Vesti – 09.01.2019.

Atomski fizičari traže odvajanje od Vinče

Laboratorija za atomsku fiziku (LAF) podnela je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja molbu za odvajanje od Instituta za nuklearne nauke Vinča, piše “Blic”. U podnesku u koji je list imao uvid, oni su tražili administrativno i finansijsko odvajanje Laboratorije od instituta, jer je, kako su zaposleni u LAF-u naveli, naučno-istraživački rad u LAF-u “ugrožen do krajnjih granica”. Zaposleni u LAF-u su, kako se navodi, predložili resornom Ministarstvu formiranje nove firme – Instituta za kompleksne sisteme Vinča. “Osnovni cilj koji želimo postići jeste unapređenje naučnog rada u oblasti kompleksnih sistema i dobijanje mogućnosti za realizaciju svih naučnih aktivnosti koje su dosadašnjom organizacijom Instituta blokirane”, stoji u objašnjenju ove laboratorije.

Odluka o započinjanju procedure za njeno odvajanje je, kako “Blic” navodi, doneta na petoj sednici Naučnog kolegijuma LAF 3. decembra 2018. godine. Ukoliko Ministarstvo prosvete odobri osnivanje novog instituta, on će biti orijentisan na teorijski i eksperimentalni naučni rad. LAF okuplja 10 naučnika u zvanju naučnih savetnika, pet viših naučnih saradnika, 12 naučnih saradnika i 14 naučnika u istraživačkim zvanjima.

Najbolji na bilbordima: Mešoviti hor OŠ “Đura Daničić”

Mešoviti hor Osnovne škole “Đura Daničić” koji čine đaci od prvog do osmog razreda škole na svom prvom republičkom takmičenju osvojio je prvo mesto na Republičkoj smotri horova. Dirigent Bilјana Oravec kaže da ovaj hor broji 43 člana i da je oformlјen na dobrovolјnoj bazi. Probe i nastupi ovog hora spadaju u vannastavne aktivnosti, čime ostvareni uspeh ima veću težinu s obzirom na to da su članovi ovog hora morali svoje obaveze da usklade sa školskim obavezama.

“Hor im pričinjava zadovolјstvo i jako puno razvija samopouzdanje kod njih, što je jako važno” – kaže Bilјana Oravec. – Razlog što su ovako brojni, između ostalog, leži u tome da se jako lepo druže, kako između sebe tako i sa horovima koje smo na takmičenju upoznali. Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka.

U Njujorku 12. januara konferencija posvećena Tesli

U njujorškom hotelu “Njujorker” (New Yorker) 12. januara ove godine biće održana Konferencija posvećena Nikoli Tesli, u organizaciji Tesla naučne fondacije iz Filadelfije, rečeno je Tanjugu u toj fondaciji. Konferenciju će otvoriti Mirjana Živković, generalni konzul Srbije u Njujorku. Prva Tesla konferencija u Njujorku održana je u januaru 2013, a Konzulat Srbije je svake godine bio sponzor i partner Tesla konferencije. “U hotelu ‘Njujorker’ Nikola Tesla je živeo poslednjih desetak godina i tu je napustio ovozemaljski život 7. januara 1943. Zato nam je ovaj hotel mesto okupljanja svakog januara, a cilj je da predstavimo što veći broj osoba koje se bave Teslom i koje su postigle zavidne rezultate u različitim oblastima. To nam je i svojevrsna priprema za Tesla Fest koji je planiran za januar 2020. u ‘Njujorker’ hotelu, i u julu 2019. u Beogradu”, rekao je predsednik Tesla naučne fondacije Nikola Lončar.

Na konferenciji će govoriti više od 20 učesnika iz SAD, Kanade, Srbije, Meksika i Hrvatske. Tesla naučna fondacija iz Filadelfije poslednje četiri godine radi na programu uvođenju Tesle u škole Amerike. Ističu da su pronašli brojne načine da ostvare ovaj cilj, jer SAD nemaju centralizovan sistem obrazovanja. Lončar naglašava da je Tesla izuzetno važna veza između matice i dijaspore, ali i za povezivanje sa drugim narodima, kao i pojedincima koji imaju realnu sliku i znaju istinu o Srbima i o stradanjima našeg naroda kroz vekove.

Prosvetari OŠ „Aleksa Šantić“ unapređuju nastavu kroz projekte

U okviru Erazmus plus programa tim prosvetnih radnika, u čijem sastavu su tri nastavnika, učitelјica i pedagog iz OŠ „Aleksa Šantić” u Stepanovićevu, osmislio je projekat „Stepping Stones to Modern School”, koji se bavi projektnom nastavom, koja se uvodi u osnovne škole. Kako smo saznali, želeli su da nauče o toj temi i spremno dočekaju promene koje će se, po najavama, nakon prvog i petog razreda, postepeno uvesti u sve ostale. Projekat, koji vode Slavica Jević, Ljilјana Rehner, Igor Leščešen, Vitomirka Mladić i Aleksandra Krstić Jović, ima tri faze i počeo je u avgustu, a realizovaće se do istog meseca naredne godine. U prvoj fazi su se pripremali, u drugoj su bili u Rimu, gde su učestvovali na kursu „Project and Competence Based Learning”, a u trećoj sada imaju zadatak da šire rezultate učenja, i, takođe, izrade brošuru, svojevrsni priručnik, koji će doneti teorijski okvir projektne nastave i primer dobre prakse.

“Imamo sada zadatak da ono što smo naučili u Italiji prenesemo našim kolegama najpre u našoj školi, a onda i šire, to nam je primarni zadatak”,  objasnila je školski pedagog Aleksandra Krstić Jović, dodajući da će se projektna nastava o kojoj su dosta naučili primenjivati na nastavu iz svih predmeta. Tamo smo videli kako se to radi na malo drugačiji način. Iako smo svi prošli obuku o projektnoj nastavi kroz Ministarstvo prosvete, trebalo nam je dodatnih znanja. Čini mi se da smo na kursu dobili gomilu materijala i ideja, ali pošto ćemo u okviru te faze širenja naučenog imati i pilot-projekat u našoj školi, mislim da ćemo tek kad prođemo ceo proces moći da pričamo koliko nam je projekat značio.

Inače, na kursu su, osim njih, jedini predstavnici iz Srbije bile njihove kolege iz novosadske škole „Kosta Trifković”, a imali su priliku i da iskustvo razmene s kolegama iz još 12 evropskih zemalјa. Osim što su učili o projektnoj nastavi, imali su priliku da posete jednu od škola, ali i da, kako kažu, shvate da su problemi prosvetara svuda u Evropi jednaki. – Ništa mi nismo lošiji od njih, sve škole imaju isti problem, deca su nezainteresovana, a mi se trudimo da ih zainteresujemo, a njih zanimaju neke druge stvari pa svi imamo isti zadatak – da nađemo metod da ih aktiviramo – kazala je nastavnica matematike Ljilјana Rehner, i dodala da su ih za angažovanje na projektu podsticali entuzijazam, lјubav prema poslu te želјa da se nađe mogućnost da se dopre do učenika.

Kako su nam objasnili u toj školi, suština projektne nastave je integracija sadržaja raznih predmeta da bi učenici shvatili da je sve to što uče iz različitih predmeta zapravo jedna neodvojiva celina. – Učenicima ćemo davati zadatak da reše određeni problem, a rešenja će pronalaziti i u fizici, hemiji, geografiji, istoriji, odnosno svim predmetima – objašnjava nastavnik geografije Igor Leščešen. – Ideja je da sastavlјaju kockice, a mi smo tu da ih usmeravamo. Poenta je da oni ipak sami rade na tom problemu i da znanje iz jednog predmeta primenjuju u drugom.

Posao i specijalizacije za 60 najboljih diplomaca medicine

Šezdeset najboljih diplomaca medicinskih fakulteta u Srbiji dobilo je ugovore o radu, a već ove nedelje počeće da rade u kliničkim centrima i bolnicama. Uručujući ugovore, predsednik Aleksandar Vučić poručio je da bez mladih, obrazovanih i dobrih lekara, nema budućnosti zemlje. Osim za diplomce svečani prijem priređen je i za pacijente koji su ove godine dobili novu šansu za život time što im je presađen oboleli organ. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar poručio je mladim lekarima da je pred njima težak, ali čestit zadatak i da ne sumnja da su spremni, sposobni i kadri da odgovore na sve izazove koje ta profesija nosi sa sobom.

Lončar je čestitao i “pacijentima herojima” koji su kroz transplantacioni program Ministarstva zdravlja dobili organ i koji su danas živi zahvaljujući znanju i sposobnosti lekara, ali i humanosti porodica donora koji su u najtežim trenucima dali saglasnost da se od preminule osobe uzmu organi i pomogne drugima. “Svi ovi ljudi zajedno, mladi lekari, ali i pacijenti, otpočeli su ove godine neke nove životne puteve. Jedni su dobili posao i specijalizaciju, a drugi organ. I jedni i drugo dobili su budućnost to je našš najveći uspeh”, rekao je Lončar.

Jedna od najboljih diplomaca Sanja Mladenović zahvalila je predsedniku države i vladi Srbije što su prepoznali i nagradili godine rada i odricanja.

 Upitan da li je zadovoljan onim što je urađeno u godini na izmaku, ministar je rekao da nije važno da li je on zadovoljan, već sta kažu pacijenti. “Ljudi vide da se stvari menjaju. Znam šta im se svidelo i šta su stvari koje moramo da ispravljamo”, zaključio je Lončar.

Dekan prištinskog Medicinskog fakulteta Suzana Matejić kazala je da se ugovorima o radu koje je danas dobilo 60 diplomaca odaje priznanje mladim ljudima i veliča znanje i nauka. “Znanje i nauka su najmoćnije oružje koje može da menja svet. Mi dekani sve mlade doktore koji su dobili posao vidimo sutra i u svojim nastavnim i naučnim redovima”, rekla je Matejić. https://www.youtube.com/watch?v=Ckd-kpRXDi4

Vučić mladim lekarima: Ne može se zaustaviti jačanje Srbije!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je mladim lekarima, koji su danas dobili ugovore o ovom zaposlenju, da niko neće moći da zaustavi jačanje Srbije, te da oni, u pravom smislu te reči, oni koji treba da grade budućnost zemlje. “To ne kažem zato što je politički lepo da se čuje, već zato što to stvarno mislim”, rekao je predsednik na svečanosti u Palati Srbija. Ukazao im je da je važno da rade, da se bore, trude i pokazuju odgovornost, kao što su činili i do sada. “Nastavite da radite onako kako ste studirali”, posavetovao ih je Vučić. Ispričao je i da se seća da njegove kolege sa Pravnog fakulteta, koji su bili slabiji od njega tokom studija, ni danas ne mogu da ga pobede. “Morate da zadržite istu odgovornost, marljivost i predanost i uvek ćete da pobeđujete”, rekao im je Vučić, On je istakao da će Srbija nastaviti da jača svoju privredu, što niko neće moći da zaustavi, kao što neće moći da zaustavi ni podršku države srpskom narodu na KiM. “Kakve god oni mere provodili i činili protiv nas, uvek ćemo imati dovoljno načina da obezbedimo plate za radnike u zdravstvu na Kosovu i Metohiji, kao i sav potreban materijal da biste mogli da lečite naše stare, mlade i decu na KiM”, rekao je Vučić na svečanosti na kojoj je uručio ugovore o zaposlenju najboljim diplomcima medicinskih fakulteta u Srbiji.

S.Mitrovica: OŠ „J. J.Zmaj” budućnost već stigla

Za Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj” iz Sremske Mitrovice s pravom se može reći da je škola 21. veka, jer ono što je za neke škole tek vizija za naredne godine, ova škola već je postigla. Nјeno najviše postignuće svakako je veliki broj talentovanih i nadarenih učenika,koji se, zahvalјujući posvećenim i kreativnim nastavnicima, sa brojnih takmičnja u svoju školu vraćaju s pohvalama, priznanjima ili diplomama, a budući da se jednaka pažnja posvećuje i obrazovnim zadacima i vannastavnim aktivnostima, kao i uređenju i opremanju školskog ambijenta, svi đaci s radošću dolaze u ovu školu, jer im pruža osećaj zadovolјstva i sigurnosti. A da bi se do ovakvog stanja stiglo, valјalo je prevaliti dug put na kojem se ove godine našlo i najviše pokrajinsko priznanje za obrazovne rezultate, nagrada “Dr Đorđe Natošević” – Školu danas pohađa preko 1.070 učenika i čine je matična škola u Sremskoj Mitrovici i izdvojena odelјenja u dva sela- Šašincima i Jarku -kaže direktor ove škole Zoran Đurić. – Matična škola osnovana je 1953. godine, a već sledeće godine dobila je današnji naziv, a 1971. godine sredstvima samodoprinosa izgrađena je i današnja zgrada.

I dok je matična škola relativno mlada, dugu tradiciju školstva u Sremu donele su joj 1979. godine u nju integrisane škole ,,Dositej Obradović” iz Šašinaca i ,,Boris Kidrič” iz Jarka, danas područna osmogodišnja odelјenja, od matične škole udalјena 12 kilometara. Naime, u pisanim tragovima škola u Jarku se prvi put pominje 1733. godine, kada se nastava odvijala u privatnim kućama, dok se 1746. godine pominje izgradnja školske zgrade u selu, dok se prva škola u Šašincima pominje 1749. pod nazivom Mala srpska veroispovedna škola, a nova zgrada u ovom selu podignuta je 1888. godine. Na temelјima ovako duge tradicije danas škola “Jovan Jovanović Zmaj” čvrsto i sigurno korača, reklo bi se ne u budućnost, nego kroz nju, zahvalјujući opredelјenju da oberučke prihvata nove vetrove u školstvu.

– Pre osam godina bili smo među prve tri osnovne škole u Vojvodini u koje je uvedena bilingvalna nastava – kaže Zoran Đurić. – Ova nastava podrazumeva trećinu časova na engleskom jeziku, a u našoj školi na engleskom se održavaju časovi matematike, geografije i, naravno, engleskog, i to u sklopu nastavnog plana i programa koje utvrđuje Ministarstvo prosvete Republike Srbije, to jest gradivo se uči u istom obimu i prema istim kriterijumima kao i na srpskom jeziku.

Bilingvalna nastava, po rečima Zorana Đurića, realizuje se u Sremskoj Mitrovici i u vrtiću i u gimnaziji, tako da učenici imaju kontinuitet. U program nastave na engleskom u Osnovnoj školi “Jovan Jovanović Zmaj” implementiran je Cambridge International Primary Programme za uzrast od prvog do petog razreda i Cambridge lonjer secondary programme za uzrast od šestog do osmog razreda, po Cambridge International Edžaminations, jednoj od vodećih obrazovnih institucija koja nudi međunarodne programe za sve nivoe obrazovanja. Ove programe priznaju unverziteti, koleyi i poslodavci širom sveta, tako da se učenicima pruža širok dijapazon životnih mogućnosti. – Sve učenike u petom razredu testiramo i one koji pokazuju sklonost i talenat raspoređujemo u bilingvano odelјenje u šestom razredu-kaže Zoran Đurić i dodaje da se posle završene osnovne škole učenici iz ovog odelјenja uglavnom upisuju u bilingvalno odelјenje u Gimnaziji.

Jedina škola ovogodišnji laureat priznanja “Dr Đorđe Natošević” bila je i među prvih pet u Srbiji i jedina van Beograda u projektu “Škola bez nasilјa”,a ove jeseni dodelјena joj je i evropska oznaka kvaliteta za izuzetnost rada u okviru Twinning projekta Budi drug – prijavi nasilјe, što je priznanje na najvišem evropskom nivou. – Ove godine započeli smo projekat „Čarobna interkulturalna mreža prijatelјstva” – kaže direktor ove škole. – Učenici iz područnog odelјenja u Šašincima učestvovali su u projektu „Pen pal” koji im je omogućio da se, i to na nemačkom jeziku, dopisuju s vršnjacima iz Finske. Otvorene su i nove mogućnosti za školu u okviru predstojećih Erazmus plus programa i stvaraju se uslovi za elektronsko učenje putem portala razredne i predmetne nastave. Naš projekat “Višejezičnost” kao uslov evropskih integracija, odobren je u okviru Erasmus plus platforme i deo je KA1 projekta mobilnosti za zaposlene u školama i predškolskim ustanovama koji se odnose na mobilnost nastavnog i nenastavnog osoblјa u cilјu sticanja iskustva učenja i držanja nastave u drugoj državi. U okviru ovog projekta naši nastavnici bili su na studijskim putovanjima u Atini i u Sloveniji.

Direktor ove škole među retkima je koji se ne žali na uslove rada. Kaže, u 6.000 kvadratnih metara su 16 učionica opšte namene, tri kabineta, fiskulturna i svečana sala, te hol za izvođenje kulturnih aktivnosti, kao i prateće prostorije za nastavno, administrativno i pomoćno osoblјe. Zbog svega toga im je jedina želјa namenska trpezarija za učenike u produženom boravku, jer su jedina škola u Opštini koja ga ima.

Mašinska među prvima realizovala projekat „Uklјuči se, pronađi rešenje”

Poslednjeg dana prvog polugodišta novosadska Mašinska škola otvorila je Učenički klub koji je opremlјen zahvalјujući pojektu “Uklјuči se, pronađi rešenje” koji je organizovao OPENS 2019, a sufinansirao Grad Novi Sad.  Otvaranju su, pored profesora i đaka, prisustvovao i načelnik Školske uprave Novi Sad i nekadašnji direktor te ustanove Jovan Vukčević. Profesorka zadužena za odnose s javnošću Ivana Vlajkov kazala je da je Mašinska škola putem OPENS-ovog projekta dobila 50.000 dinara kako bi uredila poseban prostor za đake. „Veliki doprinos dali su učenici smera bravar-zavarivač koji su na časovima tehničkog crtanja i praktične nastave dobrovolјno izradili lustere i ramove za zidni poster“, rekla je Vlajkov dodavši da je direktor Vladimir Gavranić predložio da bivše skladište pretvori u Klub. „Participativno buyetiranje u mnogome može da pomogne školama. Posebno je značajno to za učenike koji su prošli kroz ceo tok pisanja projekta i konkurisanja, te naučili nešto novo.“

Maturantkinja Nikolina Vasović rekla je da učenici do sada nisu imali prostor u kom su mogli organizovati radionice ili grupni aktivnosti. „Pisanje projekta je bio izazov za nas, jer se nismo do sada susreli s tim“, pojasnila je Nikolina i dodala da su svi drugovi zadovolјni izgledom Kluba. Za sada u njemu se nalaze lejzi begovi, stolovi, posebno izrađen luster i ram, ali još nedostaju sitnice poput pisaćeg stola i šarenih slika na zidovima. Projekat Uklјuči se, pronađi rešenje” omogućava mladima da se uklјuče u mehanizme participativnog buyetiranja, odnosno da imaju direktan uticaj na način trošenja novca iz gradske kase, ali i da razmišlјaju o dobrobiti zajednice.

Projekat “Pozorište na selu”

Kulturni centar Pećinci pozvao je sve zainteresovane da učestvuju u projektu “Pozorište na selu” koji finansira Opština Pećinci, a u okviru kojeg će se od januara do polovine maja pripremati komedija “Pop Ćira i Pop Spira”, delo jednog od najznačajnijih i najčitanijih srpskih pisaca Stevana Sremca. Direktor Kulturnog centra Pećinci Jovan Devrnja istakao je da ova ustanova posle 40 godina postojanja i rada pokreće značajan projekat kojim će se dramsko stvaralaštvo u ovom delu Srema vratiti na kulturnu mapu Vojvodine. “Želimo da okupimo učenike sve tri osnovne i srednje škole u našoj opštini, odnosno svu decu i mlade, ali i njihove profesore, učenike muzičkih škola koji pevaju ili sviraju neki instrument, članove kulturno–umetničkih društava, dramske, literarne i tamburaške sekcija i udruženja žena sa naše teritorije, kao i sve zainteresovane starosti od 7 do 77 godina, koji žele da se kroz javni nastup, pesmu ili igru oprobaju na „daskama koje život” znače, sa ciljem da dramsko stvaralaštvo u našoj sredini oživi i da naša opština kao nekada bude prepoznatljiva po uspešnim pozorišnim predstavama”, istakao je Devrnja.

Predstavu će na scenu pećinačkog Kulturnog centra postaviti istaknuti reditelj Cvetin Aničić iz Šida, a svi zainteresovani koji žele da budu deo projekta prisustvovali  su radnom sastanak koji je održan u nedelju, 23. decembra u sali Kulturnog centra Pećinci, kada su i dobili više informacija o projektu. Premijera predstave očekuje se tokom maja meseca, u okviru manifestacije “Dani opštine Pećinci”, a nakon toga  planirano je izvođenje predstave u svim naseljima opštine Pećinci, kao i na takmičarskim festivalima širom zemlje i na gostovanjima van granica naše države.

Lični pratilac: Posao koji traži bolјu regulativu

Samo u Novom Sadu radi više od 300 ličnih pratilaca koji deci sa smetnjama u razvoju pomažu u svakodnevnim aktivnostima, prvenstveno vezanim za školu. Potreba za ovom uslugom, ustvari poslom, po rečima onih koji se time bave, sve je veća, nesrazmerna trenutnom statusu i regulativi koja se bavi ovom uslugom, a to znači svim specifičnositma odnosa roditelј, lični pratilac, škola i društvena zajednica. Lični pratilac je usluga socijalne zaštite, trenutno pri Centru za socijalni rad kada je reč o Novom Sadu.

Lični pratilac je usluga koja je namenjena deci s invaliditetom, odnosno deci sa smetnjama u razvoju kojoj je potreba podrška u zadovolјavanju osnovnih potreba u svkodnevnom životu. Pre svega kada je reč o kretanju, ličnoj higijeni i hranjenjnju, oblačenju i komuninkaciji sa drugima. Uslov da dete ima ličnog pratioca je da ono pohađa predškolsku ili školsku ustanovu, a usluga se može koroistiti do završetka srednje škole, kaže Milica Tošić, koordinatorka Centra za uslugu ličnog pratiloca pri školi „Milan Petrović“ u Novom Sadu. Prema njenim rečima, do usluge ličnog pratioca dolazi se rešenjem interresorne komisije.

Inače, lični pratilac može biti osoba koja ima najmanje srednju stručni spremu i ona se za posao angažuje posredstvom Centra za socijalni rad. Kako kaže naša sagovornica, zakonski su jasno definisani uloga i poslovi ličnog pratioca. Međutim, ono što srećemo u praksi jeste da oni rade i poslove pedagoškog asistenta jer takve usluge u školama nema. Inače, za razliku od ličnog pratioca vezanog za decu predškolskog i školskog uzrasta, posao personalnog asistenta vezuje se za potrebe starijih osoba, poručila je Savićeva.

Na teritoriji grada Novog Sada, uklјučujući i prigradska naselјa, angažovano je oko 300 ličnih pratilaca i za sada, većina dece sa smetnjama u razvoju ostvaruje pravo na ovu uslugu, kaže naša sagovrnica.

Jelena Savić, psiholog po struci, radi kao lični pratilac deteta s autizmom koje ide u osnovnu školu. U školi sam deo inkluzivnog tima koji čine psiholog, pedagog, roditelјi i saradnik – lični pratilac. Tim utvrđuje koliko i u čemu može da se pomogne detetu, u kojim je oblastima dobro, a u kojim nije i na osnovu toga se pravi IOP – individaulni obrazovni plan kroz koji se osmišlјava nastava prilagođena svakom detetu posebno, u skladu s njegovim sposobnostima. Na godišnjem niovu kao i na polugodištu, škola je zakonski obavezna da održi sastanak inkluzivnog tima, gde se razmatraju postignuti rezulatati i procenjuje gde se dete u procesu učenja nalazi, objašnjava Jelena Savić.

U školi sam, dodaje, s detetom i na časovima i na odmorima. Moj zadatak nije da mu pomažem u usvajanju gradiva, to je zadatak nastavnika. Zadužena sam za sve one neakademske veštine koje podrzumevaju samostalno funkcionisanje deteta. To su i socijalane i komunikacijske veštine, za koje je utvrđeno da je potrebna podrška da bi se dete na što bolјi način uklopilo u razred, s obzirom na njegove smetnje. Lični pratilac, dakle, posreduje u tom procesu, kaže Jelena Savić. Dete s kojim Jelena radi spada u grupu dece sa funkcionalnim autizmom, što znači da je ono verbalno, međutim, kako nam kaže, ima dece kod koje se komunikacija odvija kroz neke neverbalne signale. Tu lični pratilac može mnogo da pomogne detetu kako bi ono izrazilo šta želi, omogući mu da ostvari neku svoju potrebu. Konkretno, kada mu druga dece prilaze i žele da ostvare kontakt, lični pratilac je tu da posreduje, da mu pomogne to razume na najbolјi način. Da dete to ne protumači pogrešno, da ako je moguće, to dete ne ode iz te situacije, objašnjava Jelena. Po njenim rečima, jedan od problema ovog posla je da ne postoje precizni kriterijumi o tome ko može biti lični pratilac. Uglavnom se za taj posao prijavlјuju psiholozi, pedagozi i defektolozi. Međutim, ne postoji neko ko striktno procenjuje ko može da se bavi time, te je bilo slučaja da i turizmolog upadne u ovaj posao.

Akreditovana obuka za lične pratioce

Dobra stvar je što odskora postoji akreditovana obuka za lične pratioce koju je i naša sagovrnica pohađala. U okviru obuke uči se kako i šta, koji su to sve zadaci ličnog pratioca. Postoji potreba i da se napravi obuka i za nastavnike u školama. Koristilo bi i njima kako da se postave u radu sa decom jer možemo mi biti obučeni, ali ako ostali u tom lancu nisu, onda je teško raditi. Prosto, nastavnom kadru bi značilo da zna kakao da se postavi prema deci koja imaju smetnje u razvoju, ističe Jelena Savić.

Milica Tošić, koordinatorka Centra za uslugu ličnog pratioca, ističe da je ova obuka akreditovana u sistemu socijalne zaštite pod nazivom Pokretanje usluge lični pratilac deteta. Obuku pohađaju lični pratioci koji već rade, kao i oni koji se spremaju za taj posao. Nakon završene obuke lični pratilac dobija licencu za rad. Obuka je petodnevna i ukupno traje 24 časa, a finasnsira je grad. Lični pratilac dobija nadoknadu i ona ide preko Centra za socijalni rad zato što je to usluga socijalne zaštite.

Još uvek nemamo pružaoca usluge pa lični pratioci rade bez ugovora o radu ili ugovora o delu. To bi u budućnosti trebalo da bude rešeno tako da neka od vladinih ili nevladina organizacija, ili neko iz privatnog sektora bude pružalac ove usluge. Tada bi bili obavezni i obuka i ugovori o radu ili delu, kaže Milica Tošić.

Po rečima Jelene Savić, ovakva situacija ne ide u prilog ni deci, ni roditelјima, ni ličnim pratiocima. Fluktuacija onih koji se prihvate posla je velika, pa dete mora da se navikava na novog ličnog pratioca. Problematičan može da bude i način na koji roditelјi dolaze do ličnih partilaca. Četo je to preko Fejsbuk grupa gde kače slike svoje dece, što nije preporučlјivo. Takođe, regrutacija ne ide preko Centra za socijalni rad, on samo obavlјa obračun uplata i izdaje novac.

Da se sve to ipak jako dobro može urediti, i to na loklanom nivou, kako je za sada propisano, apsolutno dobar primer među nekoliko gradova je Sombor. Tamo postoji pružalac usluga kod kojeg roditelј dođe i kaže da ima potrebu za ličnim pratiocem za njegovo dete. Roditelјi se upoznaju sa dva ili tri pratioca i s onim kojeg izaberu sklapaju ugovor. Tako da su ličnim pratiocima obezebeđeni dobri uslovi, prijavlјeni su, idu im plata i staž i sebe vide dugoročno u tom poslu, kaže Jelena Savić.

Vremeplov: Rođen Jovan Radonić

Na današnji dan 09. februara 1873 godine rođen je srpski istoričar Jovan Radonić, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, studirao je u Beču kod Jagića i Jirečeka. Nakon doktorata 1896. radio je kao nastavnik srpske gimnazije u Carigradu i u carigradskom Ruskom arheološkom institutu. Bio je i bibliotekar Matice srpske a od 1905. profesor je univerziteta u Beogradu. Od 1937. do 1944. je generalni sekretar Srpske kraljevske akademije. U međuratnom periodu izvesno vreme je i narodni poslanik. Dela: “Grof Đorđe Branković i njegovo vreme”, preveo je i dopunio Jirečekovu Istoriju Srba, kojoj je pripojio i Jirečekovo delo “Država i društvo u srednjevekovnoj Srbiji”. Priredio je zbirku građe: “Dubrovačka akta i povelje”.

Vremeplov: Umro Dostojevski

Ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski umro je na današnji dan 09. februara 1881.  Jedan od najbitnijih stvaralaca u istoriji književnosti. Hapšen je kao učesnik utopijsko-socijalističkog kružooka Mihaila Petraševskog-Butaševiča zbog revolucionarnih planova i  osuđen na smrt 1849. ali je kazna zamenjena progonstvom u Sibir, gde je proveo 10 godina (4 zatočen). Njegova rana dela (“Bedni ljudi”, “Poniženi i uvređeni”) inspirisana su socijalnim tragedijama malih ljudi. Osnovne odlike njegove literature – psihološke analize, traganje za korenima ljudske tragike, fenomen religioznosti – glavna su preokupacija njegovih dela. Veoma je uticao na svetsku literaturu. Ostala dela: “Zločin i kazna”, “Braća Karamazovi”, “Zli dusi”, “Mladić”, “Kockar”, “Idiot”, “Dvojnik”, “Bele noći”, “Netočka Nezvanova”, “Zapisi iz mrtvog doma”, “Selo Stepančikovo i njegovi žitelji”, “Ujkin san”, publicistika “Piščev dnevnik”, “Politički zapisi”.

Vremeplov: Toplički ustanak

Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, na današnji dan 09. februara 1917 godine izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

Vremeplov: Bitka na Neretvi

Na današnji dan 09. februara  1943 godine počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao “Bitka za ranjenike”. Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.

Vremeplov: Rim proglašen republikom

Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio je, na današnji dan 09. februara 1849. godine,  Rim republikom.

Kolovođi antivakcinaša ostaje licenca: Obustavljen postupak

Protiv psihijatra dr Jovane Stojković, nezvanične vođe srpskih antivakcinaša, pokrenut je postupak pred Sudom časti Regionalne lekarske komore Beograda za oduzimanje licence za rad, zbog širenja antivakcinaških ideja i odvraćanja roditelja od vakcinacije njihove dece. Taj isti postupak nedavno je prekinut, jer se smatra da njeni medijski nastupi nisu dovoljan razlog za vođenje postupka za oduzimanje licence. Dr Stojković je zajedno sa ostalim antivakcinašima u Srbiji, prema dosad objavljenim podacima, svojim zastrašujućim idejama, koje nisu utemeljene u zvaničnoj nauci o štetnosti MMR vakcine – protiv malih boginja (morbili), zaušaka (mumps) i crvenke (rubela), ulivala roditeljima strah u kosti, zbog čega su oni masovno odbijali da vakcinišu svoju decu zbog čega je, kako su dosad tvrdili epidemiolozi, buknula epidemija malih boginja u oktobru prošle godine, a koja je i dalje na snazi.

Kako “Blic” saznaje u Regionalnoj lekarskoj komori Beograda, predsednik prvostepenog Suda časti tog ogranka Lekarske komore Srbije prekinuo je postupak protiv dr Jovane Stojković, zato što izjave u novinama ne mogu da budu predmet rasprave pred prvostepenim sudom. – Zbog toga je predsednik Suda časti potpisao rešenje o obustavi postupka koje bi ovih dana trebalo da bude poslato Lekarskoj komori Srbije – kaže izvor “Blica” iz Lekarske komore SRbije (LKS). U LKS zvanično su potvrdili za “Blic” da je pokrenut postupak pred Sudom časti protiv psihijatra dr Jovane Stojković, ali da će o svim detaljima obavestiti javnost po okončanju svih procedura.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, obolelo je blizu 6.000 građana i umrlo 15 ljudi, što je više žrtava, nego u zastrašujućoj epidemiji variole vere ili velikih boginja u staroj Jugoslaviji.

Dr Stevanović: “Dokazi protiv dr Stojković nisu samo novinski članci”

Dokaze o štetnom delovanju dr Stojković i odnosu prema lekarima u Srbiji, koji zagovaraju vakcinaciju dece, ali i zahtev da joj se oduzme licenca za rad, dostavili su prošlog decembra petorica lekara, među kojima je dr Tomislav Stevanović, pedijatar iz Zrenjanina. Zanimljivo je da je on prvi u Srbiji koji je tužio dr Jovanu Stojković Osnovnom sudu u Zrenjaninu zbog uvrede, između ostalog što je javno rekla da on ima psihijatrijsku dijagnozu, i dobio pre dva dana presudu da je ona kriva i da na ime kazne mora da plati 75.000 dinara.

Dr Tomislav Stevanović, potvrđujući sve to za “Blic”, kaže da je iznenađen obustavom postupka pred Sudom časti LKS protiv dr Stojkoviće jer je on, sa svojim kolegama, prikupio dokaze koji jasno ukazuju na kršenje Kodeksa medicinske etike LKS. – Dokazi nisu bili samo novinski članci u kojima se to jasno vidi, već i njena istupanja u antivakcinaškoj grupi, pisma u medijima, njeni nastupi na televiziji. Ona je za mene rekla da imam psihijatrijsku dijagnozu, što je protvzakonito i nenetički, zbog čega sam je dobio na sudu – kaže dr Stevanović i dodaje da obustavljanje postupka protiv dr Stojković samo je znak da LKS ne radi svoj posao, “da je birokratsko udruženje, koje ima ogroman novac i bavi se nekim drugim stvarima”.

– Frapiran sam odlukom jer novinski članci mogu da budu dokazi o kršenja lekarske etike. Mi smo je i prijavili Sudu časti zbog njenog istupanja u javnosti, a koje se tiče njene struke, nipodaštavajuće izjava o drugim kolegama, a koje zabranjuje Kodeks – ističe on. – Ovde se ne radi o slobodi na mišljenja, već na propagiranju stavova o štetnosti MMR vakcine, ali i drugih, što za posledicu ima odbijanje roditelja da vakcinišu svoju decu, pojava epidemije morbila, a što je najgore – 15 smrtnih slučajeva. Takođe, još je gore što je u Srbiji srušen kolektivni imunitet, koji podrazumeva 95 odsto vakcinisane dece, a sada je on u celoj zemlji oko 83 odsto. Upravo, kolektivni imunitet je bedem da virus morbila ne dobiju svi građani, uključujući i one koji zbog medicinskih razloga ne mogu da budu vakinisani. Tvrdim i na tome ostajem – MMR vakcina je aposlutno bezbedna – objašnjava taj pedijatar.

Prof. Radovanović: “Opasan jezik i svašta izmišlja”

Prof. dr Zoran Radovanović, predsednik Etičkog odbora Srpskog lekarskog društva (SLD) i epidemiolog koji je upozoravao na scenario pojave morbila zbog delovanja antivakcinaša, kaže za “Blic” da dr Jovana Stojković ima “opasan jezik, svašta izmišlja i pritom je svesna toga”. – To više ne spada u slobodu mišljenja već agitaciju protiv vakcinisanja dece, a koja pravi ogromnu štetu. Ona mora da oseća odgovornost za tu decu. Ona je čak za kolegu Stevanovića javno izrekla da ima psihijatrijsku dijagnozu čime je prekršila Zakon o zaštiti prava pacijenata i Hipokratovu zakletvu. To lekar ne sme da radi. Čak i da zna da neko ima dijagnozu, zakon zabranjuje da se to javno izgovara ili govori trećim licima. U pitanju je i ogroman etički prekršaj – naveo je on. Prof. dr Radovanović kaže da dok se čitav slučaj u LKS u vezi sa dr Stojković ne završi, ne želi da ga komentariše.

About the Author

admin