Vesti – 10.01.2019.

Đaci od srede u školskim klupama, u Vojvodini od 15. januara

Za đake osnovnih i srednjih škola u centralnoj Srbiji juče je završen prvi deo zimskog raspusta i od juče su ponovo u školskim klupama. Učenici su imali predah od desetak dana. Poslednji radni dan u školama bio je 28. decembar, a prvi deo zimskog raspusta zajedno sa praznicima i vikendima trajao je do srede  8. januara.

Učenici u Vojvodini još su na raspustu. Zimski raspust za njih je počeo u ponedelјak, 24. decembra 2018. godine, a završava se u ponedelјak, 14. januara 2019. godine. Drugi deo zimskog raspusta za osnovce i srednjoškolce u centralnoj Srbiji, počinje u petak 1. februara i traje do četvrtka 14. februara, a na njega se naslanja Dan državnosti, pa će se đaci u školske klupe vratiti 18. februara.

Stipendije za master studije u Švedskoj

Švedsko-turski program stipendije i SI stipendije za zemlјe Zapadnog Balkana nudi visokokvalifikovanim profesionalcima priliku za pohađanje jednogodišnjeg ili dvogodišnjeg master programa u Švedskoj. Ukupno 20 stipendija biće ponuđeno građanima Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Turske. Stipendije su na raspolaganju za studije na oko 60 master programa u oblasti društvenih nauka, počev od jesenjeg semestra 2019. Kako se u pozivu navodi, neophodno je da zainteresovani studenti prvo konkurišu za upis na master programe koji ispunjavaju uslove do 15. januara 2019. godine, putem linka www.universityadmissions.se. Konkurs za SI stipendije otvoren je od 4. do 14. februara.

Jakšić: Naučno-tehnološki park, nove zgrade…

Na pitanje, “Na čemu, kada je u pitanju infrastruktura, na svakom od 14 fakulteta UNS-a treba urgentno poraditi, a šta je u dugoročnom planu?”,  prof. dr Dejan Jakšić, novi rektor UNS-a kaže: “Uz održavanje postojeće infrastrukture, što već predstavlјa svojevrstan izazov, u narednom periodu Univerzitet u Novom Sadu će raditi na realizaciji nekoliko važnih infrastrukturnih projekata. Ovde bih izdvojio završetak izgradnje Naučno-tehnološkog parka, izgradnju nove zgrade Instituta „BioSens“ i Studentskog kulturnog centra, kao i adaptaciju Regionalnog inovacionog start-ap centra u Subotici. Realizacijom tih projekata stvoriće se pretpostavke za dalјi napredak Univerziteta u Novom Sadu, na dobrobit ne samo studenata i zaposlenih već celog društva”.

Zadržati najbolјe studente

Na pitanje; “kakvim kapacitetima UNS raspolaže da bi zadržao one najbolјe nasvojim fakultetima?” rektor UNS-a Dejan Jakšić kaže: “Univerzitet u Novom Sadu deli sudbinu društva. Na Univerzitetu i te kako osećamo problem „odliva mozgova“ iz redova najbolјih studenata i perspektivnih nastavnika i istraživača. Konstantno radimo na unapređenju nastave i širenju aktuelnih znanja, kao i na pobolјšanju uslova za bavlјenje naukom i istraživanjima, ali to često nije dovolјno. Ponekad smo nemoćni u takmičenju s ponudama koje dolaze iz razvijenih zemalјa. Osim toga,  suočavamo se i s konkurencijom privatnih kompanija. Tako nam, na primer, nastavnike iz informatičkih disciplina vrbuju softverske kompanije koje su u prilici da ponude mnogo bolјe finansijske uslove nego fakulteti. Time se direktno seče grana na kojoj sede i te softverske kompanije jer će u dogledno vreme ostati bez mogućnosti da obnavlјaju sopstveni informatički kadar. Fakulteti ne mogu po finansijskoj izdašnosti da se takmiče s privatnim kompanijama, budući da su ograničeni propisima koji regulišu zarade u javnom sektoru.

“Infostud” dodelio stipendije studentima

Studenti Visoke tehničke škole Marko Milenković, Radivoje Pupovac i Daniel Ištvan i studentkinja Ekonomskog fakulteta Radmila Vranješ, ovogodišnji su dobitnici stipendija kompanije “Infostud”, koja će im, osim čeka u vrednosti od 132 hiljade dinara, omogućiti da u narednih godinu dana steknu neophodno iskustvo i veštine u svojoj struci kroz praktičan rad u kompaniji. Radmila Vranješ, studentkinja četvrte godine Ekonomskog fakulteta na smeru Evropska ekonomija i biznis Odeljenja u Novom Sadu, dobitnica je stipendije kompanije “Infostud” kojoj je najveća motivacija za prijavu na konkurs bila mogućnost da u narednih 12 meseci obavlja praksu u ovoj subotičkoj kompaniji. “Nakon što završim studije postavlja se pitanje, naravno, šta će biti dalje sa mojim poslovnim životom tako da mi ova stipendija mnogo znači jer ću steći određena praktična iskustva i upoznaću određeni segment, tačnije digitalni marketing gde ću moći da vidim da li je to ono što ja želim, odnosno da li je to ono čime želim da se bavim. Tako da je ovo idealna prilika da vidim u praksi kako jedna kompanija posluje u inovativnom okruženju, pogoto kompanija kao što je “Infostud” koja je vodeća u internet biznisu”, kaže Radmila Vranješ, studentkinja Ekonomskog fakulteta iz Subotice, Odeljenja u Novom Sadu.

Pored Radmile Vranješ iz Novog Sada, stipendije “Infostud”-a dobili su i Subotičani Marko Milenković, Radivoje Pupovac i Daniel Ištvan, studenti Visoke tehničke škole strukovnih studija na smeru Internet i elektronsko poslovanje.

“Ja lično sam bio korisnik stipendija za vreme mojih studija i znam koliko je to meni značilo. Sada, kada smo stvorili uspešnu firmu, želimo na taj način da pomognemo drugim mladim ljudima. To je primarni razlog. Drugi razlog jeste to što želimo, kao firma, da ostanemo u kontaktu sa studentima i mladim ljudima da bismo se i mi podmlađivali, kupili neke nove ideje, novu energiju, nova znanja, nove poglede… Jer, pogotovo internet i korišćenje interneta se menja drastično i treba da učimo i da vidimo kako ga nove generacije koriste i da zajedno sarađujemo”, kaže Branimir Gajić, direktor kompanije “Infostud”.

“Ovo je jedna divna prilika za promociju mladih ljudi koji su već zakoračili u svet znanja, u svet nauke, dakle studenata koji su se već pokazali kao najbolji među svojim vršnjacima. Ovo je, ujedno, i prilika da se promoviše ne samo znanje i struka nego da se napravi i jedan dodatni model saradnje između fakulteta i privrede”, ističe Aleksandar Čučković, prodekan za osnovne i master studije Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Branimir Gajić, direktor “Infostud”- a, objasnio je da je stipendiranje studenata način na koji kompanija pokušava da pomogne mladim i talentovanim ljudima, ali i da utiče na jačanje IT i preduzetničke zajednice u Subotici kako bi bila bolje mesto za rad i život.

„Učim+ znam = vredim“: Hemiju i matematiku ima “u malom prstu”

Aleksandar Kežić, učenik osmog razreda OŠ „Mihajlo Pupin” u Veterniku, s razlogom se našao na bilbordu u okviru projekta „Učim+ znam = vredim“. U protekloj školskoj godini ostavrio izuzetan uspeh na takmičenjima iz srpskog jezika, matematike, biologije, gde je zauzimao prva ili druga mesta, kako na opštinskim tako i na okružnim takmičenjima, dok je najveći uspeh postigao iz hemije, kada je osvojio prvo mesto na republičkom nivou. – Prvo takmičenje na kojem sam učestvovao je bilo iz matematike u drugom razredu osnovne škole – prisetio se Aleksandar. – Tada se i rodila lјubav prema toj nauci, a posebno prema logičkim zadacima. Ubrzo mi se pružila prilika da učestvujem na takmičenju iz srpskog jezika, gde sam ostvario zapažen rezultat. Kada smo dobili nov predmet –hemiju, bila je to „lјubav na prvi pogled”, što sam potvrdio i na Republičkom takmičenju.

Aleksandar je s osmehom na licu podelio s nama kako je stigao do uspeha. – Takmičenje je organizovano na moj rođendan, pa sam zato čvrsto odlučio da sebi ulepšam taj dan – kaže naš sagovornik. – Prvog dana takmičenja rešavao se pismeni test, a drugog laboratorijske vežbe. Imao sam malu tremu, ali uprkos tome, uspeo sam da rešim zadatak bez greške.

Nastavnica hemije i Aleksandrov razredni starešina Nataša Mihajlov kaže da su takmičenja iz hemije jedna od najzahtevnijih. Zbog toga je s Aleksandrom mesecima vežbala kompleksne zadatke. – Išli smo na pripremu na Prirodno-matematički fakultet i da se upoznamo s izgledom prave laboratorija za eksperimente, koji njega najviše fasciniraju – kaže profesorka Mihajlov, dodajući da je znala da će Aleksandra to još više motivisati. Ona Aleksandra opisuje kao izuzetno preciznog i pedantnog učenika. Lako uči jer zna sam da pronađe grešku koju napravi prilikom rešavanja zadataka i uvek povezuje gradivo iz različitih predmeta.

Za Aleksandra je već od petog razreda pripremlјen individualni obrazovni plan za darovitu decu (IOP 3) iz matematike, hemije i biologije, koji je u skladu s njegovim interesovanjima i sposobnostima, a namenjen za učenike koji ubrzano napreduju. – Prilikom testiranja pred polazak u prvi razred, primetili smo da Aleksandar ima potencijala i da je potrebno pratiti njegov napredak – objašnjava školski psiholog Anita Ivanišević, dodajući da se nakon dve godine jasno pokazalo da on pripada grupi darovite dece.

Osim što voli prirodne nauke, Aleksandar se godinama bavi sportom. – Treniram odbojku, bavio sam se tenisom, a donedavno sam išao na folklor – podelio je s nama taj skromni mladić, ističući da uživa da provodi vreme u prirodi i u pokretu. Znajući da je svestran, Aleksandar Kežić želi da upiše prirodno-matematički smer u nekoj gimnaziji. Trenutno se već priprema za takmičenje koje će se održati u drugom polugodištu jer, „ne može se sve uraditi u poslednjem trenutku, odnosno dozvoliti da se gradivo nagomila, već se mora postepeno učiti i vežbati da bi uspeh bio zagarantovan”

Na pitanje psihologa koji lik iz prošlosti bi voleo da bude, Aleksandar je imao zanimlјiv odgovor. – Nikola Tesla – jasan je bio ovaj mladić. – Dao je neverovatan doprinos razvoju nauke i neizmerno pomogao celom svetu svojim otkrićima. Zadivlјuje me njegov način razmišlјanja. Da mogu, pitao bih ga kako mu je palo na pamet da otkrije elektricitet.

Aleksandar je naučio da čita mnogo pre polaska u vrtića, dok je sabiranje i oduzimanje naučio putem slikovnica. – Kada sam krenuo u prvi razred, znao sam već sve što smo učili na času, pa sam jedva dočekao da krenem u drugi razred, u nadi da ćemo učiti nešto što će mi biti zanimlјivo – priča Aleksandar, dodajući da su se nastavnici najviše iznenadili kada je s devet godina objasnio šta je amandman, gde se usvaja i po čemu se razlikuje od drugih zakona.

Proširuju se kapaciteti centralne kuhinje PU “Naša radost” u Subotici

Centralna kuhinja Predškolske ustanove “Naša radost” u Subotici biće rekonstruisana i za to će biti opredelјeno oko 26 miliona dinara. Rekonstrukcija se sprovodi u okviru projekta Kabineta ministra bez portfelјa zaduženog za demografiju i populacionu politiku, a na osnovu ugovora o sufinansiranju mera populacione politike skloplјenog sa gradom Subotica.Učešće grada biće 5,2 miliona dinara, navodi se u saopštenju.U ovoj ustanovi biće prošireni kapaciteti centralne kuhinje zbog povećanog broja upisane dece. Pored proširenja kuhinje, biće proširena i trpezarija objekta “Šumice”, a na spratu će biti kancelarija za zaposlene u kuhinji.U centralnoj kuhinji PU „Naša radost” koja je stara više od tri decenije, svakodnevno se priprema 12.000 obroka za 4.000 dece koja su smeštena u 55 vrtića, premda je njen kapacitet, prema projektu, predviđen za ishranu 450 mališana. 

Kako bi kvalitet života dece bio na višem nivou neophodno je da se njihovi obroci pripremaju na kvalitetan način i u higijenski adekvatnim uslovima.U ovoj kuhinji biće pripremani obroci i za decu koja su alergična na pojedine namirnice, ističe se u saopštenju. Naziv te populacione mere je “Usklađivanje rada i roditelјstva”, što podrazumeva da će dete u Predškolskoj ustanovi “Naša radost” dobiti kvalitetan obrok, a roditelјi će moći da budu sigurni da će dete dobiti na vreme kvalitetan obrok, navodi se u saopstsenju. Javna nabavka je završena, uskoro će biti potpisan ugovor sa izabranim izvođačem, a radovi će, prema očekivanjima nadležnih, početi s proleća 2019. godine.  Opredelјena sredstva dovolјna su za prvu fazu radova, odnosno rekonstrukciju centralne kuhinje, a opremanje je predviđeno u drugoj fazi.

Ruma: Besplatan vrtić i prevoz za sve

Otvorene nove fabrike i smanjena nezaposlenost u Rumi, tera poslodavce da podižu plate i da zaživi zdrava konkurencija na tržištu, tvrdi predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić. Stanje još uvek nije alarmantno, kada su u pitanju kvalifikacije radnika, ali lokalna samouprava je već počela da razmatra uvođenje novih smerova u srednje škole i na taj način će deca po završetku školovanja, ukoliko ne nameravaju da idu na studije, lakše doći do posla. – Već su otvoreni neki smerovi elektrotehničke i metalne struke, s obzirom na to čime se bave kompanije koje su ovde došle i koje su ovde na dobrom glasu, i u kojima su dobre zarade- kaže Mančić i podseća da je u poslednje tri godine, ovde otvoreno više od osam novih kompanija. Na taj način, tvrdi Mančić, više od 200 miliona evra kapitala je stiglo u ovu rumsku opštinu. – Sve je oporezovano, porez na imovinu i zarade ide u buyet, što kasnije osete naši građani – tvrdi Mančić i napominje da je oko 5.000 lјudi našlo uposlenje. Tim novcem Opština Ruma uvela je besplatan vrtić za svu decu, ali i potpisala javno-privatno partnerstvo i na taj način omogućila besplatan prevoz građanima. – Prevoz u Rumi se finansira iz budžeta Opštine za sve kategorije stanovništva od ove godine, osim radnika, kojima prevoz plaćaju kompanije, te je on na celoj teritoriji opštine Ruma besplatan – ističe Mančić i dodaje da Opština subvencioniše i đake, studente, porodilјe, penzionere, invalide, kao i socijalno ugrožene, za šta se izdvaja 55 miliona dinara iz budžeta.

Zmajevački osnovci dobili 25 kompjutera od donatora

Na kraju prvog polugodišta, učenici osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ imali su razloga za radost. Idući u susret raspustu i praznicima, dobili su i novi informatički kabinet. Firma „Novi Trading NS“, odnosno njen vlasnik i direktor Marko Hristić donirali su školi 25 najsavremenijih kompjutera, u vrednosti od pet hilјada evra. Ovom donacijom kabinet za informatiku opremlјen je tako da savremena nastava uz podršku tehnologije bude na visokom nivou, i što je najbitnije dostupna svakom učeniku. Donator Marko Hristić prisustvovao je času informatike i tom prilikom izrazio zadovolјstvo što je na licima đaka video da im donacija mnogo znači. – Ovo je veliki dan, ne samo za našu firmu već i za decu ove uzorne škole. Zadovolјstvo nam je što ovom donacijom unapređujemo nastavu informatike u ovoj školi – istakao je Marko Hristić.

Nastavnik informatike Jovan Vujović potvrdio je da će uz nove kompjutere nastava će biti znatno lakša, brža, savremenija, a rad efikasniji.

Direktorka škole Rada Nikolić rekla je da ovo nije prvi put da „Novi Trading NS“ ima sluha za potrebe zmajevačke škole.  – Od samog početka rada firme u Zmajevu „Novi Trading NS“ tradicionalno pomaže našoj školi. U ime đaka i kolektiva škole veliko hvala gospodinu Marku Hristiću i njegovoj firmi. Dobra atmosfera i lјubav prema deci su osnovni pokretači rada u našoj školi, ali su i potpora šire zajednice i uspešnih pojedinaca, veoma važan činilac napretka školstva na selu – rekla je Rada Nikolić.

Želi da zaigra i u slovačkom kolu

Učenica osmog razreda OŠ “Aleksa Šantić” iz Stepanovićeva Mina Keleman svake godine ide na takmičenje iz biologije na kojima postiže sjajne rezultate. Takmičenja se održavaju jednom godišnje, a Mina se za njih priprema uz pomoć nastavnice biologije, samostalno i podršku najmilijih. – Takmičenja nekad iziskuju veliki rad, ali ja se potrudim i uglavnom osvajam drugo mesto – rekla je Mina i dodala da je najviše zanima anatomija čoveka zbog čega planira da upiše medicinsku školu. – Kada imamo projekte u prirodi, rado se uklјučim u njega, pošto uživam da, pored teoretskog znanja dobijenog iz knjiga, to i praktično doživim. Osim što voli biologiju, Mina već devet godina igra folklor u Kulturno-umetničkom društvu “Stepino kolo”, s kojim je prošle godine posetila Prag, ove Beč, a sledeće ih očekuje nastup u Italiji.

 – Folklor za mene predstavlјa jedan vid rekreacije, gde mi sjajno dođe da se izduvam od silnih obaveza, ali i zbog društva – istakla je Mina i dodala kako su joj omilјene igre iz Srema i Šopske igre. Pomalo stidlјiva četrnaestogodišnjakinja otkrila nam je da bi volela da zaigra i u slovačkom kolu s obzirom na to da je njena mama Slovakinja. Kako kaže, veoma joj se dopada njihova nošnja i stil igranja zbog čega bi volela da se oproba i u njihovoj igri. Na pitanje kako uspeva da uskladi sve obaveze, Mina je rekla da zna da napravi dobar rasopred koji se trudi da ispoštuje i onda samim tim, ima vremena za sve, čak i za druženje.  

Dečija novogodišnja nedelјa u Kovačici

Dečija novogodišnja nedelјa bila je izuzetno zabavna i vesela u Kovačici i svim naselјima ove opštine, jer je za najmlađe pripremlјeno dosta pretprazničnih čarolija, pa i poklona. Nisu uskraćeni ni stariji, koji imaju manifestaciju „Kobasice i vino” u Padini, Debelјači, Kovačici i Uzdinu. U Idvoru i Samošu su priređeni dečiji vašari rukotvorina i pozorišne predstave. Udruženje žena „Pijada Pupin” obezbedilo je slatkiše za najmlađe i sprovelo humanitarnu akciju prikuplјanja pomoći za dečaka iz Crepaje. U OŠ „Sava Žebelјan” u Crepaji priređen je maskenbal. Novorođenim bebama u ovoj godini, su na prigodnoj svečanosti dodelјena sredstva iz opštinske kase.

Vašar uz učešće brojnih izlagača održan je na šetalištu u centru Kovačice, da atmosfera bude svečanija pobrinuli su se prvaci iz osnovnih škola i mladi iz Dnevnog boravka Centra za socijalni rad. Oni su okitili jelku na šetalištu ispred zgrade opštine, uz malu pomoć odraslih, među kojima je bio i predsednik opštine Milan Garašević. Za organizaciju vašara pobrinuli su se Turistička organizacija uz podršku opštine i učešće udruženja. Neumorna je bila i ekipa Deda Mrazova koja je ukrašenim zapregama obilazila Kovačicu i delila poklone deci. U Uzdinu je u nedelјu priređen festival zimskih običaja, uz tradicionalno korinđanje.

Dečija novogodišnja nedelјa je nastavlјena i u petak 28. decembra, kada je u Kovačici gostovao Peđolino sa „Novogodišnjim putem oko sveta” i poklonima iznenađenja. Sva deca trebala su da ponesu pozivnice kojim su ostvarila pravo na poklon iznenađenja. Đacima nižih razreda pozivnice su podelile učitelјice, a mlađoj deci pozivnice su na kućne adrese doneli poštari. U subotu 29. decembra su uručene nagrade najbolјima po konkursu „1918-2018 Vek pobednika,  Mihajlo Pupin – rodolјub i nasleđe”.

Kać:U iščekivanju produženog boravka

U kaćkoj osmoletki čekaju odobrenje od Ministarstva prosvete za uvođenje produženog boravka.   „Očekujemo da će se tada i broj učenika povećati, jer se roditelјi odlučuju za škole u gradu upravo iz tog razloga što nemaju decu gde da ostave posle nastave“, rekla je Sanja Nikolić.

„Takođe, Sportska hala „Jugović” je sada pripala školi, ali pošto je izgrađena 1975. godine nije baš bezbedna. Neophodno ju je adaptirati, kako bi imali odgovarajući i bezbedan prostor za rad.“

Ada: U Tehničkoj školi i obrazovanje odraslih

U Tehničkoj školi u Adi od pre dve godine poseduju akreditaciju da su priznati organizator za obrazovanje odraslih za osposoblјavanje CNC glodača, majstora neophodnih metalskoj industriji za rad na mašinama sa numeričkim upravlјanjem, pa su zainteresovani za ovo zanimanje obuku sami finansirali. Ove školske godine uz podršku lokalne samouprave opštine Ada i zainteresovanih preduzetnika krajem oktobra zpočet je novi ciklus obuke. Lokalna samouprava opštine Ada je raspisala konkurs na kome su zainteresovane firme iz ove opštine učestvovale, jer imaju potrebe za ovim deficitarnim kadrovima. U grupi je deset polaznika iz firmi „Termometal“, LPO i „Idas“. 

Veći deo troškova finansira se iz budžeta opštine, a ostalo zainteresovane firme koje su uputile polaznike. Direktorka Tehničke škole Ada Hilda Gilice kaže da obuka traje 300 časova, od kojih je 240 praktična i 60 teorijska nastava, a da se obuka kontinuirano odvija pet meseci do kraja aprila. – Sada je u toku akreditacija da obrazovanje odraslih proširimo za zanimanja za potrebe tekstilne industrije, pre svega za krojenje i šivenje odeće. Ranije smo u školi imali obrazovanje za tekstilne struke, ali jedno vreme za upis nije bilo zainteresovanih učenika. U Adi ima dosta trikotažerskih i drugih firmi iz oblasti tekstilne industrije, pa ima izraženih potreba. Takođe ima zainteresovanosti i iz Kikinde gde italijnska kompanija „Kalcedonija“ uskoro otvara pogon, a ima interesovanja i iz Bečeja. Planiramo da taj deo obuke sprovedmo sa Udruženjem građana „Duga“ iz Ade i Nemačkom organizacijom za međunarodni sardnju GIZ – saznajemo od direktorke Hilde Gilice.

Tehnička škola Ada još čeka da stigne rešenje za akreditaciju, pa bi obuka za deset polaznika mogla da počne. Direktorka Gilice napominje da pored obuke za tekstilce i one koja se već sprovodi bza CNC glodače, ima potreba ovdašnjih firmi za zavarivačima, pa će nastojati da ispune uslove i sprovedu obuku i za druga zanimanja koja su neophodna. – Uklјučivanjem u obrazovanje odraslih naša škola daje doprinos zajednici, jer na taj način pomaže onima koji traže posao da mogu da se dokvalifikuju ili prekvalifikuju, a privrednicima da dođu do majstora deficitarnih zanimanja – kaže Hilda Gilice.

Predstavnici Opštine Inđija odneli paketiće na Kosmet

Delegacija opštine Inđija koju je predvodio predsednik Vladimir Gak posetila je Kamenicu kod Leposavića gde je 3. januara predala novogodišnje paketiće deci koja žive u ovom mestu. Srednjoškolcima i studentima uručeni su tablet računari. Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak rekao je u izjavi za tamošnje medije da će Inđija uvek biti uz svoj narod na Kosovu i Metohiji, a naročito pomagati deci koja su naša najveća vrednost. – Upravo su ovi mališani kojima smo  podelili paketiće pravo bogatstvo koje ima Srbija. Mi smo tu, ne da pomognemo, mi smo ovde zajedno sa vama, deo vas i kad god zatreba, računajte da ćemo biti ovde, kao što bi vi bili uz nas da je nama potrebna pomoć – rekao je Gak.  On je pozvao decu iz Opštine Leposavić da posete Inđiju kako bi se stvorila snažna i neraskidiva veza dveju opština koja će se prenositi na naredna pokolјenja.

Centralni skup je bio kod Hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene na kojoj su prisustvovale i delegacije iz Iriga, Kosjerića i Gornjeg Milanovca.

Vremeplov: Umro Laza Lazarević

Na današnji dan 10. januara 1890. godine umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je “Švabica” ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke – sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom – imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Srkriba. Kao lekar učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: “Prvi put s ocem na jutrenje”, “Sve će to narod pozlatiti”, “Vetar”, “Na bunaru”, “Školska ikona”, “On zna sve”,”U dobri čas hajduci”, “Verter”.

Vremeplov: Pavle Savić

  Srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. rođen je na današnji dan 10. januara 1909. godine Svetski poznat naučnik postao je kad je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan – otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo. Drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kod Beograda.

Vremeplov: Izabrano veće Društva naroda

U Ženevi je na današnji dan 10. januara 1920. godine izabrano veće Društva naroda. Tvorac organizacije bio je američki predsednik Vudro Vilson, ali je ideja naišla na najveći otpor baš u SAD, koje nikad nisu pristupile Društvu, a Sovjetski Savez je to učinio tek 1934. Društvo je dospelo u krizu u vreme italijanske agresije na Etiopiju i bilo je potpuno nemoćno da reaguje na agresivne poteze Nemačke uoči Drugog svetskog rata.

Vremeplov: Umro Fon Line

Na današnji dan 10. januara 1778. godine umro je švedski prirodnjak Karl fon Line, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena – roda i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: “Systema naturae”, “Philosophia botanica”, “Genera plantarum”, “Species plantarum”.

Vremeplov: “Kocka je bačena”

Gaj Julije Cezar izgovorio je na današnji dan 10. januara 49. godine p.n.e.  čuvene reči  “Kocka je bačena” i prešao reku Rubikon: Rubikon je, po jednoj varijanti, današnja rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj, Pisatelo kod Ravene, granica između Italije i Galije. Prelazak je označio novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva – počeo je građanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvođenjem Cezarove diktature.

Vremeplov: Hercegovačko-bokeljski ustanak

Na današnji dan 10. januara 1882. godine počeo je Hercegovačko-bokeljski ustanak Srpskog naroda protiv Austro-Ugarske. Osim opterećenja nametima, ogorčenje koje je izazvalo bunu bilo je posledica novog Zakona o vojnoj obavezi koji je podrazumevao regrutovanje svih bez razlike. Nakon nekoliko meseci Austro-Ugarska je suzbila ustanak.

Društvene mreže izazivaju depresiju kod tinejdžerki

Tinejdžerke imaju dvostruko veću šansu pojave simptoma depresije povezanih s korišćenjem društvenih mreža nego dečaci, najviše zbog zlostavljanja onlajn, poremećaja spavanja, kao i nezadovoljstva svojim telom i pada samopouzdanja, pokazali su rezultati istraživanja u Velikoj Britaniji. U istraživanju koje je analiziralo podatke o gotovo 11.000 mladih ljudi u Velikoj Britaniji, istraživači su zaključili da su četrnaestogodišnje devojčice češći korisnici društvenih mreža, među kojima dve petine njih društvene mreže koristi više od tri sata na dan, dok isto čini petina dečaka.

Studija je pokazala da 12 posto umerenih korisnika društvenih mreža i 38 posto onih koji društvene mreže koriste duže (više od pet sati na dan), pokazuju znakove ozbiljnije depresije. Kada je reč o procesima koji mogu biti povezani s korišćenjem društvenih mreža i depresijom, istraživači su otkrili kako je 40 posto devojčica i 25 posto dečaka imalo iskustvo zlostavljanja onlajn. Poremećaji spavanja pojavljuju se kod 40 odsto devojčica, dok je kod dečaka reč o 28 posto. Anksioznost i loše spavanje povezani su s depresijom, javila je Hina. Devojčice su takođe izložene većem riziku kada je reč o povezanosti korišćenja društvenih mreža i brige o izgledu svog tela, kao i samopouzdanja, ali u ovom je slučaju razlika između devojčica i dečaka manja, pokazalo je istraživanje.

Ivon Keli, profesorka na londonskom Institutu za epidemiologiju i zdravstvenu negu koja je jedna od vođa istraživanja, pozvala je roditelje i političare da obrate pažnju na rezultate studije. “Ovi su rezultati jako relevantni za razvoj smernica koje se tiču sigurnog korištenja društvenih mreža, te pozivaju tu industriju da za mlade ljude odlučnije regulišu sate korišćenja društvenih medija”, rekla je Keli. Dodala je da porodice takođe treba da razmisle o ograničavanju korišćenja mobilnih telefona u tinejdžerskim spavaćim sobama, kao i “kada je i gde je u redu vreme provoditi na društvenim mrežama”. Istraživanje, koje je finansirao Savet za ekonomska i društvena istraživanja Ujedinjenog Kraljevstva (ESRC), objavljeno je onlajn u petak u časopisu “EClinicalMedicine”.

Jelka s dečjim želјama nije po zakonu EU

Jelka na koju su deca iz Rota u Nemačkoj kačila papiriće s želјama ni ove godine neće biti ukras božićne pijace zbog straha gradskih vlasti da krši novu evropsku regulativu o zaštiti ličnih podataka. Godinama su mališani iz ovog gradića u blizini Nirnberga jedva čekali kraj godine, znajući da će bar nekima od njih želјe ispuniti ako ne Deda Mraz onda gradski čelnici. „Velt” piše u svom onlajn izdanju da su ranijih godina organizovane dečje posete vatrogasnoj stanici, dobijali su knjige na poklon, a jedan dečak koji je napisao da bi želeo da postane gradonačelnik dobio je priliku da ceo dan provede s prvim čovekom grada.  Zakon koji je stupio na snagu širom Evropske unije 25. maja izazvao je brojne nedoumice kod svih koji obrađuju podatke Evroplјana, a ovu tradiciju u Rotu je toliko zakomplikovao da su vlasti od nje konačno odustale.

Regulativa GDPR jedinstveni je pravni okvir koji propisuje veću odgovornost za one što rukuju podacima o ličnosti. Kompanije i državni organi mogu da sakuplјaju imena, adrese, elektronske adrese samo ako korisnik na to da pristanak. U slučaju jelke, deca su na papirićima pored želјa ostavlјala i adrese, a zakon nalaže da za osobe mlađe od 16 godina roditelјi moraju dati pristanak za obradu podataka. To bi podrazumevalo mnogo zamorne papirologije, ali i mnogo više od toga. Ako kompanija ili vladina ustanova ne čuvaju podatke po propisima, prete im ogromne kazne. Zakon takođe omogućava korisnicima veću kontrolu nad podacima koji se o njima prikuplјaju. Očigledno je da čelnici Rota žele da izbegnu bilo kakav rizik. Posle konsultacija sa poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti, odlučili su da ni ove godine ne bude jelke sa dečjim želјama.  Prošle godine je takođe otkazana jer je GDPR već bio usvojen (2016) i čekalo se da stupi na snagu.

Poslednji put su mališani ispisivali listiće sa želјama 2016, ali je i tada zbog brige za bezbednost podataka jelku zamenio kovčeg želјa. Deca su kroz prorez ubacivala papiriće tako da su njihovi lični podaci bili zaštićeni od pogleda potencijalnih zlonamernih prolaznika koji bi podatke okačene na jelki mogli da zloupotrebe. Prošlog meseca je objavlјeno da je jedna bolnica u Portugaliji prva kažnjena na osnovu GDPR, i to sa 400.000 evra, jer nije sprovela odgovarajuće tehničke i organizacione mere da zaštiti podatke pacijenata. Zaposleni u bolnici imali su pristup podacima kroz lažne profile na internoj mreži. Osim toga, lekari su imali neograničeni pristup svim izveštajima o pacijentima, bez obzira na svoju specijalizaciju.

Za kršenje propisa je propisana kazna od četiri odsto godišnjeg prometa ili 20 miliona evra, koji god iznos da je veći. Neke vanevropske kompanije, posebno američke, bile su toliko zaplašene da su prvih dana sasvim uskratile uslugu evropskim korisnicima. Jedan kineski proizvođač pametnih sijalica, povezanih na internet, obavestio je 25. maja Evroplјane da zbog novog zakona više neće moći da koriste njihove usluge. „Nest”, u vlasništvu „Gugla”, prodaje termostate i bezbednosne kamere povezane na internet. U maju su njihovi kupci dobili obaveštenje da će, pre nego što podese temperaturu u stanu, morati da prihvate novu ažuriranu politiku privatnosti.

Pobornici zaštite privatnosti hvale evropski zakon i očekuju da će doneti veću sigurnost korisnicima izvan EU jer će kompanijama biti jednostavnije da imaju jednu politiku za sve nego da se prilagođavaju svakoj zemlјi. Do toga, međutim, još nije došlo, makar ne u SAD, uglavnom zbog toga što postoje nejasnoće oko usaglašenosti.

Kritičari imaju zamerke da GDPR nije dovolјno precizan. Na primer, navodi se da kompanije moraju da obezbede „razuman” nivo zaštite ličnih podataka, ali nema jasne definicije šta to znači.

U Dalmaciji palo 40 centimetara snega, zatvorene škole

U Dalmaciji je napadalo 40 centimetara snega, a zabeleli su se i primorski gradovi Omiš i Split. Sneg je počeo da pada u utorak popodne, a posebno je gust bio u Dalmatinskoj zagori. Sneg je zabeležen i u Pločama, ali i na ostrvu Brač. Na čišćenju snega i puteva angažovano je 30 vozila zimske službe. Zbog snega je otkazana nastava u osnovnim i srednjim školama u Imotskoj krajini. Prema najavama, iako će doći do razvedravanja, u četvrtak se očekuje jaka bura, piše hrvatski sajt „Indeks”, a prenosi Tanjug.

About the Author

admin