Vesti – 04.01.2019.

Šarčević: Zadovoljan sam!

Ministar prosvete Mladen Šarčević sumirajući godinu za nama rekao je da je zadovoljan postignutim rezultatima ministarstva prosvete, a kao prioritete u 2019. godini navodi novu mrežu škola, nastavak licenciranja direktora… Šarčević je za portal Pink.rs rekao da se mreža škola uveliko radi i da očekuje da će u martu 2019 godine biti završena. “To je sveobuhvatan posao koji nije rađen više decenija. Počinje i pilot projekat rad škola u jednoj smeni. Nastavljamo uvođenje đačkih zadruga, počinjemo sa revitalizacijom školskih kuhinja”, rekao je ministar. On očekuje i donošenje Zakona o dualnom obrazovanju na visokom obrazovanju, Zakona o studentskom organizovanju, kao i početak rada Agencija za kvalifikacije, a opremljeno će biti i novih 8.000 digitalnih učionica. “Nastavićemo proces licenciranja direktora osnovnih i srednjih škola, a početkom 2019. godine, u februaru, potpisaćemo punopravno članstvo u projektima Erasmus plus, a u martu, Srbija će postati punopravni član CERN-a”, zaključio je ministar.

Vučić mališanima sa Kosova i Metohije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je 30. decembra decu iz tri osnovne škole sa Kosova i Metohije, podelio im novogodišnje paketiće i poručio im da će njihov Beograd i Srbija biti uvek uz njih. “Veliko hvala što sa roditeljima čuvate srpsko ime i prezime na Kosovu i Metohiji”, rekao je Vučić. On je u zgradi Predsedništva ugostio 40 školaraca, uzrasta od devet do 12 godina, iz centralnog dela Kosova i Metohije – iz Gračanice, Babinog Mosta i mesta Sušica. Obišli su zdanje na Andrićevom vencu, gde su imali prilike da vide izložbu poklona koje je predsednik Srbije dobio od stranih zvaničnika. Deca su  dan ranije stigla u Beograd, ujutro su obišli Avalu, a nakon susreta sa predsednikom obišli su Kalemegdan, Zoološki vrt i centar grada, a 31. decembra su se vratila kućama, na KiM.

Obraćajući se deci Vučić je kazao da je srećan i ponosan što može da ih gosti u njihovom i našem Beogradu. Ukazao je da su došla deca iz osnovnih škola sa Kosova i Metohije, iz opština Gračanica, Babinog mosta. Podsetio je da Srbija u Babinom mostu gradi novu školu, gde ima 100 đaka. Preneo je da je pitao devojčice iz Babinog mosta kako im je tamo i da je od njih čuo da ne kriju da su Srpkinje, da se bore. Poželevši njihovim roditeljima puno sreće, uspeha i rada, deci je poručio da želi da se češće viđaju, da češće dolaze u Beograd, a dodao je i da se nada da će i sam uskoro ponovo posetiti Laplje selo. Neki od mališana nakon što im je Vučić uručio novogodišnje paketiće poželeli su da s njim naprave selfi, a predsednik je rado “pozirao”.

Brnabić talentima: Možete da uradite velike stvari za Srbiju

Cilj Vlade Srbije je transformacija ekonomije i društva kako bi Srbija postala društvo koje je zasnovano na znanju i kreativnosti, rekla je 28. decembra premijerka Ana Brnabić i poručila talentima koji uspešno studiraju i rade u inostranstvu da oni mogu da urade velike stvari za zemlju. Jednodnevni skup “Talenti na okupu 1.0”, organizuje se na inicijativu premijerke Brnabić sa ciljem da se okupe naši ljudi koji uspešno rade i studiraju u inostranstvu, saopštila je Kancelarija za saradnju sa medijima. “Ovo vreme donosi da ne moramo svi fizički da budemo na jednom mestu da bismo radili zajedno. Najiskrenije se nadam da ćete ostati u Srbiji, ili da ćete se vratiti, ali ako to nije slučaj, zahvaljujući vremenu u kojem živimo, možemo zajedno da radimo na inicijativama, rekla je Brnabić na skupu ” Talenti na okupu 1.0″  kome je prisustvovali više od 200 mladih.

Konstatujući da se danas održava prva takva konferencija u Srbiji, Brnabić je kazala da je bilo krajnje vreme da se mladi okupe i da sa zvaničnicima razgovaraju o tome kako da se pojača saradnja na institucionalnom nivou. Brnabić je rekla da su joj zdrava ekonomija i reforme započete 2014. godine omogućile da radi na tome da Srbija bude konkurentnija. Brnabić primećuje da se nalazimo u specifičnom trenutku i kaže da treba iskoristiti četvrtu industrijsku revoluciju da na najdirektniji način promenimo sudbinu i nadoknadimo izgubljeno vreme i propuštene šanse. Dodala je da je Vlada Srbije u cilju te tranformacija pokrenula različite aktivnosti poput uvođenja više specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, povećanja kapaciteta na tehničkim fakultetima, jačanja fonda za nauku…

Agencije za cirkularne migracije

Formiranje Agencije za cirkularne migracije, uspostavljanje jednakih uslova u poslovanju, jačanje institucija i smanjenje birokratskih procedura, neki su od mogućih načina da se mladi talenti privuku da se nakon školovanja u inostranstvu vrate u Srbiju, poručili su  28. decembra učesnici konferencije ”Talenti na okupu” . Na skupu u Palati Srbija predloženo je osnivanje Agencije za cirkularne migracije sa sedištem u Beogradu sa ciljem da se obezbedi protok informacija za talentovane studente koji se usavršvaju u inostranstvu, ali i za širi krug članova srpske dijaspore. Zadatak Agencije bio bi da pruži informacije o kadrovskim potrebama, mogućim investicijama i zakonskim promenama u Srbiji, a na taj način bi se, prema mišljenju učesnika konferencije ”Talenti na okupu”, povećalo interesovanje građana Srbije za povratak u zemlju. https://www.youtube.com/watch?v=WCnEtILQgKY

Kako vratiti mlade u Srbiju?

”Premijerka je učinila fantastičnu stvar pozivajući rektore univerziteta sa Šangajske liste da pomognu u povezivanju s našim studentima. Agencija bi u budućnosti mogla da se bavi time, a studenti bi bili motivisani da ostanu kontaktu sa Srbijom”, rekao je Miloš Stefanović iz organizacije Serbian City Club iz Londona i dodao da Irci imaju sličan model koji, kaže, funkcioniše više od 70 godina. Stefanović je kazao da država treba da promoviše transparentnost i ravnopravne uslove u poslovanju i istakao da je to jedini način da se mladi privuku da se vrate. ”Ne bi trebalo stranog investitora tretirati drugačije od investitora iz Srbije ili iz dijaspore. Ako je javnom sektoru potreban profesionalan menadžment, javni konkursi treba da budu otvoreni za sve”, naglasio je Stefanović.  Primetio je da su u Srbiji stranci često na funkcijama generalnih i finansijskih direktora kompanija i ocenio da je sjajno što Srbija pokazuje otvorenost kao društvo, ali je ukazao da treba razmisliti kakvu se poruka šalje onima koje želi da vrati i zadrži.

Mario Cekić, koji je trećoj godini doktorskih studija iz računarstva na Kembridžu, kaže da planira da se vrati u Srbiju i ovde gradi karijeru. ”Oblast kojom se bavim i u Srbiji pruža mnogo prilika. Voleo bih da se bavim kombinacijom istraživačkog i industrijskog rada i uslovi u našoj zemlji su pogodni za tako nešto”, rekao je Cekić za Tanjug. Ipak, napominje da nije lako biti istraživač u Srbiji i da finansijska sredstva treba drugačije usmeriti kako bi se olakšao rad istraživačima. ”Kod nas infrastrukturni sistem za istraživače nije razvijen kao u drugim zemljama. Finansijska sredstva ne mogu da se porede sa zapadnim zemljama, ali mogu da se bolje iskoriste i olakša rad istraživačima”, smatra Cekić.

Valentina Čorić Mihajlović, koja je završila master studije iz finansija na Kembridžu, vratila je se iz Engleske uverena da se u Srbiji uz trud i zalaganje može uspeti. ”Naši mladi koji studiraju u inostranstvu treba da imaju u vidu da su ovde potrebniji nego drugde i da je značajnije da ono što su naučili donesu svojoj zemlji i prenesu našim ljudima nego da svoj talenat koriste u razvijenim zemljama”, kaže Čorić Mihajlovićeva. Ukazala je da bi na povratak mladih uticalo kada bi država smanjila birokratske procedure. ”Mnogo mladih želi da otvori firme u Srbiji , ali im je prepreka to što znaju sa kakvim će procedurama da se susretnu, dok u inostranstvu to završavaju mnogo brže i lakše”, navela je sagovornica Tanjuga.

Aleksandar Ljubomirović, koji je na doktorskim studijama političke ekonomije i istorije na Univerzitetu u Minhenu, kaže da mu je oduvek cilj bio da se vrati u Srbiju jer smatra da se nigde ne bih snašao bolje nego u svojoj zemlji. ”Imam mnogo prijatelja koji su studirali u inostranstvu, vratili se i pokrenuli svoje firme. Postoje ‘rupe’ na tržištu i mogućnosti za nas. Želeo bih da se vratim i bavim diplomatijom i mislim da, s obzirom na stečena znanja, mogu da doprinesem našoj diplomatiji i razvoju naše spoljno-političke mreže”, naveo je Ljubomirović. Smatra da država mora da popravi imidž i pokaže mladima da su se stvari u Srbiji promenile. ”Treba raditi na jačanju institucija, jačanju sudstva, da naši ljudi u dijaspori vide da u Srbiji postoji sistem sličan kao u Nemačkoj, Francuskoj ili SAD. Onda nema razloga da se mladi ne vrate”, uveren je Ljubomirović.

Mladim naučnicima i istraživačima nagrade “Dr Zoran Đinđić”

Prestižno priznanje “Dr Zoran Đinđić”, koje se u Vojvodini dodeljuje” mladim naučnicima i istraživačima, petnaesti put za redom, uručeno je 27. decembra 2018.  u amfiteatru Centralne zgradi Univerziteta u Novom Sadu. Generalni pokrovitelj nagrada je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, a organizator manifestacije je Univerzitet u Novom Sadu. Ovogodišnji nosilac prestižnog priznanja “Dr Zoran Đinđić” za najuspešnijeg mladog naučnika i istraživača iz AP Vojvodine je dr Veljko Jovanović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Nagradu koja se sastoji od svečane povelje i novčanog dela od milion dinara uručio je prof. dr Vukašin Pavlović, član Upravnog odbora Fondacije dr Zoran Đinđić, koji je tom prilikom zahvalio akademskoj zajednici Univerziteta u Novom Sadu na tome što čuva sećanje na ubijenog premijera.

Priznanje za najbolji diplomski rad, završni rad na master akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka, pripalo je ove godine Miroslavi Odaloviću sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, za master rad pod nazivom: “Problem interpretacije pojma genija u Kritici moći suđenja Imanuela Kanta”.

Nagradu koja se sastoji od svečane povelje i novčanog dela od tri stotine hiljada dinara, uručio je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, prof. dr Zoran Milošević. “Dr Zorana Đinđića možemo izgubiti ponovo, ako ne čujemo dolazeće generacije i njihovu potrebu da menjaju društvo – njegove materijalne, ali i moralne vrednosti. Gledajuću sve vas, posebno one najbolje među vama, pred sobom vidim istinu koja Zoranovu žrtvu čini smislenom, a njegove reči pretočene u delo – ‘Ne može da se promeni Srbija, a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija, svako od nas mora pomalo da se promeni, u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija – to je zbir svih nas’. Takvima se danas klanjamo, laureatima, članovima žirija, ali i svima vama koji živite i stvarate uz Zoranove ideje. Hvala vam što sećanjem na dr Zorana Đinđića slavimo bolju Srbiju, Srbiju koja se menja”, ovim rečima sekretar Milošević pozdravio je nagrađene laureate.

Ove godine dodeljena je po treći put i Specijalna nagrada „Dr Zoran Đinđić” za mladog naučnika i istraživača za poseban doprinos u nauci u 2018. godini dr Mariji Lesjak sa Prirodno-matematičkog fakulteta. Nagradu, koja iznosi sto hiljada dinara uručio je predsednik Odbora Fonda „Dr Zoran Đinđić”, prof. dr Sergej Ostojić.

Najbolji student Univerziteta u Novom Sadu u 2017/2018. godini je Miljana Bigović, studentkinja Pravnog fakulteta, koja je završila osnovne akademske studije Prava – Smer unutrašnjih poslova, sa ukupnom prosečnom ocenom 10. Nagradu, koja se sastoji od svečane povelje i novčanog dela od dve stotine hiljada dinara, uručila je prorektor za nastavu, prof. dr Sanja Podunavac-Kuzmanović.

Svečanosti povodom dodele nagrada „Dr Zoran Đinđić” prisustvovali su predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i Mihalj Njilaš, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. https://www.youtube.com/watch?v=FEr0RxZFOUw

Beli dvor: Pomoć bolnicama i domovima za decu, božićni prijem

Princeza Katarina je, kao i svake godine, početkom januara, uručila pomoć bolnicama i domovima za decu bez roditeljskog staranja,a u Belom Dvoru na Dedinju, organizovaće božićne prijeme za decu bez roditelja. Odeća, obuća i igračke su 3. januara isporučeni Domu za decu i omladinu “Drinka Pavlović”, u Koste Glavinića 14, Domu za decu i omladinu “Moša Pijade” u Ustaničkoj 19, i Prihvatilištu i prihvatnoj stanici Beograd u Bulevar oslobođenja 219, u Beogradu.

SBB i SBB fondacija donirali 15 hiljada evra za decu širom Srbije

Predstavnici kompanije SBB i SBB fondacije, zajedno sa svojim zaposlenima posetili su 31. decembra svratišta i prihvatilišta za decu i mlade širom Srbije povodom donacije u iznosu od čak 15.000 evra. Pored donacije u vidu televizora, računara, bele tehnike, video nadzora i konzole za igru, u Svratištu za decu i mlade u Novom Sadu, Svratištu i Dnevnom centru za decu ulice u Beogradu, Centru za razvoj usluga socijalne zaštite „Kneginja Ljubica” u Kragujevcu, kao i Domu za decu i omladinu bez roditeljskog staranja “Spomenak” u Pančevu, svu decu posebno su obradovali i novogodišnji paketići koji su im ovom prilikom uručeni.

Vuk Kockar, koordinator Svratišta za decu i mlade zahvalio se predstavnicima i zaposlenima SBB-a i SBB fondacije i istakao da će ova velikodušna donacija značajno doprineti njihovom radu, koja uključuje i računar i televizor koji će služiti kao zabava u boravku.

“Još dve donacije koje su veoma bitne jesu mašina za pranje posuđa i šporet koji će olakšati posao domaćicama oko održavanja higijene i omogućiti da se češće prave topli obroci za kojima klinci definitivno imaju potrebu”, rekao je Kockar.

Ovim povodom svim prisutnima obratila se i Nataša Mandić iz SBB-a : “Život dece sa ulice nije ni malo lak jer su primorani da odrastaju pre vremena uz suočavanje sa egzistencijalnim problemima, zbog čega im je podrška preko potrebna. Svratište za decu i mlade je ustanova koja nastoji da im bar malo ulepša svakodnevicu i zato je SBB fondacija zajedno sa SBB-om, NetTV Plusom, United Cloudom i United Mediom sa velikim zadovoljstvom donirala televizor, računar, šporet, mašinu za sudove koji će ovaj prostor učiniti prijatnijim za mlade korisnike. Svoj deci pripremili smo i specijalne novogodišnje paketiće sa slatkišima i igračkama, ali i toplom odećom i potrebnim sredstvima za ličnu higijenu i sredstvima za održavanje prostora. Pored Svratišta za decu i mlade, danas donaciju istovremo uručujemo i u Beogradu, Kragujevcu i Pančevu.”

Gimnazija “J. J. Zmaj” i Matematička gimnazija ustanove od nacionalnog značaja

Novosadska Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj” i Matematička gimnazija u Beogradu, trebalo bi početkom sledeće godine da dobiju status ustanova od nacionalnog značaja.  To je veliko priznanje za škole, ističu njihovi direktori, a resorni ministar kaže da će osim počasti, taj status, školama doneti i konkretno vrednovanje.   https://www.youtube.com/watch?v=lhCZpg1PziI

Serijal javnih predavanja na Pedagoškom fakultetu u Somboru

Serijal javnih predavanja odnosno tribina Kairos (pravi trenutak) pokrenut je na Pedagoškom fakultetu u Somboru sa osnovnom idejom da profesori budu izlagači te da iz svojih oblasti predstave popularnije teme jednako zanimljive i studentima i građanstvu. Do sada je održano desetak tribina a predavanja su otvorena i za predavače iz inostranstva odnosno sa drugih fakulteta.

Pupin skandalozno! – Intrigantan naslov tribine doc dr Marije Bošnjak Stepanović koji je samo podsticaj da ispitamo da li u dovoljnoj meri pridajemo značaj Mihajlu Pupinu i da li dostojno čuvamo uspomenu na velikog naučnika i čoveka. „Sada je pravi trenutak, s obzirom da je stogodišnjica prvog svetskog rata i formiranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a u okviru jednog i drugog, Mihajlo Pupin je imao značajnu ulogu!”, objasnila je doc dr Marija Bošnjak Stepanović, autor predavanja.

Kako u društvu postiji različita percepcija dva velika srpska naučnika, deo predavanja posvećen je odnosu između Mihajla Pupina i Nikole Tesle. „Postoje razne kontraverze u oko Mihajla Pupina i njegove uloge u pomoći srpskom narodu i kontraverze vezane za njegov značaj uopše a koleginica će osvetleti ono što Mihajlo Pupin zaslužuje kao naučnik i kao patriota”, istakao je prof. dr Slobodan Sadžakov sa Pedagoškog fakulteta u Somboru, pokretač je serije predavanja.

Kao prijatelj američkog predsednika Vilsona, koji je proklamovao čuvenih 14 tačaka, od kojih jedna narodima nekadašnje Austro-Ugarske jamči pravo na samoopredeljenje, Pupin je snažno lobirao za interese Srbije i Kraljevine SHS i u velikoj meri je zaslužan za američku naklonost prema Srbiji kao i činjenicu da se 1918. g. na Beloj kući vijorila srpska zastava. Njegova uloga na Mirovnoj konferenciji u Versaju 1919. godine, pri određivanju budućih granice Kraljevine SHS takođe je od velikog značaja. Ipak, autorku tribine je fascinirao sam Pupinov početak. „Kod Mihajla Pupina je sam njegov početak veoma zanimljiv, njegov odlazak u Ameriku gde sa svega nekoliko centi otišao brodom u Ameriku, radio fizičke poslove, spremao se u večernjoj školi da bi se spremio za prijemni ispit na Kolumbiji univerzitetu i na taj način izgradio sam izgradio svoju naučnu i profesionalnu karijeru.” Tribina je izazvala brojne i zanimljive diskusije što potvrđuje da je Serijal tribina, Kairos, koji je krenuo nepretenciozno, postao je jedno od središta intelektualnog života u Somboru.

Velika muzička imena na svečanom otvaranju Omladinske prestonice Evrope

Novi Sad će zvanično postati Omladinska prestonica Evrope 26. januara, za kada je zakazano svečano otvaranje i početak programa. Pored ceremonije otvaranja, to veče na Spensu biće organizovan i besplatan koncert na koјем će nastupiti velika domaća i svetska muzička imena. U Novi Sad stigli su ključevi Omladinske prestonice Evrope, koji simbolizuju da će od naredne godine Novi Sad biti centar mladih, što bi trebalo da im donese šansu za promenu i napredak. “Opens je otvorio vrata mladima i teži ka stvaranju prostora koji slavi energiju mladih, unapređuje njihovu kretivnost pronalazi sredstva da razvijaju ideje i donosi odluke sa tvorcima politike”, rekla je Ivana Mioradov.

“Ono što je ključ tog našeg aktivizma je da je 75 hiljada mladih prošlo kroz programe. Ključ simboliše vrata koja ćemo otvoriti u 2019. I planiranih 500 hiljda mladih kroz različite programe koje ćemo realizovati u naredne dve godine i Srbiji i celoj Evropi”, rekao je Vukašin Grozdanović.

Sve počinje svečano 26. januara, ceremonijom u Sinagogi, kojoj će prisustvovati domaći i evropski zvaničnici. A uveče na Spensu biće organizovan besplatan koncert na kojem će nastupiti popularni francuski dj dvojac Ofenbach, britanska zvezda Džeks Džones, turski DJ Mahmut Orhan, ali i sarajevski sastav Helem Nejse, Marko Luis i Van Gog. ” sve ide u smeru da će neko prepoznati mlade i mentalitet naroda sa ovih prostora drugačiji od onog kako smo predstavljan decenijama u nazad”, rekao je Zvonimir Đukić-Đule, Van Gogh. Ulaz na koncert 26. decembra je besplatan, ali je neophodna ranija registracija na sajtu Opensa i preuzimanje besplatnih ulaznica pred koncert. A karte će na ulicama Novog Sada deliti i volonteri Opensa. https://www.youtube.com/watch?v=PBIx8npH4tc

Vremeplov: Štampana prva knjiga na srpskom jeziku

Štamparija u Cetinju štampala je na današnji dan 04. januara 1494. prvu knjigu na srpskom jeziku – “Oktoih prvoglasnik” Djurdja Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Vremeplov: Rođen Moša Pijade

Na današnji dan 04. januara 1890. godine rođen je srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, član Komunističke partije od 1920. i visoki državni i partijski funkcioner posle Drugog svetskog rata. U novembru 1943. organizovao je u Jajcu Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije (Tanjug), a posle rata je bio predsednik Skupštine FNR Jugoslavije. 

Vremeplov: Rođen Jakob Grim

Na današnji dan 04. januara 1785. rođen je nemački pisac Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. S bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom “Nemačkom rečniku” (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

Vremeplov: Rođen Luj Braj

Francuski učitelj Luj Braj, koji je 1829. pronašao sistem pisma za slepe (Brajova azbuka) rođen je na današnji dan 04. januara1809. godine.

Vremeplov: Rođen Milan Bogdanović

Na  današnji dan 04. januara1892. rođen je srpski pisac i književni kritičar Milan Bogdanović. Bio je urednik “Srpskog književnog glasnika”, časopisa “Danas” (s Krležom) i “Književnih novina”, upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, član Srpske akademije nauka. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi “Stari i novi”.

Vremeplov: Poginuo Alber Kami

U saobraćajnoj nesreći na današnji dan 04. januara 1960.  je poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegov književni opus, u kojem su najpoznatiji romani “Stranac” i “Kuga” i eseji “”Mit o Sizifu” i “Pobunjeni čovek”, zasnovan je na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine.

Vremeplov: Umro Tomas Eliot

Na današnji dan 04. januara 1965. umro je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada medju kojima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac je 16 počasnih doktorata. (“Sabrane pesme”, “Sabrani eseji”, poetske drame “Ubistvo u katedrali”, “Porodični sastanak”, “Koktel-partija”).

Vremeplov: Protest zbog preuzimanja “Borbe”

Domaća i svetska javnost oštro je protestovala na današnji dan 04. januara1995. zbog preuzimanja lista “Borba” od strane države i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Taj nezavisni beogradski dnevnik privatizovan je početkom 90-ih u vreme reformske vlade Ante Markovića u bivšoj SFR Jugoslaviji. 

Više od 33.000 đaka, roditelja i nastavnika o štetnosti droge

Komisija Vlade Srbije za borbu protiv narkomanije u školama za četiri meseca rada, od 1. septembra 2018, organizovala je gotovo 800 edukativnih tribina za više od 33.000 učenika, njihovih roditelja i nastavnika, a ovaj rad na podizanju informisanosti o štetnosti droga nastavlja se i 2019. godine. U okviru komisije na čijem je čelu ministar zdravlja, radi 48 timova, koji imaju 300 eksperata iz raznih oblasti. Institut za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” i lokalni instituti koordiniraju sprovođenje aktivnosti Komisije u kojoj su predstavnici ministarstava zdravlja, unutrašnjih poslova, rada, prosvete, sporta i omladine, kao i Kancelarije za borbu protiv droga. Prema podacima te Kancelarije, do sada je na teritoriji cele Srbije održana 551 tribina za učenike, za nastavnike 202 tribine, a za roditelje 90 tribina. Obuhvaćeno je 338 osnovnih škola i 140 srednjih škola. Na ovaj način ostvarena je početna edukacija 27.344 učenika, 4.990 nastavnika i oko 1.227 roditelja.

Direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić u izjavi za Tanjug navodi da je cilj Komisije da njeni timovi edukuju učenike, roditelje i nastavno osoblje škole, jer efikasna borba protiv droga zahteva uključenje cele zajednice. “Nikad niko u svetu drogu nije istrebio, možemo da pričamo o smanjenju, a nama je cilj da droge bude što je manje moguće i da što manji broj ljudi bude zavisan od droge”, naglasio je. Svaki zavisnik, kako je rekao, čini da pate njegova porodica, njegova okolina, njegov posao. On ugrožava zajednicu u kojoj živi, a to se preliva i na privredu, ekonomiju, zdravlje, što je, kako ocenjuje Pekić i najveći problem. On je ukazao da su prema istraživanjima najrizičnija grupa deca u osnovnim školama između 5. do 8. razreda. “Komisija ima zadatak da podigne informisanost celokupne zajednice o štetnosti i zloupotrebi narkotika. Problem narkotika traži upornost i istrajnost u aktivnostima koje će dovesti do njihovog smanjena, zbog čega prevencija mora da bude stalna, a ne u vidu kampanje. Mora da traje dok ne naučimo kako da se ponašamo”, naglasio je direktor Kancelarije. Prema njegovim rečima, početkom januara praviće se strategija rada za 2019. godinu, a Vlada namerava da u rad Komisije uključi i organizacije civilnog društva koje se bave problemom droga.

Komisija je formirana u julu ove godine na inicijativu ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koji je sada na njenom čelu.

Formirana radna grupa za razmatranje doživotnog zatvora

Ministarka pravde Nela Kuburović formirala je  31. decembra radnu grupu za izmene i dopune Krivičnog zakonika koja će se baviti razmatranjem inicijative fondacije “Tijana Jurić” za uvođenje kazne doživotnog zatvora, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu pravde. Fondacija Jurić se zalaže da se doživotni zatvor uvede, kao nova vrsta krivične sankcije u naš pravni sistem i to za učinioce najtežih krivičnih dela protiv života i tela, kao i dela protiv polne slobode u slučajevima kada je usled izvršenja dela nastupila smrt deteta, maloletnih lica, bremenite žene i nemoćnih lica.  Pored ove inicijative, Radna grupa će se baviti i mogućnostima za strožije kažnjavanje višestrukih povratnika – učinilaca krivičnih dela nasilja, a što je nedavno inicirao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Predmet razmatranja će biti i inicijative komisije za borbu protiv narkomanije u školama, kažu u Ministarstvu pravde. Napominju da se ova radna grupa bavi sistemskim usklađivanjem kaznene politike – visinom i vrstama kazni, u skladu sa društvenim potrebama. Kada je u pitanju uvođenje novih i izmena postojećih krivičnih dela, o njima će se takođe diskutovati u toku ove godine.

Postajemo li zavisni od interneta?

Sastanak stručnih timova koji rade na prevenciji zavisnosti od interneta, u okviru projekta “Odaberi mudro – odmeri pametno” održan je u prostorijama Crvenog krsta u Staroj Pazovi. Na sastanku su izneseni postignuti rezultati, kao i planovi za 2019. godinu.           https://www.youtube.com/watch?v=xCoZG50Vur4

Arhiv SANU: Zbog vlage i starosti ugrožena građa

Od Dečanske hrisovulje iz 14. veka, preko rukopisa Ive Andrića, Jovana Cvijića, Milutina Milankovića, prepiske Vuka Karadžića, do orijentalnih knjiga i medalja akademika, Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti čuva izuzetno dragocenu građu, koja je trenutno smeštena u više prostorija, bez odgovarajućih uslova za čuvanje, te je trenutno poprilično ugrožena. Kada se uđe u Arhiv SANU, odmah se zapažaju pukotine u zidu, fleke od vlage na plafonu i u uglovima, kancelarije su pretvorene u depoe, a police i ormani sa građom pokriveni su plastičnim folijama, jer se jedne noći desilo da je mokri čvor procurio i voda je počela da se izliva na rukopisnu građu Ive Andrića.

Upravnik Arhiva SANU, akademik Vasilije Krestić, kaže da po obimu on ne spada u red velikih arhiva i među poslednjima je u Srbiji, ali po vrednosti građe koju čuva spada među arhive koji čuvaju najdragocenije materijale naše kulturne prošlosti. U nekoliko depoa, koji su zapravo kancelarije, čuvaju se arhivski spisi Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije i današnje SANU, kao i četiri zbirke kao posebne celine – Stara, Istorijska, Etnografska i Orijentalna. Posle bombardovanja Narodne biblioteke Srbije u aprilu 1941. Arhiv SANU poseduje najdragoceniju zbirku starih rukopisa koji potiču od 13. do 19. veka, među kojima su Dečanska hrisovulja, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića, žitija kraljeva i arhiepiskopa, i koja je zbog starosti i neadekvatnih uslova čuvanja i najugroženija. Dečanska hrisovulja jedan je od najstarijih rukopisa u Arhivu SANU, nabavljena 1929, ali je deo nedostajao i pre 20-tak godina je otkupljen od jednog bibliofila u Velikoj Britaniji za 17.000 maraka.

U Arhivu se može videti i Zakon o rudnicima u povezu neobičnog orijentalnog izgleda, Danilov zbornik sa žitijima kraljeva i arhiepiskopa koji je manastir Hilandar darovao kralju Aleksandru, Karađorđev protokol iz Prvog srpskog ustanka sa kratkom sadržinom pisama koje je Karađorđe slao knezovima, ali i pismo Tome Vičića Perišića kojim odbija da postane član Srpskog učenog društva: “Nikakvu polzu ne mogu Društvu doprineti i molim da me od tog posla poštedite i da me ne primoravate da se tog posla primim. Blagodarim na toj počasti”.  Arhiv čuva i rukopise porodice Obrenović, zaostavštinu Vuka Karadžića, Nikole Pašića, Branka Ćopića, Milutina Milankovića, Ive Andrića, Viktora Novaka, Aleksandra Belića…

Iz Etnografske zbirke Krestić izdvaja zaostavštinu Veselina Čajkanovića, Jovana Erdeljanovića, Dene Debeljkovića i Radoslava Pavlovića, dok se u Orijentalnoj zbirci nalazi građa na turskom i arapskom jeziku iz perioda od 15. do 20. veka.

Arhiv SANU je preuzeo i građu nekadašnjeg Arhiva Istorijskog instituta, te čuva spise Jovana Ristića, Matije Bana, Vladimira Ljotića, Konstantina Nikolajevića, Milana Đ. Milićevića i Čedomilja Mijatovića, novinske članke o Srbiji u inostranoj štampi za vreme Prvog svetskog rata. Krestić za Tanjug kaže da je mimo svih arhivističkih propisa ta građa razbacana, zbog čega je teško održavati neophodne klimatske uslove, nisu u mogućnosti ni prozore da zamene jer bi to uticalo na izgled fasade. “Sve to skupa govori o tome da je Arhiv zreo za preseljenje. Naša Akademija je mnogo insistirala na tome pre 30 godina i urađen je projekat za novu zgradu u Jakšićevoj ulici koja bi imala pet spratova i tri pod zemljom koja bi bila povezana pasarelama sa zgradom SANU. Sve je bilo spremno za gradnju, ali je tada došlo do memorandumske afere i tadašnja vlast nas je kaznila tako što je odustala od izgradnje”, rekao je Krestić.

U maju Arhiv SANU je iz Ruske nacionalne biblioteke u Petrogradu dobio elektronsku kolekciju starih srednjovekovnih srpskih rukopisa nastalih između 12. i 16. veka, a nedavno otvoreni Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju SANU trebalo bi da digitalizuje sve što Arhiv SANU čuva. Krestić smatra da je važno da se digitalizacija odvija hronološki jer su najstariji rukopisi najugroženiji.

U nadi da je SANU nakon 30 godina “odslužila svoju kaznu zbog Memoranduma” i da će aktuelna vlast čuti “vapaj za spas vredne građe”, Krestić se raduje svakom novom rukopisu kojim obogate svoju zbirku. “Pre mesec dana došao je izvestan gospodin Branković koji nam je doneo nekoliko rukopisa Ljubomira Davidovića i među njima zapisnik sa sednice još nekonstituisane srpske vlade iz 1918. gde je raspravljano o tome ko će biti predsednik vlade, ko će nas predstavljati na Konferenciji mira u Parizu, ko će biti ministar spoljnih poslova, a ko ministar unutrašnjih poslova. Na tom skupu se već videlo da je došlo do nesporazuma oko budućih ministarskih portfelja. Ima dosta porodica u Beogradu koje ljubomorno čuvaju vredne materijale, ali povremeno nam ponude na poklon ili otkup”, rekao je Krestić, naglasivši da je važno da takvi dokumenti ostanu u zemlji jer se često dešava da ih stranci sa više para otkupe i odnesu.

Hrvatska: Dva dečaka teže povređena od pirotehnike

Desetogodišnji dečak je u hrvatskom mestu Letovaniću, kod Siska, pucajući s eksplozivom karabitom, zadobio povrede opasne po život. Kako je saopšteno iz Policijske stanice u Sisku, dečak je hitno prevezen u bolnicu u Zagreb, gde se lekari bore za njegov život. Pre dva dana je u mestu Lipovljani dečak teže povredio šaku elektrodetonatorskom kapislom, prenosi Hina. Nakon ta dva incidenta, sisačko-moslavačka Policijska uprava uputila je javni apel roditeljima i njihovoj deci. Na roditelje se apeluje da zaštite decu držeći ih pod nadzorom, da im ne kupuju i ne dozvoljavaju igru eksplozivnim sredstvima i pirotehnikom. Upravo eksperimentiranje eksplozivnim sredstvima najčešće dovodi do povreda, koje mogu imati i tragične posledice, navedeno je iz policije.

About the Author

admin