Počelo drugo polugodište u vojvođanskim školama

Za učenike osnovnih i srednjih škola u Vojvodini juče  je počelo drugo polugodište. Posle zimskog raspusta koji je trajao od 21. decembra prošle godine, đaci u Pokrajini  ponovo su seli  u klupe, a završetak nastavne godine, datumi kada će ih napustiti zbog letnjeg raspusta, ili upisa na sledeće nivoe obrazovanja, zavise od nastavnog plana za osnovne i srednje škole. Dakle, drugo polugodište je počelo 15. januara 2019. godine i završava se u petak, 14. juna za učenike od prvog do sedmog razreda i ima 100 nastavnih dana. Drugo polugodište se za učenike osmog razreda završava u petak, 31. maja i ima 90 nastavnih dana. Inače, zbog razlike u školskim kalendarima đaci u Vojvodini nisu imali kratak jesenji raspust, ali su, za razliku od učenika u ostatku Srbije, zimski raspust iskoristili neprekinuto, u jednom delu.

Kada je reč o predstojećim raspustima, učenike u Vojvodini očekuje prolećni raspust koji će početi u petak, 19. aprila, a završiće se u četvrtak, 2. maja 2019. godine. Za učenike od prvog do sedmog razreda, letnji raspust počeće u ponedelјak, 17. juna a završiće se u petak, 30. avgusta 2019. godine. Za učenike osmog razreda letnji raspust počinje po završetku završnog ispita, a završiće se u petak, 30. avgusta 2019. godine. Svake godine, prilikom izrade pravilnika o školskim kalendarima, poštuju se specifičnosti Vojvodine u pogledu velikog broja nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica i verskih zajednica koje žive na teritoriji Pokrajine.

Kako je Zakonom predviđeno, učenici i zaposleni u školi imaju pravo da ne pohađaju nastavu, odnosno da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to: pravoslavci – na prvi dan krsne slave; pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Kurbanskog i Ramazanskog bajrama; pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura. Za pripadnike verskih zajednica koje obeležavaju verske praznike po Gregorijanskom, odnosno Julijanskom kalendaru neradni je prvi dan Božića, kao i uskršnji praznici, počev od Velikog petka, zaklјučno s drugim danom Uskrsa.

Matura i prijemni ispiti

Ministarstvo prosvete je u Kalendaru obrazovno-vaspitnog rada odredilo i datume polaganja završnog ispita i prijemnih za upis u srednje škole. Budući osmaci polagaće probni završni ispit 12. i 13. aprila 2019, dok će završni ispit biti održan 17, 18. i 19. juna. Prijemni ispiti za upis u bilingvalna odelјenja održaće se 25. i 26. maja, prijemni u muzičkim i umetničkim školama od 31. maja do 2. juna, a u baletskim od 2. do 4. juna. Za upis u Matematičku gimnaziju i matematička odelјenja provera znanja je zakazana za 1. jun, u Filološkoj gimnaziji i filološkim odelјenjima u gimnazijama 1. i 2. juna, dok će 2. juna biti prijemni za upis učenika sa posebnim sposobnostima za fiziku i informatiku.

Planovi najboljih diplomaca i školaraca

Prilikom obležavanja jubileja, škole, fakulteti i univerziteti nagrađuju najbolje školarce i diplomce. Neretko, umesto njih priznanja primaju roditelji, jer su mnogi već otišli u inostranstvo. Ostati u zemlji ili nastaviti školovanje u inostranstvu, gde se zaposliti posle završenih osnovnih studija ili nastaviti master i doktorske studije, pitanja su sa kojima se suočavaju najbolji srednjoškolci i diplomci. Samo je petnaest maturanata Matematičke gimnazije konkurisalo za nastavak školovanja na stranim univerzitetima. Prijemni za njih nije problem, a da li će tamo i nastaviti školovanje, zavisiće i od toga da li će dobiti stipendije. “Volela bih da se prijavim za inostranstvo, i da naravno odem tamo, pa bih tamo studirala matematiku ako dobijem stipendiju”, priča Jelena Ivančić.

Milan Čugurović, diplomac Matematičkog fakulteta sa prosekom 10  kaže da će i master i doktorske studije završiti na matičnom Matematičkom fakultetu. “Kompletan entuzijazam koji sam tamo našao je možda bila ključna stvar zbog koje sam i ostao tu i zbog koje nameravam da nastavim i dalje školovanje na istom fakultetu”, ističe Milan.

Budući inženjeri neretko još tokom studija dolaze do posla.  “Nakon završenog master rada planiram da odem u jednu softversku kompaniju u Londonu”, dodaje Viktor Slavković koji je poneo nagradu za najbolji diplomski rad. Slobodan Vukojčić koji je napisao najbolji diplomski rad vidi sebe u Srbiji: “Ne nameravam da idem u inostranstvo još uvek”. Katarina Radinović Kapralović, najboji diplomac, radila je kao student demonstrator. “U neku ruku sam bila i zaposlena i zaista su četiri lepe godine provedene na fakultetu. Sada sam na master studijama. Trenutno sam u procesu traženja posla koji mi baš odgovara interesovanjima”, dodaje Katarina.

U resornom ministartsvu najavljuju da će se na osnovu novih zakona studenti finansirati na osnovu tri modela. Akademci, sa dobrim prosekom, i dalje će moći da koriste kredite, a pomagaće se školovanje kadrova koji su potrebni državi i koji se školuju za perspektivna zanimanja.

Budžet za inovacije duplo veći od prošlogodišnjeg

“Budžet za inovacije i tehnološki razvoj u 2019. je duplo veći od prošlogodišnjeg”, kaže za RTV resorni ministar, Nenad Popović. Prema njegovim rečima, nastavljaju se investicije u naučno-tehnološke parkove, inovacione start-ap centre i projekte saradnje nauke i privrede. Srbija se u 2018. godini sa dna popela na sredinu liste inovativnih zemalja u Evropi, kaže u intervjuu za RTV ministar Popović i napominje da je poslednji izveštaj Evropske komisije pokazao da je naša zemlja u polju inovacija bolje rangirana od čak devet država članica EU. “Uložili smo preko 70 miliona evra u inovacionu infratrukturu, u najmodernije tehno parkove u Novom Sadu i Nišu, pri univerzitetima i tehničkim fakultetima, i ono što je veoma važno reći, pokrenuli smo izgradnju 8 inovacionih start-ap centara u gradovima koji nisu univerzitetski centri, kao što su Kruševac, Čačak, Pirot, Subotica…”, kaže Popović. Govoreći o planovima za 2019. Ministar Popović kaže da je budžet za inovacije i tehnologije povećan dva puta u odnosu na prošlu godinu, a biće i mnogo više sredstava koje će biti usmerene ka kompanijama koje žele da se bave inovacionim preduzetništvom.

Ceo intervju sa ministrom za inovacije i tehnološki razvoj, Nenadom Popovićem, ali i druge teme iz sveta privrede, pogledajte u emisji “Biznis monitor”, na  prvom programu RTV Vojvodina. https://www.youtube.com/watch?v=K35TAN2VjqE

Popović: Srbija u svetu poznata po inženjerima i inovacijama

Nove tehnologije iz korena menjaju industrije i način na koji svet funkcioniše. Razvoj rešenja u oblasti digitalizacije industrije, veštačke inteligencije, pametnih gradova i drugih važnih tema budućnosti u sve većoj meri dolaze iz Srbije. Ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović ističe da su najvredniji resus Srbije upravo mladi inženjeri, što je prepoznato od strane celog sveta. – Srbija u oblasti inovacija stoji paralelno sa svim najrazvijenijim zemljama i zato u našu zemlju dolaze najveće svetske kompanije, kako bi iskoristile potencijal inženjerstva i znanja. U narednih nekoliko godina, sa razvojem veštačke inteligencije, pametnih gradova, sajber bezbednosti..sigurno je da će Srbija biti najpoznatija po inženjerima i inovacijama – dodaje Popović.

Stara Pazova: Mladi Romi obrazovanjem ka bolјem životu

U okviru obeležavanja novogodišnjih i božićnih praznika Opština Stara Pazova je po drugi put nagradila najbolјe mlade Rome srednjoškolce. Na skromnoj svečanosti učenike koji su pokazali najbolјi uspeh, po ovogodišnjem konkursu, pozdravio je zamenik predsednika opštine Milan Beara, koji je ukazao da ova lokalna samouprava ima više programa posvećenih inkluziji i bolјem životu Roma. Opština pomaže prvacima i osnovcima, a ova simbolična nagrada od 12.000 dinara je nagrada za trud srednjoškolcima. -Treba tako i da nastavite, jer ćete sutra sebi i svojim porodicama moći da obezbedite bolјi život, a mi ćemo se truditi da vam omogućimo da sutra dobijete i posao i nastavite život u ovoj opštini. Ovo vam je novogodišnja čestitka, a očekujemo još bolјe rezultate naredne godine – istakao je Beara, poželevši srednjoškolcima srećnu Novu Godinu.

Rukovodilac odelјenja društvenih delatnosti Želјko Šolaja, reče da je nagrada najbolјim srednjoškolcima Romima ustanovlјena lane kao stimulans mladima da i dalјe budu dobri đaci i sutra dobri članovi ove zajednice. Aleksandar Balinović, koordinator Kancelarije za inkluziju Roma je podsetio da je Opština Stara Pazova oformila Mobilni tim za inkluziju Roma koji brine o ostvarivanju prava pripadnika ove etničke zajednice u oblasti obrazovanja, stanovanja, zapošlјavanja i zdravstva i da je u toku izgradnja 30 stanova za najsiromašnije romske porodice, a konkurs je upravo u toku.

Kada je obrazovanje u pitanju Balinović je istakao da je za prošlu školsku godinu nagrađeno osmoro srednjoškolaca Roma, a sada ih je 17. On je podsetio da je lane bilo upisano 18 učenika u prvi rzred srednjih škola, srednje školovanje završilo je 10 mladih Roma, a da je u tekućoj školskoj godini u prvi razred upisano 52 učenika, od toga 48 u tri srednje škole u Staroj Pazovi, dok je jedan broj đaka u školama u Zemunu i Beogradu. Milica i Dragomir Mladenović iz Starih Banovaca su brat i sestra, odlični učenici, koji su i lane dobili nagradu i kažu da će dobro doći za neke svakodnevne potrebe. Milica je prvi razred Gimnazije u Staroj Pazovi, lane vukovac, sada odlična sa prosekom 5,00, dok je Dragomir – maturant, imao samo jednu četvorku na polugodištu. I dok brat kaže da voli hemiju i da će mu to biti budućnost, Milica voli najviše biologiju i želi da bude antropološki forenzičar.

Đurđica Jovanović iz Vojke je odabrala Ekonomsku školu, smer poslovni administrator, srećna je zbog nagrade jer će začiniti praznike, a za praznični šoping se sprema i Milica Jovanović iz Belegiša, budući ekonomski tehničar  Pored njih nagrađeni su i Dragana Knežević, Dejan, Stefan, Srđan, Tanja, Olga, Jovan , Natalija, Jasmina, Danijel, još jedan Stefan i Srđan Jovanović i Mira Alilković. Mladi Romi, zadovolјni nagradama, obećavaju da će nastaviti sa dobrim rezultatima jer su svesni da je to njihova budućnost.

Bruka: Deca izbeglice nisu primljena u centar u Krnjači

Procenjuje se da je u Srbiji trenutno između 5.000 i 6.000 izbeglica, od kojih je od 350 do 400 boravi na otvorenom na hladnoći, izjavio je direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. Direktor Đurović navodi da je sedmoro dečaka, na Božić, otišlo u prihvatni centar u Krnjači sa policijskim potvrdama iz Dimnitrovgrada o nameri za azil i smeštaj u Krnjači. “Nisu ih pustili uprkos potvrdi policije. Juče su došli u Miksalište koje ne radi. Pokušavamo da im nađemo smeštaj adekvatan njihovom uzrastu i potrebama”, rekao je Đurović koji je imao uvid u policijske potvrde i naveo da deca nisu dobila obaveštenje zašto nisu primljena u centar u Krnjači. Kako je naveo, dečaci su iz Avganistana, uzrasta između 16 i 17 godina i pre nekoliko dana su u Srbiju ušli iz Bugarske. “Zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta maloletnici bez pratnje roditelja često bivaju upućivani iz Beograda da se sami jave u neka druga mesta u zemlji gde ima slobodnog smeštaja”, kaže Đurović. Smatra da ceo sistem treba da se drugačije uredi u smislu prihvata, pre svega, maloletnika bez pratnje roditelja. “Treba da se napravi poseban centar za prihvat te dece, kada govorimo o smeštaju, a ne da očekujemo da će deca sama da se snađu ili da,ako su upućeni u neki drugi grad, da mogu sama da otputuju”, rekao je Đurović.

Povodom božićnih praznika u prostorijama APC priređena mala zakuska i druženje migrante i izbeglice sa zaposlenima, volonterima i prijateljima ove organizacije za pružanje pravne pomoći tražiocima azila.

Izložba o Tesli krenula za Japan, u Kini 500.000 posetilaca

Izložba o Nikoli Tesli koja prezentuje najvažnije segmente vezane za njegov život, ideje i dostignuća kao doprinos savremenoj civilizaciji i budućim generacijama, biće otvorena u Japanu 26. januara, a tri tone eksponata – svetlosnih panela, radnih modela, maketa laboratorija i izuma krenulo je iz Beograda ka gradu Hofu”. Izložba “Nikola Tesla – srpski genijalni izumitelj – Edisonov rival” biće postavljena u Muzeju Solar samo tri nedelje nakon završetka slične postavke u Muzeju nauke i tehnologije u Šangaju koju je videlo više od pola miliona ljudi, a po rečima direktorke Muzeja Nikole Tesle Ivona Jevtić, izložba se realizuje na inicijativu velikog prijatelja Srbije, bivšeg ambasadora Japana u Beogradu Tadašhija Nagaija. Mesec dana nakon otvaranja u Japanu, izložba o Tesli biće postavljena u Nikoziji, a potom, u septembru, i u Atini, rekla je Jevtić i dodala da su u toku pregovori o gostovanju u Moskvi, UAE, Maroku i Egiptu. Ona ističe da za delo Nikole Tesle vlada veliko interesovanje i da je Muzej našeg naučnika prošle godine obišlo više od 150.000 posetilaca.

“Prema nekim podacima, do 2006. godine stalnu postavku videlo je po nekoliko hiljada ljudi godišnje, a sada smo ih imali toliko samo u dva dana pred Novu godinu”, kazala je ona. Prema njenim rečima, broj stranaca koji dolaze u Muzej raste, najviše je onih iz Turske, Grčke, Kine i Rusije. “Nedavno nas je obradovala poseta svestenika iz Teslinog rodnog Smiljana i dogovorena je uzvratna poseta”, rekla je Jevtić i dodala da među Teslinim poštovaocima ima i dosta interesantnih ljudi. “Neki su toliko čitali o Tesli da su počeli da se poistovećuju s njim, neki čak u Muzej dolaze obučeni kao on, …. “, prenosi iskustva posetilaca Ivona Jevtić i dodaje da je sve podređeno interesovanjima publike. “Stalna postavka je modifikovana i osavremenjena, uvedeni su multimedijalni eksponati, uvodni film titlovan je i na turski, kineski, grčki, ruski, španski, italijanski, francuski, nemački i japanski”, navodi ona.

Direktorka Muzeja, u kome je smeštena i čitava Teslina zaostavština – više od 200.000 dokumenata, knjiga, časopisa i ličnih predmeta, najavljuje da će u ovoj godini biti najviše posla na digitalizaciji novinskih isečaka iz Teslinog ličnog presklipinga. Jevtić je podsetila da su putujuće izložbe deo misije Muzeja na prezentaciji Teslinog dela kojim je zadužio čovečanstvo. Jedan od najvećih umova koje je svet ikad imao, Nikola Tesla, rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu. Umro je na Božić 7. januara 1943. godine u Njujorku u Hotelu Njujorker gde će sutra biti održana Konferencija u organizacije Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.

Najbolji na bilbordima: Julija Karasova

Julija Karasova, učenica Osnovne škole „Kosta Trifković”, osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz ruskog jezika, i učestvovala je na Ruskoj olimpijadi. – Volim da čitam sve, ne samo rusku literaturu, tako da nemam omilјenog pisca. U budućnosti bih volela da postanem pisac-ilustrator, zato sam upisala Umetničku školu – kaže Julija Karasova. – Volela bih da otvorim svoju prodavnicu u kojoj bih prodavala majice sa svojim crtežima i knjige za decu koje bih sama pravila.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.

U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik”  predstavlјa laureate projekta „Učim + Znam = Vredim”, uz njihove kratke izjave.

Decenija Novosadskog Novog teatra

Predstavom za decu „Krvava bajka” i tamburaškom komedijom „Ženidba na čardaku”, Novosadski Novi teatar, jedino pozorište u Novom Sadu bez svoje teatarske kuće, obeležio je deset godina postojanja. Kada je u pozorišnoj sali Gimnazije „Laza Kostić” na Telepu, 22. septembra 2008. godine odigrana predstava za decu „Kukuriku bajka”, puni entuzijazma i ideja glumci, okupljeni sa namerom da na toj sceni osnuju teatar, nisu ni pretpostavljali kolilko je zahtevno održavati redovan pozorišni repetoar bez velikog finansijskog planiranja. Ali jaka želja za igrom i entuzijazam za stvaranje još jedne teatarske adrese u Novom Sadu, deset godina kasnije Novosadski Novi teatar čine prepoznatljivim punktom pozorišnog života grada. Nakon jedne decenije ustanovljen je redovan repertoar, odigrano 18 premijera, odnosno preko stotinu izvedbi koje je pogledalo više od 100.000 posetilaca i time sebe uvrsti u Zajednicu profesionalnih pozorišta Vojvodine. Prvu deceniju rada, Novosadski Novi Teatar obeležio je skromno, najpre predstavom za decu koja je odigrana u pre podnevnim časovima, potom i tamburaškom komedijom „Ženidba na čardaku” u večernjem terminu.

Fabrička hala kao učionica

Valjaonica aluminijuma “Impol Seval”, Valjaonica bakra Sevojno i Tehnička škola u Užicu, pre dve godine su zasnovale jedinstven koncept obrazovanja. Đaci se školuju uz veći fond časova praktične nastave, dodeljuju se stipendije za najbolje učenike, a kadrovi se pripremju prema potrebama valjaonica. Oni su drugi razred Tehničke škole u Užicu, i ove godine dva dana tokom sedmice provode na stručnoj praksi. Naredne godine, u fabrici su planirana tri dana sedmično. Sevojničke valjaonice ovako dobijaju deficitaran kadar, a učenici veliku šansu da odmah posle školovanja dobiju posao. Tako se obrazuju operateri za preradu metala, livci, valjaoničari.

Za rad sa učenicima, valjaonica je angažovala devet svojih stručnjaka, posebno obučenih za mentorstvo. Napredak, rad i angažovanje đaka se pažljivo prate, a posle selekcije, najuspešnijima dodeljuju stipendije. “Stipendija iznosi 13.000, svakog meseca. Vrlo je bitno, jer posle škole vi možete da dobijete posao ovde, odmah i u školi smo već pričali o tome, ali kada dođete na praksu i duže vremena provedete ovde, sve vam je lepše i zanimljivije ovde je pravi posao”, kaže Ognjen Conić, učenik drugog razreda Tehničke škole u Užicu .

Tehnolog i mentor “Impol Seval” Andrija Milojević objašnjava da je to inovativni način obrazovanja. “Stimuliše najbolje učenike, koji se najviše ističu, tako smo od prve generacije izabrali trojicu stipendista, i plan nam je da i u budućnosti stimulišemo dobre učenike”, dodaje Milojević.

Fabrička hala kao učionica, pre svega, mora biti bezbedna, pa je čitav set mera i pravila usaglašen sa učeničkim angažovanjem. “Do sada nismo imali ni jedan bezbednosni problem. Nikakvu povredu, nijedan problem. Majstori su im pokazivali i šta smeju i šta ne smeju da rade sa aspekta bezbednosti, i maltene čuvali su ih kao svoju decu”, napominje Lazar Đokić, stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu “Impol Seval”.

Ljudski resursi su ovde shvaćeni kao važan partner poslodavca, i posebna pažnja se poklanja usavršavanju, obuci i prenošenju generacijskih iskustava. Program koji se ostvaruje sa užičkom Tehničkom školom, ide i korak dalje jer se stvara kadar prema potrebama valjaonica, sposoban da odmah posle školovanja započne rad u proizvodnim halama.

Policajci iznenadili dečaka umesto Deda Mraza

Direktor policije Vladimir Rebić primio je u ponedeljak dvojicu policijskih službenika, Ivicu Krstića i Miloša Aleksića, koji su doneli paketić dečaku koji je poželeo da mu umesto Deda Mraza novogodišnji poklon uruče policajci. “Ovo je veoma zanimljiv gest kojim ste usrećili jednog dečaka, koji će možda u budućnosti nositi policijsku uniformu”, poručio je Rebić policijskim službenicima tokom prijema.

Policajaci Krstić i Aleksić iz Policijske stanice Voždovac su ispričali direktoru Rebiću kako ih je kontaktirao dečakov otac i zamolio ih da, kao iznenađenje za njegovog četvorogodišnjeg sina, donesu mališanu novogodišnji paketić, jer i sam mašta da jednog dana postane policajac. Direktor policije je poručio da je ovakav postupak dobar primer za pripadnike MUP-a koji pokazuje i lepše strane policijskog posla.

Ekonomski fakultet donirao kompjutere školi u selu Svođe

Ekonomski fakultet Unverziteta u Beogradu donirao je kompjutere i kompjutersku opremu đacima osnovne škole „Dositej Obradović“ u planinskom selu Svođe na jugu Srbije, koju pohađa samo devetnaestoro dece. Ova deca na raspolaganju su imala četiri zastarela računara, saopštio je EF. „Kada nam se uprava ove male škole obratila za pomoć, nismo mogli da ne reagujemo. Školi, koja ima samo 19 đaka koji žive i rade u teškim uslovima, neophodni su kompjuteri i oprema kako bi deca do kraja školovanja uz pomoć svojih nastavnika usvojili osnove digitlne pismenosti“, ocenio je dekan Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić. On je pozvao i druge ustanove da se priključe i pomognu školama u udaljenim delovima zemlje gde je „dece sve manje, a zaslužuju da imaju iste uslove za odrastanje i školovanje kao bilo koje dete koje živi u gradu“. „Nadam se da će upravo zahvaljujući ovoj donaciji koja će im pomoći u učenju i skromnim poklonima koje smo za njih pripremili, bar jedno od dece postati student informatike, a sutra uspešan stučnjak iz ove oblasti“, poželeo je Boričić.

Dejan Petrović, direktor škole „Dositej Obradović“, zahvalio se za donaciju koja će nastavnicima i đacima olakšati rad. „Naša škola je deo projekta ‘2000 digitalnih učionica’ i u petom razredu učenici koriste digitalne udžbenike i ova donacija je posebno značajna. Računari će biti dostupni svim učenicima, za vreme, ali i posle nastave kako bi nadomestili nedostatak računara kod kuće“, rekao je Patrović. Kompjutere i opremu besplatno je dopremila kurirska služba AKS, što je bio njihov doprinos donaciji đacima iz Svođa, navodi se u saopštenju.

Vremeplov: Počeo Veliki štrajk

Osnovne i srednje škole u Somboru i okolini (njih 28, prim. ured.) 15.01.1997. godine prve u Srbiji stupaju u štrajk sa potpunom obustavom rada. Ta sreda 15. januara je trebala biti u somborskim školama (zbog “kliznog raspusta”, prim. ured.) početak nastave u II polugodištu, međutim desio se štrajk koji je promenio prosvetu, kao i sindikalnu scenu Srbije. Naime, posle ovog protesta ništa nije bilo kao ranije. Pokrajinski izvršni odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine 10. januara, prvi u Srbiji, je doneo odluku o stupanju u štrajk sa potpunom obustavom nastave sa početkom drugog polugodišta, a 14. januara opštinski odbor SRPV je pozvao škole u Somboru na obustavu rada.  Ovaj neponovljeni štrajk opisao je u svojoj knjizi “Veliki štrajk: Protest koji je promenio Srbiju” jedan od organizatora i učesnika prof. Hadži Zdravko M. Kovač.

 „Ćerali smo se do sada, a ćeraćemo se i dalje… na duhovit i ironičan način obratio se kolegama na proširenoj sednici Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata predsednik profesor Zdravko Kovač. „Zbog katastrofalnog, mizernog položaja zaposlenih u školama, koji se i dalje pogoršava, kao i zbog drakonskog novog Zakona o radnim odnosima (koji direktorima daje gotovo neograničena ovlašćenja ) prekidamo rad. Jesmo prvi, ali očekujemo da će nam se i u drugim sredinama širom Republike pridružiti kolege, koje su, zbog kliznog raspusta, još uvek na odmoru“, prenele su tada “Somborske novine“.

„Opštinskoj vladi prosvetni radnici su se takođe obratili sa nekoliko zahteva. Na prvom mestu traže urgentnu finansijsku pomoć za sve zaposlene u školama. Nezavisni sindikat je beskućnik, i da se sednice više ne bi održavale pod vedrim nebom, prosvetni radnici očekuju da će im opštinska vlada pomoći u rešavanju i ovog, za dalji rad Sindikata i te kako važnog pitanja“, pisale su „Somborske“.

Vremeplov: Umro Jovan Cvijić

Na današnji dan 16. januara 1927. godine umro srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije i Geografskog društva u Beogradu, 1910. Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju.

Vremeplov: Aleksandar Tišma

  Srpski pisac Aleksandar Tišma, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu rođen je na jučerašnji dan 16. januara 1924. godine. Njegova dela prevođena su na dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevođenjem sa mađarskog i nemačkog. Dela: zbirke pesama “Naseljeni svet”, “Krčma”, knjige pripovedaka “Krivice”, “Nasilje”, “Povratak miru”, “Škola bezbožništva”, romani “Za plavom devojkom”, “Knjiga o Blamu”, “Upotreba čoveka”, “Vere i zavere”, zbirka putopisa “Drugde”.

Vremeplov: Ostavka šefa kineskih komunista zbog studentskih nemira

Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo je, na današnji dan 16. januara 1987. godine   ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo je Džao Cijang.

Vremeplov: Umro Toskanini

Na današnji dan 16. januara 1957  umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u 20. veku. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.

Vremeplov: Spalio se Jan Palah

Češki student Jan Palah na današnji dan 16. januara 1969. godine je izvršio samoubistvo spaljivanjem u centru Praga u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog ugovora u avgustu 1968. godine.

Vremeplov: Umro Edvard Gibon

Na današnji dan 16. januara 1794  godine umro je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela “Opadanje i propast Rimskog carstva”, koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.

Kraj raspusta: Za mališane opasnost od širenja virusa u vrtićima

U ponedeljak je bio poslednji dan zimskog raspusta. Mnogi mališani išli su i tokom raspusta u vrtić, ali od utorka će se većina vratiti svojim grupama. Za zimski period, karakteristične su prehlade i virusi, te je moguće da u kolektiv dođu bolesni. Ukoliko roditelji dovedu vidno bolesno dete u obdanište, vaspitač ima pravo da ga ne primi, kako ne bi prenelo virus zdravima – kijanjem, kašljanjem i neposrednim kontaktom. Mnogi roditelji koji nisu u mogućnosti da izostanu sa posla ili uzmu bolovanje, dovedu bolesno dete u vrtić. “Po ponašanju deteta se vidi da se nešto dešava i takvo dete se prati. Ako se u toku dana desi da dobije temperaturu, dete se izoluje od ostatka grupe, da ne bi širilo zarazu, ali do tog momenta vaspitač ne može da prepozna da li se tu nešto radi. Bolesno dete, sa infektivnom bolešću jeste zarazno dete po drugu decu i kod njih u takvim slučajevima mi naglašavamo da posle preležane bolesti moraju da donesu potvrdu od lekara”, rekla je Branka Čonkić, rukovodilac službe zdravstvene zaštite u “Radosnom detinjstvu”.

Respiratorne infekcije u dečjem uzrastu su veoma česte, najviše tokom zime i ranog proleća. Tada deca izostaju iz kolektiva, a u najvećem broju slučajeva radi se o akutno-respiratornim infekcijama koje su izazvane različitim virusima koji ne ostavljaju teže posledice. Trenutno je aktuelan virus gripa. “Osnovna razlika između pojave virusa gripa i drugih respiratornih infekcija koje se mogu registrovati u ovom dobu godine je u tome što u slučaju da dete oboli od gripa, bolest nastaje naglo, dete iz punog zdravlja oboleva sa visokom telesnom temperaturom, kašljem, slabođću, malaksalošću, bolest ga tera da ostane u krevetu, i u tom slučaju dete je isključeno iz kolektiva”, rekao je dr Mioljub Ristić.

Kada je reč o drugim zaraznim bolestima koje se mogu registrovati u predškolskim ustanovama, to su zapaljenja grla i ovčije boginje. Lekari savetuju vakcinisanje dece. Na taj način se organizam štiti od težih komplikacija koje mogu nastati u slučaju obolevanja, a čuvaju se i ona deca koja zbog različitih medicinskih stanja ne mogu biti vakcinisana.

Jeziva ispovest  nobelovke: “Džihadisti su nas mučili, silovali, prodavali na pijacama robova, a narod je gledao i ćutao”

Nađa Murad je imala 21 godinu kada su je u iračkom selu Koho oteli borci Islamske države. Pripadnica jezidske entokonfesionalne grupe Kurda, koja danas ima 24 godine, uspela je da se spase, a muke koje je proživljavala dok je bila seks robinja Islamske države opisala je u knjizi “The Last Girl: My Story of Captivity and My Fight Against the Islamic State” (Poslednja devojka: Moja ispovest o zatočeništvu i borba protiv Islamske države). Ona opisuje život u selu na severu Iraka, mučno zatočeništvo, bekstvo ispunjeno strahom i osećanje da je prepuštena sama sebi i izneverena.

Godine 2014. Nađa je bila jedna od 7.000 žena i devojčica koje su oteli sunitski muslimanski borci, koji Jezide smatraju sledbenicima đavola. Sve muškarce i starije žene, uključujući i njeno osmoro braće i majku, pobili su, a mlađe žene i devojčice zarobili da bi im služile kao seksualne robinje. – Nikada nije lako ispričati svoju priču. Svaki put kada je prepričavate, vi je oživljavate. Moja ispovest je iskrena i zasnovana na činjenicama i moje je najbolje oružje protiv terorizma koje nameravam da koristim sve dok teroristi ne budu izvedeni pred sud – piše Nađa Murad u knjizi.

Prema procenama UN, u napadu 2014. zarobljeno je i ubijeno više od 5.000 Jezida, a eksperti UN kažu da je Islamska država počinila genocid nad Jezidima u Siriji i Iraku. Savez bezbednosti UN odobrio je u septembru osnivanje istražnog tima, koji će sakupljati i sačuvati dokaze o zločinima Islamske države u Iraku.

Aktivistkinja za zaštitu ljudskih prava i advokat Amal Kluni zastupa Nađu Murad i napisala je predgovor za knjigu. Supruga poznatog glumca zalaže se za to da pripadnici Islamske države odgovaraju za zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom. Nađa Murad je oteta iz sela Koho, kod Sindžara, u oblasti gde živi oko 400.000 Jezida. – Naše komšije suniti mogli su da dođu i pokušaju da nam pomognu, ali to nisu učinili – piše ona u knjizi.

Islamska država ju je registrovala kao robinju i čak je imala ličnu ispravu s fotografijom koja bi bila podeljena među borcima ukoliko bi pokušala da pobegne. – Ti si moja četvrta “sabija” (seksualna robinja) – rekao joj je novi vlasnik, sudija i pripadnik Islamske države visokog ranga. – Ostale tri su sada muslimanke. Učinio sam to za njih. Jezidi su nevernici – zato ovo radimo. To će ti pomoći.

Nađa piše da je bezbroj puta silovana, da su je muškarci kupovali i zatim prodavali drugima. – U jednom trenutku samo su me silovali. Silovanje postaje deo svakodnevnog života. Ne znaš ko će otvoriti vrata i napasti te, znaš samo da će se to desiti i da će sutra biti možda još gore – piše ona u knjizi. Kada je pokušala da pobegne kroz prozor nakon što je obukla “abaju”, odeću kakvu nose religiozne muslimanke, stražar ju je uhvatio, bičevao, a zatim ju je šest stražara silovalo jedan za drugim sve dok se nije onesvestila. U nedelji koja je usledila, predali su je šestorici drugih muškaraca, koji su je ponovo silovali i tukli, a zatim predali muškarcu koji je nameravao da je odvede u Siriju. A onda joj se jednog dana ukazala prilika da pobegne. Preskočila je zid u bašti kuće svog tamničara u Mosulu. Uvijena u abaju, lutala je ulicama grada, a onda je smogla hrabrosti da pokuca na vrata nepoznatih ljudi i zatraži pomoć. Bio je to veliki rizik. Kasnije je saznala da je njena nećaka, koja je takođe postala seks robinja, čak šest puta vraćena borcima Islamske države nakon što su je potkazali ljudi kojima se obratila za pomoć. – Porodice u Iraku i Siriji živele su normalno dok su nas mučili i silovali. Gledali su kako nas vode po ulici. Slušali su naše krike na pijaci robova, ali ništa nisu preduzeli – piše Nađa.

Njoj se ipak osmehnula sreća. Ljudi na koje je naišla u Mosulu pomogli su joj da se domogne izbegličkog logora. Ona kaže da je napisala knjigu s ciljem da zarobljeni Jezidi budu oslobođeni, da se preživeli rasele i da se uklone nagazne mine u regionu Sindžara, te da teroristi Islamske države budu izvedeni pred sud. – Više od svega želim da budem poslednja devojka na svetu koja je doživela ovako nešto – kaže Nađa, koja danas živi u Nemačkoj. Prošle godine je postala ambasador dobre volje UN za dostojanstvo preživelih žrtava trgovine ljudima. Dobitnica je Nobelove nagrade za mir 2018. godine, koju je kao  borac protiv korišćenja seksualnog nasilja kao oružja u ratu podelila sa Denisom Mukvegeom.

By admin