Novosađani su i ovog 13. januara imali priliku da uživaju u raznovrsnom programu i koncertima, u sklopu Dočeka Nove 7527. godine koji su realizovani u večernjim satima, isključivo u zatvorenim prostorima, širom grada i na više od 40 lokacija. Sanja Ilić i Balkanika, Roby Lakatos, Roman Simović, Lena Kovačević, Partibrejkers, Ritam nereda, Atomsko sklonište, Garavi sokak, Vroom, Zemlja gruva, Sajsi MC, Đorđe Miljenović, Sana Garić, Bitipatibi – mnoga su zvučna imena uz koje je Novi Sad proslavio 13. januar i dočekao Novu godinu po julijanskom kalendaru.
Deo programa za
Doček bio je besplatan i otvoren za sve posetioce, dok je za ostale događaje u
prodajnoj mreži Gigs Tix bio dostupan
ograničen broj ulaznica. Novi Sad je tokom jedne večeri ugostio evropska imena
raznolikih muzičkih pravaca i poznate domaće umetnike, te je tako 13. januara
klasična i duhovna muzika, rok, elektronska, pop, pank, rege, hip hop i
“world music” upotpunila proslavu drugog Dočeka u gradu i opravdala
epitet jedinstvenog koncepta po kom je Novi Sad prepoznatljiv.
Srećnu i ovu – Novu 7527. “srpsku” godinu želi vam redakcija Vesti!
Zašto slavimo
Srpsku Novu godinu?
Proslava Nove
godine je u SFR Jugoslaviji poseban značaj počela da dobija posle Drugog
svetskog rata, kada se pokušao suzbiti značaj pravoslavnih praznika, pa se tako
bunt pravoslavnog stanovništva usresredio na proslavu do tada manje religijski
popularne Nove godine. Proslavljanje Nove godine koje je prema gregorijanskom
kalendaru označeno kao 1. januar nije oduvek bilo prisutno. Mnoge kulture su
smenu godina obeležavale u proleće ili jesen, pre nego što što je ustaljen
običaj da se slavi 1. januara.Top of
FormBottom of Form
Julijanska Nova
godina, poznata još kao Stara ili Pravoslavna, kod nas najpoznatija kao Srpska
Nova godina, slavi se 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru, ili 1.
januara po julijanskom. Iako nije zvanična Nova godina, rado se praznuje u
balkanskim zemljama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije,
pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i u istočnim zemljama Rusiji, Belorusiji,
Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji. Zanimljivo je da tradicija proslave
julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao
i u nekim delovima Škotske.
Većina ljudi
smatra da se ova Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je
ustanovio Julije Cezar. Iako se najčešće naziva Pravoslavnom jer je slave
uglavnom pravoslavni narodi, pa čak i deo pravoslavne zajednice u Japanu, kod
nas ona ima poseban značaj jer je nastala kao znak otpora prema onima koji su
pokušavali da uzdrmaju srpski identitet.
Srbi praznuju
„svoju“ Novu godinu tek od 1923.
Kraljevina SHS je 1919. godine
usvojila novi gregorijanski kalendar, ali Srbi počinju da praznuju „svoju“ Novu
godinu tek 1923. godine kada se iz Zagreba pročulo da pravoslavna slavlja štete
privredi i trgovini u zemlji. Zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili centri
franjevaca i zahtevi novopečenih bogataša da se Božić i Uskrs podese da se
svuda slave istog datuma i da budu vikendom kako ne bi postojali gubitci radnim
danima, još više je izazvalo otpor kod Srba. Oni počinju da slave Pravoslavnu
Novu godinu javno, čak i u restoranima i na ulicama, iako ona nije bila državni
praznik. Smatrali su je opozicionim praznikom.
Prvu proslavu
nove godine organizovala je „Kasina“, a već sledećih godina mogla se slaviti u
velikom broju kafana, bioskopa, restorana, hotela…
Državna
propaganda da ljudi treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni pokušala je da
potisne pravoslavnu Novu godinu. U periodu komunizma ona je bila zabranjena, pa
su čak i oni koji su rođeni na ovaj datum bili sumnjivi ako proslavljaju
rođendan. Kako se verovalo da je religija „opijum za narod“ tako se težilo tome
da se ljudi otuđe od praznovanja bilo kojeg verskog praznika, a posebno,
Božića, Nove gonine i Vaskrsa. Činilo se sve da ljudi tog dana rade do kasno i
postojala je naredba da kafane 13. januara moraju da se zatvore do 22 časa kako
ne bi stigli nigde na doček. Uprkos tome Srbi su ipak nastavili da je krišom i
iz inata proslavljaju u svojim domovima najčešće.
Proslava Srpske
Nove godine bila je zastupljenija u gradskim sredinama jer se na selima veći
akcenat stavljao na proslavu Božića. Tek u poslednjim godinama 20. veka ona se
proslavlja masovnije. Od tada se organizuju dočeci po gradskim trgovima,
klubovima i restoranima.
Nova godina paganski
običaj
Proslava nove
godine je stari religiski, društveni i kulturni događaj. Kao i mnogi drugi
običaji, i ona je osavremenjen paganski običaj koji potiče iz prapostojbine
starih Slovena, a kasnije su joj starosedeoci dodavali svoje običaje. Proslava
Nove godine ima različite forme, tradicionalne i one čudne, ali zajedničko je
to da ljudima omogućava da se malo opuste i rasterete nakon duge i naporne
godine. Ona predstavlja obnavljanje života gotovo u svim tradicijama. U našim
krajevima ona počinje da se slavi najverovatnije od 9. veka kada je većina
Južnih Slovena prihvatila hrišćanstvo. Srpski stari običaji su spoj
staroslovenske i starobalkanske tradicije. Praznik Kalende ili Kolede se tesno
dovodi u vezu sa počecima proslave ovog praznika.
To je prvi dan meseca od koga
potiče i naziv „kalendar“, za koji se smatra da je prvobitno bio dan mladog
meseca. Kalende su nasleđene iz rimskog kalendara i slavile su se širom Evrope
tokom srednjeg veka. Vremenom, Koleda kao praznik počela je da označava i
Božić.
Proslavljanje
Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, a običaji su imali za cilj
da se pomogne suncu da nadvlada mrak. Otuda i danas imamo tradiciju paljenja
prskalica kao simbol novogodišnje vatre koja bi trebalo da nadvlada mrak.
Tokom istorije
kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa tako i
datumi kada se proslavlja Nova godina. U Srbiju su se Nove godine dočekivale i
na Božić, potom i na Mali Božić ili praznik Sveti Vasilije, koji je danas
poznat kao Srpska Nova godina.
U toku je 7527. godina
(po najstarijem narodnom kalendaru)
Četvrtog aprila
2018. godine u podne počela je nova 7527. godina po najstarijem kalendaru
na svetu, neki će reći i starom srpskom kalendaru. Svakog četvrtog aprila, kada
je reč o severnoj hemisferi, ukrštaju se severna i južna energija koja dolazi
sa Sunca i tada počinje leto i obrnuto, za južnu hemisferu zima. U našim
krajevima leto je trajalo sve do Mitrovdana, 8. novembra kada su se uloge
promenile.
Da li ste se
nekad zapitali, iako svi to znamo, ili bi trebalo da znamo, odakle nam Nova
godina 31. decembra na 1. januar, odnosno 13. na 14. januar?
Ova, zvanična za
sve narode na svetu je po Gregorijanskom kalendaru koji je 1582. godine
proglasio Papa Grgur XIII, a predložio ga je kalabrijski doktor i astronom
Alojzije Lili kao modifikaciju dotadašnjeg Julijanskog kalendara koji je, opet,
46. godine p.n.e. ustanovio Julije Cezar menjajući dotadašnji rimski kalendar.
Dakle, i jedan i drugi dolaze iz Rima. To znači da u oba slučaja proslavljamo
dolazak Nove godine po katoličkim kalendarima.
Kako to da Srbi
“svoju” Novu godinu proslavljaju 13. na 14. januar? Odgovor je, pre
svega, u obeležavanju pravoslavnih praznika i krsnih slava po
“starom” kalendaru (julijanskom), koji su, opet, u jednom trenutku
svoje istorije prihvatili, a potom se nisu priklonili i drugoj zapadnoj promeni
kalendara. Ali nije uvek tako bilo i nisu svi to činili. Svi srpski patrijarsi,
od Janićija do danas datovali su svoja dokumenta po starom srpskom kalendaru.
Kao poseban dokaz je krst Patrijarha Pavla koji se čuva u manastiru Vujan kod
Gornjeg Milanovca, a koji je on napravio boraveći u tom manastiru, tada kao
iskušenik Gojko Stojčević, kasnije sa monaškim imenom Pavle.
Srpski narodni
ili stari kalendar je bio zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od
1219. godine kada ga je u crkveni kodeks uvrstio Sveti Sava i to je trajalo sve
do “Berlinskog kongresa” 1878. godine, odnosno do Prvog srpskog
ustanka. Po njemu su pisane povelje, zakoni, odluke, obligacije. Mnogi
spomenici datirani su po njemu. Najstariji, sačuvan, je iz šestog veka. A svi
oni koji su posetili spomenik caru Lazaru i izginulim ratnicima (mramorni stub),
na Kosovu, koji je podigao njegov sin despot Stefan Lazarević, piše da se
Kosovska bitka dogodila 6897. godine.
Da počnemo polako
da zaboravljamo svoju istoriju najviše su doprineli Austrougari i Nemci. Prvi
su za vreme Prvog srpskog ustanka ucenili Karađorđa da, ukoliko želi da i dalje
prima pomoć u oružju u borbi protiv Turaka, treba da umesto starog srpskog
počne da koristi katolički kalendar jer ovaj naš ih je zbunjivao, a i jedni i
drugi su na Berlinskom kongresu, 1878. godine, to i ozvaničili sa našim
predstavnikom, tadašnjim ministrom spoljnih poslova Jovanom Ristićem
Ulog je bio
veliki, Srbija je postala nova evropska nezavisna država, pa nije bilo zgodno
ljutiti zapadne “prijatelje”. Naravno, knez Milan Obrenović, kao
prijatelj Austrougarske verovatno u tom trenutku nije ni razmišljao o
kalendaru.Tako su Karađorđevići započeli, a Obrenovići završili aminovanje
neke vrste kulturnog i istorijskog genocida nad Srbima. Svakako da su ulozi
bili veliki i da su obe dinastije bile primorane na to, ali zašto se danas
stidimo svoje, nema sumnje, velike prošlosti?
Ovo su sve same
činjenice, kao što je i činjenica da sve vezano za stari srpski kalendar,
tumačenje prirodnih zakonitosti, ćirilica, potiče od vinčanske civilizacije. A
ona je bila, na Dunavu, na tlu Srbije. Tim činjenicama već dugi niz godina se
bavi ili bavio veliki broj svetskih i domaćih naučnika i stručnjaka: Jovan
Deretić, Radivoje Pešić, Olga Luković Pjanović, Miloš Milojević, Sima
Lukin Lazić, Milan T. Stevančević, Ljiljana Krtinić, pa ruski naučnik sa
Harvarda Aleksej Kljosov, Amerikanac Milton Šan Vin…Dok je u naučnom
tumačenju klimatskih promena i uticaju magnetnog polja galaksije najdalje
otišao Milutin Milanković, izradivši pritom najprecizniji kalendar na svetu.
Nauka ćuti, ali
običan čovek posebno na selu zna i vekovima i milenijumima osluškuje prirodu.
Te veštine snalaženja prenošene su s kolena na koleno hiljadama godina i
svakako su utemeljene na pronalascima tih prvih (naših) civilizacija. Seljak
možda ne zna da objasni ali kod setve zna da primeni blagodeti Sunca u đubrenju
njiva, kada i gde nešto treba sejati ili njivu poorati. Za njega postoje dva
godišnja doba: leto i zima. I tako je odvajkada. Proleće i jesen su u tom
ciklusu Sunca izmišljena godišnja doba.
Ovako dugu
tradiciju, ali kraću od Srba, imaju Jevreji kojima Nova godina pada prvog dana
sedmog meseca tišrija i to je obično između početka septembra i kraja oktobra,
po gregorijanskom, odnosno grozdobera i šumopada po srpskom kalendaru. Njima je
sada u toku 5779. godina. S druge strane, 16. februara 2018. godine, odnosno
sečka po srpskom kalendaru, Kinezi su ušli u 4716. godinu. Oni je slave prema
lunarnom kalendaru i uvek dolazi drugog meseca posle zimskog solsticija,
odnosno kratkodnevnice. Kod njih je to praznik dolaska proleća.
I tu nije kraj
priče o novim godinama, pa je tako 10. septembra, 2018. godine obeležen početak nove 1440. hidžretske godine.
Računanje vremena prema islamskom kalendaru počelo je od hidžre, odnosno
preseljenja Poslanika Muhammeda iz Meke u Medinu. Ovo se smatra najvažnijim
događajem za muslimane pa je i označeno i kao početak računanja vremena u
islamu. Hidžretski kalendar je lunarni, odnosno zavisi od kretanja meseca i
kraći je od gregorijanskog i julijanskog za deset dana.
S obzirom da je danas za sve Srbe, ili one
koji su poreklom Srbi, ali i za čitavu civilizaciju čiji su počeci ovde, na
Dunavu, praznik, ostaje samo da još jednom svima čestitamo Novu 7527. godinu i
poželimo zdravlje, sreću, ljubav, ….
Najbolji na bilbordima:
Učenice OŠ „Svetozar Marković Toza”
Učenice škole „Svetozar Marković Toza” u prošloj godini učestvovale su i
osvajale nagrade na mnogim takmičenjima. Elena Ćirić osvojila je prvo mesto na
državnom takmičenju u raketnom modelarstvu. – Pre svega me je nastavnica
motivisala da se prijavim za to takmičenje i bilo mi je veoma interesatno da
sama sklapam rakete – kaže Elena. – Uglavnom se dobiju gotovi delovi koji treba
da se sklope i kasnije se te rakete ispalјuju i gleda se koliko je koja letela.
Anja Marinković u
protekloj godini osvojila je treće mesto na Republičkom takmičenju iz
književnosti. – Trebalo je mnogo literature pročitati da bih se spremila za
takmičenje, ali nije mi bilo teško pošto je sve zanimlјivo – navodi Anja. – U
budućnosti bih volela da se bavim medicinom i da postanem plastični hirurg.
Lea Ajzenberger
je na Republičkom takmičenju iz fizike ostvarila drugo mesto. – Za pripremu za
takmičenje mi je trebalo dosta vremena, ali to dosta zavisi i od oblasti koju
pripremam – navodi Lea. – U budućnosti bih volela da studiram astrofiziku ili
kvantnu fiziku zato što sam odmalena volela da spoznajem svet oko sebe. Smatram
da je sama primena matematike u okviru fizike jedan interesantan prozor u svet,
a zna se da je čoveka kroz vekove vukla samo želјa ka napretku i saznanjima.
Ana Molnar u
protekloj školskoj godini osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz
srpskog jezika. – Takmičenje zahteva svakodnevne pripreme. Svaki dan bar po
pola sata – ističe Ana. – Motivaciju za takmičenja crpla sam iz želјe da
pokažem drugarima da škola nije dosadna, kao što oni misle, već da može biti i
zanimlјivo i da se mnogo nauči. Volela bih da se u budućnosti bavim
istraživačkim radom.
Projekat „Učim +
Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti,
nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima
postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika
osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili
najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i
međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.
Veternik: Vrtić
„Roda” još čeka na igralište
Nakon što su u okviru akcije „Zeleni osmeh” nedavno dobili prva stabla u
prostranom dvorištu, mališani vrtića „Roda” u Veterniku s nestrplјenjem čekaju
pravo igralište, kakvo dolikuje ovom modernom objektu, otvorenom 2015. godine.
Među stablima kestena, ginka bilobe, koprivića i jele, koja tek treba da se
razgranaju, priželјkuje se prostor koji neće biti samo mesto za trčanje i
igranje, već i za aktivnosti koje će doneti vidlјive plodove njihovog rada.
Iako je već urađen idejni plan za dvorište „Rode”, namera vaspitača ove
predškolske ustanove svakako je da ono sadržajem isprati novine koje donosi
projekat „Godine uzleta”, a čekaju ih od septembra.
– Pozivamo lјude
dobre volјe koji bi nam pomogli da uredimo naše dvorište kako bi bilo ekološko
i funkcionalno – apelovala je glavna vaspitačica Tamara Aleksić. – Osim
penjalica, klackalica i ostalih uobičajenih elemenata, zamislili smo centre
radioničarskog tipa, recimo kućice kanticama i lopaticama kako bi deca mogla da
sade, te sportski poligon za jasličarski uzrast, ali i za one od tri do sedam
godina. Mališane bi obradovalo i ako bismo imali kutak za životinje, pa ćemo
proveriti da li je i to moguće.
Projekat „Godine
uzleta” doneće mnogo fleksibilnosti, što znači da će mališani sve više sami
birati i usmeravati aktivnosti, prema sopstvenim interesovanjima, u šta će
umnogome uklјučivati i roditelјe. Dosad
zanemareni delovi predškolskih ustanova pretvoriće se u funkcionalne
prostorije, pa će, između ostalog, dosadašnji hodnici postati tematski kutkovi,
a otvorena vrata omogućavaće međusobnu komunikaciju među grupama, te će stariji
pomagati mlađima. Da se smernice projekta već primenjuju uverili smo se
svrativši u vrtićku kuhinju, gde su deca uz pomoć kuvarica pravila pitu od
jabuka i čaj za svoje drugare, ali i za nas goste.
Humanitarna akcija:
Knjiga – mali znak pažnje i veliko srce
Tradicionalna
akcija „Bazar knjiga” za prikuplјanje pomoći siromašnim sugrađanima i ove
godine organizovana je u Novosadskom pozorištu. Svi oni koji su želeli da
pomognu, imali su priliku donesu svoje knjige za prodaju na adresu Jovana
Subotića 3–5. Knjige su prodavane za 100 i 200 dinara, a novac od prodatih
knjiga ove godine bio je namenjen Svratištu za decu i omladinu na Bulevaru
oslobođenja 39. “Svake godine na
različite načine pokušamo nekome da pomognemo, a „Bazar knjiga” pokazao se kao
jedna od najbolјih humanitarnih akcija”, istakao je umetnički direktor
Novosadskog pozorišta Robert Lenard. “Prošlogodišnja akcija bila je izuzetno
uspešna, prikuplјeno je oko 80.000 dinara, zbog čega smo bili iznenađeni, ali i
veoma srećni. I sada je odziv dosta dobar. Otvoreni smo tokom celog dana, lјudi
mogu doći i uveče. Potrebno je potražiti svoju omilјenu knjigu, kupiti je i
vratiti se kući sa saznanjem da ste na taj način nekome pomogli. Često se
događa da lјudi upravo na ovom mestu pronađu dela koja traže godinama, te i
organizatori potvrđuju zadovolјstvo koje kupci izraze u tim trenucima, kao i
lično iskustvo. – Dogodilo se da sam i ja odmah prve večeri u izboru knjiga
pronašao Borhesova sabrana dela, što mi je trebalo upravo za božićni poklon” –
naglasio je Lenard. – Recimo, prošle godine se tu našao komplet Hermana Hesea s
oko 20 knjiga, čovek je došao, dao 2.000 dinara za to i otišao kući srećan.
Juče su tokom prvih 15 minuta prodata tri nobelovca. Nepogrešivo, lјudi biraju
najbolјe knjige, što znači da znaju šta valјa.
Na „Bazaru” su se
mogla naći dela svih žanrova, od beletristike do stručne literature na srpskom,
mađarskom, engleskom, pa i drugim jezicima, kao i pisci poput Svetislava
Basare, Branka Ćopića, Branislava Nušića, Bore Stankovića, Dobrice Ćosića,
Maksima Gorkog, Lajoša Zilahija, Erike Džong, Ničea… – Akcija je divna, čim
sam čula, donela sam knjigu i kupila dve – rekla je sugrađanka Tanja. – Pozivam
sve lјude dobre volјe da dođu u Novosadsko pozorište i da donesu knjige. To je
mali znak pažnje, a veliko srce za lјubitelјe knjiga i sve kojima je pomoć
potrebna.
Konferencija o
Tesli u Njujorku
U njujorškom
hotelu “Njujorker” u subotu je
održana konferencija posvećena Nikoli Tesli, u organizaciji Tesla naučne
fondacije iz Filadelfije. Skupu u “Njujorkeru”, u hotelu u kome je 7.
januara 1943. umro naš naučni geneije, a na kojoj je govorilo više od 20
učesnika iz SAD, Kanade, Srbije, Meksika, Australije i Hrvatske. Konferenciju
je otvorio generalni konzul Srbije u Njujorku Mirjana Živković.
Konferencije,
koje se održavaju svakog januara, su prilika i da se čuju reči nezvaničnog
arhvara “Njujorkera” Džozefa Kinija, koji je poslednjih decenija
vodio posetioce kroz Teslin boravak u hotelu od 1933. do 1943. godine. – Skoro
da nema dana da neko ne dođe i zatraži da vidi sobu 3.327 i 3.328 na 33 spratu,
gde je živeo Tesla. Jedna je bila spavaća, a druga radna. Hotelski život je
izabrao da ne bi brinuo o sređivanju kuće, pranju odeće, spremanju obroka, a
zahvaljujući tome dragoceno vreme mogao je da posveti ostvarenju ciljeva. “Njujorker”
je izabrao zato što je bio blizu njegove laboratorije, ali i zato šato je to
bio hotel sa najsavremenijim tehnološkim rešenjima toga doba, o čemu je bilo
pisano na četiri strane magazina “Popularna nauka”, 1930. godine –
govorio je Kini.
Među učesnicima
skupa bili su profesorka iz Filadelfije Ešli Redfern, nosilac projekta
izučavanja Nikole Tesle u osnovnim školama u Americi, nekadašnji direktor
Kulturnog centra u Njujorku Miloje Popović, meksički kompozitor i dirigent
Alejandro Sančez Navarro.
– Tesla je u “Njujorkeru”
živeo poslednjih deset godina i tu je napustio ovozemaljski život, na Božić
1943. Zato nam je taj hotel mesto okupljanja svakog januara. Skup je priprema
za Tesla Fest planiran za januar 2020. u “Njujorkeru” i u julu 2019.
u Beogradu – rekao je predsednik Fondacije Nikola Lončar. Prema rečima Lončara,
Fondacija se zalaže da se Teslin život, uspesi i njegova vanvremenska
filozofija učine dostupnim mladima širom sveta, kako bi se inspirisali da
delaju u Teslinom duhu za dobrobit čovečanstva. Lončar je dodao da Fondacija
radi i na tome da jedna škola u Filadelfiji ponese ime jednog od njavećih umova
civilizacije Nikole Tesle.
U okviru programa
Konferencije 2015. u holu tog istorijskog hotela postavljena je bista Nikole
Tesle
Vremeplov:U
Irigu otvorena Srpska čitaonica
Na današnji dan14. januara 1842. godine u Irigu je srpski pisac i iguman manastira
Krušedol Dimitrije Krestić otvorio Srpsku čitaonicu. Na svečanosti prilikom
otvaranja, prvi njen predsednik, Kiril Neofitović, sveštenik, obratio se
prisutnima rečima: “da svi skupa revnosno služe narodu i da ne samo slavom nego
i delom na oltar prosvešćenija žrtve prinose”. Srpska čitaonica u Irigu je
čitavih stotinu godina primala svu važniju srpsku štampu kao i strane časopise,
ali su ovu dragocenu zbirku 1944. tokom Drugog svetskog rata, uništile hrvatske
ustaše.
Vremeplov: Rođen Petar Dobrović
Srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža rođen je na današnji dan 14. januara 1890. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.
Vremeplov:Rođen
Miloš Đurić
Na današnji dan 14. januara 1892
rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i
umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa “Živa
antika”. Objavio je više od 200 radova iz oblasti klasičnih nauka. Prevodio je
Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homera – “Ilijada” i
“Odiseja”, kao i savremenike – Adlera, Junga, Duranta, Tagorea. Dela:
“Vidovdanska etika”, “Filosofija panhumanizma”, “Racionalizam u savremenoj
nemačkoj filosofiji”, “Problemi filosofije kulture”, “Istorija helenske etike”,
“Ogledi iz grčke filosofije umetnosti”, “Aristotelovo etičko učenje”, “Iz
helenskih riznica”, “Platonova akademija i njen politički rad”, “Sofisti i
njihov istorijski značaj”, “Istorija helenske književnosti”.
Vremeplov: Rođen Vasa Čubrilović
Srpski istoričar Vasa Čubrilović, akademik, profesor Beogradskog univerziteta rođen je na današnji dan 14. januara 1897. godine. Kao đak
pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji “Mlada Bosna”, a zbog
učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma
Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. Tokom Drugog svetskog
rata izvesno vreme proveo je u logoru na Banjici. Studirao je filozofiju na
Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata
pripadao je levom krilu Zemljoradničke stranke, a posle 1945. bio je direktor
instituta, izvesno vreme i ministar. Dela: “Bosanski ustanak 1875-1878”,
“Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini”, “Prvi srpski ustanak i
bosanski Srbi”, “Politička prošlost Hrvata”, “Istorija političke misli u Srbiji
XIX veka”, “Odabrani istorijski radovi”.
Vremeplov: Rođen Milorad Panić Surep
Na današnji dan 14. januara
1912. godine rođen je srpski pisac Milorad Panić Surep. Završio je
Filozofski fakultet u Beogradu. Između dva svetska rata bio je novinar, a u NOP
je stupio 1941. Posle Drugog svetskog rata direktor je Zavoda za zaštitu
spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije.
Dela: zbirke pesama “Vetar zviždi”, “Prosto”, “Ti dolaziš”, “Ada”, “Žito”,
“Svetlost zemaljska”, “Jasika”, “Od sene i opomene”, poema “Mesec i pruće”, letopis
“Kad su živi zavideli mrtvima”, studija “Filip Višnjić – pesnik bune”.
Vremeplov:Umro
Pavle Jurišić Šturm
Na današnji dan 14. januara 1922. godine umro je srpski general
Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima
i u Prvom svetskom ratu. Bio je pruski oficir, ali je prešao u Srpsku vojsku,
gde je ostvario sjajnu karijeru. Veoma je zaslužan za blistave pobede srpske
vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U Srpsku vojsku
primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu
1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U
Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim
pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota.
U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u
Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913.
Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. je kao komandant Treće armije
primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno
napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku
bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu
do avgusta 1916.
Vremeplov: Umro Luis Kerol
Engleski pisac i
matematičar Luis Kerol, čiju prozu odlikuju humor i fantastika, po čemu je
blizak potonjem nadrealizmu. Dela: “Alisa u zemlji čuda”, “Kroz ogledalo” umro je na današnji dan 14. januara 1898.
Vremeplov: Umro Edmund Halej
Na današnji dan 14.
januara 1742. godine umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej,
direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, koji je utvrdio da su
komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto nebesko telo koje se periodično
pojavljuje. Predskazao je da će se ona pojaviti i 1758, 1835. i 1910. Njemu u
čast dato joj je ime Halejeva kometa. Već u 19. godini objavio je raspravu o
putanjama planeta. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i otkrio
da se i zvezde kreću, shvatio ih kao sunca, a naše Sunce kao zvezdu. Izradio je
prvu meteorološku kartu. Dela: “Katalog južnih zvezda”, “Pregled astronomije
kometa”, “Teorija magnetskog kompasa”.
Dopunska
vakcinacija zaustavila male boginje
Zahvalјujući dopunskoj vakcinaciji i ozbilјnim naporima svih u sistemu
imunizacije, ostvareni su uslovi da epidemija malih boginja u pojedinim
delovima i gradovima Vojvodine ne dobije razmere koje bi teško mogle da se
kontrolišu, ocenjuje šef Odseka za imunizaciju Južnobačkog okruga u Institutu
za javno zdravlјe Vojvodine epidemiolog docent dr Miolјub Ristić. – U Vojvodini
je tokom 2017. obuhvat MMR vakcinom kod predškolske dece bio 78 odsto, dok je
drugu dozu pred polazak u školu dobilo 93,2 odsto planiranih obveznika. U Novom
Sadu je na kraju 2017. godine prvu dozu MMR vakcine primilo manje od 60 osto
dece, a drugu dozu 85 odsto dece. Međutim, dopunskim imunizacionim aktivnostima
kroz ponovno pozivanje sve nevakcinisane dece na vakcinaciju i porastom odazivanja
roditelјa da dovedu decu na vakcinaciju u Novom Sadu, za prva tri meseca 2018.
godine godine uspelo se u naporima da obuhvat predškolske dece bude oko 90, a
školske dece čak 96 odsto – navodi dr Ristić.
U Vojvodini187 slučajeva malih boginja
Prvi slučaj
morbila na teritoriji Vojvodine u poslednjoj epidemiji malih boginja,
registrovan je 10. novembra 2017. godine, a u narednih godinu dana, do 8.
novembra, zabeleženo je ukupno 187 slučajeva malih boginja. – Među potvrđenim
slučajevima, 78 slučajeva morbila registrovano je u okviru epidemije u Gradu
Novom Sadu, a ostali slučajevi su s teritorija Sremskog (59), Severnobanatskog
(11), Južnobanatskog (21), Južnobačkog (7), Severnobačkog (4), Zapadnobačkog
(5) i Srednjobanatskog (2) okruga – kaže dr Ristić.
Epidemije morbila
odjavlјene su na teritoriji tri grada, i to su Kikinda, Inđija i Novi Sad, a
poslednji slučajevi morbila u Vojvodini registrovani su na teritorijama
Južnobanatskog okruga, gde je sedmoro obolelih tokom oktobra 2018. godine, kao
i Sremskog okruga gde je registrovan jedan slučaj u novembru 2018. godine, te
su u ovim okruzima još uvek na snazi mere pooštrenog nadzora nad morbilama. –
Među obolelima od morbila u Vojvodini, najmlađi pacijent je bio uzrasta 1,5
mesec, a najstariji 56 godina. Više od 90 odsto obolelih bilo je nevakcinisano,
vakcinisano jednom dozom vakcine ili nepoznatog vakcinalnog statusa protiv
morbila. Svi su preležali bolest bez trajnih posledica i u Vojvodini nismo
registrovali smrtne ishode, niti ozbilјne komplikacije usled obolјevanja od
morbila – istakao je dr Ristić.
Uslovi za
ograničeno prenošenje infekcije obezbeđeni su zbog hitno i široko primenjenih
protivepidemijskih mera, a to su kampanjska imunizacija svih propuštenih
godišta uzrasta od jedne do 14 godina, kao i i zdravstvenih radnika na
odelјenjima s povećanim rizikom, ali i roditelјa u pratnji dece koja su
hospitalizovana u dužem vremenskom periodu na bolničkim odelјenjima s povećanim
rizikom. – Time je broj obolelih u epidemiji u Vojvodini sveden na prihvatlјivu
meru, čime je izbegnut rizik da se usled većeg obima epidemije kod pojedinih
obolelih razviju ili ozbilјne komplikacije ili čak registruju smrtni ishodi.
Što je veći broj obolelih u epidemiji i rizik od najtežih formi obolevanja od
malih boginja je veći – naglašava dr Ristić.
Smrtni ishod 15
osoba u Srbiji
Osetlјive na
infekciju virusom malih boginja su sve osobe koje nisu preležale bolest ili
nisu kompletno vakcinisane protiv malih boginja, bez obzira na uzrast. Težina
kliničke slike morbila zavisi od uzrasta obolelih, a teže forme obolјevanja
češće se registruju kod nevakcinisanih mlađih od pet godina i starijih od 20
godina. Registrovani smrtni ishodi u aktuelnoj epidemiji morbila u Srbiji
uglavnom su u ovim uzrastima. – Komplikacije nakon obolјevanja od malih boginja
su česte, a smatra se da se kod svakog trećeg obolelog registruje neka od
komplikacija malih boginja. U epidemijama, osim potrebe za hospitalizacijom
velikog broja obolelih, kod šest odsto obolelih registruje se pneumonija, kod
sedam odsto upala srednjeg uha, a na hilјadu obolelih jedan pacijent razviće
akutno zapalјenje mozga, encefalitis, s trajnim posledicama po zdravlјe. Kod
dvoje od hilјadu obolelih od morbila će se registrovati smrtni ishod, uglavnom
zbog komplikacije pneumonije – kaže dr Ristić i dodaje da je smrtni ishod
registrovan kod 15 osoba u Srbiji.
Makedonija proglasila epidemiju morbila
Pre neki dan
Makedonija je proglasila epidemiju morbila, pošto je registrovano 12 obolelih.
Naši imunolozi očekuju da će povećani obuhvat vakcinacijom u Srbiji sprečiti
prelivanje epidemije na našu zemlјu. Prema podacima Instituta za javno zdravlјe
Srbije, u decembru je registrovano sedam novoobolelih: četiri u Jagodini, jedan
u Beogradu i dva u Pančevu.
Jurić:
Vraćanje doživotnog zatvora pobeda građana i vlade
Ovo bi mogla da bude zajednička pobeda 160.000
građana ove zemlje koji su potpisali peticiju za uvođenje doživotnog zatvora za
pedofile i ubice dece, ljudi koji su bili angažovani u kampanji, i Vlade
Republike Srbije, izjavio je u subotu
Igor Jurić, predsednik Fondacije “Tijana Jurić” koja je
pokrenula tu inicijativu. Jurić je
ocenio da je najava uvođenja doživotne kazne prvi korak ka tome da Srbija
bude uređenija zemlja. “Ovako jedna država treba da funkcioniše. Hvala
Vladi RS, Ministarstvu policije i Ministarstvu pravde što će poslušati volju
svojih građana. Nadamo se da će u što kraćem roku preći s reči na delo”,
naveo je Jurić na svom nalogu na Fejsbuku.
I Udruženje sudija i
tužilaca Srbije podržava nameru države da se obračuna sa, kako navode, “ustaljenom
praksom izricanja kazne zatvora blizu propisanog minimuma”. Naglašavaju da
je pravosuđe u okviru svojih ustavnih zadataka spremno da savesno odgovori
svojim zadacima, ali da mu je neophodan odgovarajući zakonski okvir. Zato su,
kažu, spremni da učestvuju u izradi predloga odgovarajućih zakonskih izmena
koje će omogućiti bolju zaštitu građana i efikasnije suzbijanje svih oblika
kriminaliteta.
