Šta je potrebno za primenu platnih razreda 2020?

Primena novog načina obračuna zarada u javnom sektoru očekuje se dogodine budući da je Vlada Srbije ranije odlučila da odloži primenu Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru za 2020. godinu jer su, kako je saopšteno, potrebne dodatne finansijske analize. To praktično znaci da se do 1. januara 2020. odlaže primena propisa o platnim razredima, odnosno pravilo „jednake plate za isti posao”. Stručnjaci ukazuju da je reč o složenom poslu koji se ne može odmah sprovesti u delo već postepeno, a sindikati dele taj stav i ističu da je važno da oni takođe budu uključeni u dalje analize i predloge rešenja. Cilj je da za isti posao u svakoj službi plata bude jednaka, kao i da se zaposlenima učinak pravedno meri kroz uvođenje jedinstvene osnovice za ceo javni sektor i precizno definisanih koeficijenta.

Nakon donošenja odluke o odlaganju Zakona početkom novembra, iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, objašnjeno je da je reforma sistema plata izuzetno važan proces koji treba da uredi sistem plata i radnih odnosa svih zaposlenih u javnoj upravi. Kako ističu, bitno je da se konačno zna ko koliko za koji posao treba da zaradi, a da se pritom obezbedi bolje upravljanje i kadrovima i javnim finansijama. “Tokom celog procesa, Vlada Srbije je uključivala sve sindikate, stručnu i zainteresovanu javnost u cilju pronalaženja najboljeg rešenja. Reforma podrazumeva promene iz korena u određivanju plate, napredovanja po učinku i obezbeđivanju transparentnije i fer raspodele zarada”, navode u ministarstvu.

Budući da je reforma izazvala veliku pažnju i zainteresovanost javnih službi u želji da se popravi njihov položaj, započete su finansijske analize dogovorenih postupaka. “Odlučeno je da je neophodno uraditi dodatne finansijske analize tokom 2019. godine, kako bi reforma dala pun efekat od samog početka svoje primene, početkom 2020. godine. Ovakva odluka pre svega počiva na uvažavanju svih potreba zaposlenih javnih službi, a ne ugrožavajući dostignutu fiskalnu stabilnost”, saopšteno je iz Ministarstva državne uprave.

Vlada Srbije početkom novembra odlučila je da odloži, pored Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Zakon o zaposlenima u javnim službama.

Uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnim službama predviđeno je Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru koji je usvojila Skupština Srbije 14. decembra 2017. godine. Tada je usvojen i Zakon o zaposlenima u javnim službama, koji predviđa da će za isti posao u svakoj službi plata biti ista. Plan je bio da se zaposlenima pravedno meri učinak.

Profesor Ekonomskog fakulteta Miroljub Arsić kaže za Tanjug da je značajan posao već urađen jer je država već prikupila podatke o radnim mestima i sada raspolaže informacijama ko radi na kojim mestima, koliko su plaćeni zaposleni, i na osnovu toga može da upoređuje podatke.

„Važno je da se vidi koje zarade su niske, a koje preterano visoke i da se na osnovu opravdanih kriterijuma i u odnosu na složenost posla, odgovornost i rizike odrede ciljni odnosi u okviru javnog sektora. To je potrebno dostići u narednih nekoliko godina i nije moguće odjednom”, objašnjava Arsić. Takođe, to će dosta zavisiti i od ekonomskih pokazatelja, odnosno nivoom rasta BDP-a. „Nije stvar samo u stručnim aspektima, koji nisu jednostavni. Postoje i interesne grupe kojima su sada veće plate od onoga što bi odgovaralo objektivnim parametrima, pa se prirodno, protive uvođenju platnih razreda. Oni koji sada imaju visoke plate u odnosu na objektivne karakteristike i kriterijume i kojima je najavljen sporiji rast zarada verovatno su protiv uvođenja platnih razreda”, objašnjava Arsić.

Predsednik UGS Sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković takođe kaže da je ovaj posao izuzetno složen. Navodi da je rasprava pre tri meseca završena bez konačnog efekta, da su sindikati učestvovali u pregovorima oko platnih razreda i da se nada da će ponovo biti deo daljeg toka pregovora. “Imate brojne službe sa visoko obrazovanim ljudima poput prosvete, ne možete ih držati ispod standarda,  a sa druge strane postoje i tržišni impulsi, odnosno da budu zadovoljni i zaposleni u zdravstvu, medicinske sestre i zdravstveni radnici…”, objašnjava Stojiljković za Tanjug. Kako kaže, “ovo je posao u koji se moraju uključiti sindikati”. “Sindikati su zainteresovani za ovu priču koju nije jednostavno završiti i predstoje ozbiljne pripreme i razgovori i što se više pažnje posveti tome, to će biti bolje”, smatra Stojiljković.

Pokrajina nastavlјa sa ulaganjima u obrazovanje i nacionalne manjine

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i ove godine, kao i prethodne, za obrazovanje i za nacionalne manjine – najznačanije oblasti kojima se bavi ovaj sekretarijat – na raspolaganju ima oko 788 miliona dinara. Mihalј Nјilaš, pokrajinski sekretar pomenutog sekretarijata, u saopštenju datom na konferenciji za medije, održanoj povodom predstojećih aktivnosti sekretarijata za 2019. godinu, naveo je da je veći deo pomenute sume, oko 472 miliona, namenjen za obrazovanje, dok je 316 miliona namenjeno za nacionalne manjine.  Tom prilikom, Nјilaš je takođe naglasio: „Ono što je obeležilo prošlu godinu, a biće nastavlјeno i u ovoj godini, jeste odlična saradnja s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvom pravde i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, kao i sa Kancelarijom za upravlјanje javnim ulaganjima. Bez te saradnje, ne bi bilo moguće napredovati i u kontinuitetu postizati dobre rezultate.”

Sekretarijat će od ove godine finansirati i programe i projekte za podizanje kvaliteta obrazovanja u predškolskim ustanovama. Prema tvrdnjama pokrajinskog sekretara, to je samo jedan od epiloga projekta „Sekretarijat bliži školskim klupama”, najznačanije akcije ovog sekretarijata u prethodnoj godini. „Ova akcija je najveća naša akcija dosad, jer je sekretarijat obišao sve vaspitno-obrazovne ustanove na teritoriji Vojvodine – ukupno 548 osnovnih, srednjih škola, predškolskih ustanova i domova učenika. Do ovog projekta, pojedine ustanove niko od nadležnih nije posetio i više od 50 godina. Cilј ove akcije bio je da se neposredno upoznamo sa aktuelnim problemima svake ustanove pojedinačno, da na licu mesta sugerišemo njihovo rešavanje, ali i da iskontrolišemo to da li se novac koji su dobili putem konkursa troši na adekvatan način. Sve probleme koje smo uočili prilikom obilazaka ovih 548 ustanova, nastojaćemo da rešavamo u tekućoj godini, tako što ćemo oformiti timove za pomoć i podršku.” – izjavio je Nјilaš. Sekretar je takođe naglasio je da su među najvećim problemima oni u vezi s nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, kao i zastarelost opreme i infrastrukture, nedostatak stručnog kadra i udžbenika na jezicima manjina.

Pokrajinski sekretarijat započeo je takođe i uvođenje digitalizacije u vojvođanske škole.  „U koordinaciji s Ministarstvom prosvete, započeli smo i uvođenje digitalizacije u vojvođanske škole, jer želimo našoj deci da pružimo mogućnost da se digitalno opismene za svoju buduću karijeru. U pitanju je Microsoft platforma Office 365 Education. Pristup ovoj platformi dobilo je 52 vojvođanske škole, licence su dodelјene za 2.500 profesora, a prenosiva je i na učenike, što znači da će oko 30.000 đaka naučiti da radi na toj platformi.” – pojasnio je Nјilaš.

Među značajnijim postignućima, pokrajinski sekretar Nјilaš izdvojio je i to što je konačno realizovan ispit za licencu za direktore. Prema važećem zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktori i kandidati za direktore dužni su da imaju položen ovaj ispit, a imajući u vidu to što na teritoriji AP Vojvodine ima više od 500 ustanova obrazovanja, imaće rok do dve godine da ga polože. Ovaj ispit održan je prvi put u decembarskom ispitnom roku, kada je od ukupno jedanaest kandidata, ispite položilo sedam. 

UNS: Razvoj i  saradnja s  svetskim  institucijama

“Obrazovanje i nauka ne mogu se razvijati izolovano od okruženja. Znanje je oduvek bilo globalno, samo se nekada sporo širilo, ponekad kroz istoriju čak i gubilo. Zahvalјujući savremenim komunikacionim sredstvima, rezultati nauke i obrazovanja lako su dostupni, ali za kreiranje novih znanja neophodno je da budemo što više povezani s kvalitetnim visokoobrazovnim institucijama kroz programe mobilnosti, kao i razvojne i istraživačke naučne projekte. Naš najznačajniji partner u međunarodnoj saradnji je Evropska unija, ali sve uspešniju saradnju imamo i s visokoobrazovnim institucijama iz Kine, Rusije i drugih zemalјa” kaže rektor UNS-a prof. dr Dejana Jakšić koji od početka ove školske godine obavlјa tu funkciju.

Najbolji na bilbordima: Violinisti Lana Zorjan i Andrej Balaž

Violinisti Lana Zorjan i Andrej Balaž, đaci Muzičke škola “Isidor Bajić” ove godine imali su toliko uspeha na domaćim i međunarodnim takmičenjima da sve njihove nagrade nisu mogle da se smeste na bilbord, već samo nekoliko. Lana Zorjan osvojila je preko 20 nagrada na međunarodnim i republičkim takmičenjima, među kojima su prve nagrade na Republičkom takmičenju učenika muzičkih i baletskih škola, Fastivalu slovenske muzike, Internacionalnom susretu vionlinista, Internacionalnom festival muzike “Primavera”, te specijalna nagrada na Međunarodnom takmičenju “Tartini”. – Kada je sezona takmičenja tada vežbam i do četiri sata dnevno, a kada je raspust i nema takmičenja svaki dan po dva sata – Kaže Lana Zorjan, navodeći da je zahvalјujući muzici uspela i da ostvari jedan od svojih snova. – Uvek sam htela da nastupam u Beču, a to sam i ostvarila.”

Niska uspeha Andreja Balaža se z godine u godinu povećava, a neka od njih su aureta, odnono najbolјi takmičar od svih učesnika Smotre muzičkih talenata Srbije i na Festivalu slovenske muzike. Tu su i prve nagrade na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola, Međunarodnom muzičkom festival “Ars nova”, Međunarodnom takmičenju violinist i klavirista “Tartini”, Republičkom takmičenju iz solfeđa i teoretskih predmeta… – Nije teško proizvesti prvi ton na violini, ali on ne zvuči baš lepo. Za prvi pravi ton potrebno je i nekoliko godina – ističe Andrej Balaž. – Sada vežbam svaki dan, nekad manje nekad više, ali pred takmičenja i po nekoliko sati dnevno.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka.

Kikinda: Javni konkurs za dodelu stipendija

            Grad Kikinda raspisao je Javni konkurs za dodelu stipendija studentima visokoškolskih ustanova iz Kikinde za školsku 2018/2019. godinu.  Pravo učešća imaju studenti prve godine studija, koji se školuju u obrazovnim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, kao i studenti drugih i viših godina studija istih obrazovnih ustanova, a koji su ostvarili najmanju prosećnu ocenu 9,00 u prethodnoj godini studija i studenti slabijeg materijalnog stanja. Konkurs je otvoren do 22. januara, a sve dodatne informacije zainteresovani mogu pronaći na sajtu Grada Kikinde.

Aplikacija „Sveznalica“ decu vodi u razgledanje muzejskih eksponata

Promocija mobilne aplikacije “Muzejska e-Sveznalica” održana je  krajem  decembra u Muzeju Vojvodine. Ova mobilna aplikacija proširene realnosti će najmlađima pružiti sasvim novo iskustvo u razgledanju muzejskih eksponata. Nastala je zajedničkim trudom stručnjaka muzeja Vojvodine – Slađane Velendečić, mr Tijane Stanković Pešterac i Natalije Vulikić i zaposlenih u kompaniji “Zumoko” – Tare Milјević, Vladimira Vučurovića, Srđana Maksimovića i Marka Marjanovića. Projekat je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a njegovu realizaciju su pomogli partneri Muzeja: RTV Vojvodina i Radio Beseda. Odrastanje dece u digitalnoj eri zahteva razvijanje novog pristupa muzejskih radnika, a ova aplikacija će pomoći u stvaranju navika deci da idu u muzeje. Namenjena je uzrastu od 5-10 godina, a mogu je koristiti i samostalno ili u društvu roditelјa na stalnoj postavci Muzeja.

Aplikacija je sastavlјena od niza zadataka koji su međusobno povezani, a njen osnovni cilј je, prema rečima pomoćnika ministra kulture i informisanja dr Dejana Maslikovića, kreiranje buduće muzejske publike na zabavan i interaktivan način. Može se skinuti na mobilne uređaje i tablete, a u muzejskoj brošuri su objašnjeni koraci kojim se vode kroz muzejsku postavku upotrebom kamere ili skeniranjem različitih eksponata. Podrazumeva didaktički i metodički oblikovan sadržaj koji prate različiti tipovi zadatka. U ovom slučaju, sadržaj, u proširenoj realnosti, prezentuju animirani junaci Mia, Božidar i kustos Muzeja.

Muzejska e-Sveznalica je od juče dostupna besplatno na Google Play Store, na srpskom i engleskom jeziku. Engleska verzija je kreirana zahvalјujući radu Anđelije Vučković, Petra Opačića i Danice Grubački, a u srpskoj verziji junacima su glasove pozajmili Mia Stanković, Božidar Vorgić i Mirjana Petrušić, članovi dečje radio grupe RTV.

OŠ „Desanka Maksimović” u Kovinu nagrađena za sajt

Na završnoj svečanosti manifestacije „Dani informatike u školama Vojvodine 2018”, koja je održana na novosadskom Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine-nacionalne zajednice, Osnovna škola „Desanka Maksimović” iz Kovina dobila je nagradu za odličan školski sajt. Nagrada i plaketa nose ime našeg velikana profesora Stjepana Hana. Nagradu je primio nastavnik Saša Petrović koji je i veb dizajner i administrator sajta i učitelјica Nataša Bulјugić, PR škole  koja je angažovana u plasiranju različitih sadržaja rada škole. Oni zajedno čine elektronsku vizitkartu škole vidlјivu svima.

Veb sajt Osnovne škole „Desanka Maksimović” u Kovinu pokrenut je pre 10 godina. Tokom godina menjale su se veb tehnologije, a sajt je pratio trendove i istovremeno mu je rastao i broj stranica odnosno članaka na sajtu. Danas se na sajtu ove škole nalazi preko hilјadu članaka i nešto više od 13.000 fotografija.       

Dečje selo ispratilo praznike

Prvi dan zime dočekali su i štićenici Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, tačnije njih 75 koji su smešteni pod tim krovom i još 15 studenata koji su u Novom Sadu. Kao i sva deca, raduju se početku zimskog raspusta, paketićima koji ih čekaju, ali i raznim aktivnostima koje će ispuniti naredne tri nedelјe pauze. – Mi smo ustanova koja služi za zbrinjavanje dece i omladine. Jedna od naših osnovnih funkcija je i to da im pomognemo da završavaju škole, te nam je akcenat u proteklom periodu bio na tome da se poprave ocene i postignu određeni uspesi u školi – kazao je direktor Dečjeg sela Mirko Jankelić. Pri dolasku u selo čula se dečja graja pošto je vreme bilo idealno za grudvanje i ostale zimske čarolije. Takođe, decu čekaju i posete raznim manifestacijama u gradu, kao i škola plivanja na Spensu.

– Volimo kada nam neko dođe u goste i donese paketiće, tako da smo zahvalni Novosađanima koji su velikodušni sa svojim donacijama – naveo je naš domaćin i dodao da su im najpotrebnija kozmetika, odeća, obuća, udžbenici, a slatkiši su, razume se, uvek dobrodošli. – Svi mi živimo ovde, tako da ne doživlјavamo Dečje selo kao radno mesto s kojeg odlazimo u 15 časova. Volimo ovo to što radimo, pa se slično i osećamo kao naša deca. Jedna od aktivnosti kojom su deca preokupirana ovih dana, jeste i priprema priredbe koja će biti održana u petak u Dečjem selu. Mališani će imati mali igrokaz, a družiće se i sa „Haus animatorima”.  

Dečje selo posetila je i kompanija „Color Media Communications” (KMK) sa svojim saradnicima i donela paketiće i razna iznenađenja koja su pripremili. Svakako, najviše je bilo slatkiša, a najviše pažnje je privukla čokoladna fontana kojoj su se i stariji obradovali. – Pre 18 godina smo prvi put spontano došli u Dečje selo u sklopu akcije „Domaćica meseca” i, iako neko vreme nismo dolazili, sad smo rešili pred praznike da obnovimo saradnju – rekao je direktor KMK Robert Čoban. – Nije samo stvar u materijalnom, nego i u druženju i u razgovorima kad dođemo ovde. Obećali smo deci da ćemo ih ubuduće češće posećivati.

Kamp “Čovek samo srcem dobro vidi” okupio decu migrante iz Kikinde

Završnica sedmomesečnog kampa “Čovek samo srcem dobro vidi”, koji je obuhvatio razičite aktivnosti dece iz Prihvatnog centra u Kikindi, upriličena je danas u kikindskoj Osnovnoj školi “Sveti Sava”. Cilj kampa, koji je realizovan kroz projekat “Nastavak podrške za povežanje i unapređenje kapaciteta za upravljanje migrantskom krizom u Republici Srbiji – Madad 2”, bio je da se deci migrantima, uz kvalitetne sadržaje, oplemeni boravak u našoj zemlji. Tokom sedam meseci, dečaci i devojčice prošli su obuku plivanja, a pored redovne nastave u kikindskim školama, imali su i dodatne časove jezika sa lokalnim nastavnicima. “Ovo je jedan od načina da im pružimo ruku i damo pordšku zbog svega teškog što ih je zadesilo. Zahvalni smo Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je odobrilo projekat školi i dalo sredstva kako bi se realizovao kamp”, objasnila je koordinatorka kampa Svetlana Mirčić Vukobrat. U realizaciji projekta učestvovale su i osnovne škole „Žarko Zrenjanin”, „Đura Jakšić”, „Bratstvo jedinstvo” i Tehnička škola, u kojima deca iz Prihvatnog centra pohađaju nastavu. Podršku u organizaciji svih aktivnosti dala je lokalna samouprava, kao i brojne javne ustanove iz Kikinde. Kamp „Čovek samo srcem dobro vidi” završen je rekapitulacijom do sada urađenog i kvizom znanja, u kojem su učestvovala deca migranti i đaci OŠ „Sveti Sava”.

„Osmeh na dar”: Socijalno i zdravstveno ugrožena deca dobila paketiće

U okviru tradicionalne 13. novogodišnje akcije, Humanitarna fondacija „Osmeh na dar” obezbedila je paketiće za oko 150 socijalno i zdravstveno ugroženih mališana iz pet novosadskih osnovnih škola. Najmlađi sugrađani iz osnovnih škola „Miloš Crnjanski”, „Dositej Obradović”, „Dušan Radović”, „Ivan Gundulić” i „Svetozar Marković Toza” uživali su sa roditelјima uz novogodišnju predstavu, kada su i dobili svoje novogodišnje poklone. Sredstva za paketiće sakuplјana su na fakultetima, u školama, sportskim klubovima, plesnim školama, školama stranih jezika i na drugim mestima, koja su podržala akciju te humanitarne fondacije. Deo novca prikuplјen je i na tradicionalnom Osmehovom festivalu lampiona, održanom tokom oktobra na Keju u Novom Sadu.

Aktivistkinja Fondacije „Osmeh na dar” Sandra Bulut već četiri godine je deo tima koji širi ideju humanosti i kaže da je sve srećnija dok usrećuje lјude oko sebe. „Definitivno volim ovo što radim, imamo dobru nameru i veliku želјu da pomažemo drugima, a najvažnije je to da svaka naša akcija ima veliki smisao i pravi cilј“, podvukla je Sandra Bulut, pozivajući zainteresovane da im se priklјuče, steknu nova prijatelјstva i pomognu svojoj zajednici. U sklopu novogodišnje akcije, Fondacija je donirala 100 štep deka Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine – Betaniji, kao i šest kreveta Odelјenju dečje hirurgije Opšte bolnice u Subotici.    

Zmajevo: Crni Zmajevi u kostimima Deda Mraza obradovali klince

Dvadesetak Deda Mrazeva, članova moto kluba „Black Dragons“ (Crni Zmajevi) provozalo se ulicama Zmajeva uveselјavajući mališane za praznik, donoseći paketiće, igračke i osmehe. Na svakom koraku osećala se radost i duh dobročinstva humanih Deda Mrazeva, zmajevačkih motoraša koji su i ovog puta veliki deo paketića obezbedili ličnim sredstvima i delom donatora. Bila je ovo prilika da se bar na trenutak zaborave sve teškoće, da ostanu u staroj godini, da se u novu uđe osmehom, radošću i verom u bolјe sutra. Upravo sve to su Zmajevčani simbolično osećali ovakvim gestom bajkera Deda Mrazeva, kojima je skoro pred svakom kućom priređen svečani doček uz piće, kolače i razne domaće specijalitete, posebno pripremlјene za vesele Deda Mrazeve, a deca su ih dočekala pesmicama.

Dolasku Deda Mrazeva na motoru obradovali su se i stariji žitelјi Zmajeva, zadovolјni kad su njihova deca i unuci srećni. Podelјeno je oko 400 paketića i veliki broj igračaka, vrednosti oko pola miliona dinara. Za kraj bajkeri su se provozali i do komšija u Ravnom Selu, cilјem da i njima donesu duh praznika.

Bolјi uslovi za predškolce u Banatskom Brestovcu

U školi „Olga Petrov” u Banatskom Brestovcu sređena su dva toaleta namenjena za predškolce. Grad Pančevo je u okviru tekućeg održavanja platio ove radove oko 74.000 dinara. Prema rečima Tatjane Božić, gradske većnice za obrazovanje, iz gradske kase ove godine izdvojeno je na ime tekućeg održavanja oko osam miliona dinara za osnovne škole i oko dva miliona dinara za srednje  I naredne godine, Pančevo će nastaviti sa izdvajanjem sredstava za tekuće održavanje.

Pomoć iz Banjaluke za decu s posebnim potrebama na Kosmetu

Odbor za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji iz Banjaluke i ove godine sakupio je i uručio finansijsku pomoć za lečenje dece sa posebnim potrebama u Kosovskoj Mitrovici. Aktivisti Odbora su organizovali i dopremanje hiljadu novogodišnjih paketića. Više godina zaredom odbor iz Republike Srpske za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji u fokusu ima sakupljanje pomoći za Udruženje dece sa posebnim potrebama u severnom delu Kosovske Mitrovice. I ove godine uručili su im ček od 35.000 evra i zatražili od lokalne zajednice izgradnju centra za dnevni boravak dece. “Molim vas, uradimo ovo. Ovoj deci dnevni centar, u kojem će se oni osećati kao domaćini, u kojem će se edukovati, u kojem će naći sebe i svoje talente i biti možda samostalni ljudi – to će biti uspeh svih nas. Ako to uradimo – manastir smo napravili”, poručio je predsednik Odbora Milorad Arlov.

U rukovodstvu Kosovske Mitrovice ističu da su shvatili problem osoba sa posebnim potrebama, tvrdeći da im nije potrebno sažaljenje već konkretna pomoć i prihvatanje u društvu.

Predsednik Privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić istakao je da su u proteklih pet godina zaposlili 36 osoba sa invaliditetom, a da očekuje da će ove godine moći da kaže da je Mitrovica jedna od retkih opština u Srbiji koja je zaposlila sve osobe sa invaliditetom, i da ih nema više na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Udruženje “Podrži me”, je od osnivanja prepoznalo muku 126 porodica kojima je potrebna konkretna pomoć u lečenju i zbrinjavanju dece sa posebnim potrebama. “Smatram da smo za ovih godinu dana dosta uradili, ali uz vašu pomoć uradićemo mnogo više. Hvala vam od srca”, navela je Ivana Rakić iz Udruženja “Podrži me”.

Akciju prikupljanja pomoći za decu sa posebnim potrebama u banjalučkom odboru pokrenuli su početkom decembra i ona traje i danas. Milorad Arlov je na Kosovo i Metohiju doneo i oko 1.000 paketića za decu u Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću i Prilužju.

Vremeplov: Počela seča srpskih knezova

Na  današnji dan 15. januara 1804 godine počela je seča srpskih knezova i viđenijih ljudi u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom sultanu Selimu III zbog zuluma dahija. Uz pomoć jednog trgovca iz Zemuna Dahije su saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri sedmice pogubili su oko 150 vidjenijih ljudi u Srbiji, uključujući Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića i Hadži-Djeru, pogubljenog šest dana pred početak seče knezova. Dahije su time pokušale da uguše otpor i spreče oslobodilački pokret Srba, ali je seča samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka kao i izbor Karađordja u Orašcu mesec dana kasnije za ustaničkog vožda (vođu). 

Vremeplov: Ubijeni Roza Luksemburg i Karl Libkneht

U Berlinu su na današnji dan 15. januara 1919 godine, posle neuspelog ustanka, ubijene vođe nemačkog komunističkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Likvidirani su prema nalogu nemačkih vlasti i ubice su ostale nekažnjene.

Vremeplov: Osnovana Balkanska komunistička federacija

Na trećoj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji na današnji dan 15. januara 1920 godine osnovana je Balkanska komunistička federacija – Savez komunističkih partija Bugarske, Grčke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije – kao deo Komunističke internacionale.

Vremeplov: Rođen Martin Luter King

Na  današnji dan 15. januara 1929 godine rođen je afroamerički baptistički sveštenik Martin Luter King, vođa pokreta protiv rasizma. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on “opasnost za američko društvo” što možda jeste nagoveštaj odakle potiče njegov ubica. Nezavisna istraga je ustanovila da čovek optužen za atentat na Kinga i osuđen na 99 godina robije, nikako nije mogao da počini ubistvo.

Vremeplov: Rođen Prudon

Na današnji dan 15. januara 1809  rođen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom – svojina to je krađa, u delu “Šta je svojina” zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao “trećoj formi društva”, što je teorijski razradio u delu “Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede”. Njegova dela poslužiće kao predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici  i na desnici.

Vremeplov: Vikipedija

Vikipedija, svojevrsna, istina nepouzdana, on lajn enciklopedija započela je s radom na današnji dan 15. januara 2001. Njen osnivač Amerikanac Džimi Vejls nameravao je da ubrza njenu prethodnicu Nupediju, čiji su okviri bili prestrogi jer se od saradnika tražilo da imaju doktorat iz područja o kojem pišu, a tekstovi su morali da prolaze kroz nekoliko faza provera. Prvobitna Vejlsova Vikipedija imala je isključivo verziju na engleskom.

Vremeplov: Henri VIII postao poglavar Crkve

            Engleski kralj Henri VIII uzeo je na današnji dan 15. januara 1535 titulu “poglavara Crkve” u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoličkom crkvom i papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i ženidbu Anom Bolen. Majka kraljice Elizabete I Ana Bolen bila je druga od šest žena Henrija VIII, a pogubljena je 1536. pod optužbom za izdaju. Henri VIII se ženio više puta pošto nije imao muških naslednika.

Vremeplov: Exit najbolji evropski festival

Na današnji dan 15. januara 2014 godine  novosadski Egzit (Exit) proglašen je za najbolji evropski festival na dodeli Evropskih festivalskih nagrada (EFA) u Groningenu, Holandija. Više od 360 festivala iz 34 zemlje učestvovalo je u konkurenciji, a u glasanju je učestvovalo više od 620.000 ljudi. O pobedniku su zajednički odlučivali glasovi publike i žirija EFA.

Vršnjačko nasilje u porastu: Fingiraju tuče zarad popularnosti na internetu

Za manje od mesec dana na društvenim mrežama osvanuli su snimci na kojima se vidi kako dečaci tuku vršnjake. Poslednji snimak zabaležen je u OŠ “Petar Kočić” u Zemunu gde zaposleni kažu da sumnjaju da je u pitanju neumesna šala učenika, a ne vršnjačko nasilje. Koliko je nasilje u školama uzelo maha i da li su đaci, zarad popularnosti na internetu, spremni i da odglume tuču? “Ubiću te kao konja”. “Udaviću te”. Tako dečak preti svom vršnjaku dok ga istovremeno tuče. Scene nasilja, krajem decembra, snimili su njihovi vršnjaci u srednjoškolskom Domu za učenike u Kraljevu, što su objavili na internetu. Nekoliko dana kasnije, maltretiranje dečaka zabeleženo je i u zemunskoj osnovnoj školi “Petar Kočić”. Batinjanje učenika najpre je počelo u toaletu, a potom se nastavilo u učionici. Dvominutni snimak ubrzo je završio na društvenim mrežama.

Direktor škole kaže da se slučaj ispituje i da sumnja da je u pitanju nasilje. “Sa ovim slučajem odmah smo upoznali sve nadležne institucije, obavili razgovor sa učenicima u prisustvu njihovih roditelja. Imajući u vidu da postoji sumnja da nije reč o vršnjačkom nasilju, već o neumesnoj šali učenika i potencijalno nebezbednom ponašanju, stupili smo u kontakt sa Ministarstvom unutrašnjih poslova kako bismo efikasnije rešili situaciju i preduzeli dalje korake”, kaže Darko Drobnjak, direktor OŠ “Petar Kočić”. “I onda vi možete da čujete kako sad treba tu decu kazniti, kako treba smanjiti krivičnu odgovornost i kako ćemo sve to represivno rešiti, ali bojim se da to nije tako i da nekako živimo u društvu koje je agresivno i da su zapravo ta deca slika našeg društva i slika nas odraslih”, komentariše Saša Stefanović iz Mrežne organizacije za decu Srbije.

Pedagozi upozoravaju da je u srpskim školama nasilje u porastu. Ocenjuju i da je poražavajuća slika društva to što su učenici spremni i da fingiraju tuču, kako bi stekli popularnost na društvenim mrežama. “Ta deca nekako čini mi se praksa pokazuje da su to zanemarena deca, deca koja nekako nemaju adekvatnu pažnju kod kuće i zapravo razlozi mogu biti različiti, ali ono što je najčešće u pitanju je zapravo da se danas roditelji nekako bave golim preživljavanjem, a da nekako nemaju vremena za svoju decu”, navodi Milena Šekularac, pedagog.

U sprečavanje vršnjačkog nasilja trebalo bi da budu uključeni svi – porodica, škola i institucije, kaže psiholog Žarko Trebješanin. Dodaje i da se deci šalje šizofrena poruka kada im se poručuje da je nasilje zabranjeno, dok ga je u medijima sve više. “Mislim da je to u suštini odraz onoga što je rijaliti šou, pogledajte šta se tamo radi. Tu upravo imate isti taj model, znači ukoliko je nešto više nedopustivo, ukoliko je nešto primitivnije, ukoliko je gore, utoliko dobija veći rejting i deca to gledaju i naravno da, evo, upravo se ponašaju tako… Oni prave neki svoj mali rijaliti šou”, ocenjuje Trebješanin.

Sagovornik zaključuje da je učestala praksa da se maltretiranje među učenicima snima i kači na internet, što je, kako ocenjuje, propaganda nasilja, koja stvara utisak kod dece da je to poželjno u društvu što je, ističe, nedopustivo. Šeta se u Kragujevcu, Kuršumliji, Nišu, šetaće se u Novom Sadu, Požegi, dodao je Trifunović. Zatim su okupljeni krenuli u šetnju ulicama Beograda.

Epidemija motivisala na vakcinaciju

“Interesovanje roditelјa za vakcinaciju MMR vakcinom značajno je povećano izbijanjem ove epidemije, koja je najveća u poslednjih 25 godina i registrovanjem prvih smrtnih ishoda posle 20 godina. Nažalost, slično iskustvima u svetu, i kod nas je pokazano da strah od obolјevanja, hospitalizacije, potencijalnih komplikacija i smrtnog ishoda značajno doprinosi „buđenju“ svesti o značaju vakcinacije i porastu obuhvata imunizacijom tokom epidemije. Zarad prevencije svih budućih epidemija bolesti koje mogu biti sprečene primenom vakcina, potrebno je da svest o značaju vakcinacije i odgovornost za njeno neometano sprovođenje bude uvek prisutna “,  istakao je šef Odseka za imunizaciju Južnobačkog okruga u Institutu za javno zdravlјe Vojvodine epidemiolog doc. dr Miolјub Ristić. “Tradicionalno visok obuhvat imunizacijom na teritoriji Južnog Banata doprineo je da se epidemija u Rumuniji, registrovana godinu dana pre izbijanja epidemije u Srbiji, ne prelije na teritoriju ovog okruga Pokrajine. Slučajevi morbila koji su kasnije ipak registrovani u Južnom Banatu, uglavnom su bili u vezi s epidemijom morbila prijavlјenom na teritoriji Beograda, a većinom su obolevale osobe koje su, prema tada važećem kalendaru imunizacije, vakcinisane s po jednom dozom vakcine protiv morbila”,  naveo je dr Ristić.

By admin