu „Nauka za privredu” održanom u četvrtak na Novosadskom sajmu, predstavile su  se fakulteti Univerziteta u Novom Sadu, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” iz Zrenjanina i Univerzitet „Edukons” iz Sremske Kamenice. Uz njih, učestvovao je i Institut „BioSens”, Naučni institut za prehrambene tehnologije, Institut za verterinarstvo, Centar za medicnsko-farmaceutska istraživanja i kontrolu kvaliteta, Institut za nizijsko šumarstvo i Institut za ratarstvo i povrtarstvo.

Deda Mrazevi se trkali na Paliću

Više hiljada učesnika u nedelju je stavilo kape ili druge rekvizite Deda Mraza i trčalo na Paliću na tradicionalnoj trci Deda Mrazeva. Jedna od najšarenijih i najinteresantnijih manifestacija na Paliću se održala 19. put. Nisu samo deca stavila kape, naočare nalik Deda Mraza, već su i odrasli uživali u mogućnosti da na nekoliko sati zaborave na sve i vrate se u detinjstvo. Deca su se ipak najviše radovala medaljama.

Elvira Janoši,organizatorka trke kaže da joj se ostvario san i da će sledeće godine povodom jubileja organizovati nešto veliko i sa puno iznenađenja. Posle trke, posetioci manifestacije okrepili su se toplim čajem, kuvanim vinom, odnosno poslužili sehlebom s mašću, a deca su imala priliku da pogledaju predstavu i da se slikajusa Deda Mrazom.           https://www.youtube.com/watch?v=3YcprKm1y_E

Akademac: Fake News

Na prvom programu Radio-televizije Vojvodine u nedelju je emitovana  nova emisija iz serijala “Akademac”. Novinari RTV pitali su studente na koje stvari, čitajući vesti prvo obrate pažnju? Kako identifikuju lažne informacije? Znaju li gde je locirana hiperprodukcija lažnih vesti i zašto su problem izvori koji su anonimni? Kako se stiče kredibilitet kod čitalaca? Da li je fenomen lažnih vesti stariji čak i od tradionalnih medija? Zašto kada možemo da biramo, idemo linijom manjeg otpora – a to je u većini slučajeva internet. Zašto su studenti osnovali portal Fake News tragač i kako nalaze, kako oni kažu “Toliko lažnih vesti, koliko duboko budemo kopali”. Razlikujemo li satiru od banalne lažne vesti , koja služi za zabavu i podizanje klikova, od onih koje mogu da nas uplaše, povrede i stvore razdor među građanima? Zašto će lažne vesti biti budućnost – ukoliko traganje za istinom, kao osnovnom težnjom ćoveka, ne pobedi ? Kako studenti sa Pravnog fakulteta vide lažne vesti – iz perspektive pravničkog stanovišta? Zašto je bitan kontekst neke vesti koja je lažna i koja je praktično roba? Posetili su i studente koji neguju retoričku disciplinu-besedništvo. Pored studenata UNS za Akademac govorila je prof.dr Divna Vuksanović sa FDU. Emisija se može pogledati i  na odloženo, na sajtu Radio-televizije Vojvodine.

U OŠ „Ivo Andrić” u Budisavi sve manje dece

Budisavska osnovna škola „Ivo Andrić” iz godine u godinu broji sve manje đaka, kako u srpskim, tako i mađarskim odelјenjima. Trenutno ima oko 260 učenika, ali je početkom prošlog veka, tadašnja škola koja je bila pri crkvi, brojala svega 25 nemačke dece. Srbi i Mađari su počeli da se školuju u Budisavi tek između dva rata, a nakon Drugog, naziv škole bio je „Moša Pijade”, da bi odlukom nastavnog veća 1993. godine, preimenovana u „Ivo Andrić” brojeći 420 učenika. – Kvalitet nastave nam je sigurno bolјi baš zato što imamo manje dece u odelјenjima – kaže direktor škole Goran Srdić. – U mađarskim odelјenjima imamo do desetak učenika i tu nam je skoro individualni rad. Imamo i nekoliko dece u inkluziji i nastavnici više pažnje posvećuju njima, pa uspevaju sve da isprate u skladu sa svojim mogućnostima.

Kako nam se direktor hvali, ali i ponosi, đaci u njegovoj školi su mirni, skoncentrisani i zainteresovani za saradnju. Kako ume da se našali, možda su i previše mirni. Dokaz tome nam je i bila nestvarna tišina koja nas je dočekala pri ulasku u školu. A kada smo odlučili da zavirimo u jednu učionicu, imali smo šta i da vidimo – nekoliko đaka mirno sedi i čeka svoju učitelјicu da se vrati. – Kad odemo na ekskurzije, našu decu svi hvale. Naravno da su malo i nestašni, ali ne prave veće probleme. Znate, ovo je seoska sredina i očuvale su se neke stvari. Recimo, autoritet nastavnika se još uvek poštuje – kaže naš sagovornik i dodaje da je prednost tome možda i činjenica što imaju više muškog nastavnog kadra. Hvaleći nastavnike koji su vredni i angažovni i mimo redovnih nastavnih aktivnosti, deca u Budisavi imaju mogućnost da treniraju odbojku, fudbal, košarku, karate, da idu na hor, dramsku sekciju, ekološke radionice, likovne kolonije. Škola ima i lepu saradnju sa lokalnim Ribolovačkim društvom „Lokvanj beli” te đaci idu na pecanje sa svojim starijim meštanima. Tako su i svi zajedno 26. oktobra proslavili dan škole i „100 velikih godina” u sportskoj hali, pripremivši priredbu i adekvatne kostime.      

Budisava: Ulaganjima u školu nikad kraja

Zgrada osnovne škole „Ivo Andrić” u Budisavi počela je da se gradi 1965, a završena je godinu dana kasnije. Od tada se u nju ulaže u skladu s mogućnostima i potrebama, a kako nam je direktor Goran Srdić rekao, jedan od najvećih planova je da se u aprilu 2019. godine priklјuče na kanalizaciju koju je Budisava nedavno i dobila. – Bilo bi dobro da obnovimo nameštaj u školi i da nabavimo odgovarajuću opremu za fiskulturnu salu – navodi naš sagovornik još neke od planova kako uložiti u školu.

Borislava Perić Ranković – zlatan primer vrhunske istrajnosti

“Rezultat kao mera vrednosti” naziv je tribine održane na Fakultetu za sport i turizam, posvećene kako skorašnjim, tako i životnim uspesima naše stonoteniserke Borislave Perić Ranković. Uzor je, u skladu sa 22 medalje saevropskih i svetskih prvenstva, i Olimpijskih igara pravi primer svimsportistima, da se samo uz red, rad i disciplinu postiže uspeh. To je ono što,i po mišljenju stonoteniserke Borislave Perić Ranković, nedostaje mladima.Odličja su rezultat rada na treninzima i mera sportskog uspeha. Istrajnost,upornost i ciljeve kroz život postavljala je sama. Država se trudi da nanajbolji mogući način olakša svakodnevno funkcionisanje osoba sa invaliditetom.Isti princip je i prema sportistima, posebno onim sa odličnim rezultatima, kojisu u svetu najbolji ambasadori. Sofokle je rekao da uspeh zavisi od truda. Toje u nekom trenutku karijere uspešnih sportista učesnika tribine “Rezultatkao mera vrednosti” bio motiv za postizanje zadatog cilja.

Vremeplov: Umro Milutin Milanković

Na  današnji dan 12. decembra 1958. godine umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela. 

Vremeplov: U Srbiji  uveden dinar

U Srbiji je na današnji dan 12. decembra 1873. godine uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca – dukata, forinti, talira.

Vremeplov: Rođen Gistav Flober

Na  današnji dan 12. decembra 1821. godine  rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela “Gospođa Bovari” zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala (“Buvar i Pekiše”, “Sentimentalno vaspitanje”, “Salambo”, “Iskušenja svetog Antonija”). 

Vremeplov: Konstituisana Ustavotvorna skupština Kraljevine SHS

Na današnji dan12. decembra 1920.godine konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata iSlovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28.juna 1921.

Vremeplov: Umro Slobodan Jovanović

Srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku umro je na današnji dan 12. decembra 1958. godine. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-43), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji. Rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u Beogradu 26. oktobra 2007. godine.

Vremeplov: Đuljielmo Markoni

Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put na  današnji dan 12. decembra 1896. godine javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju. 

Novi “koktel” droga ubija klince: Jedna doza znači smrt

Proizvodnja sintetičkih droga nema kraja ni konca, a trenutno je, najviše kod mladih, aktuelan nov opasan koktel -spoj kanabinoida, aktivne suspstance marihuane, i amfetamina u tableti. Kako upozoravaju lekari, problem je što jedna doza može da ubije jer niko ne zna koliko je amfetamina ili kanabinoida u njoj zato što se pravi u “kućnimlaboratorijama”. Marihuana se, tako, ne mota samo u cigarete, upozoravajustručnjaci, već je njena aktivna supstanca stavljena je u tabletu zajedno saamfetaminom.

Takođe, kako za “Blic” upozorava psihijatar prof. dr Ivan Dimitrijević, naš najveći stručnjak za bolesti zavisnosti iz Klinike za za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, takve droge nisu ispitane i ne zna se kako deluju. – Praktično, kada se pojave na ulici tad počinje eksperiment “in vivo”, odnosno na živim ljudima – upozorava on. Kako kaže, mladi do iznemoglosti skaču, igraju, pevaju, a obično dođe do zastoja srca. – Takozvane nove sintetičke droge ipak nisu baš tako nove. One su se pravile i pre 15 godina, a najčešće su derivati amfetamina. Konzumiraju se na žurkama. Imaju halucinogeno svojstvo. Kontrasti su lepši, slike takođe. Zbog toga se te droge zovu “estetski pojačivači” – objašnjava taj stručnjak. Prema njegovim rečima, stalno su se sintetisale nove droge i sada ih ima preko 4.000.

Teške promene nervnog sistema i smrt

– To su razne kombinacije amfetamina i neke druge supstance. Daju različite efekte. Jer,naglašavam, te droge su neproverene – upozorava prof. dr Ivan Dimitrijević. Kakokaž, osim što neko od konzumenata nastrada, one deluju tako što izazivaju teškepromene nervnog sistema. – Frontalni ili čeoni mozak, koji je zadužen zaintelektualne funkcije, na primer, bude izbrisan kao gumicom, i taj deo mozga,umesto da se ponaša kao da ima 17 godina, ponaša se kao da je star 80 ili 90 -navodi prof. dr Ivan Dimitrijević i dodaje da stručnjaci, zajedno za VladomSrbije, rade na stalnoj edukaciji odraslih i dece.

Kako kaže, takve droge izgledaju kao tabletice na kojima su, na primer, horoskopski znaci ili nešto drugo privlačno za mlade. – Uvek bi trebalo deci govoriti da izbegavaju da uzimaju te droge. Trebalo bi u porodicama i školama jednom mesečno praviti “kružoke”, na kojima će se deci objašnjavati sva opasnost od tih “tabletica”. Evidentno je da je najveća prevencija kroz edukaciju. Da pokažemo šta je problematično, da deca znaju efekte konzumiranja takvih droga i kako da se odbrane od dilera ili drugih koji im ih nude – zaključio je sagovornik “Blica”.

Proizvodnja i promet droga:  Sve više maloletnih prestupnika

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga prošle godine prijavljeno je 1.590 počinilaca. U odnosu na 2016. godinu, za više od hiljadu je porastao brojprijavljenih za neovlašćeno držanje opojnih droga, sa 5.201 na 6.573, pokazujuzvanični podaci. Za oštrije zakonske kazne za dilere i korisnike opojnih droga,zalaže se Vladina Komisija za borbu protiv narkomanije u školama. Proveravalismo koliko taj zahtev ima smisla, a kakva je sadašnja kaznena politika. Za neovlašćenuproizvodnju i prodaju opojnih droga počinioci se kažnjavaju uglavnom od tri dopet godina zatvora. Iako tužioci smatraju da sudije treba da izriču ošrtijekazne, to im, kažu, ne predlažu. “Mogu da tražim 10 godina za nešto, alisam poptuno svesna da neće dobiti, negde mi naš predlog u pogledu kaznepokušavamo da budemo realni znajući već neku izdefinisanu kaznenu politikusuda”, kaže Lidija Komlen Nikolić, iz Udruženja javnih tužilaca i zamenikajavnih tužilaca Srbije.

Šta bi onda donela izmena Zakona iviše kazne za neovlašćene proizvođače i dilere opojnih droga? Za tu opciju, zalaže se Vladina Komisija za borbu protiv narkomanije u školama. Sada je kaznazatvora od 3 do 12 godina. Još oštrija je za grupe, organizatore mrežepreprodavaca ili posrednika i organizovane kriminalne grupe. “To jeapsolutno populistička mera jer sada za teži oblik krivičnog dela neovlašćenaproizvodnja i stavljanje u promet opojne droge zaprećena kazna zatvora od 5 do15 godina, dakle u rangu sa ubistvom, a za najteži oblik ako je izvršen odstrane organizovane kriminalne grupe kazna je u rasponu od 10 do 20 godina,dakle daleko teža nego što je za ubistvo, ne znam koja bi još strožija kaznamogla da se propiše”, kaže advokat Veljko Delibašić.

Narko dileri se, kaže advokat, neboje zaprećene kazne, već mogućnosti da budu otkriveni i procesuirani.”Nažalost, najveći broj otkrivenih učinilaca tog krivičnog dela su onikoji se time bave na donjoj lestvici hijerarhije u tom poslu, dakle to su sitni narko dileri, i onda dobijaju kazne od tri do pet godina zatvora, problem u tom poslu ne kod nas nego u celom svetu što je vrlo teško doći do nosilaca togposla, organizovanih kriminalnih grupa”, navodi advokat Delibašić.

O ovoj temi u MUP-u nismo dobilini sagovornika niti tražene podatke. Da bi se efikasnije borili protiv počinilaca krivičnih dela u vezi sa drogom, tužiocima i policiji su potrebnibolji uslovi za rad, ističu u Udruženju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. “Organizaciono niste pružili mogućnost sa brojem ljudi sa uslovima rada da zaista efikasno možete da se borite. U jednom momentu imatepopularnu temu borba protiv opojne droge, a onda sve ostalo stoji, onda imatenasilje u porodici, pa onda ajmo, znači mora da postoji sistematski pristup da se bilo koji problem u društvu reši”, kaže Lidija Komlen Nikolić.Prošle godine je zakrivična dela u vezi sa drogom prijavljeno 750 maloletnih počinilaca, što ječak duplo više nego 2016. Najviše njih za neovlašćeno držanje opojnih droga zasopstvenu upotrebu. Maloletnicima se mogu izreći vaspitne mere, obavezno lečenje, maloletnički zatvor.

About the Author

admin