Vojvodina: Đaci 24 dana na zimskom raspustu

Osnovcima i srednjoškolcima u Vojvodini posle časova održanih u petak 21.decembra je počeo zimski raspust, koji traje čak 24 dana, jer drugo polugodište počinje 15.januara. Za vreme ovog dugačkog raspusta u školu će ići samo učenici koje, na predlog Nastavničkog veća, direktor škole odredi za dodatni rad s onima koji žele više od obaveznog školskog programa, što nije obavezno i za dopunski, za one koji zaostaju u savladavanju gradiva, što je obavezno. Pre kraja školske godine, koja će za maturante gimnazija biti 24. maja, za male maturante i one u trogodišnjim i četvorogodišnjim smerovima srednjih stručnih škola 31. maja, za ostale osnovce 14. juna, dok će se ostali srednjoškolci raspustiti 21. juna. Đaci će imati i prolećni raspust od 19. aprila do 2. maja. U drugom polugodištu đaci u škole neće ići ni 15. februara, koji je naradan zbog proslave Dana državnosti i 1. i 2. maja , kada se slavi Praznik rada.

U skamijama i subotom, ali najviše četiri puta

Kao i u minulom polugodištu, i u narednom će svi đaci u Vojvodini biti zauzeti i jednu subotu, i to 1. ili 8. juna, kada će škole organizovati aktivnosti iz izbornih predmeta, sportske ili iz ekologije i zaštite životne sredine, te kulturno umetničke aktivnosti. U školu će ići i u subotu, 19. januara, kada će se održati časovi po rasporedu za petak, kako bi u toku školske godine u nastavnom kalendaru bio jednak broj svih dana u nedelјi, da bi se održali svi predviđeni časovi. Iz istog razloga, u subotu 4. maja nastava će se izvoditi prema rasporedu časova za ponedelјak. Još neku subotu, a najviše četiri u čitavoj školskoj godini, đaci mogu imati i ako u nastavni dan obeležavaju Dan škole, ili se istovremeno, za veći deo učenika škole, realizuju ekskurzije, sportske ili društvene manifestacije ili je škola domaćin takmičenja, društvene ili sportske manifestacije. Na ovaj način može se odraditi i nastavni dan propušten zbog odsustva većeg broja učenika ili zaposlenih, koji obeležavaju verski praznik, ili praznik nacionalne manjine utvrđen od strane nacionalnog saveta određene nacionalne manjine. Važno je samo da ta nastavna subota bude u istom kvartalu u kome je i dan koji je određen kao nenastavni.

Bez nastave u dane verskih praznika

Učenici i zaposleni u školi imaju pravo da ne pohađaju nastavu, odnosno da ne rade u dane verskih praznika, a u drugom polugodištu za hrišćane to su dani uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaklјučno sa drugim danom Uskrsa, pravoslavci i na prvi dan krsne slave, a pripadnici Jevrejske zajednice 15. aprila na Pashu.

Pošto su odlukama nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđeni i nacionalni praznici tih manjina, u drugom polugodištu pripadnici mađarske ne moraju doći u školu 15. marta, na Dan revolucije i oslobodilačke borbe 1848/49, bošnjačke 11. maja na Dan bošnjačke nacionalne zastave. Za bunjevačku nacionalnu zajednicu nenastavni mogu biti 2. februar, Dan velikog prela i 23. februar, Dan izbora prvog Nacionalnog saveta, za hrvatsku nacionalnu zajednicu 19. mart, blagdan Svetog Josipa, za rumunsku 15. januar, datum rođenja nacionalnog pesnika Mihaija Emineskua. Za rusinsku nacionalnu zajednicu nenastavni može biti i 17. januar, Dan Rusina, za ukrajinsku 17. maj, Dan ukrajinske zajednice u Srbiji, za romsku 14. januar, Vasilica, treći petak u martu, Bibija, 8. april, Međunarodni dan Roma i 6. maj, Đurđevdan. Za bugarsku nacionalnu zajednicu to su 3. mart, Dan oslobođenja od turskog ropstva i 24. maj, Dan Kirila i Metodija, a za češku nacionalnu zajednicu 4. februar, Dan češke književnosti, 28. mart, Dan obrazovanja i 16. maj, Dan nacionalnog saveta.

Proba 12. i 13. aprila, a “mala matura” 17 – 19. juna

Učenici osmog razreda polagaće u ovoj školskoj godini probni završni ispit u petak, 12. i 13. aprila, a završni ispit zakazan je za 17, 18. i 19. jun.

Organizovano na “Putokaze”

Godišnjim planom rada svaka škola u Vojvodini za učenike završnih razreda trebalo bi da predvidi dan za organizovanu posetu Međunarodnom sajmu obrazovanja “Putokazi” u Novom Sadu. Škola je dužna da odredi i kako će nadoknaditi propuštene časove, ukoliko đaci na Sajam idu radnim danom.

Šarčević: Jednosmenski rad i finasiranje visokog obrazovanja prioriteti

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević naveo je 20. decembra da će u 2019. godini najveći zadaci tog Ministarstva biti uvođenje jednosmenskog rada u školama i izrada i donošenje zakona o visokom obrazovanju. On je tokom radnog doručka sa novinarima održanog radi najave predstojećih aktivnosti ocenio da u protekle dve godine “nije moglo da se uradi više”, ali i da je postignuto više ciljeva nego što je bilo predviđeno. Najavio je da će u toku sledeće godine nešto više od 100 škola uvesti jednosmenski rad, kao i da će u otprilike istom broju osnovnih škola biti redizajnirane kuhinje i uvedena zdrava ishrana, za šta se očekuju doznake u voću i mleku iz Ministarstva poljoprivrede.

Šarčević je naveo i da se trenutno vrše proračuni koliko bi koštalo da država preuzme što veći nivo finansiranja visokoškolskih ustanova, što i podrazumevalo i reviziju sistema stipenditranja.

Institucionalizacija đačkih zadruga

U budućnosti se očekuje i institucionalizacija đačkih zadruga, za koje je ministar prosvet Mladen Šarčević naveo da će se služiti sistemom nagrađivanja, koje će đaci vaučerima moći da koriste za, na primer, subvencionisanje ekskurzija, dok će škole bez zadruga imati znatno manje bodova za dodelu platnih bonusa. U narednoj godini Šarčević očekuje da će mnogo više škola osnovati zadruge, kako bi se izbacili posrednici iz nabavke udžbenika i roditelji izdvajali manje novca za đačke komplete. Preko zadruga mogu se organizovati i đačke ekskurzije. “Zadruga nije obaveza, već mogućnost. Osnivanjem zadruga direktori čine dobro i roditeljima i školi”, pojasnio je ministar.

Do kraja januara mreža srednjih škola”

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je naveo i da će Ministarstvo u ponedeljak pozvati škole nadležne da donesu akte o mreži javnih srednjih škola, proces koji bi trebao da bude završen do kraja januara iduće godine, a da će Ministarstvo doneti te akte.

Uspesi po ministru: Licenciranje direktora i mreža Akademija strukovnih studija

Kao neke od većih uspeha 2018. godine ministar Mladen Šarčević je naveo uvođenje procesa licenciranja za direktore škola, za koje je rekao da nisu puka formalnosti i da će voditi ka depolitizaciji obrazovnog sistema, i stvaranje mreže Akademija strukovnih studija, koje će u budućnosti morati da se finansiraju i do 40 odsto iz privrednih delatnosti.

Šarčević: I najbolji direktori pali na ispitu za licencu

Na ispit za dobijanje licence do sada je izašlo 17 najboljih direktora osnovnih i srednjih škola u Srbiji, od kojih je 12 uspešno položilo, dok je petoro palo na ispitu. U Beogradu je na ispit izašlo 10 direktora i troje je palo, dok je u Novom Sadu od sedam kandidata petoro prošlo, a dvoje palo ispit. Pravo da izađu prvi na ispit imali su direktori koji su dobili najviše ocene u spoljnom vrednovanju škola i koji su prošli obuku. “Statistički gledano skoro trećina direktora nije prošla ispit, ali to ne znači da su oni loši direktori, već da su ovo neozbiljno shvatili”, rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević koji je u četvrtak  novinarima predstavio rezultate rada ministarstva u ovoj godini. On je pojasnio da ispit za licencu nije bio test znanja, već predstavlja projekat koji je kombinacija pedagoških znanja, unapređenja rada škole, menadžmenta, poznavanja prava. “Ovo je korak ka depolitizaciji u rukovođenju ustanovama i ka punoj profesionalizaciji. To je i poruka onima koji su imali niske ocene na eksternom vrednovanju škola, da će za njih biti mnogo teže na ispitu”, naglasio je Šarčević i dodao da će u junu naredne godine i nastavnici koji žele da konkurišu za mesto direktora moći da polažu licence. Licenciranje aktuelnih direktora očekuje se da će biti završeno do 2021. godine.

Prijava kandidata za Svetosavsku nagradu do 28. decembra

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je javni poziv obrazovno-vaspitnim ustanovama, strukovnim udruženjima, zajednicama škola, univerzitetima, obrazovno-naučnim institucijama i drugim pravnim i fizičkim licima da predlože kandidate za Svetosavsku nagradu za 2018 godinu. Svetosavska nagrada je priznanje koje se dodelјuje za doprinos kvalitetnom obrazovanju i vaspitanju, unapređivanju obrazovno-.vaspitne prakse i razvoju naučnih dostignuća u oblasti obrazovanja i vaspitanja u našoj zemlјi. Kandidati za ovu nagradu mogu biti đaci osnovnih i srednjih škola, studenti svih nivoa studija,zaposlenih u predškolskim ustanovama, školama i visokoškolskim institucijama, te ustanove učeničkog i studentskog standarda. Predložena mogu biti i stručna društva i zajednice škola,autori  stručnih i naučnih dela iz oblasti obrazovanja i vaspitanja,kao i pojedinci i institucije koji učestvuju u formalnom i neformalnom obrazovanju i posebno doprinose razvoju i unapređivanju prosvete i afirmaciji opštih i posebnih standarda postignuća , kao što su novinari, mediji, privredna društva, izdavačke organizacije, fondovi, zadužbine i drugi.

Da bi bili predloženi za najviše prosvetno priznanje u našoj zemlјi đaci osnovnih i srednjih škola trebalo bi da imaju visoka  postignuća u sticanju znanja, umenja i veština, da su u ovoj gidini bili uspešni na republičkom i međunarodnim takmičenjima, međunarodnim konkursima u oblasti umetnosti, ili da su dali doprinos pozitivnoj atmosferi u školi, negovanju harmoničnih odnosa između vršnjaka, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi ili da su angažovani u nastavnim i vannastavnim aktivnostima. Prijave za Svetosavske nagrade Ministarstvo prosvete primaće do 28. decembra.

Osnovci mogu da putuju samo po Srbiji

Urađen je pravilnik đačkih ekskurzijama koji predviđa da osnovci mogu da putuju samo po Srbiji i to da ravnomerno u organizaciji đačkih putovanja ravnomerno bude zastupljeno svih osam regija. “Sada standardizujemo u svim regijama smeštajne kapacitete, da budu bezbedni, kvalitetni. Standardizacija se radi sa ministarstvom turizma”, istakao je ministar Šarčević.

Završeni Dani informatike u školama Vojvodine 2018.

Dodelom Plakete “Stejpan Han” Osnovnoj školi “Sremski front” iz Šida. koja je proglašena najbolјom u korišćenju i kreativnoj primeni informaciono-komunikacionih tehnologija, i uručenjem ostalih nagrada osnovnim i srednjim školama i pojedincima – đacima i njihovim mentorima, nastavnicima, za postignuća u sferi upotrebe digitalne tehnologije su na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menayment (FIMEK) u Novom Sadu završeni 12. Dani informatike u školama Vojvodine. Održavaju se pod pokrovitelјstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i Fakulteta „Fimek“.

Organizator i realizator je Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike. U projektu je ove godine učestvovalo 107 škola, što je zanatno više nego prošle, kada ih je u konkurenciji za nagrade bilo nešto više od 60. – Ova manifestacija ima za cilј da se škole podstaknu na informatizaciju i digitalizaciju, s obzirom na to da je u ovom veremenu potrbene pre svega obrazovanje u ovom segmenu podići na viši nivo – kaže prof. dr Slobodan Popov, predsednik Centra za razvoj i primeneu nauke, tehnologije i informatike. Po njegovim rečima, tome doprinos treba da daju i učenici i nastavnici, na kojima je da svoju nastavu osavremene multimedijalnim prezentacijama. Naravno, na školama je veliki zadatak da oraganizuju ceo sistem kako bi stvarno bio u funkciji ove vrste obrazovanja.

– Imamo dobar odziv nastavanika koji se bave izradom softvera za nastavu multimedijalnih prezentacija. To je zahtevan posao i neophodan je, jer mi nemamo gotove programe – softvere koje niko zvanično ni ne kreira. Prethodno, nastavnici se na seminarima edukuju kako bi nastavu mogli da obogaćuju savremenim tehnološkim mogućnostima. Naš je cilј da nastavnike podstaknemo, osposobimo i na kraju nagradimo u okviru naše akcije kako bi šira zajednica shvatila da se bez organizovanog i stručnog pristupa ne mogu učiniti pozitivni pomaci u ovoj oblasti. – kaže prof. Popov i ističe i da za sve to u velikoj meri nedostaje oprema. Kao primer navodi škole u kojima ime više od 30 učaenika po jednom računaru. U jednoj, čak 170 đaka na raspolaganju ima samo jedan računar, a to nije održivo u 21. veku. -Na to kao nevladina oraganizacija ukazujemo i Pokatrajinskom sekretarijatu za obrazovanje koji nas podržava.

Prof. dr Dragan Soleša, dekan FIMEK-a ovu manifestacioju ocenjuje kao nešto što zauzima važno mesto ne samo u sferi obrazovanja nego i u celom društvu. – Zadtak visokoobrazovnih institucija je da ukažemo javnosti i predstavnicimna vlasti na potrebu većeg ulaganja u obrazovanje. Na to da se naše škole moraju bolјe oremiti kao bi u IKT sferi naši učenici održali korak sa svetom, da bi mogli da uče sve ono što uči đaci u Nemačkoj, u Engleskoj i drugim visokorazvijenim zemlјama – kaže prof. Soleša i ističe, da ulaganje u obrazovanje nije trošak nego insvesticija.

Po rečima Nataše Milјanović, koja predaje srpski jezik u nagarađenoj Osnovnoj školi “Sremski front”, Plaketa “Stjepan Han” predstavlјa nagradu za sveukupan rad škole za trud na uvođenju digitalizacije u nastavni proces. – Za moje časove dobila sam tablu – “smart bord”. Koristim je ovo polugodište i veoma sam zadovolјna. Sama kreiram neke od materijala, neke s interneta prilagođavam potrebama nastave i za taj rad sam sada posebno i nagrađena – kaže Nataša Milјanović i navodi da je njena škola već 10 godina aktivna u okviru ovog takmičenja kroz formu i takmičarsku kategoriju “Filmić” kako bi se prikazali i iskazali talenat i kretaivnost učenika.

-Tri godine smo aktivni i na nastavničkoj mreži “etvining” portalu za saradnju škola, radimo i projektnu nastavu tri godine, a ona je tek od septembra obevezna u petom razredu. Inače. opremlјenost kod nas nije na visokom nivou. Imamo samo jedan komjpjuterski kabinet, a neophodna su nam dva. Taj drugi kabinet pokrivamo medijatekom, gde nastavnici prikazuju nastavne materijale. S tri nastavnika smo konkurisali za digitalnu učionicu i svo troje smo je dobili. To je iz projekta 2.000 digitalnih učionica, i to je ipak malo. Međutim, trudimo se da to što imamo iskoristimo na najbolјi mogući način. Pomažem kolegama koliko mogu kao koordinator tima za stručno usavršavanje. Radimo “es dnevnik” već drugu godinu i to je odlična stvar. Na elektronskoj tabli sada mogu da prikažem neke kompleksne stvari ili da vide nešto što je mgoće samo posredstvom novih tehologija kaš što su snimci NASA Zemlјe iz svemira u relnom vremenu.

Primena računara u nastavi i van nje

Projektom “Dani informatike u školama Vojvodine” vrednuju se: primena računara u rukovođenju školom; osposoblјavanje nastavnika za primenu IKT u procesu nastave; revija obrazovnih softvera, odnosno izrada multimedijalnih prezentacija za nastavu, primena multimedija u nastavi (po posebnim propozicijama); praćenje učešća i uspeha učenika na takmičenjima iz informatike, robotike i “FILMića”; upotreba interaktivnih elektronskih tabli (po posebnim propozicijama); postojanje i funkcionalnost školskog sajta.

Rezultati Konkursa za sufinansiranje naučne i tehnološke saradnje između Srbije i Nemačke

Polazeći od potrebe da se unapredi naučna i tehnološka saradnja uz poštovanje zajedničkih i uvažavanje nacionalnih interesa, a na osnovu Programa zajedničkog unapređenja razmene učesnika na projektima, zaklјučenog 19. aprila 2013. godine između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Nemačke službe za akademsku razmenu  (DAAD) i nakon razmatranja administrativno korektnih predloga projekata, a u skladu sa prioritetima definisanim u tekstu Konkursa i na osnovu sprovedenih procedura ocene projekata u obe države, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) usvojili su listu za finansiranje 20 projekata (od ukupno 47 predloženih koji su ispunjavali uslove Konkursa) u dvogodišnjem periodu, sa početkom realizacije od 01. januara 2019. godine.

Za detalјne informacije možete se obratiti  Milici Golubović Tasevskoj na e-mail:  Ministarstvo prosvetete, nauke i tehnološkog razvoja, tel: + 381 11 36 16 589, faks:+ 381 11 36 16 589.

Najbolji na bilbordima: Mateja Jovanović

Mateja Jovanović jedan je od najmlađih učesnika ovogodišnjeg projekta: učenik je trećeg razreda osnovne škole. Kao đak Osnovne škole „Ivan Gundulić” u protekloj školskoj godini osvojio je više nagrada na takmičenjima iz matematike, od kojih su najprestižnije prvo mesto na finalnom takmičenju „Kengur bez granica”, te drugo mesto na međunarodnom takmičenju „Kengur bez granica”. – Mnogo dana sam posvetio pripremama za takmičenja – kaže Mateja Jovanović. – Drugari su me podržali i čestitali mi na uspehu. Volim matematiku, ali još je rano da razmišlјam o tome čime bih se bavio kad odrastem. Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.

Najuspešnije škole na sportskim takmičenjima u Novom Sadu (II) I dalјe dominacija „Jovinih” sportista

Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” i ovog puta pripalo je priznanje za najuspešniju školu u oblasti sporta u protekloj godini. Pehar i plaketu u ime đaka i Gimnazije preuzela je profesorka fizičkog vaspitanja Renata Ćorović. Najstarija novosadska gimnazija posebno se istakla u rukometu, odbojci, muškoj i ženskoj košarci, gimnastici i plivanju, te u atletici i stonom tenisu. Profesorka Ćorović je za naš list kazala da Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” proteklih deset godina dominira ne samo na gradskim takmičenjima već i na državnim. – Deca najbolјe znaju koliko truda su uložila da bi iz godine u godinu bila na vrhu rang-liste – rekla je profesorka Ćorović. – Izuzetno sam ponosna na to što smo u svim sportovima u kojima smo se takmičili ostvarili izuzetan rezultat. Posebno sam iznenađena velikom razlikom u bodovima u odnosu na drugoplasiranu školu. Uspesi poput ovih su za nas, profesore, kao i za đake, obaveza da nastavimo da nižemo odličja.

Međutim, profesorka Ćorović kaže da nije sigurna u to koliko je ona zaslužna za rezultat koji je postigla „Jovina” gimnazija. – Zasluga većim delom pripada trenerima ili nekom ko se bavio učenicima od ranog detinjstva, pošto kod nas dolaze formirani sportisti – pojasnila je Renata Ćorović, dodavši da je posao profesora fizičkog vaspitanja samo da ih „uklopi” u dobar tim. Kao izuzetak, navela je žensku fudbalsku ekipu jer od 11 igračica, čak devet se ne bavi fudbalom već džudoom i atletikom.  Naša sagovornica je zaklјu­čila da postojanje posebnog sportskog odelјenja može doneti neverovatne rezulate školi. Ipak, kako je kazala,  najbitnije je to da nastavnici fizičkog vaspitanja pomažu, savetuju i da budu uz decu ma kakav rezulat bio na kraju.

Poziv firmama da dostave dokumenta za dualno obrazovanje

Privredna komora Srbije (PKS) pozvala je poslodavce koji imaju nameru da se uključe u dualni model obrazovanja za školsku 2019/2020. godinu, da neophodna dokumenta dostave najkasnije do 31. januara 2019. godine. “Za uključivanje poslodavaca u dualni model obrazovanja za školsku 2019/2020. godinu, prvi korak je popunjavanje Izjave o nameri i dostavljanje popunjene i overene Izjave nadležnoj kancelariji Regionalne privredne komore PKS”, navode u Komori. Proteklih pet godina, broj učenika u srednjim stručnim školama koje primenjuju model dualnog obrazovanja uvećan je za deset puta – sa 400 na 4.500 đaka, koji se školuju za 33 različita zanimanja. Broj škola koje su se uključile u ovaj model obrazovanja, povećao se pet puta, sa 16 na 80, a broj kompanija 15 puta, sa 40 na 600. Iako su samo dve generacije učenika u različitim pilot projektima završile ovaj vid školovanja u dualnom obrazovanju u srednjim stručnim školama, 85 odsto njih se odmah zaposlilo u kompanijama gde su i učili svoj posao.

Vremeplov: Leh Valensa postao predsednik Poljske

Lider sindikalnog pokreta “Solidarnost” Leh Valensa preuzeo je na  današnji dan 22. decembra 1990. godine, posle izborne pobede, dužnost predsednika Poljske.

Vremeplov: Umro Jovan Rajić

Na današnji dan 22. decembra 1801. godine umro je srpski istoričar, teolog, književnik Jovan Rajić. Školovao se u Sremskim Karlovcima, gde je i rođen, u jezuitskoj gimnaziji u Komoranu, i u Šopronu (protestantska gimnazija). Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu. Radio je kao profesor u Karlovcima i Novom Sadu (geografija sa istorijom). Pošto se zamonašio 1772. postaje arhimandrit manastira Kovilj u Bačkoj. Uz Dositeja Obradovića Rajić je verovatno najučeniji Srbin svog vremena. Njegov “Katihizis”, koji je izradio na traženje carice Marije Terezije, najprevođenija je srpska knjiga 18. veka. Prevedena je na rumunski (2 prevoda) nemački, mađarski i grčki. Prevodio je sa ruskog i nemačkog, književno, bogoslovsko i istoriografsko štivo. Njegova “Istorija”, obimno delo objavljeno u 4 toma (1794/95) ostavila je ogroman trag u srpskoj kulturi i posle Mavra Orbina i Pavla Julinca prva je prava istorija Srba. To je prva publikacija u srpskoj književnoj istoriji za koju su bili upisivani prenumeranti (pretplatnici). I na literarnom polju imao je sjajne rezultate, njegova poema “Boj zmaja sa orlovi” smatra se najboljim pesničkim ostvarenjem srpske literature 18. veka. Dela: “Katihizis mali”, “Boj zmaja sa orlovi”, “Stihi o vospominaniji smrti”, “Istorija raznih slovenskih narodov”, “Traedokomedija” (prerada dela Emanuila Kozačinskog), “Molitvenik”, “Istorija katihizma”, “Bezpristrastnaja istoričeskaja povest”, “Pravila monašeskaja”.

Vremeplov: Umro Oto Bihalji

Na današnji dan 22. decembra 1993. godine umro jugoslovenski pisac i likovni kritičar Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću “Nolit” i uređivao književno-politički časopis “Nova literatura”.  Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uređivao komunistički književni časopis “Linkskurve”. U Parizu je 1933. osnovao “Institut za borbu protiv fašizma”. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman “Doviđenja u oktobru”, eseji i umetnička kritika “Osvajanje neba”, “Misli i boje”, “Susreti sa mojim vremenom”, “Jugoslovenska skulptura XX veka”, “Graditelji moderne misli”, “Naivna slika sveta”, “Prodori moderne umetnosti”, “Kraj umetnosti u doba nauke?”, “Maske sveta”, “Re-vizija umetnosti”, “Modern German art”, “Goja i mi”, “Kapričosi”, “Užasi rata”, “Anri Ruso, život i delo” (sa suprugom Lizom), monografije “Krsto Hegedušić”, “Gabrijel Stupica”, “Bogosav Živković”, “Vangel Naumovski”, delo o Španskom građanskom ratu “Španija između smrti i rađanja”.

Vremeplov: Bolest “ludih krava” i izvan Evrope

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na  današnji dan 22. decembra 2000. godine na mogućnost širenja bolesti “ludih krava” izvan Evrope. Bolest, koja se smatra verovatnim uzrokom nove varijante smrtonosne Krajcfeld-Jakobove bolesti mozga kod ljudi, otkrivena 1986. u Velikoj Britaniji.

Vremeplov: Brest-Litovski mir

Na  današnji dan 22. decembra 1917. godine  u Brest-Litovsku u Prvom svetskom ratu počeli mirovni pregovori sila Osovine i nove ruske vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Sile Antante nisu prihvatile poziv Rusije da učestvuju u tim pregovorima, koji su završeni u martu 1918. godine potpisivanjem veoma nepovoljnog mirovnog ugovora za Rusiju.

Vremeplov: Okončana era aparthejda

Južnoafrički parlament sastavljen od belaca okončao je  na  današnji dan 22. decembra 1993. godine eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 Prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u Južnoj Africi.

Vremeplov: Umro Semjuel Beket

Na današnji dan 22. decembra 1989. godine umro irski pisac Semjuel Beket, uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik “teatra apsurda”. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. godine.

Vremeplov: Kastrova ćerka dobila politički azil u SAD

Alina Fernandes Revuelta, ćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra, napustila je  na  današnji dan 22. decembra 1993.  godine Kubu i dobila politički azil u SAD.

Vremeplov: Pobeda Demokratske opozicije Srbije

Na današnji dan 23. decembra 2000. godine na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića početkom oktobra, ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije (DOS).

Vremeplov: Po nalogu Anrija III ubijene vođe katoličke Lige

Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa, po nalogu francuskog kralja Anrija III, na današnji dan 23. decembra 1588. godine ubijene su vođe katoličke Lige vojvoda De Giz, njegov brat Luj i kardinal De Giz. Kardinal Burbonski uhapšen je i do kraja života bio je u zatočeništvu.

Vremeplov: Rođen Ričard Arkrajt

Na  današnji dan 23. decembra 1732. godine rođen je engleski pronalazač i industrijalac Ričard Arkrajt, koji je usavršio i prvi u proizvodnji primenio mehaničku predilicu, što je imalo presudan uticaj na procvat pamučne industrije u Engleskoj u 19. veku.

Vremeplov: Rođen Aleksandar I Romanov

Ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine od 1801. godine sproveo liberalne reforme i teritorijalno proširio Rusiju pripojivši Finsku, velike delove Poljske i Besarabiju rođen je na današnji dan 23. decembra 1777 godine. Nakon Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju 1812, uništio je njegovu vojsku u povlačenju, a 1814. trijumfalno je ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije.

Vremeplov: Umro Toširo Mifune

Japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave (“Rašomon”, “Sedam samuraja”, “Legenda o Musašiju”, “Šogun”, “Krvavi presto”) umro je na današnji dan 23. decembra 1997. godine.

Vremeplov: Rođen Žan Šampolion

Na današnji dan 23. decembra 1790 godine rođen je francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. godine u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo. 

Sastanak o sprečavnju širenja nasilnog ekstremizma i radikalizacije koji vode ka terorizmu

Za sprečavnje širenja nasilnog ekstremizma i radikalizacije koji vode ka terorizmu klјučnu ulogu imaju međusektorska saradnja, multidisciplinarni pristup, uklјučenost  čitavog društva i civilnog sektora,  kao i korišćenje raspoloživih kapaciteta na lokalnom nivou, zaklјučeno je na  sastanku koji je održan 18. decembra u Palati Srbija u Beogradu. O aktivnostima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u ovoj oblasti govorila je Bilјana Lajović, a o ulozi civilnog društva Valeri Peri iz OEBS-a i predstavnik Helsinškog odbora za lјudska prava.

Nastavak kampanje „Na putu za bezbednost dece u saobraćaju“

Total Srbija najavila je nastavak prošlogodišnje društveno odgovorne kampanje „Na putu za bezbednost dece u saobraćaju“, ove godine uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije. Ove godine, u okvioru kampanje biće posećene 54 škole širom zemlјe, dok će više od 5.500 dece učestvovati u edukativnom programu, s cilјem da se upoznaju s pravilima u saobraćaju, a u edukaciji učestvuje i Total Quartz robot-maskota. Upotreba tableta i dugoročan pristup projektu podrazumeva da svake godine tim pedagoga analizira rezultate i unapređuje svoj pristup, kako bi se omogućila što kvalitetnija edukacija dece. Korišćenje tablet uređaja deo je svakodnevnice većine učenika, te je njihova upotreba u nastavi i učenju neophodna, jer to je jedan od načina da se nastava i učenje odvijaju u skladu s realnim kontekstom tj. okruženjem savremenog deteta, rekla je Anica Saković, pedagog. U kampanju je uklјučeno i SOS dečje selo u Kralјevu, čiji stanovnici su mališani koji su iz različitih razloga ostali bez roditelјskog staranja, a koji odrastaju u selu uz SOS roditelјe i biološke i SOS braću i sestre.

Dr Nebojša u skamijama OŠ u Mladenovcu

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Stefanović dr Nebojša prisustvovao je  u četvrtak  u Osnovnoj školi “Sveti Sava” u Mladenovcu času u okviru predmeta Osnovi bezbednosti dece i poručio da će policija nastaviti s pojačanim kontrolama kako bi deca u svim gradovima i opštinama u Srbiji bila bezbednija. On je novinarima rekao da će policija nastaviti s pojačanim kontrolama školskih dvorišta, vrtića, kao i svih ulica koje se nalaze u neposrednoj blizini školskih objekata, navodeći da su takve akcije već dale rezultate. Poručio je da će se intenzivirati i borba protiv narko dilera, jer je bezbednost dece, kako ističe, prioritet Ministarstva unutrašnjih poslova. On je rekao da je danas prisustvovao jednom od predavanja koja drže policijski službenici u svim školama u Srbiji, njih 2.700, i to za učenike prvih, četvrtih i šestih razreda, a reč je o projektu koji traje već dve godine.

By admin