Vesti – 05/07.01.2019.

Срећан Бадњи дан и Божић

“Odliv mozgova”: Srbiju će napustiti  25% školovanih

Srbiju bi u narednim godinama moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije, a čak i sa mogućim prilivom migranata koji u Srbiji žele da se nastane, to stavlja našu zemlju, kao i ceo region Balkana, u sam vrh liste država kojima preti opasnost od masovnog “odliva mozgova”. Ovakve podatke, odnosno “indekse odliva mozgova” dalo je obimno i iscrpno istraživanje koje je sproveo analitičko-istraživački centar Galup iz Sjedinjenih Američkih Država, na osnovu intervjua sa skoro pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta koji su obavljeni između 2015. i 2017. godine. Galupovo istraživanje pokazalo je da Srbiju u ovom trenutku želi da napusti skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, i 27 odsto školovane populacije, odnosno visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju, navodi portal Demostat.

Podaci za stanovništvo Kosova su odvojeni i znatno lošiji – ukupni gubitak za populaciju Kosova meri se sa čak 42 procenta u šta je uključeno 43 odsto školovanih i 48 odsto mladih koji žele da se isele u neke od razvijenijih zemalja. Ovako loš rezultat – sa indeksom “gubitka” populacije od 42 odsto – ubedljivo je najgori na Balkanu, a i jedan od najgorih u svetu. Istraživanje pokazuje da je upravo Balkan, osim pojedinačnih zemalja koje su pogođene ratom i siromaštvom i nestabilnim društveno-političkim situacijama, teritorija sa koje se stanovništvo masovno iseljava, dok same države ne preduzimaju ili nedovoljno dobro sprovode mere kojima bi sprečile “odliv mozgova” ili omogućile “priliv” građana drugih zemalja.

“Odliv mozgova”: Kosovo, BiH i Albanija prednjače

Od zemalja u okruženju najgori indeks “odliva mozgova” beleži, kao što je navedeno, Kosovo sa 42 odsto, a sledeće su Bosna i Hercegovina i Albanija sa istim rezultatom od 32 odsto populacije koja bi mogla napustiti zemlju, a prati ih Makedonija sa 30 odsto. Srbija je u nešto boljoj kategoriji ispod 30 odsto, ako ih možemo tako podeliti, ali i dalje nedovoljno da bi se moglo reći da se trend odlazaka mladih i školovanih ljudi kontroliše, te da ima napretka. Po rezultatima znatno zaostajemo za susednom Hrvatskom, koja ima indeks odliva mozgova od samo 6 odsto, što pokazuje da ova država ili uspeva da zadrži stanovništvo, ili uspeva da prviuče nove doseljenike, iako se dosta njih odseli. Druga opcija je mnogo verovatnija s obzirom da su relativno skorim učlanjenjem Hrvatske u Evropsku uniju granice drugih država za građane Hrvatske postale manja prepreka.

“Odliv mozgova”: Novi Zeland – obećana zemlja

I druge opsežne analize Galupa procenjuju da bi broj migranata u svetu mogao da dostigne 400 miliona tokom narednih nekoliko decenija. Obećane zemlje za većinu ispitanika iz svih krajeva sveta su redom Novi Zeland, kao najpopularniji sa čak 231 odsto šanse da dobije mlado i obrazovano stanovništvo, zatim ga prati Island sa 208 odsto i Ujedinjeni Arapski Emirati sa 204 odsto. Od kontinentalno evropskih zemalja prva je Švajcarska sa 187 odsto, a sledeća popularna svetska destinacija je Australija sa 179 odsto potencijala za dobitak stanovništva. Na bliskom istoku od “odliva”, odnosno “priliva mozgova” mogao bi da profitira Kuvajt sa 169 odsto šanse, a među centralno-azijskim zemljama jedina atraktivna destinacija za iseljenike je Butan sa 162 odsto šansi da proširi populaciju. U vrhu država koje će sigurno doživeti ekspanziju sa preko 100 odsto indeksa neto potencijala za migracije je i Norveška koja ima 109 procenata šansi za priliv iseljenika.

Iako je uvreženo mišljenje u domaćoj javnosti da najviše svetske populacije želi da se preseli u SAD ili Nemačku, prema odgovorima Galupovih ispitanika “dobitak” odnosno “priliv mozgova” za ove zemlje je znatno manji od očekivanog. SAD sa 46 odsto šansi, Nemačka koja je prati sa 45 odsto, zatim i Francuska i Austrija sa po 44 procenata moguće dobiti, neke su, od država čiji su rezultati u sredini ovih istraživanja. Pre nego što se zaključi da su ove zemlje manje atraktivne i poželjne za migrante treba imati na umu da ovaj indeks zapravo računa razliku između stanovništva koje bi moglo da se doseli i onog koje se iseljava. Podaci svakako pokazuju da ove države imaju manju mogućnost da prilikom migracija „zarade“ od recimo Novog Zelanda, ali činjenica je da ovakvom rezultatu doprinosi i to što kako je uobičajeno u razvijenijim zemljama, imaju i veliki odliv stanovništva.

Osim ovih država, na “dobitku” od migracija, i to u znatno manjoj meri, mogle bi da budu jedino još Švedska, Velika Britanija, Španija, Saudijska Arabija, Danska, Holandija, Belgija i Panama. Sa druge strane, kada je “odliv mozgova” u pitanju, od iseljavanja sa Balkana, situacija je gora samo u afričkim državama i Siriji i Iraku, odakle ratne izbeglice svakodnevno, već nekoliko godina unazad, beže i hrle u druge delove sveta, uglavnom ka Evropi. Najgori indeks “odliva mozgova” na svetu od svih ispitivanih zemalja ima Sijera Leone 78 odsto, zatim Sirija 44 odsto, a odmah za njom je Kosovo sa 42 odsto, a u istraživanje nije uključeno samo nekoliko država afričkog kontinenta, piše portal Demostat.

“Odliv mozgova”: Galupov indeks

Predstavljajući rezultate istraživanja, Galup je izračunao #indeks neto potencijala migracija” odnosno procenat mogućeg dobitka ili gubitka za svaku zemlju i njenu populaciju, posebno odvajajući one koji bi želeli da se isele iz zemlje od onih koji bi voleli da se usele u tu zemlju. Tako dobijamo ono što bi se jednostavnije moglo nazvati “indeksom odliva mozgova” kao i evenulatnog priliva. Veći indeks sa + predznakom predstavlja mogućnost da zemlja dobije mlad i edukovan kadar, dok negativne vrednosti označavaju koliko bi procenata stanovništva želelo da napusti svoju državu.

Valjevo: Izabrana nova generacija „petničara“

Istraživačka stanica Petnica završila je proces izbora novih polaznika za obrazovne programe u narednoj godini tako da će 1150  srednjoškolaca iz cele zemlјe, ali i regiona, na seminare u Petnici krenuti sredinom januara. Na konkursu za učešće na obrazovnim programima u 2019. godini Istraživačkoj stanici Petnica se prijavilo preko dve hilјade zainteresovanih srednjoškolaca iz svih krajeva zemlјe, ali i Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.  Tim koji je pregledao sve pristigle prijave činilo je sto stručnih radnika i saradnika IS Petnica. Svi oni su naučnici, profesori, ili postdiplomci, i imaju i veliko pedagoško iskustvo u Petnici. Svaka prijava detalјno je pregledana tokom petodnevnog procesa selekcije nove generacije Petničara, kaže Nikola Božić, programski direktor IS Petnica.

Programi u Petnici traju cele godine i odvijaju se u sezonskim ciklusima. Svaki polaznik na nekoj od 20 disciplina prirodnih, društvenih i tehničkih nauka, u ovoj našoj prestižnoj obrazovnoj instituciji može na četiri ili pet seminara godišnje provesti i po mesec dana.  Tokom boravka u Petnici oni na raspolaganju imaju najomderinije laboratorije, naučnu operemu, računare, biblioteku, resursni centar…

Pod nadzorom svojih mentora sa poznatih domaćih i stranih naučnih instituta i fakuleta ovi talentovani srednjoškolci realizuju svoje male naučne projekte. Od završetka rekonstrulcije i izgradnje, i nabavke nove naučne opreme, pre nekoliko godina, broj zainteresovanih za programe u Istraživačkoj stanici stalno raste. Zainteresovanih učenika iz Slovenije i Hrvatske je u takođe sve više. U 2019. godini očekujemo i rekordan broj programa za studente, kao i nekoliko stručnih konferencija, kaže Božić.

Istraživačka stanica Petnica je samostalna i nezavisna instirucija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Nјene aktivnosti su najvećim delom usmerene na mlade – na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije.  Programi Petnice obuhvataju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehničkih nauka.

Nagrade đacima polјoprivrednih škola

Pokrajinski sekretar za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević uručio je novčane nagrade srednjim polјoprivrednim školama iz Vojvodine, čiji su đaci napravili najuspešnije prezentacije u sklopu projektnih aktivnosti u oblasti zadrugarstva, koje finansijski podstiče resorni sekretarijat. Prva nagrada od 150.000 dinara dodelјena je timu učenika iz Srednje polјoprivredno-prehrambene škole iz Sombora, drugu od 100.000 dinara su dobili učenici Srednje polјoprivredne škole iz Zrenjanina, i treću od 50.000 dinara, đaci iz Srednje polјoprivredno-prehrambene škole “Stevan Petrović Brile” iz Rume.

Radojević je podsetio da je resorni sekretarijat po prvi put ove godine opredelio 450.000 dinara polјoprivrednim školama za projekat upoznavanja učenika sa zadružnim organizovanjem i poslovanjem. Nakon realizacije tih projektnih aktivnosti, učenici koji su obišli zadruge, dostavili su prezentacije od kojih su tri najbolјe danas nagrađene, u ukupnom iznosu od 300.000 dinara. „Ovom prilikom su u našem fokusu bili učenici završnih razreda srednjih polјoprivrednih škola. Smatrali smo da je važno dodatno podići nivo znanja kada je reč o udruživanju polјoprivrednika u zemlјoradničke zadruge. Veliki je broj ovih đaka, koji se na kraju školovanja vraća na svoje polјoprivredno gazdinstvo kako bi nastavili da se bave polјoprivredom, i stoga je važno da im se ponude šira znanja i predoče prednosti o zadružnom obliku organizovanja u praksi“, rekao je Radojević i dodao da je važno da ovi mladi lјudi na vreme prepoznaju značaj udruživanja i svoj interes u okviru zadrugarstva i tako razviju pun potencijal svog polјoprivrednog gazdinstva. On je istakao da je Pokrajinska vlada prepoznala značaj ovog projekta namenjenog zadrugarstvu.

Radojević je podsetio i na značaj koji ima nastavni predmet polјoprivredno zadrugarstvo, koji od ove godine uveden u novootvorene obrazovne profile kao izborni predmet, da bi se mladi polјoprivrednici već tokom srednjoškolskog školovanja upoznali šta znači zadruga i koliko je bitno udruživanje, pogotovo u malim seoskim sredinama. Radojević je još istakao da će nastaviti sa podrškom namenjenom zemlјoradničkim zadrugama, i podsetio da je Pokrajinski sekretarijat za polјoprivredu za dve godine sa Zadružnim savezom Vojvodine u zemlјoradničke zadruge u Vojvodini investirao 85 miliona dinara.

Prvonagrađeni tim učenika polјoprivredne struke iz Sombora odlučio se za prezentaciju Zemlјoradničke zadruge „Agrodunav“ iz Karavukova, koja se bavi svim granama polјoprivrede. Reč je o zadruzi koja je aktivna cele godine i zapošlјava veliki broj radnika. Poruka koju su poslali je da je Karavukovo poželјno mesto za život mladih, jer mogu naći zaposlenje u svojoj struci. https://www.youtube.com/watch?v=bgPrg_bCUQw

U dnevnom boravku OŠ  u Budisavi  uče o ravnopravnosti

Učenici nižih razreda budisavske osnovne škole „Ivo Andrić”, njih oko 30, imaju mogućnost da pre, odnosno nakon škole, u zavisnosti od toga koja su smena, idu u produženi boravak koji drže učitelјice Eva Balaton i Dragana Srdić. Kako mališani ushićeno kažu, tamo im je super jer se igraju, druže, rade domaći i jedu. – Najzanimlјivije je to kad idemo u dvorište – probija se piskavi glasić dečaka kroz graju uzvika ko šta od dece voli da radi. Međutim, kad smo ih nedavno posetili, zatekli smo ih kako pišu pisma Deda Mrazu. To nisu pisma na koja smo navikli, već je reč o dečjim želјama za Deda Mraza, odnosno šta je ono što oni njemu žele za Novu godinu. – Ja mu želim da svoj deci sveta ispuni želјe – dovitlјiva je šestogodišnja Jelena, dok su dečaci bili manje skromni i dovikivali šta je to ono što bi voleli da pronađu pod jelkom. Kako je prilikom naše posete sneg prekrio čitavu Budisavu, deca najviše zabave pronalaze u zimskim čarolijama, ali ne kriju da im je grudvanje omilјena disciplina! – Na jesen se gađamo kestenjem, a zimi snegom – iskren je jedan dečak, dok ga drugi nespretno ispravlјaju govoreći da se, pak, gađaju „samo u noge”. Mnogi od njih, istina, treniraju neke sportove, najviše aikido koji, samo ponekad, praktikuju i van treninga. Ali, nikad nisu oni ti koji započinju bilo kakvu prepirku! – Ja skoro ceo mađarski znam – hvali se jedan od momčića, budući da u dnevnom boravku ima i srpske i mađarske dece, te i jedni i drugi znaju oba jezika.

Iako su različitog uzrasta u Dnevnom boravku dišu kao jedno. Kako je učitelјica Eva objasnila, za to vreme koje provedu zajedno, uče se samokontroli, međusobnom pomaganju, kako da se ponašaju u kolektivu, da budu empatični i, naravno, uredni. – Ovde smo svi ravnopravni – ističe učitelјica. – Naravno da ponekad bude nekog koškanja, ali zato imamo patulјka Mrguda kod kojeg dete, koje je uradilo nešto loše, sedne i razmišlјa o svojim postupcima. Nije jednostavno raditi ovde, ali smo u službi roditelјa i po potrebi se angažujemo i mimo radnog vremena.

Paketići deci korisnika Narodne kuhinje

Član Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci Tihomir Nikolić i pomoćnica gradionačelnika Novog Sada Ljilјana Koković zajedno sa volonterima Crvenog krsta uručili su novogodišnje paketiće deci korisnika Narodne kuhinje u okviru akcije „Jedan paketić – mnogo lјubavi“ koja se realizuje u saradnji sa Gradskom upravom za socijalnu i dečiju zaštitu. – Svake godine Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu obezbeđuje paketiće za decu korisnika Narodne kuhinje kako bi im ulepšala predstojeće novogodišnje i božićne praznike. Grad Novi Sad izdvaja sredstva za brojne programe socijalne zaštite koji imaju za cilј ublažavanje siromaštva, a za ovu namenu izdvojeno je 1,3 miliona dinara – rekao je Tihomir Nikolić.

Sekretar Crvenog krsta Dragan Lazić je rekao da akcija „Jedan paketić-mnogo lјubavi“ traje dugi niz godina zahvalјujući nesebičnoj podršci Grada Novog Sada. -Danas je uručeno oko 150 paketića deci korisnika Narodne kuhinje, a paketići namenjeni Dečjem selu, Centru za porodični smeštaj i usvojenje i brojnim udruženjima su već distribuirani i biće uručeni korisnicima tokom praznika. Takođe, organizujemo i humanitarno veče sa Vaterpolo klubom „Vojvodina“ na bazenu Slana bara u petak, 28. decembra u 19.00 časova, s cilјem da pomognemo socijalno ugroženim kategorijama stanovništva – rekao je Dragan Lazić i poželeo svim korisnicima Narodne kuhinje, kao i svim donatorima i lјudima koji pokazuju plemenitost, solidarnost i humanost u saradnji sa Crvenim krstom, srećne predstojeće praznike.

Vremeplov: Umro Vasko Popa

Na današnji dan 05. januara 1991 godine umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Bio je jezički čudotvorac i prema opštoj oceni retko veliki pesnik, posebno samosvojnog izraza. Dela: zbirke pesama “Kora”, “Nepočin-polje”, “Sporedno nebo”, “Uspravna zemlja”, “Vučja so”, “Živo meso”, “Kuća nasred druma”, “Rez”, antologija narodnih umotvorina “Od zlata jabuka”, antologija poetskog humora “Urnebesnik”.

Vremeplov: Izašle “Novine serbske”

U Kragujevcu su na današnji dan 05. januara 1834  izašle “Novine serbske”, prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, osnivač “Novina serbskih” u Beču (1813-21). 

Vremeplov: Ustanak komunista u Nemačkoj

U Berlinu je na današnji dan 05. januara 1919. godine počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom “Savez Spartaka” s Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na čelu.

Vremeplov: Osnovana Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke

Na današnji dan 05. januara 1919 godine osnovana je Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke. Na vlast je došla 1933. kada je Hitleru posle izbora, poveren mandat za sastav vlade. Strahovlada nacističke partije u Nemačkoj kasnije i u većem delu Evrope trajala je do 1945 – kad je Nemačka kapitulirala, prethodno vojnički potpuno potučena.

Vremeplov: Izašao obnovljeni “Politikin Zabavnik”

Prvi broj obnovljenog “Politikinog Zabavnika” izašao je na današnji dan 05. januara 1952. Počeo je da izlazi 1939. i ubrzo je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske dečje štampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, domaćeg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista “Politika” uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.

Vremeplov: Rođen Šah Džehan

Na današnji dan 05. januara 1592. godine  rođen je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula (poznat i kao princ Haram). Najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio je izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. je posvetio uspomeni na svoju prerano preminulu suprugu Mumtaz Mahal. Umro je 1666. i takođe je sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

Vremeplov: Rođen Džilet

Američki pronalazač King Kemp Džilet pronalazač nožića za brijanje – kod nas poznatog kao “žilet”, prema francuskoj verziji njegovog prezimena rođen je na današnji dan 05. januara 1855. godine

Vremeplov: Rentgen pronašao iks-zrake

Na  današnji dan 05. januara 1895. godine nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen saopštio je da je pronašao iks-zrake, kasnije po njemu nazvane “Rentgenovi zraci”.

Vremeplov: Rođen  Vojislav Subotić

Srpski hirurg Vojislav Subotić, osnivač Medicinskog fakulteta i šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka rođen je na današnji dan 06. januara 1859.. Objavio je niz radova iz oblasti abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

Vremeplov: Umro Jozef Dobrovski

Češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, središnja ličnost češkog narodnog preporoda umro je na današnji dan 06. januara 1829. Autor je češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika. Proučavao je sve slovenske jezike i književnosti a posebno rad slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija zatim slovenske azbuke i staroslovenski jezik. Dela: “Istorija češkog jezika i književnosti”, “Gramatika češkog jezika”, “Gramatika staroslovenskog jezika”, slavističke zbirke “Slavin”, “Slovanka”.

Vremeplov: Rođen Dušan Popović

Na današnji dan 06. januara 1885 rođen je srpski teoretičar socijalizma Dušan Popović, jedan od pokretača radničkog pokreta u Srbiji i sekretar Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem je pokrenuo časopis “Borba”. Prevodio je Karla Marksa, Augusta Bebela, Karla Kauckog. Umro je u Londonu 1919. a posmrtni ostaci su preneti u otadžbinu 1959.

Vremeplov: Kralj Aleksandar suspendovao ustav Kraljevine SHS

Kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao je na današnji dan 06. januara 1929 Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i zaveo je ličnu vladu.

Vremeplov: Ruzvelt definisao  koncept  “četiri slobode”

Na današnji dan 06. januara 1941 predsednik SAD Frenklin Ruzvelt definisao je u govoru u Kongresu svojevrsni politički koncept poznat kao “četiri slobode” – slobodi govora, slobodi religije, slobodi od straha i slobodi od siromaštva.

Vremeplov: Rođena Jovanka Orleanka

Jovanka Orleanka, francuska nacionalna junakinja rođena je na današnji dan 06. januara 1412. Tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja Šarla VII, ubedivši ga da joj je – Glas s neba – naredio da spase Francusku, da krene u oslobođenje Orleana, a 1429. je na čelu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada. Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela je u Rems, gde je krunisan. Burgunđani su je zarobili u maju 1430. i prodali Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se držala izuzetno hrabro, osuđena je pod optužbom da je jeretik i veštica. Bes Francuza zbog njenog mučeničkog stradanja i patriotsko oduševljenje koje je izazvala omogućili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg rata.

Vremeplov: Tito i Meklin sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze

Na  današnji dan 06. januara 1945 vođa Partizanskog pokreta Josip Broz Tito i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin sklopili su u Drugom svetskom ratu sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.

Vremeplov: Galilej otkrio Jupiterove mesece

Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je na današnji dan 07. januara 1610.  Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.

Vremeplov: Umrla Katarina Aragonska

Engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII umrla je na današnji dan 07. januara 1536.. Njihov razvod bez dozvole pape je izazvao englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.

Vremeplov: Rođen Milovan Glišić

Na današnji dan 07. januara 1847. rođen je srpski pisac, satiričar Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Bio je aktivan učesnik u socijalističkom pokretu Svetozara Markovića i saradnik prvih socijalističkih novina u Srbiji, a u svojim pripovetkama je, uz prizore iz seoskog života opisao ekonomsko propadanje sela krajem 19. (“Glava šećera”, “Šilo za ognjilo”, “Prva brazda”).

Vremeplov: Umro Tesla

Na današnji dan 07. januara 1943. u Njujorku je umro Nikola Tesla, srpski naučnik i pronalazač na polju elektrotehnike i radio-tehnike. Od 1884. do smrti živeo je u SAD, gde je patentirao oko 700 pronalazaka od kojih nekoliko desetina ima široku primenu. Među njima je i serija izuma (1896-1914) koji čine temelj savremene radio-tehnike.

Vremeplov: Umro car Hirohito

Japanski car Hirohito umro je na današnji dan 07. januara 1989. Njegova vladavina od 1926.obeležena je agresivnom militarističkom politikom Japana (napad na Kinu, Mandžuriju 1931. i 1937, pakt s Hitlerom 1940). Napadom na SAD (Perl Harbur 1941) ušao je u Drugi svetski rat, u avgustu 1945. objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana, a 1946. godine se odrekao “božanskog porekla”. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. Optužbe za ratne zločine.

Vremeplov: Impičmenta predsedniku SAD Klintonu

Na današnji dan 07. januara 1999. američki Senat počeo je suđenje u postupku impičmenta predsedniku SAD Bilu Klintonu, prvo posle više od 130 godina protiv aktuelnog šefa države. Klinton je bio optužen za krivokletstvo i opstrukciju pravde u aferi sa bivšom pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski.

Vremeplov: Sprečen sukob pristalica SPC i “CPC”

Prilikom loženja božičnog badnjaka u gradskom parku u Beranama, u Crnoj Gori jake policijske snage sprečile su na današnji dan 07. januara 2002. sukob pristalica Srpske pravoslavne crkve i nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve i uhapsile više lica.

Vremeplov: Umro Hajnrih Harer

Na  današnji dan 07. januara 2006. umro je austrijski planinar Hajnrih Harer čiji je život detaljno opisan u njegovoj autobiografskoj knjizi, po kojoj je kasnije snimljen film – “Sedam godina na Tibetu”.

Zaštita dece od zlostavlјanja i zanemarivanja

Zlostavlјanje dece predstavlјa globalni problem u oblasti javnog zdravlјa. Svi postupci kojima se ugrožava ili narušava fizički, psihički i moralni integritet ličnosti deteta predstavlјaju povredu prava deteta sadržanih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta, a posebno je značajan član 19. Konvencije, koji zahteva zaštitu dece od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilјa. – Posebni protokol sistema zdravstvene zaštite za zaštitu dece od zlostavlјanja i zanemarivanja namenjen je zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima angažovanim u zdravstvenoj zaštiti dece, na svim nivoima, u javnom, privatnom i nevladinom sektoru, zdravstvenim ustanovama u javnoj i privatnoj svojini, privatnoj praksi, drugim pravnim licima za koje je posebnim zakonom utvrđeno da obavlјaju i poslove zdravstvene zaštite, kao i institucijama, organizacijama, udruženjima i fondovima u oblasti zdravstvene zaštite – navodi se u Protokolu i dodaje kako je prvi protokol donesen i usvojen 2009.

Posebni protokol odnosi se na svu decu u sistemu zdravstvene zaštite, bez diskriminacije, odnosno bez obzira na porodični status, etničko poreklo i bilo koje druge karakteristike deteta, odnosno rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, mentalne, fizičke ili druge specifičnosti deteta.

Zlostavlјanje je svaki oblik fizičkog (telesnog) i/ili emocionalnog zlostavlјanja, seksualnog zlostavlјanja, zanemarivanja i nemarnog postupanja ili iskorišćavanja deteta (eksploatacija), što rezultira stvarnom ili potencijalnom opasnošću za detetovo zdravlјe, preživlјavanje, razvoj ili dostojanstvo u kontekstu odnosa odgovornosti, poverenja i moći. Zanemarivanje je propuštanje da se zadovolјe potrebe deteta u meri koja značajno utiče na detetov fizički i psihološki razvoj. Zanemarivanje nije uvek namerno i granica kada počinje nije uvek potpuno jasna. Zlostavlјanje deteta može se ispolјavati kao fizičko, seksualno,  emocionalno (psihološko) i eksploatacija deteta.

Četiri regionalna tima za zaštitu dece od zlostavlјanja i zanemarivanja

Formiraju se četiri regionalna tima za zaštitu dece od zlostavlјanja i zanemarivanja: u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, čiji su članovi eminentni stručnjaci, posvećeni radu s decom žrtvama zlostavlјanja i zanemarivanja. Koordinatori regionalnih timova učestvuju u radu Posebne radne grupe, a u svim regionima su zaduženi za koordinisanje aktivnosti u oblasti edukacije i organizacije intersektorske saradnje. – Edukacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za primenu Posebnog protokola treba da omogući zaposlenim zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima da razumeju važnost, neophodnost i obaveznost zaštite dece od zlostavlјanja i zanemarivanja i da se informišu o proceduri procesa zaštite kako bi adekvatno postupali u svom radu sa decom navodi se u Protokolu.

Postoji Osnovna edukacija, kao i Viši nivo edukacije, a on podrazumeva i edukaciju o prijavlјivanju sumnje na zlostavlјanje i zanemarivanje zavodu za javno zdravlјe, kao i edukaciju iz oblasti zakonske regulative koja se odnosi na zlostavlјanje i zanemarivanje dece i edukaciju o međusektorskoj saradnji u zaštiti dece od zlostavlјanja i zanemarivanja, kao i o principima Opšteg protokola o postupanju i saradnji institucija, organa i organizacija u situaciji nasilјa nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima. – Specijalizovana edukacija treba da obuhvati određeni broj stručnjaka u zdravstvu koji će steći specijalizovana znanja i veštine potrebne za klinički rad sa zlostavlјanom i zanemarenom decom, psihoterapijski tretman deteta, rad sa porodicom, sudsko-medicinski pregled, forenzički intervju i drugo – kaže se u Protokolu. Čim se javi sumnja na zlostavlјanje ili zanemarivanje deteta, treba da se preduzme medicinsko zbrinjavanje i dokumentovanje povreda deteta. Ako postoji mogućnost, povrede deteta treba fotografisati, uz prethodno informisanje deteta i roditelјa/staratelјa o razlogu ovog postupka i uz dobijanje njihove pisane saglasnosti.

Na postojanje sumnje zvati Centar za socijalni rad

Algoritam postupaka sa zlostavlјanim ili zanemarenim detetom kaže da zdravstveni radnik ili saradnik koji sumnja na zlostavlјanje ili zanemarivanje deteta obavi dijagnostiku, medicinsko zbrinjavanje i dokumentovanje stanja deteta, potom obaveštava Centar za socijalni rad, policiju i javnog tužioca u slučaju porodičnog nasilјa i kada postoje osnove za preduzimanje neodložne intervencije. Konsultacija sa Stručnim timom ustanove predviđa plan usluga i mera zdravstvene zaštite u ustanovi ili van nje i obaveštavanje Centra za socijalni rad o zaklјučcima konsultacija i prijavu Institutu za javno zdravlјe.

About the Author

admin