Vesti – 14.01.2019.

Novi Sad: Dočekana “srpska” Nova godina

Novosađani  su i ovog 13. januara imali priliku da uživaju u raznovrsnom programu i koncertima, u sklopu Dočeka Nove 7527. godine koji su realizovani u večernjim satima, isključivo u zatvorenim prostorima, širom grada i na više od 40 lokacija. Sanja Ilić i Balkanika, Roby Lakatos, Roman Simović, Lena Kovačević, Partibrejkers, Ritam nereda, Atomsko sklonište, Garavi sokak, Vroom, Zemlja gruva, Sajsi MC, Đorđe Miljenović, Sana Garić, Bitipatibi – mnoga su zvučna imena uz koje je Novi Sad proslavio 13. januar i dočekao Novu godinu po julijanskom kalendaru.

Deo programa za Doček bio je besplatan i otvoren za sve posetioce, dok je za ostale događaje u prodajnoj mreži Gigs Tix bio  dostupan ograničen broj ulaznica. Novi Sad je tokom jedne večeri ugostio evropska imena raznolikih muzičkih pravaca i poznate domaće umetnike, te je tako 13. januara klasična i duhovna muzika, rok, elektronska, pop, pank, rege, hip hop i “world music” upotpunila proslavu drugog Dočeka u gradu i opravdala epitet jedinstvenog koncepta po kom je Novi Sad prepoznatljiv.

Srećnu  i  ovu – Novu 7527. “srpsku” godinu želi vam redakcija Vesti!


Zašto slavimo Srpsku Novu godinu?

Proslava Nove godine je u SFR Jugoslaviji poseban značaj počela da dobija posle Drugog svetskog rata, kada se pokušao suzbiti značaj pravoslavnih praznika, pa se tako bunt pravoslavnog stanovništva usresredio na proslavu do tada manje religijski popularne Nove godine. Proslavljanje Nove godine koje je prema gregorijanskom kalendaru označeno kao 1. januar nije oduvek bilo prisutno. Mnoge kulture su smenu godina obeležavale u proleće ili jesen, pre nego što što je ustaljen običaj da se slavi 1. januara.Top of FormBottom of Form

Julijanska Nova godina, poznata još kao Stara ili Pravoslavna, kod nas najpoznatija kao Srpska Nova godina, slavi se 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru, ili 1. januara po julijanskom. Iako nije zvanična Nova godina, rado se praznuje u balkanskim zemljama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i u istočnim zemljama Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji. Zanimljivo je da tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Škotske.

Većina ljudi smatra da se ova Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je ustanovio Julije Cezar. Iako se najčešće naziva Pravoslavnom jer je slave uglavnom pravoslavni narodi, pa čak i deo pravoslavne zajednice u Japanu, kod nas ona ima poseban značaj jer je nastala kao znak otpora prema onima koji su pokušavali da uzdrmaju srpski identitet.

Srbi praznuju „svoju“ Novu godinu tek od 1923.

Kraljevina SHS je 1919. godine usvojila novi gregorijanski kalendar, ali Srbi počinju da praznuju „svoju“ Novu godinu tek 1923. godine kada se iz Zagreba pročulo da pravoslavna slavlja štete privredi i trgovini u zemlji. Zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili centri franjevaca i zahtevi novopečenih bogataša da se Božić i Uskrs podese da se svuda slave istog datuma i da budu vikendom kako ne bi postojali gubitci radnim danima, još više je izazvalo otpor kod Srba. Oni počinju da slave Pravoslavnu Novu godinu javno, čak i u restoranima i na ulicama, iako ona nije bila državni praznik. Smatrali su je opozicionim praznikom.

Prvu proslavu nove godine organizovala je „Kasina“, a već sledećih godina mogla se slaviti u velikom broju kafana, bioskopa, restorana, hotela…

Državna propaganda da ljudi treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni pokušala je da potisne pravoslavnu Novu godinu. U periodu komunizma ona je bila zabranjena, pa su čak i oni koji su rođeni na ovaj datum bili sumnjivi ako proslavljaju rođendan. Kako se verovalo da je religija „opijum za narod“ tako se težilo tome da se ljudi otuđe od praznovanja bilo kojeg verskog praznika, a posebno, Božića, Nove gonine i Vaskrsa. Činilo se sve da ljudi tog dana rade do kasno i postojala je naredba da kafane 13. januara moraju da se zatvore do 22 časa kako ne bi stigli nigde na doček. Uprkos tome Srbi su ipak nastavili da je krišom i iz inata proslavljaju u svojim domovima najčešće.

Proslava Srpske Nove godine bila je zastupljenija u gradskim sredinama jer se na selima veći akcenat stavljao na proslavu Božića. Tek u poslednjim godinama 20. veka ona se proslavlja masovnije. Od tada se organizuju dočeci po gradskim trgovima, klubovima i restoranima.

Nova godina paganski običaj

Proslava nove godine je stari religiski, društveni i kulturni događaj. Kao i mnogi drugi običaji, i ona je osavremenjen paganski običaj koji potiče iz prapostojbine starih Slovena, a kasnije su joj starosedeoci dodavali svoje običaje. Proslava Nove godine ima različite forme, tradicionalne i one čudne, ali zajedničko je to da ljudima omogućava da se malo opuste i rasterete nakon duge i naporne godine. Ona predstavlja obnavljanje života gotovo u svim tradicijama. U našim krajevima ona počinje da se slavi najverovatnije od 9. veka kada je većina Južnih Slovena prihvatila hrišćanstvo. Srpski stari običaji su spoj staroslovenske i starobalkanske tradicije. Praznik Kalende ili Kolede se tesno dovodi u vezu sa počecima proslave ovog praznika.

To je prvi dan meseca od koga potiče i naziv „kalendar“, za koji se smatra da je prvobitno bio dan mladog meseca. Kalende su nasleđene iz rimskog kalendara i slavile su se širom Evrope tokom srednjeg veka. Vremenom, Koleda kao praznik počela je da označava i Božić.

Proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, a običaji su imali za cilj da se pomogne suncu da nadvlada mrak. Otuda i danas imamo tradiciju paljenja prskalica kao simbol novogodišnje vatre koja bi trebalo da nadvlada mrak.

Tokom istorije kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa tako i datumi kada se proslavlja Nova godina. U Srbiju su se Nove godine dočekivale i na Božić, potom i na Mali Božić ili praznik Sveti Vasilije, koji je danas poznat kao Srpska Nova godina.

U toku je 7527. godina (po najstarijem narodnom kalendaru)

Četvrtog aprila 2018. godine u podne počela je nova 7527. godina po najstarijem kalendaru na svetu, neki će reći i starom srpskom kalendaru. Svakog četvrtog aprila, kada je reč o severnoj hemisferi, ukrštaju se severna i južna energija koja dolazi sa Sunca i tada počinje leto i obrnuto, za južnu hemisferu zima. U našim krajevima leto je trajalo sve do Mitrovdana, 8. novembra kada su se uloge promenile.

Da li ste se nekad zapitali, iako svi to znamo, ili bi trebalo da znamo, odakle nam Nova godina 31. decembra na 1. januar, odnosno 13. na 14. januar?

Ova, zvanična za sve narode na svetu je po Gregorijanskom kalendaru koji je 1582. godine proglasio Papa Grgur XIII, a predložio ga je kalabrijski doktor i astronom Alojzije Lili kao modifikaciju dotadašnjeg Julijanskog kalendara koji je, opet, 46. godine p.n.e. ustanovio Julije Cezar menjajući dotadašnji rimski kalendar. Dakle, i jedan i drugi dolaze iz Rima. To znači da u oba slučaja proslavljamo dolazak Nove godine po katoličkim kalendarima.

Kako to da Srbi “svoju” Novu godinu proslavljaju 13. na 14. januar? Odgovor je, pre svega, u obeležavanju pravoslavnih praznika i krsnih slava po “starom” kalendaru (julijanskom), koji su, opet, u jednom trenutku svoje istorije prihvatili, a potom se nisu priklonili i drugoj zapadnoj promeni kalendara. Ali nije uvek tako bilo i nisu svi to činili. Svi srpski patrijarsi, od Janićija do danas datovali su svoja dokumenta po starom srpskom kalendaru. Kao poseban dokaz je krst Patrijarha Pavla koji se čuva u manastiru Vujan kod Gornjeg Milanovca, a koji je on napravio boraveći u tom manastiru, tada kao iskušenik Gojko Stojčević, kasnije sa monaškim imenom Pavle.

Srpski narodni ili stari kalendar je bio zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od 1219. godine kada ga je u crkveni kodeks uvrstio Sveti Sava i to je trajalo sve do “Berlinskog kongresa” 1878. godine, odnosno do Prvog srpskog ustanka. Po njemu su pisane povelje, zakoni, odluke, obligacije. Mnogi spomenici datirani su po njemu. Najstariji, sačuvan, je iz šestog veka. A svi oni koji su posetili spomenik caru Lazaru i izginulim ratnicima (mramorni stub), na Kosovu, koji je podigao njegov sin despot Stefan Lazarević, piše da se Kosovska bitka dogodila 6897. godine.

Da počnemo polako da zaboravljamo svoju istoriju najviše su doprineli Austrougari i Nemci. Prvi su za vreme Prvog srpskog ustanka ucenili Karađorđa da, ukoliko želi da i dalje prima pomoć u oružju u borbi protiv Turaka, treba da umesto starog srpskog počne da koristi katolički kalendar jer ovaj naš ih je zbunjivao, a i jedni i drugi su na Berlinskom kongresu, 1878. godine, to i ozvaničili sa našim predstavnikom, tadašnjim ministrom spoljnih poslova Jovanom Ristićem

Ulog je bio veliki, Srbija je postala nova evropska nezavisna država, pa nije bilo zgodno ljutiti zapadne “prijatelje”. Naravno, knez Milan Obrenović, kao prijatelj Austrougarske verovatno u tom trenutku nije ni razmišljao o kalendaru.Tako su Karađorđevići započeli, a Obrenovići završili aminovanje neke vrste kulturnog i istorijskog genocida nad Srbima. Svakako da su ulozi bili veliki i da su obe dinastije bile primorane na to, ali zašto se danas stidimo svoje, nema sumnje, velike prošlosti?

Ovo su sve same činjenice, kao što je i činjenica da sve vezano za stari srpski kalendar, tumačenje prirodnih zakonitosti, ćirilica, potiče od vinčanske civilizacije. A ona je bila, na Dunavu, na tlu Srbije. Tim činjenicama već dugi niz godina se bavi ili bavio veliki broj svetskih i domaćih naučnika i stručnjaka: Jovan Deretić, Radivoje Pešić, Olga Luković Pjanović, Miloš Milojević, Sima Lukin Lazić, Milan T. Stevančević, Ljiljana Krtinić, pa ruski naučnik sa Harvarda Aleksej Kljosov, Amerikanac Milton Šan Vin…Dok je u naučnom tumačenju klimatskih promena i uticaju magnetnog polja galaksije najdalje otišao Milutin Milanković, izradivši pritom najprecizniji kalendar na svetu. 

Nauka ćuti, ali običan čovek posebno na selu zna i vekovima i milenijumima osluškuje prirodu. Te veštine snalaženja prenošene su s kolena na koleno hiljadama godina i svakako su utemeljene na pronalascima tih prvih (naših) civilizacija. Seljak možda ne zna da objasni ali kod setve zna da primeni blagodeti Sunca u đubrenju njiva, kada i gde nešto treba sejati ili njivu poorati. Za njega postoje dva godišnja doba: leto i zima. I tako je odvajkada. Proleće i jesen su u tom ciklusu Sunca izmišljena godišnja doba.

Ovako dugu tradiciju, ali kraću od Srba, imaju Jevreji kojima Nova godina pada prvog dana sedmog meseca tišrija i to je obično između početka septembra i kraja oktobra, po gregorijanskom, odnosno grozdobera i šumopada po srpskom kalendaru. Njima je sada u toku 5779. godina. S druge strane, 16. februara 2018. godine, odnosno sečka po srpskom kalendaru, Kinezi su ušli u 4716. godinu. Oni je slave prema lunarnom kalendaru i uvek dolazi drugog meseca posle zimskog solsticija, odnosno kratkodnevnice. Kod njih je to praznik dolaska proleća.

I tu nije kraj priče o novim godinama, pa je tako 10. septembra,  2018. godine obeležen  početak nove 1440. hidžretske godine. Računanje vremena prema islamskom kalendaru počelo je od hidžre, odnosno preseljenja Poslanika Muhammeda iz Meke u Medinu. Ovo se smatra najvažnijim događajem za muslimane pa je i označeno i kao početak računanja vremena u islamu. Hidžretski kalendar je lunarni, odnosno zavisi od kretanja meseca i kraći je od gregorijanskog i julijanskog za deset dana.

 S obzirom da je danas za sve Srbe, ili one koji su poreklom Srbi, ali i za čitavu civilizaciju čiji su počeci ovde, na Dunavu, praznik, ostaje samo da još jednom svima čestitamo Novu 7527. godinu i poželimo zdravlje, sreću, ljubav, …. 

Najbolji na bilbordima: Učenice OŠ „Svetozar Marković Toza”

Učenice škole „Svetozar Marković Toza” u prošloj godini učestvovale su i osvajale nagrade na mnogim takmičenjima. Elena Ćirić osvojila je prvo mesto na državnom takmičenju u raketnom modelarstvu. – Pre svega me je nastavnica motivisala da se prijavim za to takmičenje i bilo mi je veoma interesatno da sama sklapam rakete – kaže Elena. – Uglavnom se dobiju gotovi delovi koji treba da se sklope i kasnije se te rakete ispalјuju i gleda se koliko je koja letela.

Anja Marinković u protekloj godini osvojila je treće mesto na Republičkom takmičenju iz književnosti. – Trebalo je mnogo literature pročitati da bih se spremila za takmičenje, ali nije mi bilo teško pošto je sve zanimlјivo – navodi Anja. – U budućnosti bih volela da se bavim medicinom i da postanem plastični hirurg.

Lea Ajzenberger je na Republičkom takmičenju iz fizike ostvarila drugo mesto. – Za pripremu za takmičenje mi je trebalo dosta vremena, ali to dosta zavisi i od oblasti koju pripremam – navodi Lea. – U budućnosti bih volela da studiram astrofiziku ili kvantnu fiziku zato što sam odmalena volela da spoznajem svet oko sebe. Smatram da je sama primena matematike u okviru fizike jedan interesantan prozor u svet, a zna se da je čoveka kroz vekove vukla samo želјa ka napretku i saznanjima.

Ana Molnar u protekloj školskoj godini osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika. – Takmičenje zahteva svakodnevne pripreme. Svaki dan bar po pola sata – ističe Ana. – Motivaciju za takmičenja crpla sam iz želјe da pokažem drugarima da škola nije dosadna, kao što oni misle, već da može biti i zanimlјivo i da se mnogo nauči. Volela bih da se u budućnosti bavim istraživačkim radom.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.

Veternik: Vrtić „Roda” još čeka na igralište

Nakon što su u okviru akcije „Zeleni osmeh” nedavno dobili prva stabla u prostranom dvorištu, mališani vrtića „Roda” u Veterniku s nestrplјenjem čekaju pravo igralište, kakvo dolikuje ovom modernom objektu, otvorenom 2015. godine. Među stablima kestena, ginka bilobe, koprivića i jele, koja tek treba da se razgranaju, priželјkuje se prostor koji neće biti samo mesto za trčanje i igranje, već i za aktivnosti koje će doneti vidlјive plodove njihovog rada. Iako je već urađen idejni plan za dvorište „Rode”, namera vaspitača ove predškolske ustanove svakako je da ono sadržajem isprati novine koje donosi projekat „Godine uzleta”, a čekaju ih od septembra.

– Pozivamo lјude dobre volјe koji bi nam pomogli da uredimo naše dvorište kako bi bilo ekološko i funkcionalno – apelovala je glavna vaspitačica Tamara Aleksić. – Osim penjalica, klackalica i ostalih uobičajenih elemenata, zamislili smo centre radioničarskog tipa, recimo kućice kanticama i lopaticama kako bi deca mogla da sade, te sportski poligon za jasličarski uzrast, ali i za one od tri do sedam godina. Mališane bi obradovalo i ako bismo imali kutak za životinje, pa ćemo proveriti da li je i to moguće.

Projekat „Godine uzleta” doneće mnogo fleksibilnosti, što znači da će mališani sve više sami birati i usmeravati aktivnosti, prema sopstvenim interesovanjima, u šta će umnogome uklјučivati i roditelјe.  Dosad zanemareni delovi predškolskih ustanova pretvoriće se u funkcionalne prostorije, pa će, između ostalog, dosadašnji hodnici postati tematski kutkovi, a otvorena vrata omogućavaće međusobnu komunikaciju među grupama, te će stariji pomagati mlađima. Da se smernice projekta već primenjuju uverili smo se svrativši u vrtićku kuhinju, gde su deca uz pomoć kuvarica pravila pitu od jabuka i čaj za svoje drugare, ali i za nas goste.

Humanitarna akcija: Knjiga – mali znak pažnje i veliko srce

Tradicionalna akcija „Bazar knjiga” za prikuplјanje pomoći siromašnim sugrađanima i ove godine organizovana je u Novosadskom pozorištu. Svi oni koji su želeli da pomognu, imali su priliku donesu svoje knjige za prodaju na adresu Jovana Subotića 3–5. Knjige su prodavane za 100 i 200 dinara, a novac od prodatih knjiga ove godine bio je namenjen Svratištu za decu i omladinu na Bulevaru oslobođenja 39.  “Svake godine na različite načine pokušamo nekome da pomognemo, a „Bazar knjiga” pokazao se kao jedna od najbolјih humanitarnih akcija”, istakao je umetnički direktor Novosadskog pozorišta Robert Lenard. “Prošlogodišnja akcija bila je izuzetno uspešna, prikuplјeno je oko 80.000 dinara, zbog čega smo bili iznenađeni, ali i veoma srećni. I sada je odziv dosta dobar. Otvoreni smo tokom celog dana, lјudi mogu doći i uveče. Potrebno je potražiti svoju omilјenu knjigu, kupiti je i vratiti se kući sa saznanjem da ste na taj način nekome pomogli. Često se događa da lјudi upravo na ovom mestu pronađu dela koja traže godinama, te i organizatori potvrđuju zadovolјstvo koje kupci izraze u tim trenucima, kao i lično iskustvo. – Dogodilo se da sam i ja odmah prve večeri u izboru knjiga pronašao Borhesova sabrana dela, što mi je trebalo upravo za božićni poklon” – naglasio je Lenard. – Recimo, prošle godine se tu našao komplet Hermana Hesea s oko 20 knjiga, čovek je došao, dao 2.000 dinara za to i otišao kući srećan. Juče su tokom prvih 15 minuta prodata tri nobelovca. Nepogrešivo, lјudi biraju najbolјe knjige, što znači da znaju šta valјa.

Na „Bazaru” su se mogla naći dela svih žanrova, od beletristike do stručne literature na srpskom, mađarskom, engleskom, pa i drugim jezicima, kao i pisci poput Svetislava Basare, Branka Ćopića, Branislava Nušića, Bore Stankovića, Dobrice Ćosića, Maksima Gorkog, Lajoša Zilahija, Erike Džong, Ničea… – Akcija je divna, čim sam čula, donela sam knjigu i kupila dve – rekla je sugrađanka Tanja. – Pozivam sve lјude dobre volјe da dođu u Novosadsko pozorište i da donesu knjige. To je mali znak pažnje, a veliko srce za lјubitelјe knjiga i sve kojima je pomoć potrebna.

Konferencija o Tesli u Njujorku

U njujorškom hotelu “Njujorker” u subotu je   održana konferencija posvećena Nikoli Tesli, u organizaciji Tesla naučne fondacije iz Filadelfije. Skupu u “Njujorkeru”, u hotelu u kome je 7. januara 1943. umro naš naučni geneije, a na kojoj je govorilo više od 20 učesnika iz SAD, Kanade, Srbije, Meksika, Australije i Hrvatske. Konferenciju je otvorio generalni konzul Srbije u Njujorku Mirjana Živković.

Konferencije, koje se održavaju svakog januara, su prilika i da se čuju reči nezvaničnog arhvara “Njujorkera” Džozefa Kinija, koji je poslednjih decenija vodio posetioce kroz Teslin boravak u hotelu od 1933. do 1943. godine. – Skoro da nema dana da neko ne dođe i zatraži da vidi sobu 3.327 i 3.328 na 33 spratu, gde je živeo Tesla. Jedna je bila spavaća, a druga radna. Hotelski život je izabrao da ne bi brinuo o sređivanju kuće, pranju odeće, spremanju obroka, a zahvaljujući tome dragoceno vreme mogao je da posveti ostvarenju ciljeva. “Njujorker” je izabrao zato što je bio blizu njegove laboratorije, ali i zato šato je to bio hotel sa najsavremenijim tehnološkim rešenjima toga doba, o čemu je bilo pisano na četiri strane magazina “Popularna nauka”, 1930. godine – govorio je Kini.

Među učesnicima skupa bili su profesorka iz Filadelfije Ešli Redfern, nosilac projekta izučavanja Nikole Tesle u osnovnim školama u Americi, nekadašnji direktor Kulturnog centra u Njujorku Miloje Popović, meksički kompozitor i dirigent Alejandro Sančez Navarro.

– Tesla je u “Njujorkeru” živeo poslednjih deset godina i tu je napustio ovozemaljski život, na Božić 1943. Zato nam je taj hotel mesto okupljanja svakog januara. Skup je priprema za Tesla Fest planiran za januar 2020. u “Njujorkeru” i u julu 2019. u Beogradu – rekao je predsednik Fondacije Nikola Lončar. Prema rečima Lončara, Fondacija se zalaže da se Teslin život, uspesi i njegova vanvremenska filozofija učine dostupnim mladima širom sveta, kako bi se inspirisali da delaju u Teslinom duhu za dobrobit čovečanstva. Lončar je dodao da Fondacija radi i na tome da jedna škola u Filadelfiji ponese ime jednog od njavećih umova civilizacije Nikole Tesle.

U okviru programa Konferencije 2015. u holu tog istorijskog hotela postavljena je bista Nikole Tesle

Vremeplov: U Irigu otvorena Srpska čitaonica

Na  današnji dan14. januara 1842. godine  u Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestić otvorio Srpsku čitaonicu. Na svečanosti prilikom otvaranja, prvi njen predsednik, Kiril Neofitović, sveštenik, obratio se prisutnima rečima: “da svi skupa revnosno služe narodu i da ne samo slavom nego i delom na oltar prosvešćenija žrtve prinose”. Srpska čitaonica u Irigu je čitavih stotinu godina primala svu važniju srpsku štampu kao i strane časopise, ali su ovu dragocenu zbirku 1944. tokom Drugog svetskog rata, uništile hrvatske ustaše.

Vremeplov: Rođen Petar Dobrović

Srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža rođen je na današnji dan 14. januara 1890. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

Vremeplov: Rođen Miloš Đurić

Na današnji dan 14. januara 1892 rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa “Živa antika”. Objavio je više od 200 radova iz oblasti klasičnih nauka. Prevodio je Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homera – “Ilijada” i “Odiseja”, kao i savremenike – Adlera, Junga, Duranta, Tagorea. Dela: “Vidovdanska etika”, “Filosofija panhumanizma”, “Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji”, “Problemi filosofije kulture”, “Istorija helenske etike”, “Ogledi iz grčke filosofije umetnosti”, “Aristotelovo etičko učenje”, “Iz helenskih riznica”, “Platonova akademija i njen politički rad”, “Sofisti i njihov istorijski značaj”, “Istorija helenske književnosti”.

Vremeplov: Rođen Vasa Čubrilović

Srpski istoričar Vasa Čubrilović, akademik, profesor Beogradskog univerziteta  rođen je na današnji dan 14. januara 1897. godine. Kao đak pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji “Mlada Bosna”, a zbog učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme proveo je u logoru na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata pripadao je levom krilu Zemljoradničke stranke, a posle 1945. bio je direktor instituta, izvesno vreme i ministar. Dela: “Bosanski ustanak 1875-1878”, “Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini”, “Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi”, “Politička prošlost Hrvata”, “Istorija političke misli u Srbiji XIX veka”, “Odabrani istorijski radovi”.

Vremeplov: Rođen  Milorad Panić Surep

Na današnji dan 14. januara 1912.  godine rođen je srpski pisac Milorad Panić Surep. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Između dva svetska rata bio je novinar, a u NOP je stupio 1941. Posle Drugog svetskog rata direktor je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama “Vetar zviždi”, “Prosto”, “Ti dolaziš”, “Ada”, “Žito”, “Svetlost zemaljska”, “Jasika”, “Od sene i opomene”, poema “Mesec i pruće”, letopis “Kad su živi zavideli mrtvima”, studija “Filip Višnjić – pesnik bune”.

Vremeplov: Umro Pavle Jurišić Šturm

Na  današnji dan 14. januara 1922. godine umro je srpski general Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bio je pruski oficir, ali je prešao u Srpsku vojsku, gde je ostvario sjajnu karijeru. Veoma je zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U Srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. je kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

Vremeplov: Umro Luis Kerol

Engleski pisac i matematičar Luis Kerol, čiju prozu odlikuju humor i fantastika, po čemu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: “Alisa u zemlji čuda”, “Kroz ogledalo”  umro je  na današnji dan 14. januara 1898.

Vremeplov: Umro Edmund Halej

Na današnji dan 14. januara 1742. godine umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, koji je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto nebesko telo koje se periodično pojavljuje. Predskazao je da će se ona pojaviti i 1758, 1835. i 1910. Njemu u čast dato joj je ime Halejeva kometa. Već u 19. godini objavio je raspravu o putanjama planeta. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i otkrio da se i zvezde kreću, shvatio ih kao sunca, a naše Sunce kao zvezdu. Izradio je prvu meteorološku kartu. Dela: “Katalog južnih zvezda”, “Pregled astronomije kometa”, “Teorija magnetskog kompasa”.

Dopunska vakcinacija zaustavila male boginje

Zahvalјujući dopunskoj vakcinaciji i ozbilјnim naporima svih u sistemu imunizacije, ostvareni su uslovi da epidemija malih boginja u pojedinim delovima i gradovima Vojvodine ne dobije razmere koje bi teško mogle da se kontrolišu, ocenjuje šef Odseka za imunizaciju Južnobačkog okruga u Institutu za javno zdravlјe Vojvodine epidemiolog docent dr Miolјub Ristić. – U Vojvodini je tokom 2017. obuhvat MMR vakcinom kod predškolske dece bio 78 odsto, dok je drugu dozu pred polazak u školu dobilo 93,2 odsto planiranih obveznika. U Novom Sadu je na kraju 2017. godine prvu dozu MMR vakcine primilo manje od 60 osto dece, a drugu dozu 85 odsto dece. Međutim, dopunskim imunizacionim aktivnostima kroz ponovno pozivanje sve nevakcinisane dece na vakcinaciju i porastom odazivanja roditelјa da dovedu decu na vakcinaciju u Novom Sadu, za prva tri meseca 2018. godine godine uspelo se u naporima da obuhvat predškolske dece bude oko 90, a školske dece čak 96 odsto – navodi dr Ristić.

U Vojvodini 187 slučajeva malih boginja

Prvi slučaj morbila na teritoriji Vojvodine u poslednjoj epidemiji malih boginja, registrovan je 10. novembra 2017. godine, a u narednih godinu dana, do 8. novembra, zabeleženo je ukupno 187 slučajeva malih boginja. – Među potvrđenim slučajevima, 78 slučajeva morbila registrovano je u okviru epidemije u Gradu Novom Sadu, a ostali slučajevi su s teritorija Sremskog (59), Severnobanatskog (11), Južnobanatskog (21), Južnobačkog (7), Severnobačkog (4), Zapadnobačkog (5) i Srednjobanatskog (2) okruga – kaže dr Ristić.

Epidemije morbila odjavlјene su na teritoriji tri grada, i to su Kikinda, Inđija i Novi Sad, a poslednji slučajevi morbila u Vojvodini registrovani su na teritorijama Južnobanatskog okruga, gde je sedmoro obolelih tokom oktobra 2018. godine, kao i Sremskog okruga gde je registrovan jedan slučaj u novembru 2018. godine, te su u ovim okruzima još uvek na snazi mere pooštrenog nadzora nad morbilama. – Među obolelima od morbila u Vojvodini, najmlađi pacijent je bio uzrasta 1,5 mesec, a najstariji 56 godina. Više od 90 odsto obolelih bilo je nevakcinisano, vakcinisano jednom dozom vakcine ili nepoznatog vakcinalnog statusa protiv morbila. Svi su preležali bolest bez trajnih posledica i u Vojvodini nismo registrovali smrtne ishode, niti ozbilјne komplikacije usled obolјevanja od morbila – istakao je dr Ristić.

Uslovi za ograničeno prenošenje infekcije obezbeđeni su zbog hitno i široko primenjenih protivepidemijskih mera, a to su kampanjska imunizacija svih propuštenih godišta uzrasta od jedne do 14 godina, kao i i zdravstvenih radnika na odelјenjima s povećanim rizikom, ali i roditelјa u pratnji dece koja su hospitalizovana u dužem vremenskom periodu na bolničkim odelјenjima s povećanim rizikom. – Time je broj obolelih u epidemiji u Vojvodini sveden na prihvatlјivu meru, čime je izbegnut rizik da se usled većeg obima epidemije kod pojedinih obolelih razviju ili ozbilјne komplikacije ili čak registruju smrtni ishodi. Što je veći broj obolelih u epidemiji i rizik od najtežih formi obolevanja od malih boginja je veći – naglašava dr Ristić.

Smrtni ishod 15 osoba u Srbiji

Osetlјive na infekciju virusom malih boginja su sve osobe koje nisu preležale bolest ili nisu kompletno vakcinisane protiv malih boginja, bez obzira na uzrast. Težina kliničke slike morbila zavisi od uzrasta obolelih, a teže forme obolјevanja češće se registruju kod nevakcinisanih mlađih od pet godina i starijih od 20 godina. Registrovani smrtni ishodi u aktuelnoj epidemiji morbila u Srbiji uglavnom su u ovim uzrastima. – Komplikacije nakon obolјevanja od malih boginja su česte, a smatra se da se kod svakog trećeg obolelog registruje neka od komplikacija malih boginja. U epidemijama, osim potrebe za hospitalizacijom velikog broja obolelih, kod šest odsto obolelih registruje se pneumonija, kod sedam odsto upala srednjeg uha, a na hilјadu obolelih jedan pacijent razviće akutno zapalјenje mozga, encefalitis, s trajnim posledicama po zdravlјe. Kod dvoje od hilјadu obolelih od morbila će se registrovati smrtni ishod, uglavnom zbog komplikacije pneumonije – kaže dr Ristić i dodaje da je smrtni ishod registrovan kod 15 osoba u Srbiji.

Makedonija  proglasila epidemiju morbila

Pre neki dan Makedonija je proglasila epidemiju morbila, pošto je registrovano 12 obolelih. Naši imunolozi očekuju da će povećani obuhvat vakcinacijom u Srbiji sprečiti prelivanje epidemije na našu zemlјu. Prema podacima Instituta za javno zdravlјe Srbije, u decembru je registrovano sedam novoobolelih: četiri u Jagodini, jedan u Beogradu i dva u Pančevu.

Jurić: Vraćanje doživotnog zatvora pobeda građana i vlade

Ovo bi mogla da bude zajednička pobeda 160.000 građana ove zemlje koji su potpisali peticiju za uvođenje doživotnog zatvora za pedofile i ubice dece, ljudi koji su bili angažovani u kampanji, i Vlade Republike Srbije, izjavio je u subotu  Igor Jurić, predsednik Fondacije “Tijana Jurić” koja je pokrenula tu inicijativu.  Jurić je ocenio da je najava uvođenja doživotne kazne prvi korak ka tome da Srbija bude uređenija zemlja. “Ovako jedna država treba da funkcioniše. Hvala Vladi RS, Ministarstvu policije i Ministarstvu pravde što će poslušati volju svojih građana. Nadamo se da će u što kraćem roku preći s reči na delo”, naveo je Jurić na svom nalogu na Fejsbuku. I Udruženje sudija i tužilaca Srbije podržava nameru države da se obračuna sa, kako navode, “ustaljenom praksom izricanja kazne zatvora blizu propisanog minimuma”. Naglašavaju da je pravosuđe u okviru svojih ustavnih zadataka spremno da savesno odgovori svojim zadacima, ali da mu je neophodan odgovarajući zakonski okvir. Zato su, kažu, spremni da učestvuju u izradi predloga odgovarajućih zakonskih izmena koje će omogućiti bolju zaštitu građana i efikasnije suzbijanje svih oblika kriminaliteta. 

About the Author

admin