Vesti – 08.01.2019.

Ubrzava se rad na izradi novog zakona

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posetio je 06.01.2019   Sremske Karlovce i sa predsednikom opštine Nenadom Milenkovićem i episkopom sremskim Vasilijem razgovarao o novom zakonu o Sremskim Karlovcima čija izrada je u toku, kao i osnivanja univerzitetskog centra u tom gradiću. Kako je ministar Šarčević rekao za „Dnevnik“, prvi deo posla na pripremi novog zakona je završen i pre no što se započne procedura javne rasprave, sa dosadašnjim rezultatima treba upoznati predstavnike pokrajinske, crkvene i lokalne vlasti. Deo tog zadatka Šarčević je  obavio u Sremskim Karlovcima, gde je u pratnji domaćina obišao još neke objekte za koje, kako je rekao, nije znao, a koji bi mogli biti vraćeni u školski sistem. – Pred novu godinu održao sam sastanak sa patrijarhom Irinejom koji je dao blagoslov za ovo što radimo, budući da nam je Srpska pravoslavna crkva partner u tom poslu – rekao je ministar Šarčević. – U periodu koji sledi videćemo u kojoj meri zakon treba da pretrpi izmene pre no što krene javna rasprava. Pošto je crkva partner, moramo da čujemo šta ona kaže i misli, a šta urbanisti savetuju, tako da sad predstoji takozvana fina ruka pre rasprave. Sada je pred nama drugi deo posla, a to je formiranje timova. U Sremskim Karlovcima smo i o tome razgovarali, a 10. januara će u ministarstvu biti održan sastanak sa predstavnicima Pokrajinske vlade,na čijem dnevnom redu će biti ova tema. Treba formirati odbor koji će donositi odluke, i operativni tim, koji će se baviti temama počev od zaštite, rekonstrukcije nasleđa, preko ekonomskih i odnosa s crkvom, urbanističkih  zahteva, postojećih resursa, obezbeđenja novca…   

Šarčević: Konvikt vratiti  u školski sistem

Osvrćući se na objekte koje je  obišao, među kojima je i nekadašnji učenički dom – Konvikt,  Šarčević je rekao da postoji mogućnost da se neki vrate  u školski sistem, jer su u međuvremenu prodati i bili korišteni za  druge potrebe, a te firme sada ne rade. Povrh toga, kako je kazao, ta preduzeća imaju dugovanja za porez. Naglasio je da osim ovog zna za još neke koje država može da otkupi i povrati, i tako  uđe u vlasništvo tog istorijskog dela grada.       – Postoji šansa  da im olakšamo tako što ćemo sa Agencijom za osiguranje depozita napraviti dogovor da oni dug zgradom plate, a mi objekat stavimo u obrazovnu funkciju  – objasnio je Šarčević. – Predstavnicima SPC smo rekli da oni polako pripremaju ono što  njih interesuje u tom procesu osnivanja univerzitetskog centra, jer ne treba zaboraviti, 2019. svi fakulteti ulaze u novi proces akreditacije. Takođe od crkve očekujemo da izađe sa predlogom svog modela učešća u svemu –  da li će to biti rentiranje prostora, da li će odlučiti da učestvuje u projektu kao partner, ili na neki drugi način, to je na njoj. Crkva ima nameru da uđe u ovaj prjekat sa većinom svojih objekata u Karlovcima. Treba imati u vidu da će se i Arhiv SANU izmestiti, kao i da postoji ideja da se prilikom izgradnje učeničkog doma, koji bi bio većeg kapaciteta, i učenici Bogoslovije tamo smeste da bismo tu uštedeli.  Mora se reći da postoji i tendencija da se srednje crkveno obrazovanje uvrsti u sistem državnog obrazovanja, kakav je slučaj u većini zemalјa. Sinod je o tome razgovarao i ako se to desi, mi preuzimamo obavezu prema tim učenicima. U tom slučaju oslobađa se prostor koji oni sada koriste i tada bi to istorijsko jezgro trebalo na najbolјi način  iskoristi za univerzitetski  centar. Šarčević je napomenuo da novi zakon treba da predvidi stvaranje kampusa kao što imaju svi gradovi tog profila, a da se sva zbivanja dešavaju u kompleksu  koji ima istorijsku vrednost.    Država je u proces izrade novog zakona o Karlovcima, koji treba da stvori osnov i za stvaranje univerzitetskog centra u njima, ušla krajem prošle godine i u izradu nacrta uklјučena su tri ministarstva – prosvete, kulture i trgovine.

Trećina naučnika ostaje bez posla: Zakon ide na ruku odlivu mozgova!

Naučnici angažovani na fakultetima zabrinuti su da bi mogli da ostanu bez posla, a plaši ih Predlog zakona o nauci i istraživanjima, čija je javna rasprava  završena 3. januara i koji gasi njihova radna mesta na univerzitetima. Nova pravila predviđaju da naučnici mogu da budu zaposleni samo u institutima, a na fakultetima jedino ako im je osnovno angažovanje u nastavi. Ova mera, kažu istraživači, pogodila bi trećinu naučne zajednice, jer je 1.500 istraživača angažovano na fakultetima, a oko 3.500 u institutima. Ostatak ljudi u nauci su predavači na fakultetima, kojima je istraživanje dodatna delatnost. Pisali su i resornom ministru i premijerki, imaju podršku kolega, ali se plaše da to nije dovoljno i da će zakon, čije se usvajanje očekuje u martu, ostati u sadašnjem obliku.

– Ugrožen je veliki broj ljudi. Na razgovoru koji smo imali u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja rečeno nam je će za nas pronaći neko rešenje. To će podrazumevati da radimo u oblastima kojima se do sada nismo bavili. Nadamo se da će u konačnoj verziji zakona ova nepravda biti ispravljena – kaže za “Novosti“, dr Goran Sretenović, istraživač sa Fizičkog fakulteta UB.

Popović: Neće ostati bez posla

Od prof. dr Vladimira Popovića, državnog sekretara u resornom ministarstvu, dobili smo potvrdu da će za ove istraživače biti pronađeno rešenje, i to bolje od postojećeg, i da neće ostati bez posla. – Obećao sam im da ćemo sporni član zakona jasnije definisati, te da će oni moći da učestvuju u projektima Fonda za nauku i tako sklapaju ugovore o radu. Oni i sada imaju ugovore samo na po godinu dana. Dodatno ćemo im ponuditi poseban program, preko ministarstva, koji će im garantovati siguran ostanak u nauci, i to na pet godina – najavljuje prof. Popović. On kaže da ne mogu da se slože do kraja samo oko toga da istraživači budu zaposleni na fakultetima institucionalno, a ne kroz projekte. Zapošljavanje na fakultetima, objašnjava, uređuje Zakon o visokom obrazovanju, a ne Zakon o nauci. Predlog zakona, kako je sada napisan, najviše ugrožava zaposlene na prirodnim i tehničkih fakultetima. Tako je, recimo, na Biološkom fakultetu oko 100 ljudi zaposleno u nastavi, a 83 u istraživačkim zvanjima, te su svi oni zabrinuti za svoj dalji rad. Jedan od njih je dr Goran Vukotić, naučni saradnik Biološkog fakulteta.

Ugrožena i pozicija na Šangajskoj listi?

– Ako zakon bude usvojen bez izmena, ne bismo bili ugroženi samo mi, već i projekti na kojima radimo, u koje su uključeni i ljudi iz nastave. To bi se odrazilo i na rejting univerziteta na Šangajskoj listi. Veoma smo ponosni na naš rejting na listi i ne treba da činimo nešto čime ćemo ga ugroziti – objašnjava dr Vukotić. Zajedničke primedbe na zakon potpisali su istraživači Biološkog, Fizičkog fakulteta, Fakulteta za fizičku hemiju, Matematičkog, Tehnološko-metalurškog, Farmaceutskog u Beogradu i PMF u Novom Sadu i Kragujevcu. Istraživači kažu i da, u trenutku kada se država bori protiv odliva mozgova, ovakvo zakonsko rešenje može samo da pogorša ionako lošu situaciju.

Ugroženi i filozofi

Osim na tehničkim i prirodnim fakultetima, istraživači su angažovani i na mnogim društveno-humanističkim fakultetima. Filozofski fakultet UB ima oko 130 saradnika u naučnim zvanjima. Ukoliko bi im bila ukinuta radna mesta na fakultetu, ne bi imali gde da se zaposle. I oni su, odvojeno od “prirodnjaka”, tražili pravdu na sastanku u Ministarstvu prosvete, pišu “Novosti“.

Može li ekspertski tim pomoći da se zaustavi odlazak mladih?

Ideja da se 14. januara formira ekspertski tim koji bi trebalo da pomogne vladi da osmisli strategiju za zaustavljanje odlaska mladih iz zemlje, ali i da pronađe način kako da se oni koji su otišli vrate, sagovornici Tanjuga pozdravljaju uz ocenu da je vreme da se nešto konkretno uradi, ali ukazuju da problem traži ozbiljna sistemska rešenja. U Republičkom zavodu za statistiku smatraju da je to sjajna ideja, jer je veliki problem odliv, pre svega kvalifikovane, školovane omladine.

Kako je nedavno rekao ministar za rad Zoran Đorđević, u ekspertskom timu bi, pored predstavnika poslodavaca i sindikata, bili i predstavnici SANU, fakulteta, univerziteta, nevladinih organizacija, NALED-a. . . Ovu ideju ministar je izneo povodom novog zakona o useljavanju, koji je donela Nemačka, kako bi olakšala zapošljavanje građana i iz zemalja izvan EU, što, između ostalog, otvara mogućnost da i građani Srbije odlaze u Nemačku u većem broju. Nema preciznog podatka o tome koliko je radnika i kojih struka do sada otišlo u Nemačku, jer veliki broj ljudi odlazi i preko društvenih mreža, odnosno na druge načine, a da to nije evidentirano, dok manji broj posao nalazi preko agencija. Ako se gledaju samo podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, u prvoj polovini prošle godine otišlo je 3. 035 osoba.

UPS: Sjajna inicijativa ministra Đorđevića

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić kaže da je inicijativa ministra Đorđevića sjajna, jer posle ukazivanja na problem odliva mladih treba nešto konkretno uraditi i posvetiti mu još pažnje. “Ovo je prva zvanična konkretna akcija, jedan korak ka tome da se šira društvena zajednica i što više relevantnih institucija uključe i daju predlog nekog rešenja”, rekao je Nenezić za Tanjug. On je, međutim, dodao, da je dobro uključiti što vise ljudi, ali ne previše, jer nije potreban samo teoretski model, već se treba suočiti sa svim onim što utiče na odluku mladih da odu iz Srbije. “Rešenje ne može da bude preko noći. Potrebne su dublje reforme određenih sektora, počevši od obrazovanja pa na dalje da bismo uspeli da zadržimo mlade”, rekao je Nenezić i naveo da bi prva mera trebalo da bude –  jačanje privrednog ambijenta, odnosno poslovnog okruženja i uslova privređivanja. To bi, ocenjuje, ojačalo firme i one bi mogle mladima da ponude dobre uslove za razvoj. To je po njegovom mišljenju uslovljeno i razvojem dualnog obrazovanja prema potrebama privrede, a ne prema potrebama zaposlenih u obrazovnim institucijama.

ASNS: Strategije i ekspertski timovi nisu rešenje

Predsednica ASNS Ranka Savić, međutim smatra da strategije i ekspertski timovi nisu rešenje. “Najava ministra o formiranju ekspertske grupe, koja će pokušati da zaustavi odlazak naših građana u zemlje EU, mi liči na ono ‘kada imaš problem, a ne znaš kako da ga rešiš formiraj radnu grupu ili ekspertski tim'”, rekla je Savić za Tanjug. Navodi da je problem emigracije mnogo dublji i da traži ozbiljna sistemska rešenja na nivou cele države i društva, te da bi za početak bilo dobro i otpočinjanje jednog solidnog dijaloga, ali i to da država obezbedi poštovanje postojećih zakona. Potezi, kaže Savić, koje bi država već sada mogla sprovesti bez ikakve ekspertske grupe je da spreči da se dešava da radnik ne bude plaćen za prekovremeni rad i da poslodavac ne isplaćuje plate i ne uplaćuje doprinose. “Veće plate, primerene onima u Evropi, neće rešiti nikakva radna grupa, ma ko u njoj boravio. Država se sigurno neće odreći ogromnih troškova rada (porezi, doprinosi) i velikog broja parafiskalnih nameta zarad povećanja plata i stišavanja ogromnog emigracionog pritiska”, rekla je Savić.

Zavod će dati pun doprinos

Ideja ministra Đorđevića je za direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića je sjajna, jer pogađa težak problem sa kojim se Srbija suočava. “Zavod će nastojati da sa svoje strane da pun doprinos”, kaže Kovačević. Naveo je da prema nekim istraživanjima jedna trećina diplomaca izražava želju da ode iz Srbije. “Godišnje je taj odliv vrlo značajan. Dobro je napraviti neko telo ili ekspertski tim koje može računati na sve ljude koji nešto znaju o tome kako prevenirati takve stvari”, rekao je Kovačević za Tanjug. Kao moguće načine da se spreči odlazak mladih Kovačević je naveo zapošljavanje i podršku za otvaranja malih preduzeća i preduzetnički biznis.

Srbija u CERNU: Šansa za naučnike, ali i državu

Zastava Srbije u martu ove godine zavioriće se ispred sedišta CERN-a u Ženevi kada će naša zemlja zvanično postati 23. stalna članica prestižne naučne organizacije, a to je izuzetno značajno za naše naučnike, a još više za državu koja bi trebalo pametno da iskoristi prijem u prestižni naučni centar za privredni napredak, smatra profesor Fakulteta za fiziku i predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om Petar Adžić. On kaže da će prijem Srbije u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja CERN, o čemu je doneta jednoglasna odluka sredinom decembra, proširiti mogućosti našim istraživačima da dođu do stipendija za školovanje i usavršavanje, ali ukazuje da glavna finansijska podrška naučnicima treba da dolazi od države i da za nauku treba izdvajati najmanje 1.5 odsto iz budžeta. – Prema Lisabonskom sporazumu, preporuka EU je da to bude čak tri odsto. Mi još uvek ne izdvajamo ni 1.5 odsto, ali postoje nagoveštaji da će biti tako. Do sada je naše istraživače koji sarađuju sa CERN-om podržavalo Ministarstvo nauke, ali je najveća podrška stigla od kada je Ana Brnabić na čelu vlade – rekao je Adžić za Tanjug.

Svaka članica CERN-a obavezna je, objašnjava Adžić, da podržava rad svojih naučnika u tom centru gde su im na raspolaganju najsavremenije laboratorije i uslovi za rad, ali i najbolje mogućnosti za školovanje, posebno, dokotoranata. – Tako se podiže obrazovni nivo našeg Univerziteta i stvaraju uslovi za obnavljanje kadrova. Jedna od najvećih koristi od članstva u CERN-u jeste, da se naši naučnici vrate u sredine iz kojih su došli, prenesu stečeno znanje i iskustvo i obogate matične institucije – kaže sagovornik Tanjuga. Primećuje da se kada je reč o članstvu u CERN-u obično apostrofira visina članarine, a zaboravlja da se ona vraća kroz učešće industrijskih kompanija, naučnika i inženjera u projektima CERN-a, kao i kroz obuke učenika, studenata i nastavnika.

Ističe da su kompanije iz Srbije potpuno ravnopravne na konkursima CERN-a što se, kaže, pokazalo i tokom pridruženog članstva Srbije od 2012.godine.- Pokazalo se da je Srbija u vrhu država koje efikasno koriste svoju članarinu i vraćaju uloženi novac. Mnogo domaćih kompanija sarađuje sa CERN-om, uglavnom one koje su orijentisane na industriju i razvoj tehnologija, ali uz bolju organizaciju to može još više da se unapredi – smatra Adižić i ukazuje na primere Portugalije i Grčke čijem je privrednom napretku, kaže, doprinelo i članstvo u CERN-u.

– Znam kada su ušle u CERN i kakve su imale istraživače i inženjere. Danas ne možemo da im priđemo, ali zato je ovo je prilika za našu državu -kaže Adžić. Dodaje da je Srbija, kao zemlja kandidat na putu za ulazak u EU, sličan put nasledila i kada je reč o prijemu u CERN, te da je ispunila sve neophodne uslove kako bi najpre aplicirala, a potom i postala članica. Među uslovima ističe tri glavna: postojanje organizovanih i u CERN integrisanih grupa istraživača, zatim organizovane i kvalitetne kompanije koje konkurišu za projekte u CERN-u, dok je treći uslov bila ekonomska i politička stabilnost.

Božićna akcija: Deca – deci

Sa blagoslovom Episkopa bačkog dr Irineja Bulovića, Dobrotvorna ustanova Eparhije bačke „Vladika Platon Atanacković” je u saradnji sa Katihetskim odborom Eparhije bačke i ove godine organizovala Božićnu akciju prikupljanja poklon paketića za decu i omladinu ometenu u razvoju u Domu u Veterniku. Predvođeni svojim veroučiteljima, u akciji pod nazivom “Deca-deci”, učestvovala su deca iz osnovnih škola „Jožef Atila”, „Marija Trandafil”, „Miloš Crnjanski”, „Žarko Zrenjanin” i Gimnazija “Svetozar Marković” i „Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada. Akciji su se priključila i deca iz osnovnih škola „Braća Novakov” iz Despotova, „Svetozar Miletić”” iz Titela, „Isa Bajić” iz Kule, „Bratstvo i Jedinstvo” iz Vrbasa, Desanka Maksimović” iz Futoga, i „Petar Kočić” iz Temerina.

U akciji koja je trajala od 28. novembra do 27. decembra 2018. godine je prikupljeno oko 600 paketića, koje su učenici sa svojim veroučiteljima i roditeljima pakovali i ukrašavali, a koji su potom 04. januara 2019. godine, prevezeni u dom u Veterniku i darivani deci i omladini ometenoj u razvoju, čime su deca iz Novog Sada i okoline pokazala svoju neizmernu ljubav prema svojim drugarima u Domu u Veterniku, kako bi praznik Rođenja Hristovog dočekali još radosnije.

Raspust u kampu kikindskog Muzeja

Tridesetoro dece nižeg osnovnoškolskog uzrasta svoje slobodno vreme provode na kampu kikindskog Muzeja, koji se održava osmu godinu za redom. Ove godine kamp nosi naziv “Zima u Muzeju” i posvećen je kikindskim znamenitostima. Iako je raspust u toku, kikindske osnovce nije napustila volja za učenjem. Već šest dana, deca uzrasta od 8 do 12 godina dolaze u Narodni muzej Kikinda, gde su aktivnosti bazirane prevashodno na multimedijalne sadržaje, igru i zabavu. Polaznici kampa otkrili su koje su im radionice do sada bile najinteresantnije, šta su naučili i zbog čega im je ovo iskustvo dragoceno.

Radionice kampa “Zima u Muzeju” ovoga puta posvećene su gradu Kikindi i njegovim znamenitostima, kao i lokalnoj istoriji i ličnostima koje su je obeležile. “Mislim da im je zanimljivo da traže i pronalaze odgovore na pitanja koja se tiču njihovog života i svega što nas okužuje: kako je nastala Kikinda, kako se razvijala, šta je sve uticalo na nas da budemo ono što smo danas”, kazao je Dragan Kiurski, organizator kampa. Kampovi poput ovog organizuju se u kikindskom muzeju i tokom letnjih dana. Cilj je da se osnovci, barem na momenat, odvoje od mobilnih telefona i računara i da na kvalitetan način provedu raspust.     https://www.youtube.com/watch?v=7gTvGH0WuOU

Dečak govori unazad, recituje i peva na tri jezika

Jovan Jeremić iz Ivanjice, ima neverovatnu sposobnost. On govori unazad, recituje i peva, i to na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. To nije jedini talenat ovog osamnaestogodišnjaka, koji će se uskoro naći i u Ginisovoj knjizi rekorda.            https://www.youtube.com/watch?v=FhXC3SmcIiE

Humanitarna izložba “Hilandar između zemlje i neba” u Pančevu

U Kulturnom centru Pančevo u toku je izložba slika Emila Sfere, akademskog slikara iz Pančeva, koja ima humanitarni karakter jer je prihod od prodaje namenjen za lečenje dece obolele od raka. Na izložbi “Hilandar između zemlje i neba “prikazane su slike inspirisane boravkom njihovog autora akademskog slikara Emila Sfere na Hilandaru. Sve što je video i doživeo boraveći dva puta na najvećoj duhovnoj akademiji srpskog naroda, što Hilandar prema njegovom mišljenju predstavlja, ovekovečio je u 24 dela prikazana u Foajeu Kulturnog centra Pančevo. 

Emil Sfera, akademski slikar iz Pančeva kaže: “To su jutra Hilandarska, to su detalji arhitekture, samo ono vidljivo, a na neki način želeo sam da svetlošću i tonovima prenesem svu tu dušu koju ima Hilandar”. Prodajnu izložbu “Hilandar između zemlje i neba” umetnik je posvetio deci oboleloj od raka. Sav prihod ide udruženju “NURDOR” koje pomaže nihovom lečenju. “Živimo u vremenu kada ima puno bolesne dece i kada prosto ne možemo da budemo imuni na sve to. Sarađujem već duži niz godina sa NURDOR- om i želeo sam da poklonim celu ovu izložbu njima. Da ljudi kupovinom slike uplate na račun NURDORA i da na ovakav način povežem Hilandar i decu koja su bolesna”,  ističe Sfera.

Ivana Markez Filipović, urednica likovnog programa Kulturnog centra u Pančevu kaže: “Svakako je to jedan izuzetan gest koji je u srži umetničkog rada svih umetnika koji se predstavljaju u Kulturnom centru Pančeva.Oni su poznati po tome što učestvuju u humanitarnim akcijama i jako je blagotvorno što je sav prihod za bolesnu decu.” Veći broj slika je prodat a oni koji žele da na ovakav način pomognu deci oboleloj od raka mogu do 8 januara da posete ovu izložbu. https://www.youtube.com/watch?v=LKM7xYQVOac

Udruženje “28. jun” podelilo paketiće deci iz Kuršumlije

Božićne paketiće od udruženja “28. jun” iz Kanade 3. januara je dobilo 729 dece opštine Kuršumlija starosti do 10 godina. Deci u dva vrtića, kao i u predškolskim odeljenjima kuršumlijskih osnovnih škola podeljeno je 480 božićnih paketića, prenose lokalni mediji. Udruženje “28. jun” je, kako se dodaje, paketiće darivalo i deci uz administrativnu liniju. Ova humanitarna organizacija nedavno je podelila i 2 500 paketa deci u srpskim sredinama na Kosovu kao i kontingent hrane i sanitetski materijal.

Najavljena izgradnja novog objekta za decu u Zvečanskoj

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 5. januara izgradnju od temelja novog objekta Centra za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, kao i bolje uslove rada ljudi koji brinu o deci i rade sa njima, uključujući izjednačavanje njihovih plata sa medicinskim sestrama u zdravstvenim objektima. U novi objekat, kazao je predsednik, turska agencija TIKA će uložiti 650.000 hiljada evra, a Srbija pet miliona evra. “Bez obzira na sav trud koji ljudi koji ovde rade i majke, vaspitači i svi ti divni ljudi ulažu, mi smo u obavezi da ovoj deci obezbedimo bolju budućnost”, rekao je predsednik.

Novi objekat će biti moderniji i drugačijeg, apartmanskog tipa, u kojem će svako dete sa svojom majkom imati svoju sobu. Podsetio je Vučić da je Srbija do sada, kroz Kancelariju vlade, ulagala u izgradnju i obnovu 900 projekata, a da je planirano da se to uradi sa još 100. Vučić kaže da su u sve te projekte uložena ogromna sredstva i da je reč uglavnom o objektima zdravstvene zaštite, školama i obdaništima, pre svega objekte za decu. Ne krijući zadovoljstvo sto je u poseti Zvečanskoj upravo na Tucindan, uoči Badnje večeri i Božića, Vučić je rekao da je pun pozitivne energije i da veruje da će još mnogo toga biti urađeno kako bi ljudi bili zadovoljniji. “Ove žene i majke su zadovoljne. Jedna Albanka molila me je za državljanstvo, udata je za Srbina”, rekao je i podsetio da je jedino on poželeo da u Srbiji bude više dece zbog čega je, kako kaže, trpeo kritike, iako time nije želeo nikoga da vređa. “To nije uvreda nego nasušna potreba”, rekao je predsednik i dodao da će on to i dalje želeti.

Po dolasku u Centar, predsednik je obišao Materinski dom, u kojem borave majke sa decom do godinu dana i trudnice, a nakon toga je porazgovarao i sa nešto starijom decom, koja borave u Zvečanskoj. Mališani su predsedniku poklonili crteže i ukrase od plastelina, koje su sami napravili i otpevali mu nekoliko pesmica.

Sa predsednikom, Dom su posetili i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević. Stacionar u Zvečanskoj ulici predstavlja najstariju, a možda i najpoznatiju organizacionu jedinicu Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine.

Vukomanović: Povećan broj dece lečene u inostranstvu

Broj odlazaka dece na lečenje u inostranstvo se zahvaljujući Budžetskom fondu povećao i 2017. godine njih je bilo 614, dok je 2010. godine na lečenje u inostranstvo otišlo 40 dece, rekao je član Komisije i Nadzornog odbora za upućivanje dece na lečenje u inostranstvu o trošku Budžetskog fonda, Vladislav Vukomanović. Srbija nije imala budžetski fond za lečenje dece u inostranstvu do pre četiri i po godine, otkad je više od 2.000 dece otišlo na lečenje u inostranstvo, rekao je Vukomanović za RTS. U 2018. godini odobreno je 55 zahteva za upućivanje dece na lečenje u inostranstvo i još 76 u otkrivanju metaboličkih i genetskih bolesti za dijagnostičke procedure. U 2019. godini je za lečenje dece u inostranstvu izdvojeno 465 miliona dinara. Ohrabruje i trend povećanja odobrenih zahteva za lečenje u inostranstvu, što ukazuje pre svega na bolju informisanost kako u okviru zdravstvenog sistema, tako i na bolju informisanost građana, što je neophodan uslov da bi se dostigao veći broj lečenja bolesne dece u inostranstvu, rekao je Vukomanović za RTS. “Određeni broj zdravstvenih oboljenja iz različitih razloga ne mogu da se leče u Srbiji, bilo da je to nedostizanje još uvek maksimalnog nivoa zdravstvene zaštite, a nekada i zbog toga što su neka oboljenja mnogo retka i lečnje se vrši u određenim centrima u Evropi”, rekao je Vukomanović.

Sve informacije građani mogu dobiti preko kol centra za lečenje dece u inostranstvu, na broj 0700/333-443. Vukomanović objašnjava da je najvažniji dokument prilikom podnošenja zahteva za lečenje dece u inostranstvu mišljenje konzilijuma referentne zdravstvene ustanove Ističe i da je veoma važan dolazak stranih stručnjaka u Srbiju. “Ove godine lekar iz Rusije došao je u Univerzitetsku dečju kliniku, uradio je nekoliko hiruških intervencija i nekoliko važnih konsultacija”, kaže vukomanović. Očekuje da će se sa informsanošću zdravstvenih radnika i građana dostići maksimalan broj dece kojima je potrebno lečenje u inostranstvu i koji će otići. “Osnovni uslov za odlazak u inostranstvo, koji treba da znaju svi, je da ta oboljenja ne mogu da se leče u Srbiji”, rekao je Vukomanović.

Vremeplov: Umro Marko Polo

Italijanski istraživač Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik umro je  na današnji dan 08. januara 1324. godine. 1271, sa 17 godina, krenuo iz Venecije ka Dalekom istoku, a njegovi doživljaji, zabeleženi u delu “Knjiga svetskih čudesa”, kasnije poznatom pod nazivom “Milion”, podstakli pomorce evropskih zemalja da krenu u potragu za morskim putevima ka Dalekom istoku. Pretpostavka o njegovom rođenju na Korčuli zasniva se na dokumentu iz XV veka, a po kom je porodica Polo poreklom iz Dalmacije.

Vremeplov:Umro Galilej

Na današnji dan 08. januara 1642. umro italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej, čija su istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i fizici. Pomoću teleskopa koji je sam konstruisao otkrio Jupiterove satelite, Saturnov prsten i pege na Suncu. Zalaganje za Kopernikov heliocentrični sistem dovelo ga u sukob s Katoličkom crkvom, pa je njegov rad od 1616. bio pod nadzorom Inkvizicije.

Vremeplov: Rođen Elvis Prisli

Američki  muzičar Elvis Aron Prisli, tzv. Kralj roka, izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina XX veka rođen je na današnji dan 08. januara 1935. godine. Prodao više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge.

Vremeplov: Rođen Stiven Hoking

Na današnji dan 08. januara 1942. rođen Stiven Hoking, engleski fizičar. Reputaciju jednog od vodećih svetskih naučnika XX veka stekao po objavljivanju knjige o poreklu univerzuma “Kratka istorija vremena”.

Vremeplov:Umro Fransoa Miteran

Francuski  političar i državnik Fransoa Miteran, prvi socijalista izabran za predsednika Francuske, 1981 umro je  na današnji dan 08. januara 1996. godine. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vođa francuskog Pokreta otpora, od 1971. lider Socijalističke partije.

Vremeplov: Proglas koji zabranjuje ubijanje nemuslimana

Na današnji dan 08. januara 2003. posle nekoliko napada na pripadnike snaga SAD, u Kuvajtu objavljen religiozni proglas koji zabranjuje ubijanje nemuslimana, čime su ojačani postojeći zakoni.

Vremeplov: De Gol postao predsednik  Francuske

General Šarl de Gol postao je na današnji dan 08. januara 1959. prvi predsednik Pete republike Francuske.

Vremeplov: Pregovori o okončanju Vijetnamskog rata

Na  današnji dan 08. januara  1973. američki i severnovijetnamski pregovarači Henri Kisindžer i Le Duk To u Parizu obnovili pregovore o okončanju Vijetnamskog rata. 

Potresno: “Tata tuče, pa odmori, pa nastavi da tuče” 

“Očuh ima svog sina. Mama ima ovog najmlađeg. A mene nema niko”, “Da sam ponovo dete, volela bih da imam druge roditelje”, “Tata tuče, pa odmori, pa nastavi da tuče”, samo su deo potresnih ispovesti maltretirene i odbačene dece koji su bili štićenici raznih centara za socijalni rad i prihvatilišta po Srbiji. One su sakupljene u knjizi “Pozdravi nekog” (autora Vesne Ognjenović i Budimira Nešića), objavljene pre oko 40 godina, a ponovo su aktuelizovane nakon što ih je jedna tviterašica objavila na svom profilu i time potresla mnoge korisnike ove društvene mreže. Njena ideja bila je da ovakvim objavama osvesti ljude i pozove ih da pomognu onoj deci koja danas prolaze kroz isto.

Ona je istakla nekoliko autentičnih i emotivnih izjava dece, ali i komentara psihologa koji su sa njima radili. Neverovatna patnja sadržana u njima budi bes, tugu i osećaj nepravde. Isečci iz ove knjige pomažu čitaocu da uvidi uzroke negativnog ponašanja štićenika prihvatilišta i centara za socijalni rad. Potresne izjave, u nekim slučajevima čak i sedmogodišnjaka, humanizuju ovu problematičnu decu, do te mere da uzburkane emocije čitaoca teraju i da abolira svakog malog džeparoša, nasilnika, obijača ili narkomana.

Dete (9) upalo u provaliju u Boru

U napuštenom borskom površinskom kopu pronađen je 5. januara dečak R. M. (9) koji je nakon što su ga vatrogasci izvukli na površinu smešten u borskoj bolnici, a onda i upućen na dalje lečenje u Beograd. Dečak je pronađen oko 16 časova, a akcija spasavanja trajala je oko dva sata. – Dečak je bio svestan kada smo sišli do njega. Smestili smo ga u korito i krenuli da ga izvlačimo sa dna provalije. Smrzao se i  imao je dosta povreda. Uspeli smo uprkos teškim uslovima izrazito strmog terena da dete izvučemo na površinu – priča jedan od spasilaca. Kako saznajemo od očevidaca, dečak se igrao sa drugovima nakon čega je u jednom trenutku pao u provaliju. – Samo smo čuli da je neko vrisnuo, a kada smo malo bolje pogedali videli smo kako R. M. pada – kažu očevici. Dečak je zadobio prelom lobanje i nakon što mu je ukazana pomoć na odeljenju neurohirurgije u borskoj bolnici upućen je na dalje lečenje u Breograd.

About the Author

admin