Vesti – 31.12.2018./03.01.2019.

Šarčević: Tri modela za stipendiranje studenata

Veoma je važno da se mladi lјudi što više stipendiraju na različite načine, rekao je Šarčević. Kako je objasnio, na osnovu Zakona o studentskom i učeničkom standardu studenti će biti finansirani na osnovu tri modela – za sve dobre studente, za one koje privreda prepoznaje kao neophodne i one za one koje država smatra perspektivnim. Drugi model uređuje poseban Zakon o dualnom obrazovanju na visokom, gde privreda prepoznaje šta joj je neophodno. To su najbolјi modeli finansiranja  koje ćemo raditi za početak sa američkim i nemačkim kompanijama, rekao je Šarčević. Prema njegovim rečima treći model ostavlјa prostor je stipendiranje veoma perspektivnih stvari.

Kada je u pitanju naredna godina, ministar je naglasio da će se raditi na indikatorima merenja kvaliteta na svim univerzitetima u Srbiji, kao i na izradi Zakona o finansiranju visokog obrazovanja. Prvu fazu reforme strukovnih škola smo priveli kraju, do 20. januara će ceo prosek biti prikazan Vladi i javnosti, a cilј je da u novoj strategiji do 2030. promenimo model finansiranja kroz uvođenje većih obaveza države, ali i poslodavaca, naveo je ministar. U januaru, prilikom posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, biće potpisani sporazumi između beogradskog i novosadskog univerziteta i tri najbolјa univerziteta u Rusiji, rekao je Šarčević.

Javni poziv Ministarstva prosvete

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nadležno za naučnoistraživačku delatnost, u 2019. godini sufinansira sledeće programske aktivnosti:

1. stipendiranje studenata doktorskih akademskih studija i finansiranje materijalnih troškova uklјučivanja Stipendiste Ministarstva na projekat Ministarstva;
2. sufinansiranje učešća studenata koji su upisali master akademske studije, odnosno doktorske akademske studije i Stipendista Ministarstva na naučnim skupovima u Republici Srbiji i u inostranstvu;
3. sufinansiranje studijskih boravaka u inostranstvu studenata koji su upisali master akademske studije, odnosno doktorske akademske studije i Stipendista Ministarstva;
4. sufinansiranje troškova prijave i odbrane doktorske disertacije Stipendista Ministarstva;
5. stipendiranje mladih istraživača;
6. sufinansiranje učešća mladih istraživača na olimpijadama znanja;
7. sufinansiranje učešća istraživača na naučnim skupovima i sastancima radnih tela naučnog skupa u inostranstvu;
8. sufinansiranje boravka istraživača iz inostranstva u Republici Srbiji po pozivu;
9. sufinansiranje završne obrade doktorskih disertacija istraživača i Stipendista Ministarstva angažovanih na projektu Ministarstva;
10. sufinansiranje postdoktorskog usavršavanja istraživača;
11. finansiranje nabavke naučne i stručne literature iz inostranstva i pristupa elektronskim naučnim i stručnim bazama podataka, kao i edukacija za njihovo efikasno korišćenje;
12. finansiranje dodele Digital Object Identifier – DOI brojeva za naučne časopise koji izlaze u Republici Srbiji, a koji su uklјučeni u međunarodni sistem dostupnosti i razmene informacija (CrossRef);
13. finansiranje izrade, održavanja i publikovanja bibliometrijskog izveštaja o časopisima za potrebe kategorizacije i rangiranja časopisa koji izlaze u Republici Srbiji;
14. sufinansiranje izdavanja naučnih časopisa u Republici Srbiji;
15. sufinansiranje izdavanja monografija u Republici Srbiji;
16. sufinansiranje održavanja naučnih skupova u Republici Srbiji;
17. sufinansiranje kolektivnih članarina u međunarodnim naučnim udruženjima/organizacijama.

Rok za podnošenje prijava po tačkama 1, 5. i 11. do 17. je 30 dana od dana objavlјivanja ovog Javnog poziva, zaklјučno sa 25.01.2019. godine, a do kraja prve polovine 2019. godine objaviće se drugi javni poziv za programsku aktivnost izdavanja monografija u Republici Srbiji.

Rok za podnošenje prijave za programsku aktivnost pod tačkom 10. je 60 dana od dana objavlјivanja, zaklјučno sa  25.02.2019. godine.

Konkurs po ovom pozivu za programske aktivnosti pod tačkama 2. do 4.  i 6. do 9. je otvoren tokom cele godine.

Prijava na ovaj Javni poziv vrši se podnošenjem odgovarajućeg zahteva, na obrascima Ministarstva, uz dokumentaciju koja je navedena u njima.

Obrasci odgovarajućih zahteva, kao i kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati o pristiglim prijavama, i ostale informacije od značaja za sprovođenje ovog Javnog poziva nalaze se na sajtu Ministarstva:http://www.mpn.gov.rs/konkursi-i-javni-pozivi/tr-konkursi/.

Prijave sa potrebnom dokumentacijom dostaviti neposredno preko pisarnice republičkih organa ili putem preporučene pošte na adresu: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, 11000 Beograd, Nemanjina 22-26, sa  naznakom „Prijava na Javni poziv za …. (naziv programske aktivnosti za čije sufinansiranje se podnosi zahtev)”.

Nepotpune i neblagovremene prijave neće biti razmatrane.

Novi Sad: Dogodine bеsplatni udžbеnici za đake prvake

Gradonačеlnik  Novog Sada  Miloš Vučеvić ističе da jе zahvaljujući Novosađanima i svе snažnijoj privrеdi u gradu, ali i tomе što kao gradska uprava odgovorno upravljaju javnim finansijama i nе pravе gubitkе, uplaćеno 10 miliona dinara u budžеtski fond za lеčеnjе dеcе u inostranstvu, što jе duplo višе novca nеgo prеthodnih godina. “To jе samo jеdan primеr društvеnе odgovornosti svih nas Novosađana i cеlog grada”, poručujе gradonačеlnik i u novoj godini najavljujе još vеća izdvajanja u oblastima obrazovanja, socijalnе zaštitе, brigе o dеci i starima.

“Povеćavamo broj dеcе čiji boravak ćеmo subvеncionisati u privatnim vrtićima, i to sa 2.500 na 2.800 dеcе, ali i brojna davanja u oblasti pronatalitеtnе politikе. Tako ćе sе za svako prvorođеno dеtе dobijati 30.000 dinara, umеsto dosadašnjih 20.000. Pomoć za trojkе jе povеćana na 150.000 dinara, novogodišnji poklon za prvorođеnu bеbu na 200.000 dinara, za svе bеbе rođеnе 1-og januara na 50.000, a za onе rođеnе na Dan grada dobićе 200.000 dinara. Dеca iz socijalno ugrožеnih porodica imaćе bеsplatnu ishranu u školama, bеsplatan prеvoz i lеtovanjе. Prvi put ćеmo 50 najboljih đaka iz novosadskih škola voditi na Krf, a 1-og sеptеmbra 2019. , svi đaci prvaci u Novom Sadu ćе bеsplatno dobiti komplеt udžbеnika. Grad jе za to izdvojio 19 miliona dinara”, najavljujе Vučеvić.

U budžеtu za 2019. godinu, srеdstva koja sе izdvajaju za socijalnu i pronatalitеtnu politiku i brigu o dеci povеćana su za oko milijardu i 600 miliona dinara. Značajno su povеćana i izdvajanja za kulturu, obrazovanjе i pomoć starima. Najavljujući samo nеkе od planiranih invеsticija u tim oblastima, gradonačеlnik ističе da ćе Klisa konačno dobiti obdaništе – 200 miliona dinara jе obеzbеđеno, a projеkat završеn za novo obdaništе u Orahovoj ulici. Na spisku objеkata, koji ćе dogodinе biti nadograđеni ili proširеni i rеnovirani su obdaništa u Kaću, Kovilju, u ulici Svеtozara Milеtića, kao i na Limanu. Od novosadskih škola, rеnoviranjе, nadogradnja ili uvođеnjе sistеma еnеrgеtskе еfikasnosti bićе u školama “Prva vojvođanska brigada”, “Đura Daničić”, “Pеtеfi Šandor”, školi u Futogu, gimnazijama “Isidora Sеkulić”, “Svеtozar Marković” …

Cirkuska škola u “Raspustilištu”

Na programu 34. manifestacije kulture i obrazovanja dece „Zimsko Raspustilište” u utorak u Radničkoj 20, od 10 sati jesu lego igraonica-družionica, kreativno-umetnička radionica „Novogodišnje čestitke” koju drži akademski slikar, grafičar i likovni pedagog Ljubica Tankosić i radionica „Papirno modelarstvo – kreativno carstvo” čiji je realizator Jelena Dopuđ. S mališanima će se u isto vreme družiti i cirkuski pedagozi iz škole „Cirkoneo”, koji će ih upoznati sa nekim od svojih veština. Od 11 do 12 trajaće filmska radionica „Pokretne slike” sa multimedijalnim reditelјem Markom Kaćanskim. U 11.30 počinje karaoke zabava „Sve je muzika” koju vodi tim „Do re mi”, a od 12 sati predstava „Lov na šušumige” pozorišta „Vilin konjic”. Sve aktivnosti su besplatne, a broj učesnika nije ograničen, niti je potrebno najaviti se.

Nagrade đacima za najbolјu prezentaciju u oblasti zadrugarstva

Pokrajinski sekretar za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević uručio je novčane nagrade srednjim polјoprivrednim školama iz Vojvodine, čiji su đaci napravili najuspešnije prezentacije u sklopu projektnih aktivnosti u oblasti zadrugarstva, koje finansijski podstiče resorni sekretarijat. Prva nagrada od 150.000 dinara dodelјena je timu učenika iz Srednje polјoprivredno-prehrambene škole iz Sombora, drugu od 100.000 dinara su dobili učenici Srednje polјoprivredne škole iz Zrenjanina, i treću od 50.000 dinara, đaci iz Srednje polјoprivredno-prehrambene škole “Stevan Petrović Brile” iz Rume.

Ana Ivanović ambasadorka UNICEF-a:  “Za svako dete”

Nacionalna ambasadorka UNICEF-a, Ana Ivanović se, tokom svoje posete Beogradu, družila sa mladim ljudima koji pomažu da građanima predstave značaj programa UNICEF-a koji se sprovode za dobrobit dece i porodica u Srbiji. Ti “UNICEF fejseri” takođe informišu građane na koji način i oni mogu da se uključe u rad UNICEF-a i da budu deo zajednice koja redovno brine o deci. Ana im je zahvalila na predanom radu, koji za rezultat ima 3.050 novih članova Kluba prijatelja UNICEF-a, i koji će omogućiti da se novim redovnim donacijama nastavi poboljšavanje i unapređenje uslova za rast i razvoj dece u Srbiji, saopštio je UNICEF. “Vi ste na neki način lice UNICEF-a, na terenu u razgovoru sa ljudima informišete ih o situaciji dece, posebno one koja su najugroženija, i omogućavate im da i oni postanu deo našeg tima. To je velika čast, ali i obaveza. Rad sa ljudima nije jednostavan, i sigurna sam da nisu baš svi spremni da saslušaju šta želite da im prenesete. Svako od nas se u životu suočava se sa odbijanjem ili sa nepažnjom. Ali, vi znate da radite za jedan plemeniti cilj, jednu humanu misiju, i da vaš posao podrazumeva da vi svakom prolazniku kojeg zaustavite nudite mogućnost da bude deo tog velikog cilja. Slogan pod kojim je UNICEF prepoznat je ‘Za svako dete’. I to je ono što nas vodi i što nas čini otpornim i istrajnim”, poručila je Ana Ivanović fejserima.

Direktorka UNICEF-a, Ređina De Dominićis rekla je da je upravo posao fejsera taj koji predstavlja oslonac da drugi članovi tima mogu da sprovode i modeliraju projekte za decu, lobiraju za promene zakona u korist dece, sakupljaju podatke kako bi mogli da se fokusiramo na nalaženje delotvornih rešenja koja smanjuju nejednakost i omogućavaju da svako dete ima pristup zdravstvenim uslugama, da bude zaštićeno od nasilja i eksploatacije, da uči, živi u bezbednom okruženju i ima pravedne šanse u životu. “Redovna podrška građana omogućava nam da zaštitimo prava dece i da unapredimo njihove živote. Da bi to postigli, svi članovi tima imaju važnu ulogu, a velika je privilegija što si ti Ana deo našeg tima”, rekla je direktorka UNICEF-a.

Priznanja “Kapetan Miša Anastasijević” – podstrek i inspiracija

Priznanje “Kapetan Miša Anastasijević” za region Privredne komore Vojvodine, u sredu uveče je, na svečanosti u Matici srpskoj, uručeno ovogodišnjim dobitnicima. Ovo priznanje koje dodelјuju “Media Invent” Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu i Privredna komora Vojvodine, dobilo je ukupno 20 pojedinaca kao i predstavnika privrednih i društvenih subjekta. Odluku o dodeli priznanja doneo je žiri koji čine istaknuti profesori, ekonomisti i novinari. Žirijem predsedava prof. dr Radovan Pejanović, sa Univerziteta u Novom Sadu koji je lauretima  i uručio priznanja.

Priznanje – plaketu i zlatnik sa likom velikog srpskog trgovca i dobrotvora iz 19. veka dunavskog kapetana Miše Anastasijevićaizmeđu ostalih dobili su: Đorđe Milićević, potpredsednik Vlade AP Vojvodine –  za doprinos razvoju prosperiteta AP Vojvodine; gimnazija „Žarko Zrenjanin“ u Vrbasu, direktor Tatjana Kažić – za tradiciju i visoke domete u obrazovanju mladih, dr Olivera Đuragić, direktor Naučnog instituta za prehrambene tehnologije Novi Sad – za poslovnu viziju, prof. dr Dragan Savić, Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCV – za inovativnost i posvećenost lekarskoj profesiji,  kao i Stonoteniski klub „Banat“ Zrenjanin, predsednik Dmitar Majstorović – za vanredne sportske rezultate i brigu o mladima.

Pored Srbije, projekat se od 2016. godine realizuje i u Republici Srpskoj. “Priznanje “Kapetan Miša Anastasijević” predstavlјa podstrek i inspiraciju za sve one koji nesebično daju doprinos celom društvu i njegovom bolјitku bilo da se bave privredom, ekonomijom ili bilo kojom delatnošću koja doprinosi bolјem životu svih lјudi u našoj zajednici – rekao je potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević obraćajući se novinarima kao jedan od laureata ovog priznanja. Nagrađene i goste, u ime domaćina pozdravio je predsednik PKV Boško Vučurević; književnik Pero Zubac je održao besedu o velikoj novosadskoj dobrotvorki i zadužbinarki Mariji Trandafil, a u muzičkom delu svečanosti nastupuio je hor “Orfelin”, pod upravom Tamare Adamov Petijević.

Vremeplov: Marija Kiri dobila drugu Nobelovu nagradu

Marija Sklodovska Kiri dobila je na današnji dan 31. decembra 1911. godine drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Prvu je 1903. podelila je sa suprugom Pjerom i Bekerelom.

Vremeplov: Uveden alkoholtest

Na današnji dan 31. decembra 1938. godine u Indijanopolisu, SAD prvi put je zvanično uveden test na alkohol za vozače (“drunkometer”).

Vremeplov: Umro Džon Flemstid

Engleski astronom Džon Flemstid, prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču (1675) umro je na današnji dan 31. decembra 1719. godine.

Vremeplov: Edison prvi put demonstrirao električnu sijalicu

Na današnji dan 31. decembra 1879. godine američki pronalazač Tomas Alva Edison prvi put je javno demonstrirao u Menlo Parku, Nju Džersi, električnu sijalicu.

Vremeplov: Valdhajm postao generalni sekretar UN

Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm preuzeo je 31. decembra 1971. dužnost generalnog sekretara UN, nakon što se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant.

Vremeplov: Gregorijanski kalendar

Na današnji dan 01. januara 45. godine p.n.e. stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je započinjala na martovske kalende – 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka četvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan “viška”. Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada praktično međunarodni. Julijanski kalendar su zadržale jedino neke pravoslavne crkve – Srpska pravoslavna crkva, Ruska crkva, Jerusalimska patrijaršija, kao i neke druge.

Vremeplov: Rođen Šandor Petefi

Na današnji dan 01. januara 1823. godine rođen je mađarski pesnik srpskog porekla Šandor Petefi, najveći pesnik mađarske književnosti. Oličenje mađarskog romantizma. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, majka mu je bila Slovakinja Marija Hruzova, a Šandorovo kršteno ime je Aleksandar Petrović. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Mađarske revolucije 1848. bio je glavni ideolog omladinskog pokreta. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini – tačnije tada mu se gubi svaki trag (imao je čin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Odredio je nov pravac mađarske književnosti. Dela: roman “Krvnikovo uže”, epska poezija “Vitez Janoš”, “Apostol”, lirska poezija “Izabrane pesme”, “Petefijeve pesme”.

Vremeplov: Rođen Bogdan Popović

Srpski pisac, estetičar i teoretičar književnosti Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača “Srpskog književnog glasnika” i tvorac “beogradskog književnog stila” rođen je na današnji dan 01. januara 1864. U vreme njegovog uređivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. Uživao je izuzetan ugled kao kritičar, prvih decenija 20. veka. Objavio je “Antologiju novije srpske lirike” i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

Vremeplov: Rođen Branko Ćopić

Na današnji dan 01. januara 1915 godine rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka “Pod Grmečom”, “Borci i bjegunci” i “Planinci”. Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: “Bojna lira pionira”, “Put u vedrinu”, priče “U svetu leptirova i medveda”, “Bosonogo đetinjstvo”, zbirke pesama “Ognjeno rađanje domovine”, “Ratnikovo proljeće”. Zbirka pripovedaka “Bašta sljezove boje”, za koju je dobio Njegoševu nagradu. Izvršio je samoubistvo 1984. u Beogradu. Ostala dela: romani “Prolom”, “Gluvi barut”, “Ne tuguj, bronzana stražo”, “Osma ofanziva”, zbirke pripovedaka “Rosa na bajonetima”, “Surova škola”, “Doživljaji Nikoletine Bursaća”.

Vremeplov: Otvorena prva čitaonica u Kneževini Srbiji

Na današnji dan 02. januara 1846. godine otvorena je prva čitaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Slične čitaonice ubrzo su osnovane i u drugim gradovima Srbije.

Vremeplov: Ustanak anarhista i sindikalista u Barseloni

U Barseloni je na današnji dan 02. januara 1933 počeo ustanak anarhista i sindikalista, koji je ubrzo ugušen.

Vremeplov: Rođen Isak Asimov

Na današnji dan 02. januara 1920. godine  rođen je američki pisac i profesor biohemije Isak Asimov, pisac naučno-fantastične proze. Naučno-popularna dela: “Hemikalije života”, “Zvezde i njihovi putevi”, “Unutar atoma”, “Svet nitrogena”, “Ljudski mozak”, “Nauka, brojevi i ja”. Književna dela: “Ja, robot”, “Čelične pećine”, “Golo sunce”, “Vasionske struje”, “Zadužbina”, “Druga Zadužbina”, “Zadužbina i carstvo”, “Kraj večnosti”.

Vremeplov: U Velikoj Britaniji počeo je štrajk radnika u čeličanama

U Velikoj Britaniji na današnji dan 02. januara 1980. godine počeo je štrajk radnika u čeličanama, prvi od 1926. godine. Štrajk je prekinut 2. aprila.

Vremeplov: Milošević i Tuđman prihvatili Vensov plan

Na današnji dan 02. januara 1992. godine predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji (Vensov plan) kojim je prediviđena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN (United Nations Protected Areas); vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi raspoređivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.

Vremeplov: Rođen Ciceron

Na  današnji dan 03. januara 106 p.n.e. rođen je rimski govornik, pisac, filozof i političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji – tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda – “Filipika”) i ubijen. Ostala dela: “Besede”, “O besedniku”, “Rasprave u Tuskulu”, “O starosti”, “O prijateljstvu”, “O krajnostima dobra i zla”, “O prirodi bogova”, besede “Protiv Katiline”.

Vremeplov: Izašao prvi broj Novina Čitališta beogradskog

Prvi broj Novina Čitališta beogradskog izašao je na današnji dan 03. januara 1847. Čitalište beogradsko osnovano je januara 1846. kao prva čitaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, prvobitno je nazvana Srpsko čitalište. Ubrzo su usledile slične čitaonice i u drugim gradovima tadašnje Srbije.

Vremeplov: U Japanu ukinut šogunat

Na današnji dan 03. januara 1868 u Japanu je ukinut šogunat – na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je značaj neke vrste buržoaske revolucije – ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogućilo neverovatan uspon Japana.

Vremeplov: Umro Pjer Atanas Larus

Francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač “Velikog svetskog rečnika XIX veka” u 17 tomova umro je na današnji dan 03. januara 1875. Izdavačka kuća “Larus” je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.

Vremeplov: Rođen Tolkin

Na današnji dan 03. januara 1892.  rođen je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji “Gospodar prstenova” stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se prozom u kojoj se osećaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani “Hobit” i “Silmarion”. Ostala dela: kritičke studije “Beovulf: čudovišta i kritičari”, “Bajke, kritička studija”, “Čoser kao filolog”.

Vremeplov: Rođen Oto Bihalji Merin

Srpski pisac, likovni i književni kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin rođen je na današnji dan 03. januara 1904. godine. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavačku kuću “Nolit” (Nova literatura). Uređivao je i književno-politički časopis “Nova literatura”. Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uređivao komunistički književni časopis “Linkskurve”. U Parizu je 1933. osnovao “Institut za borbu protiv fašizma”. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman “Doviđenja u oktobru”, eseji i umetnička kritika “Osvajanje neba”, “Misli i boje”, “Susreti sa mojim vremenom”, “Jugoslovenska skulptura XX veka”, “Graditelji moderne misli”, “Naivna slika sveta”, “Prodori moderne umetnosti”, “Kraj umetnosti u doba nauke?”, “Maske sveta”, “Re-vizija umetnosti”, “Modern German art”, “Goja i mi”, “Kapričosi”, “Užasi rata”, “Anri Ruso, život i delo” (sa suprugom Lizom), monografije “Krsto Hegedušić”, “Gabrijel Stupica”, “Bogosav Živković”, “Vangel Naumovski”, delo o Španskom građanskom ratu “Španija između smrti i rađanja”.

Vremeplov: Umro Jaroslav Hašek

Na današnji dan 03. januara 1926 godine umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom “Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu” u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.

Vremeplov: Zabranjeno skrivanje Jevreja

Nemački zapovednik za Srbiju objavio je 03. januara 1942 u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.

Vremeplov: Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora

Na današnji dan 03. januara 1942  godine u Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.

Prevaranti tražili pare i od majke dečaka-leptira

Postoje bezobzirni pojedinci, spremni da šićare na račun teško bolesnog deteta. Takve bezdušnike videla je Sofija Lazić, majka Despota, dečaka leptira, nedaleko od svog doma. Znaju Bajinobaštani dobro za 11-godišnjeg Despota Lazića, kog od rođenja muči bolest kože znana kao “deca leptiri” i čije telo je od glave do pete prekirveno ranama. Despotovoj bolesti medicina nije pronašla lek, a jedini način da mu se život produži su skupoceni zavoji za previjanje rana. Nemalo je humanitarnih akcija organizovanih za Despota, mnogo je Bajinobaštana koji su sve ove godine pomagali. Za dečakove jade i bolećivost građana prema njemu znali su i neki nečasni, i o to se okoristili.

Građani davali novac prevarantima

U centru Bajine Bašte u petak su stajale dve devojke sa kapicama Deda Mraza na glavama, nekim časopisima u rukama, i alarmirale narod da pruže pomoć za Despota Lazića. Ličilo je na jednu od niza akcija ranije priređivanih za bolesnog dečaka, pa Bajinobaštani ništa nisu ni sumnjali. Prilazili su i prilagali novac. Slučajno se tu, idući prema apoteci po zavoje svom detetu, zatekla Despotova majka Sofija. – Čula sam da pričaju da skupljaju pomoć za nečije lečenje, ali ne i čije. S obzirom na to da su mnogi, i znani i neznani, pomogli mom sinu, i da znam kako je nemati novac za lečenje, rešila sam da pružim neki dinar. Pitala sam tu jednu devojku sa crnom kosom za koga se sakuplja novac. Odgovorila je: “Kupovinom ovog časopisa pomažete lečenje Despota Lazića, dečaka leptira”, priča Sofija Lazić.

Zatečena, jedino što je u tom trenutku uspela da izusti bilo je: “Imaš li obraza? Odakle ti pravo? Ja sam mu majka!”. Sledeće što pamti je da se devojka zacrvenela u licu. – Pozlilo mi je, sklonila sam se u stranu, neko vreme nisam mogla da dišem. Kada sam došla sebi i okrenula se, nije bilo ni te crnke ni one druge devojke koja se nalazila malo dalje od nje. Ko su i odakle su prevarantkinje koje je slučajno zatekla – ne zna, tek, prema onome što je saznala – nisu iz Bajine Bašte. – Ko zna koliko su samo novca izmamile od prevarenih ljudi. Ne verujem da se radi o simboličnoj sumi, s obzriom na to da Bajinobaštani masovno saosećaju sa Despotovom mukom i uvek pomažu. Saznala sam da su se i u Užicu pojavljivali neki koji su obmanjivali ljude pričom da pomažu Despotu Laziću – ogorčena je majka dečaka leptira.

“Blic fondacija” tri godine uz Despota

O Despotu Laziću i njegovoj bolesti bulozna epidermoliza Srbija se upoznala jula 2015. kada je “Blic” kroz akciju “Srce za decu” razglasio sudbinu ovog mališana. Zahvaljujući “Blic fondaciji”, našim čitaocima i sponzorima, Lazićima je delom obnovljena kuća, a dobili su novac da neko vreme budu bezbrižni barem što se tiče nabavke zavoja. A previjanje Despotovih rana mesečno košta 3.000 evra. Zbog rana u grlu može da jede samo kašastu hranu, plikovi mu iskaču i u očima i na unutrašnjim organima, nejaki prstići srastaju jedan za drugi.

Već tri godine “Blic fondacija” pomaže Despotu u lečenju. Svi ljudi dobre volje koji žele da mu pomognu mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.

About the Author

admin