Vesti 12/13.01.2019.

Doček 7527. na više od 40 lokacija u Novom Sadu

Da je kultura način života i da se bogatstvo različitosti oduvek negovalo u ovom gradu, dokaz je tome da će Novosađani i ovog 13. januara imati priliku da uživaju u raznovrsnom programu i koncertima, u sklopu Dočeka 7527. koji će biti realizovani u večernjim satima, isključivo u zatvorenim prostorima, širom grada na više od 40 lokacija. Sanja Ilić i Balkanika, Roby Lakatos, Roman Simović, Lena Kovačević, Partibrejkers, Ritam nereda, Atomsko sklonište, Garavi sokak, Vroom, Zemlja gruva, Sajsi MC, Đorđe Miljenović, Sana Garić, Bitipatibi – mnogo je zvučnih imena uz koje će Novi Sad proslavljati 13. januara.

Deo programa za Doček biće besplatan i otvoren za sve posetioce, dok je za ostale događaje u prodajnoj mreži Gigs Tix dostupan ograničen broj ulaznica. Novi Sad će tokom jedne večeri ugostiti evropska imena raznolikih muzičkih pravaca i poznate domaće umetnike, te će tako 13. januara klasična i duhovna muzika, rok, elektronska, pop, pank, rege, hip hop i “world music” upotpuniti proslavu drugog Dočeka u gradu i opravdati epitet jedinstvenog koncepta po kom je Novi Sad prepoznatljiv.

Srećnu  i  ovu – Novu 7527. “srpsku” godinu želi vam redakcija Vesti!


Kolektivnom ugovoru produženo dejstvo

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  27.12.2018. godine održan je drugi sastanak u vezi sa PKU kome su pored predstavnika reprezentativnih sindikata i resornog ministarstva prisustvovali i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva za rad. Reprezentativni sindikati zaposlenih u obrazovanju prihvatili su da se početkom 2019. godine potpiše Sporazum o produženom dejstvu PKU za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika na rok od 3 godine, a što je Vlada RS prihvatila.

Dogovoreno je da se, ukoliko Zakon o zaposlenima u javnim službama stupi na snagu 01.01.2020. godine, postupi u skladu sa članom 63. PKU, odnosno pristupi usklađivanju PKU sa ovim zakonom. Rad na Aneksu važećeg PKU počeće od marta 2019. godine. Za sindikate je posebno važno da se izmeni član PKU koji se odnosi na priznavanje prava na minuli rad, kako bi se on priznao za celokupni radni staž (a ne samo za rad u ustanovama obrazovanja).

Potpisan PKU za studentski standard

Poslednjeg dana Stare godine – 31.12.2018. godine, u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, je potpisan Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u studentskom standardu u ustanovama kojima je osnivač Republika Srbija a koji stupa na snagu po objavlјivanju u „Službenom glasniku R. Srbije“.

Godinu dana članstva u Evropskoj agenciji za inkluziju u obrazovanju

Republika Srbija ovog januara obeležava godinu dana otkako je zvanično postala članica Evropske agencije za posebne potrebe i inkluziju u obrazovanju (https://www.european-agency.org/news/welcoming-serbia-new-agency-member-country). Prijem u članstvo je priznanje Srbiji za kontinuiran rad na povećanju pristupačnosti i jednakosti u obrazovanju, razvoju sigurnog i stimulativnog fizičkog i društvenog okruženja i obezbeđivanju jednakih mogućnosti za svu decu, učenike, studente i odrasle u ostvarivanju prava na kvalitetno obrazovanje i dodatnu podršku. Priprema za ulazak trajala je od 2015, kada su predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dobili priliku da učestvuju u radu Agencije, da bi u aprilu 2017. Srbija dobila status zemlјe posmatrača, a iste godine dobila poziv za ulazak u Agenciju kao punopravna članica.

Na sajtu Agencije dostupne su informacije o Srbiji kao i prevedene publikacije na srpskom jeziku.  Srbija je u ovom trenutku uklјučena u četiri projekta Agencije:

– Pregled i analiza državne politike – Country Policy Review and Analysis (CPRA)
– Podrška liderima inkluzivnih škola – Supporting Inclusive School Leaders (SISL)
– Promenlјiva uloga specijalista u obrazovanju – Changing Role of Specialist Provision (CROSP)
– Statistika Evropske agencije o inkluzivnom obrazovanju – European Agency Statistics on Inclusive Education (EASIE)

CROSP (The Changing Role of Specialist Provision) – Promena uloge specijalne podrške je projekat za podršku inkluzivnom obrazovanju koji zemlјama članicama daje mišlјenja, smernice, sugestije i direktnu ekspertsku podršku u procesu tranzicije koja ima za cilј reorganizaciju specijalističke, defektološke podrške i tranzicije segregatornih, specijalnih škola kako bi one u najvećoj mogućoj meri pružile podršku redovnim školama u uklјučivanju učenika sa raznim teškoćama i smetnjama.

CPRA (Country Policy Review and Analysis) – Pregled i analiza državnih politika vezanih za inkluziju je projekat u okviru kojeg država članica popunjava podatke o regulativi vezanoj za inkluziju, uklјučujući strategije, zakone i podzakonske akte. Naš tim je završio popunjavanje podataka i sad je u toku kodiranje od strane eksperta Agencije, nakon koje će biti moguće uporediti politike u oblasti inkluzivnog obrazovanja na osnovu kodiranih podataka sa podacima o politikama drugih zemalјa članica. Na osnovu analize biće moguće zaklјučiti strateške i razvojne legislativne preporuke sa cilјem podrške inkluzivne prakse. Više o projektu: https://www.european-agency.org/resources/publications/country-policy-review-and-analysis-methodology-report-revised-2018

SISL (Supporting Inclusive School Leadership) – Podrška inkluzivnom rukovođenju škola je projekat koji je tek započet u Agenciji. U prvoj fazi se prikuplјaju podaci o praksama školskog liderstva na osnovu koje će zaklјučci i preporuke biti date zemlјama članicama a cilјna grupa su donosioci odluka i direktori škola. Više o projektu: https://www.european-agency.org/projects/SISL

EASIE (European Agency Statistics on Inclusive Education) – Statistički podaci Evropske Agencije o inkluzivnom obrazovanju je prvi projekat u koji smo se nakon pristupanju Agenciji uklјučili. Naši analitičari su u dva navrata prisustvovali u radu višednevne radionice vezane za prikuplјanje i analizu podataka, a rezultat je ozvaničen državni izveštaj vezan za inkluzivno obrazovanje koji će biti predstavlјen i na sajtu Agencije, odnosno može da bude prikazano i na sajtu Ministarstva. Više o klјučnim nalazima u okviru ovog projekta: https://www.european-agency.org/resources/publications/EASIE-key-messages-findings-2014-2016

Evropska agencija za posebne potrebe i inkluziju u obrazovanju (www.european-agency.org) je nezavisna evropska organizacija koja deluje kao platforma za saradnju ministarstava obrazovanja zemalјa članica i obuhvata 31 zemlјu. Osnovana je 1996. godine, sporazumom između ministarstava obrazovanja zemalјa članica EU, kao platforma za saradnju u obezbeđivanju inkluzivnog obrazovanja. Nјena uloga je u tome da pomogne zemlјama članicama da unaprede svoju inkluzivnu obrazovnu politiku i praksu za sve učenike.

Zajednička konačna vizija zemalјa članica Agencije za inkluzivne obrazovne sisteme je da se svim učenicima bilo kog uzrasta obezbede smislene, visokokvalitetne obrazovne mogućnosti u svojoj lokalnoj zajednici, zajedno sa svojim prijatelјima i vršnjacima. Ova vizija je žarište svih aktivnosti Agencije.

I na UNS-u problem depopulacije

“Po mom shvatanju, postoje dva klјučna smera delovanja. Prvi se odnosi na promociju društva zasnovanog na znanju i inovacijama. Država treba svojim merama da podstiče da što veći broj stanovnika stekne fakultetsko obrazovanje, budući da jednostavan manuelni rad danas sve više zamenjuju visoke tehnologije. Poslovi budućnosti biće pre svega oni u oblasti razvoja i primene složenih tehnologija. U savremenim društvima brz napredak moguć je samo uz razvoj i primenu inovacija”, kaže novi rektor UNS-a prof. dr Dejan Jakšić koji od početka ove školske godine obavlјa tu funkciju.

“Drugi smer kojim Univerzitet u Novom Sadu treba da odgovori na izazove depopulacije je okrenutost ka stranim tržištima. Tržište obrazovanja danas je globalno. Oni koji to ne uvide na vreme su u problemu, budući da studenti odlaze na druge univerzitete u potrazi za znanjem. Ako želimo da budemo kompetitivni, moramo ponuditi aktuelne studijske programe na stranom jeziku. Studentska populacija je veoma mobilna i, ako budemo radili pametno i mudro, od gubitnika globalizacije možemo se pretvoriti u dobitnike”, kaže rektor Jakšić.

Najbolji na bilbordima: Učenici SMŠ “Isidor Bajić”

Stela Molnar, pijanistkinja, između ostalih, osvojila je prvu nagradu na Republičkom takmičenju iz solfeđa i teorijskih predmeta, laureat je Međunarodnog takmičenja kamerne muzike “Olivera Đorđević”, prvu nagradu na Republičkom takmičenju u Beogradu… – Jedno takmičenje prošle godine u Beogradu mi je posebno drago. Sam taj osećaj koji nikad pre nisam imala, kao da mogu da osvojim ceo svet i da mogu da uspem u svemu – kaže Stela Molnar. – Stvarno je divan osećaj i zbog toga i želim da nastavim da se bavim ovim.

Andrijana Pantić, flautiskinja osvojila je mnoga priznanja na međunarodnom i državnom nivou, među kojima je prva nagrada na Međunarodnom takmičenju “Davorin Jenko” u Beogradu, ali i prvu nagradu na republičkom takmičenju iz solfeđa i teorijskih predmeta u Beogradu. – Flautu sam počela da sviram pre polaska u osnovnu školu. Dolazim iz muzičke porodice odrastala sam uz zvuke klarineta to sam zavolela i postalo je deo mene”,  navodi Andrijana Pantić. “Volim da sviram kompozicije iz savremenijeg perioda, sve sviram sa uživanjem, ali su mi te savremenije posebno drage”.

Klarinetista Matija Raičević isto je u odlazećoj godini imao brojne nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima, među kojima su prva nagrada Međunarodnog takmičenja “Davorin Jenko”, te prva nagrada na republičkom takmičenju iz ovog instrumenta. – Dnevno izdvajam jedno radno vreme prosečnog građanina za vežbu kako bih se pripremio za ova takmičenja – ističe Matija Raičević. – Plan za budućnost mi je da budem solista i da me prate najbolјi muzičari, a san mi je i da zasviram u Karnegi holu.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka.

Čitanje dozvoljeno: Srednjoškolci i biblioteke

Koliko srednjoškolci koriste biblioteke? U koje se biblioteke najčešće učlanjuju? Koju vrstu literature uzimaju? Na ova i druga pitanja u vezi sa korišćenjem biblioteka odgovarala je grupa srednjoškolaca iz nekoliko beogradskih škola u emisiji „Čitanje dozvoljeno!” U seriji „Čitanje dozvoljeno”, u emisiji posvećenoj bibliotekama, grupa učenika srednjih škola dala je dragocene odgovore o korišćenju biblioteka danas i njihovoj ulozi u obrazovanju i slobodnom vremenu. Prve njihove asocijacije na reč „biblioteka” odnosile su se na „obavezu”, „odgovornost”, „ozbiljne ljude unutra”, ali i na mir, tišinu, opuštanje, „nešto misteriozno”. Većina njih je učlanjena samo u školsku biblioteku, ali nije zadovoljna njome. Najčešće primedbe odnose se na mali prostor, nedostatak knjiga koje se nalaze na spisku obavezne lektire, manjak čitaonica, nedostatak žanrova koji bi im bili zanimljivi u slobodno vreme, nezainteresovanost bibliotekara, mada ima i onih koji smatraju da se školski bibliotekari uspešno „dovijaju” u takvim uslovima i znaju da preporuče zanimljivu literaturu.

Po njihovom mišljenju, idealan bibliotekar bio bi „vedar i veseo”, „blag”, dobro bi poznavao bibliotečki fond i umeo bi da dâ dobar savet ili preporuku; imao bi mnogo strpljenja, i ne bi ometao učenike ukoliko im je potrebno više vremena da odaberu knjigu. Za pojedine, važno je i da bibliotekar „bude mlad”. Kada je reč o idealnoj biblioteci, ona bi „ličila na biblioteku iz knjiga o Hariju Poteru”, na „staru tvrđavu”, bila bi „u gotičkom stilu”, sa hiljadama prašnjavih misterioznih knjiga koje kriju razne životne tajne, i sa stručnjacima za pojedine oblasti, za koje ne postoji nepoznanica. S druge strane, za pojedine učenike idealna biblioteka odisala bi domaćom, kućnom atmosferom, bila bi „topao kutak” sa udobnim stolicama i lejzi begovima, gde bi mogli da se popiju čaj i kafa, i gde bi bilo mnogo zanimljivih biljaka.

Kada je reč o ekskurzijama, nijedan od učesnika u emisiji nije imao priliku da vidi i upozna neku od biblioteka u inostranstvu, a pojedini su to činili na privatnim putovanjima. Svi su se složili da su zanimljive i potrebne pop-ap biblioteke, naročito na autobuskim stajalištima, u parkovima, odgovarajućim delovima grada, jer bi one promovisale čitanje. Na pitanje koju će prvu sledeću knjigu uzeti iz biblioteke, odgovori su bili raznovrsni ‒ „Vladaoca” Nikola Makijavelija, „Sofijin svet” Justejna Gordera, Heseovu „Igru staklenih perli”, ali je većina navela dela obavezne lektire, poput romana „Na Drini ćuprija”, „Starac i more”, „Buka i bes”, „Evgenije Onjegin”.

„Školski zeleni pres 2018.“ nagradio Marka Bjegovića i Slađanu Trlјajić

Na konkurs „Školski zeleni pres 2018.“ na kome su učestvovale škole iz cele Srbije, a koje već četvrtu godinu za redom organizuje ekološko Udruženje građana „Zeleno pitanje“ i dečji ekološki časopis „Čuvari ravnice“, uz podršku Republičkog ministarstva kulture i informisanja i Uprave za kulturu Novog Sada, diplomama i časopisima su nagrađeni najbolјi učenici. Sa teritorije Grada Novog Sada istakao se učenik šestog razreda OŠ “Đura Daničić” Marko Bjegović i učenica osmog razreda OŠ “22. avgust” iz Bukovca Slađana Trlјajić. U konkurenciji su se našle 102 škole s preko 450 učeničkih radova, čime je nadmašen broj učesnika u odnosu na prošlu godinu.

Nagrađeni radovi će, pored objavlјivanja u časopisu, biti objavlјeni i na sajtu www.cuvariravnice.org.rs, a neki će biti prezentovani i u okviru dečje ekološke emisije „Pitam se, pitam se“ na RTV “Vojvodina”. Cilј “Školskog zelenog presa” je da se učenici uklјuče u prepoznavanje dobrih i loših primera zaštite životne sredine u školi i oko nje, u mestu stanovanja ali i njihova prezentacija putem članka i fotografije. U programu „Školskog zelenog presa” nagrađuje se najbolјi članak (do 250 reči), fotografija ili foto-priča (do 12 fotografija) u četiri starosne kategorije (prvi i drugi razred, treći i četvrti, peti i šesti, sedmi i osmi razred).

Učenica iz Stepanovićeva osvaja medalјe u džudou

Učenica šestog razreda OŠ „Aleksa Šantić” iz Stepanovićeva Bogdanka Čanković osvojila je u septembru drugo mesto na Prvenstvu Srbije u džudou za mlađe pionire. Prvenstvo je održano u Zrenjaninu, gde je Bogdanka u kategoriji do 56 kilograma i u jakoj konkurenciji, zauzela drugo mesto. Talentovana devojčica trenira u džudo klubu „Omladinac” u Stepa­novićevu, i to već šest godina, tokom kojih je osvojila jedan pehar i oko 30 medalјa. Često ide na takmičenja, za koja se priprema na treninzima koji se održavaju tri puta nedelјno. Kaže da joj treniranje džudoa daje snagu i samopouzdanje, a s uzbuđenjem govori o svom početku. “Otišla sam na prvi trening da bih videla kako to izgleda i odmah mi se svidelo”, rekla je Bogdanka. – Na početku, mama i tata nisu hteli da me upišu jer su se plašili, ali nekako sam ih s vremenom nagovorila. Prvo sam naučila padove, a zatim i tehnike i veoma dobro mi je krenulo.

Osim džudoa, ona igra i folklor osam godina, a kaže da veoma lako postiže sve iako je svako veče na treninzima. Na pitanje kako se usavršava, Bogdanka odgovara da, osim treninga, gleda na internetu pokrete dobrih džudista, nakon čega se trudi da ih ponovi na treningu, a zatim i na takmičenjima. Kao svoje idole, navodi Nemanju Majdova, Aleksandra Kukolјa i Dariju Bilodid, ali istovremeno naglašava da je i sama sebi idol. Uz šalu, Bogdanka nam je priznala da pomoću veština koje nauči na treninzima, kod kuće uspeva da pobedi i 12 godina stariju sestru, koja je ponekad zadirkuje. Ona ističe da želi da nastavi da se bavi tim sportom i jednog dana baš ona postane svetska šampionka u džudou.      

Ruma: Praznična atmosfera u boravku za osobe sa mentalnim smetnjama

Vaspitačica Dragana Filipović, koordinator Dnevnog boravka za decu i omladinu i odrasle sa intelektualnim i mentalnim smetnjama u razvoju u Rumi, kaže da ovih dana korisnici boravka prave novogodišnje čestitke i da u tome neizmerno uživaju. Čestitke od kolaža, sa motivima jelki i novogodišnjih ukrasa, koje će biti podelјene na svečanoj priredbi koja uvek bude upriličena pred Novu godinu, za koju se spremaju i recitacije i pesme, izazvale su osmehe na licima dece i odraslih, jer je praznično raspoloženje zahvatilo i ovu ustanovu.

“Dnevni boravak ima različite aktivnosti, a cilј nam je da korisnici usvoje životne veštine, konkretno razvijanje kognitivnih sposobnosti, kao i razvijanje potencijala kod dece- kaže Dragana Filipović. Dnevni boravak organizovan je u dve grupe. Mlađu pohađaju deca i mladi u prepodnevnim časovima, a broji 20 korisnika. Prva grupa je delikatnija, jer osim što je mlađa, to dolaze i deca sa invaliditetom, cerebralnom paralizom, kao i autistična deca, ali i sa kombinovanim smetnjama. – Sa decom se radi na socijalizaciji, usvajanju životnih veština, školskom programu, kroz pomaganje deci koja su u školskom sistemu- kaže vaspitačica i dodaje da drugu grupu čine odrasli, i da oni dolaze u boravak popodne. Prema njenim rečima, svima su podrška, i mladima i odraslima, ali i njihovim roditelјima, i rade na unapređivanju kvaliteta života korisnika i njihovih porodica.

– Korisnici imaju i obroke u boravku. Prepodnevne aktivnosti počinju od jutarnjih vežbi, kasnije imamo indivdualni i grupni rad, zavisno od potreba. Trenutno smo u novogodišnjim aktivnostima, kreativnim, spremamo priredbu- kaže Dragana, i dodaje da priredbe korisnicima pomažu u jačanju samopouzdanja, ali i osećaju pripadnosti grupi, jer su mnogi od njih bili godinama samo u kući sa roditelјima, pa je vidno da im druženje prija. Da su zadovolјni i srećni, i da uživaju u radu, vidi se već po njihovim licima, a vaspitačica dodaje da svaki grad treba da se ugleda na Rumu, koja je omogućila Dnevnom boravku sve od materijala, obroka, nege do stručnih radnika. – Imamo saradnju i sa lokalnom zajednicom, trudimo se da obilazimo radna mesta, fabrike, škole, kako bi učestvovali i u inkluzivnim aktivnostima. Oni nisu više izolovani i neprimećeni, kako je bilo na početku, već naprotiv- ističe Filipović i dodaje da je lokalna samouprava obezbedila prevoz od kuće do boravka i nazad, deci koja imaju neki telesni invaliditet.

Hipoterapija na proleće

Odrasla grupa pohađa časove u Polјoprivrednoj i Srednjoj stručnoj školi „Branko Radičević”, gde se takođe radi na usvajanju životnih veština, ali se uči i briga o životinjama, kulinarstvo, modelarstvo, šivenje, te se na taj način i radno osposoblјavaju. Kako deca i odrasli koji koriste usluge Dnevnog boravka već imaju iskustva sa životinjama, na proleće će ovde zaživeti hipoterapija. Korisnici će učiti da hrane i timare konje, brinu o njima. Kroz hipoterapiju se utiče na jačanje samopouzdanja, ali i smanjivanje strahova, kao i osećaja pripadnosti, ali ova terapija nije namenjena samo deci sa smetnjama, kažu u Dnevnom boravku i dodaju da kontakt s konjima leči anksioznost, strahove i utiče na jačanje mišićne konstitucije, kao i motoričkih sposobnosti.

Stipendije za lakši život školaraca u Medveđi

Srednjoškolci u Medveđi, 63 njih, narednih deset meseci imaće stipendiju po 6.000 dinara mesečno. Stipendira ih Koordinaciono telo za jug Srbije, kao deo aktivnosti kojima je cilj bolji život svih građana na jugu Srbije. Budućnost vide u Medveđi i Katarina i Petra, učenice prvog razreda Ekonomske škole, i Iljire, koja je maturantkinja. Sve su odlične učenice i dobile su stipendije. “Novac će dobro doći i meni i mojim roditeljima”, kaže Katarina Cicimilović. Dobro će doći i Petri Lazić. “Moći ću da kupim nešto za sebe i za školu što mi je potrebno”, objašnjava Petra. Iljire Murati, učenica četvrtog razreda Ekonomske škole, zahvalila se svima koji su zaslužni za to što će ona i njeni drugari dobiti stipendije. “Ja nemam nikakvih problema, meni je dobro ovde”, ističe Iljire.

 Prošle godine Koordinaciono telo za jug Srbije dodelilo je samo desetak stipendija. Ove godine od 80 srednjoškolaca koliko ih je konkurisalo, 63 je dobilo stipendiju. “Nadamo se da će ovaj iznos pomoći ovoj deci da imaju mogućnosti da svoje školovanje organizuju na način kako to žele i da je ova pomoć nešto što će u narednom periodu biti stalno i trudićemo se da što veći broj dece dobije ovu stipendiju”, poručio je predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković.

Pomoć stiže i od opštine. “Mi smo na zadnjoj sednici veća doneli odluku da za svako novorođeno dete bude 30.000 subvencija, cena upisa u naš vrtić je možda najmanja u Srbiji, samo 2.000 dinara, zatim plaćamo prevoz svim đacima”, kaže predsednik Opštine Medveđa Nebojša Arsić. U srednjškolskom centru u Medveđi nastavu pohađa 185 učenika, od čega dvadesetak njih na albanskom jeziku.

Vremeplov: Rođen Šarl Pero

Na današnji dan 12. januara 1628  rođen je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki “Vilinske priče”, u kojoj su i deci širom sveta poznate bajke “Mačak u čizmama”, “Crvenkapa”, “Plavobradi”, “Uspavana lepotica”. Ostala dela: “Vek Luja Velikog”,”Poređenja starih i modernih”.

Vremeplov: Rođen Ferenc Molnar

            Mađarski  pisac Ferenc Molnar, tvorac publicističkog stila u mađarskoj literaturi, koji je romanom “Junaci Pavlove ulice” stvorio klasično delo omladinske književnosti rođen je  na današnji dan 12. januara 1878. godine. U pozorišnim komadima je iskazao izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije “Liliom”, “Vuk”, “Gardist”, “Crveni mlin”, “Čudo među brdima”, “Labud”, “Olimpija”, “Igra u dvorcu”.

Vremeplov: Rođen Džek London

 Američki književnik Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka rođen je  na današnji dan 12. januara 1876. godine . Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: “Zov divljine”, “Beli očnjak”, “Gvozdena peta”, “Martin Idn”, “Ljudi sa ponora”, “Zlato”, “Kralj alkohol”, “Džeri ostrvljanin”, “Morski vuk”, “Mesečeva dolina”, “Priče s južnih mora”.

Vremeplov: Umrla Agata Kristi

Na  današnji dan 12. januara 1976. godine  umrla je engleska književnica Agata Kristi, autor brojnih detektivskih romana, ali i dramskih dela. Napisala je i neobično zanimljivu autobiografiju. Dela: “Ubistvo Rodžera Ajkrofta”, “Leš u sarkofagu”, “Ubistvo u Orijent ekspresu”, “Deset malih crnaca”, “Vašar zločina”, “Nikotin”, “Tajna zamka Čimniz”, “Tajna sedam brojčanika”, “Otvorenih karata”, “Ubistvo u Mesopotamiji”.

Vremeplov: Mihailo I sklopio mir sa Karlom Velikim

Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea su sa franačkim carem Karlom Velikim u Ahenu na  današnji dan 12. januara 812. godine sklopili mir posle više od decenije rata. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800. u Rimu za rimskog cara, što je titula na koju je isključivo pravo imao vladar Konstantinopolja. Taj sporazum je imao veoma ozbiljne posledice za srpske zemlje – one su podeljene linijom koja će vremenom postati granica istočnog i zapadnog hrišćanstva.

Vremeplov: Umro Fridrih fon Šlegel

Na  današnji dan 12. januara 1829. umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom uređivao je glavni romantičarski časopis “Aneteum”. Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu “Lucinda” propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova “Istorija stare i nove književnosti” jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature. 

Vremeplov: Prva žena senator SAD

Heti Karavej, demokratkinja iz Arkanzasa, postala je na  današnji dan 12. januara 1932. godine  prva žena izabrana u Senat SAD. 

Vremeplov: Rođen Sterija Popović

Na  današnji dan 13. januara 1806. godine rođen srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, “otac” srpske drame. Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije obavio pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao u organizovanju prvog beogradskog teatra, 1841. otvoren njegovom tragedijom “Smrt Stefana Dečanskog”.

Vremeplov: Umro Branko V. Radičević

U Beogradu je na današnji dan 13. januara 2001.  umro jugoslovenski književnik Branko V. Radičević. Pesnik, romansijer, novinar i dečiji pisac, objavio oko 70 knjiga. Napravio 2 monografije o seoskim spomenicima, pokretač muzičke manifestacije Dragačevska truba u Guči i pesničkog Disovog proleća u Čačku.

Vremeplov: Umro Antonije Isaković

Na današnji dan 13. januara 2002. u Beogradu je  u 78. godini umro srpski književnik Antonije Isaković, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1980. do 1992. Dobitnik mnogih književnih nagrada.

Vremeplov: Zola zatražio oslobađanje Drajfusa

Francuski pisac Emil Zola pod naslovom “Optužujem” objavio je na današnji dan 13. januara 1898. u listu “Loror” otvoreno pismo predsedniku Republike u kom je ukazao na mahinacije vojnih krugova i zatražio oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus na obnovljenom procesu oslobođen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

Vremeplov: Umro izumitelj antene

Na današnji dan 13. januara 1906. umro ruski fizičar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovič Popov, jedan od pionira radio-tehnike, izumitelj antene. 1896. ostvario prenos signala pomoću radio-talasa na udaljenost od 250 metara i utvrdio da se radio-talasi reflektuju od većih objekata.

Vremeplov: Umro Džejms Džojs

  Irski pisac Džejms Džojs, koji je eksperimentima u narativnoj tehnici i strukturi romana i primeni toka svesti dao nov pravac modernoj književnosti umro je na današnji dan 13. januara 1941. godine. Njegov roman “Uliks” smatra se biblijom evropskog proznog modernizma.

Šarčević: Ako se nasilјe dogodilo svi odgovorni snosiće posledice

Tim za borbu protiv nasilјa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stupio je u kontakt sa rukovodstvom Osnovne škole „Petar Kočić“ u Zemunu povodom snimka koji se pojavio na društvenim mrežama, a na kome se vidi kako dečak tuče vršnjaka. Direktoru škole je naloženo da pokrene disciplinski postupak protiv svih učenika koji se vide na snimku, kao i onih koji su to posmatrali i snimali, iako se sumnja da se nasilјe nije dogodilo i da je snimak „namešten“. Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upoznato je sa ovim slučajem, a ministar Mladen Šarčević je naložio direktoru škole da se obrati policiji kako bi bile podnete prekršajne prijave protiv roditelјa učenika. Ukoliko se nasilјe dogodilo, svi odgovorni će snositi posledice. Međutim, i ukoliko su učenici fingirali nasilјe, to je jednako ozbilјna situacija i roditelјi će morati da preuzmu odgovornost za to, rekao je Šarčević. Ministarstvo prosvete će u ovom slučaju postupati po unapred predviđenim procedurama vodeći računa o interesu učenika.

Napad na đake u Pekingu, 20 povređenih

U osnovnoj školi u „Suanvu” u pekinškom kvartu Sinčeng 8. januara je u napadu još uvek neidentifikovanim oružjem ranjeno 20 učenika, od kojih barem troje ima teške povrede, a prema informacijama kineskog lista „Saut Čajna morning post” napad je izveo bivši čistač škole koji je bio na probnom radu. Navodi se da je on bio besan što nije prošao probu. Singapurska ispostava „Jahu njuza” tvrdi da je napad izveden nožem i da deca imaju povrede glave. Kineska agencija Sinhua objavila je da se napad desio u 11.15 časova prepodne po lokalnom vremenu. Lokalna policija saopštila je putem kineske društvene mreže „Veibo” da je troje najteže ranjenih učenika u stabilnom stanju i da njihove povrede nisu opasne po život. Na internetu se pojavio snimak sa sastanka školskog osoblja i roditelja učenika na kojem je roditeljima rečeno da je napad izveo „radnik škole”.

Za sada nije poznato čime je napad izveden, pominje se čekić ili nož. Očevidac sa lica je izjavio da je policija pojačala obezbeđenje u pekiškoj Dečjoj bolnici i bolnici „Suanvu” gde su smeštena ranjena deca. Na video snimcima koji su se u međuvremenu pojavili prikazane su desetine besnih roditelja koji zahtevaju detalje o tome šta se desilo, kao i direktor škole koji im ponavlja da prestanu da snimaju mobilnim telefonima. Podseća se da je poslednjih godina u Kini zabeležen niz napada na decu. U oktobru prošle godine 39-godišnja žena je pritvorena pod sumnjom da je izbola 14 dece u obdaništu u Čongćingu. Prethodno je u junu izbodeno i ubijeno dvoje dece ispred obdaništa u Šangaju, a u aprilu je devetoro dece stradalo u napadu nožem u školi u pokrajini Šansi, navodi Tanjug.

U Atini zbog snega zatvorene škole

Snežni talas koji je zahvatio Grčku stigao je proteklih dana i do Atine, gde su hladnoća i sneg u centru grada retka pojava. Tokom noći, zabeleli su se krovovi, parkovi i automobili čak i u priobalnom delu gde je temperatura uvek za nekih četiri do pet tepeni viša nego u severnim delovima grada. Temperatura je tokom noći pala na nulu, pa su lokalne vlasti odlučile da  ostanu zatvorene škole u većini atinskih opština. Obustavljeni su svi radovi na ulicama jer za Atinu je ovo – ozbiljna zima. Zatvoreni su lokalni putevi na severu grada jer su sneg i led onemogućili saobraćaj. Preduzimaju se veliki napori da put Atina-Lamija ostane prohodan za saobraćaj jer su, zbog velikog snega, u toku noći neke deonice bile zatvarane. Na Eviji je i dalje dramatično jer su se formirali smetovi, zbog kidanja električnih vodova nestajalo je struje. Dramatično je i na Peloponezu, ali meteorolozi predvidjaju poboljšanje vremena. U centralnim i severnim delovima Grčke zima je pokazala zube jer se temperatura u Florini, Kastoriji i Peliji, blizu albanske i makedonske  granice, spustila do minus 17 stepeni. Solunski aerodrom bio je zatvoren za saobraćaj, a mnoga vozila bila su zavejana.

Metropoliten muzej: Studenti plaćaju koliko mogu, deca ništa

Najveći američki muzej Metropoliten u Njujorku, koji ima tri lokacije u gradu, posetilo je tokom 1918. sedam miliona i 360.000 posetilaca, što je rekordna poseta. Godinu dana ranije bilo je oko sedam miliona. Rekordna poseta je došla u godini kada je uveden nov način naplate ulaznica za žitelje Njujorka i studente iz Nju Džersija i Konetikata. Oni, naime, mogu da uđu tako što plate koliko mogu, dok deca do 12 ne plaćaju ništa. Smanjeni profit od ulaznica nadoknađen je većom ponudom u restoranima i prodavnicama koje su imale bogatiju ponudu nego ranije.

About the Author

admin