Vesti – 18.01.2019.

Đukić Dejanović: Stvoriti jednake uslove za mališane na selu i u gradu

Selo i grad moraju da imaju potpuno iste šanse za rast i razvoj naših najmlađih, poručila je ministarka Slavica Đukić Dejanović na otvaranju renoviranog vrtića za koji je njen kabinet izdvojio novac u sklopu sprovođenja mera populacione. Kabinet je izdvojio 6,1 miliona dinara i predškolska ustanova “Radost” u Vrnjcima, kod Vrnjačke Banje, dobila je sasvim novo lice. Inače, objekat pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, tako da je samo renoviranje objekta urađeno po svim standardima Zavoda

Direktorka predškolske ustanove “Radost” Dragana Hadži-Ristić navela je da je u objektu u Vrnjcima potpuno zamenjena krovna konstrukcija, pod, vodovodna i kanalizaciona mreža, postavljena je hidroizolacija, tako da vlaga koja je dolazila iz podrumskih prostorija više neće praviti problem. – Vrtić u Vrnjcima pohađa 44 dece, 27 u mešovitoj vaspitnoj grupi i 17 jaslenog uzrasta i to su za sada maksimum kapaciteta. Mi smo šest godina kucali na razna vrata, gde su bili konkursi za donacije, ali smo konačno uspeli da u saradnji sa Kabinetom za demografiju i populacionu politiku i opštinom Vrnjačka Banja realizujemo projekat – navela je direktorka i zaključila da novi, adaptirani uslovi mnogo znače za decu, roditelje i zaposlene, a da su deca konačno dobila uslove u kojima zaslužuju da odrastaju.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović kaže da ulaganje u Vrnjce znači da deca koja žive u seoskim područijima moraju da imaju potpuno identične uslove za rast i razvoj, kao i mališani koji žive u gradskim sredinama. – I to ne samo za rani psihomotorni razvoj, već i za obrazovanje koje dolazi u nešto starijem uzrastu. Veliko je zadovoljstvo danas videti zadovoljnu decu koja će imati mogućnost da se igraju i odrastaju u uslovima koja imaju deca u velikim gradovima, kao i vaspitačice koje sa mnogo ljubavi prilaze deci. Imala sam priliku da razgovaram i sa majkom koja planira da upiše dete u ovu ustanovu, jer su uslovi komfora, vaspitanja i sigurnosti takvi da nema dilemu, bez obzira što čak i ne stanuje u blizini, da dete treba da pohađa ovaj vrtić – rekla je ministarka.

Najavljujući aktivnosti za 2019. godinu, ministarka je navela da je budžet Kabineta na čijem je čelu ove godine povećan i iznosi 650 miliona dinara, što znači da populaciona politika i dalje ostaje jedan od prioriteta rada Vlade Republike Srbije. Prema rečima ministarke, jedan deo sredstava uložen je i u Dom zdravlja u Vrnjačkoj Banji za kupovinu ginekološke opreme, u vrednosti od 1,4 miliona dinara, tako da žene više neće morati da odlaze u Kraljevo na CTG, već će taj pregled moći da obave u Vrnjačkoj Banji. – To daje nadu da Srbija uspostavlja najviše standarde i trendove koji obećavaju veću sigurnost roditeljima i bebama, odnosno devojčicama i dečacima koje očekujemo kao naše najmlađe sugrađane – poručila je ministarka.

Predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović rekao je da je u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije i Kabineta na čijem čelu je ministarka Đukić Dejanović, opština Vrnjačka Banja pripremila projekat i konkurisala za sredstva ovog Kabineta, a sve u cilju stvaranja što boljih uslova za povećanje nataliteta u Srbiji. – Projekat koji je obuhvatio adaptaciju i rekonstrukciju objekta u Vrnjcima, a koji je godinama, a možda čak i decenijama, bio u veoma lošem stanju, danas zahvaljujući sredstvima Kabineta za demografiju i populacionu politiku i opštine Vrnjačka Banja, postao je jedan savremeni objekat. Ovo je peti objekat u seoskim sredinama koji je u poslednje dve do tri godine renoviran – naveo je predsednik opštine i dodao da roditeljima koji žive na selu mnogo znači da mogu svoju decu da dovode u vrtić u matična mesta, a sa druge strane smanjena je lista čekanja za prijem dece u vrtiće u gradskim sredinama.

Inkluzija u obrazovanju: Četiri projekta za bolјe šanse

 Srbija ovog januara obeležava godinu dana otkako je zvanično postala članica Evropske agencije za posebne potrebe i inkluziju u obrazovanju. Prijem u članstvo bio je priznanje našoj zemlјi za kontinuiran rad na povećanju pristupačnosti i jednakosti u obrazovanju, razvoju sigurnog i stimulativnog fizičkog i društvenog okruženja i obezbeđivanju jednakih mogućnosti za svu decu, učenike, studente i odrasle u ostvarivanju prava na kvalitetno obrazovanje i dodatnu podršku. Priprema za ulazak trajala je od 2015, kada su predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dobili priliku da učestvuju u radu Agencije, da bi u aprilu 2017. Srbija dobila status zemlјe posmatrača, a iste godine dobila poziv za ulazak u Agenciju kao punopravna članica. Srbija je u ovom trenutku uklјučena u četiri projekta Agencije, kažu u Ministarstvu prosvete.

Statistički podaci Evropske Agencije o inkluzivnom obrazovanju je prvi projekat u koji se naša država uklјučila nakon pristupanja Agenciji. Naši analitičari su u dva navrata prisustvovali u radu višednevne radionice vezane za prikuplјanje i analizu podataka, a rezultat je ozvaničen državni izveštaj vezan za inkluzivno obrazovanje koji će uskoro biti predstavlјen i na sajtu Agencije, odnosno na sajtu Ministarstva. Promenlјiva uloga specijalista u obrazovanju projekat je za podršku inkluzivnom obrazovanju koji zemlјama-članicama daje smernice, ali i direktnu stručnu podršku u procesu tranzicije koja ima za cilј reorganizaciju specijalističke, defektološke podrške i tranzicije segregatornih, specijalnih škola kako bi one u najvećoj mogućoj meri pružile podršku redovnim školama u uklјučivanju učenika s raznim teškoćama i smetnjama.

Pregled i analiza državnih politika vezanih za inkluziju je projekat u okviru kojeg država članica popunjava podatke o regulativi vezanoj za inkluziju, uklјučujući strategije, zakone i podzakonske akte. Tim Ministarstve prosvete završio je popunjavanje podataka i uskoro će biti moguće uporediti politike u oblasti inkluzivnog obrazovanja na osnovu kodiranih podataka s podacima o politikama drugih zemalјa članica. Na osnovu analize biće moguće zaklјučiti strateške i razvojne legislativne preporuke sa cilјem podrške inkluzivne prakse.

Podrška inkluzivnom rukovođenju škola je projekat koji je tek započet u Agenciji. U prvoj fazi prikuplјaju se podaci o praksama školskog liderstva na osnovu koje će zaklјučci i preporuke biti date zemlјama članicama, a cilјna grupa su donosioci odluka i direktori škola, navode u Ministarstvu prosvete.

Ministar Đorđević na čelu tima za ekonomske migracije

Kako zadržati mlade da iz Srbije ne odu u inostranstvo, ali i kako privući one koji su otišli da se vrate, samo su neka od pitanja kojima će se baviti Koordinacioni tim za praćenje ekonomskih migracija. Prvi sastanak tima održan je u utorak, a za predsednika je predložen ministar za rad Zoran Đorđević. Da bi tim počeo sa radom neophodno je da Vlada Srbije da zeleno svetlo, a to se očekuje na sledećoj sednici u četvrtak.

Osim predstavnika ministarstva za rad u timu će biti i predstavnici Pokrajinske vlade, ministarstava – spoljnih poslova, prosvete, omladine i sporta, privrede, državne uprave, Kancelarije za KiM, Stalna konferencija gradova i opština, SANU, Zavoda za statistiku, PKS, Univerziteta u Beogradu, sindikata, Unija poslodavaca Srbije, NALED-a, privrednika.

Kako kaže ne postoje precizni podaci ni koliko je mladih iz Srbije na školovanju u inostranstvu. “Neki podaci govore da studentsku vizu u SAD, bez zelene karte ili dvojnog državljanstva, ima oko 3.000 mladih iz Srbije”, zaključio je Đorđević.

Najbolji na bilbordima: Vladimir Jovin

Učenik Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” Vladimir Jovin osvojio je prvu nagradu na Državnom takmičenju iz matematike. – Matematika mi je oduvek išla, ali se taj talenat nije u potpunosti razvio dok nisam došao u sedmi razred pri “Jovinoj” gimnaziji – kaže Vladimir Jovin. – Matematiku treba približiti na neki smislen način koji je bliži onome o čemu se tu stvarno radi tako bi učenicima, generalno, bilo jasnije. Programiranje i matematika su oblasti koje me zanimaju i tome bih se posvetio u budućnosti.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka.

U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik”  predstavlјa laureate projekta „Učim + Znam = Vredim”, uz njihove kratke izjave.

MNRO “Plava ptica” u Kuli: Učenje dodirom i igrom

Perceptivno-monitorni trening podrazumeva vežbe vizuelne pažnje i opažanja, objašnjavaju nam iz Udruženja za MNRO „Plava ptica” iz Kule, što podrazumeva zadatke poništavanja, uparivanja, docrtavanja, raspoznavanja, motiva prepletenih i nedovršenih slika, ali i vežbe auditivne percepcije, odnosno prepoznavanje i lokalizaciju zvuka. Vaspitačica Jovana Krivokuća iz „Plave ptice” kaže da deca uče da prepoznaju skriveni predmet dodirom i ponavlјanjem zadate šeme pokreta i motiva u grafomotoričkom polјu. Terapija igrom, koju deca jako vole, proistekla je uz igre sa loptom, ali podrazumeva i dramatizaciju pomoću lutkica, konstruktorke igre, odnosno postavlјanje farme, grada, kućice i igre sa pravilima, kao što su domine, „ne lјuti se čoveče”, loto.

Za decu su važne i matematičko-logičke aktivnosti, objašnjavaju vaspitači iz „Plave ptice”, koje obuhvataju skupove, kao što je formiranje po modelu, komparacija, operacije spajanja i razdvajanja skupova, utvrđivanje geometrijskih oblika i tela, ali i poređenje više, manje ili malo i pojmovi o vremenu posle, jutro ili veče, aktivnosti o vremenu tokom dana. Ove aktivnosti rade se individualno ili grupno, prema mogućnostima dece. Kreativno-likovne aktivnosti posebno su drage deci, koja crtaju i slikaju prstima, ali i prave otiske pomoću šablona godišnjeg doba, te prave tematske panoe, a radovi se posle kače na zidove prostorija u kojima provode vreme. Trenutno se rade zimski motivi.

Praktične životne aktivnosti su, takođe, vrlo važne tokom časova sa vaspitačima. Pokazale su kako deca mogu biti vredna, iako Krivokuća radi sa grupom dece najmanjeg uzrasta. – Postavlјali smo sto i pribor za jelo prema šablonu, sipali hranu iz posuda u tanjire, čistili pod i brisali sto, slagali majice i pantalone, vežbali da se što samostalnije skinemo i obučemo- kaže vaspitačica.

Raković: Olimpijada mladih veliko iskustvo

Vlada Raković, sedamnaestogodišnji Bukovčan, je biser srpske gimnastike. Ovaj momčić je vrlo dobar učenik trećeg razreda Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu i ima čime da se diči. Međutim, skromni momak se ne hvali, a ima čime. Trenira Vlada od svoje osme godine u Sokolskom društvu Vojvodina, kod trenera Vladimira Drakulića. Na trening su ga odveli otac Teodor i majka Gabriela. – Gimnastiku obožavam i takmičim se u višeboju, koji je i najteža disciplina – počeo je priču Vlada. – U početku sam trenirao jedan sat, pa dva, a sada radim tri sata pre i popodne. Teško je nekada, ali se maksimalno trudim. Najbolјe mi idu vežbe na razboju, karikama i vratilu. Prvi uspeh u kadetskoj konkurenciji bio mi je treće mesto u višeboju na Prvenstvu države 2013. godine.

Raković je sada junior i kaže da je konkurencija jača, ali on želi još više uspeha. – Ove godine učestvovao sam na kvalifikacijama u Azerbejyanu za Olimpijske igre mladih i prošao sam. Posle toga učestvovao sam na Mediteranskim igrama u Tunisu i osvojio sam treća mesta u višeboju i vežbama na karikama. A onda je usledilo ono što mi je najdraže – Olimpijada mladih u Argentini. Konkurencija je bila paklena i to mi je davalo još više snage za uspehom. Ušao sam među osam najbolјih u vežbama na vratilu i na kraju bio sam šesti, među predstavnicima iz 36 zemalјa – ponosno će mladi gimnastičar.

Nije ovaj momčić stizao ni da se odmori, jer usledilo je apsolutno Prvenstvo države i on nije želeo da ga propusti i bio je – najbolјi. – Bilo je sjajno za mene, jer pobedio sam u apsolutnoj konkurenciji, ali osvojio sam zlato na razboju i vratilu, a bronzu na karikama. Proglašen sam za apsolutno najuspešnijeg takmičara – dodao je. Međutim, imao je Raković i tešku povredu kolena, morao je na operaciju. Dogodilo mu se to krajem 2017. i tek polovinom ove godine počeo je ponovo da trenira. Nјegov klub SD Vojvodina snosio je sve troškove oko lečenja. – Ovo je velika stvar i mnogo hvala mom klubu. To se ne zaboravlјa, a ove godine dobio sam i sportsku stipendiju AP Vojvodine. To mi daje nadu da će biti sve bolјe i iznad svega bih želeo da se plasiram na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine – naglasio je Vlada Raković.

Diplomom protiv predrasuda

Dvadesetčetvorogodišnja Vrščanka Alisa Šajin, jedna je od svega dve Romkinje u tom gradu sa fakultetskom diplomom. Samo dve godine nakon što je diplomirala na Viskokoj školi za obrazovanje vaspitača u Vršcu i uporedo završila i prvu godinu poslovne škole, Alisa je dobila posao u gradskoj upravi. I dalje se bori sa predrasudama koje među njenim sunarodnicima vladaju po pitanju obrazovanja žena. Spas od sudbine kakvu deli većina njenih sunarodnica – školovanje do petog razreda osnovne škole, rana udaja i život u siromaštvu, Alisa Šajin videla je u obrazovanju. Teško detinjstvo i tragedije koje su je pratile, osnažile su je da istraje u onom što želi.

Alisa Šajn, koordinator za romska pitanja, kaže da je sa osam godina ostala bez oca i majke i da je živela u hraniteljskoj porodici koja je bila rodbinska hraniteljska porodica. “Dakle, to su bili Romi od kojih ja nisam dobijala podršku da se obrazujem i školujem iako sam školu puno volela. Tako da sam ja odlučila da pređem u drugu hraniteljsku porodicu gde sam dobila punu podršku i smernice i za obrazovanje i za kompletno oblikovanje moje ličnosti”, ističe Alisa.

Samo dve godine nakon diplomiranja Alisa je dobila posao u gradskoj upravi gde danas radi kao koordinator za romska pitanja. Na svoj posao gleda kao na misiju.

Alisa naglašava da voli što je na takvom mestu da može da im pružim podršku, da ih navede na to da se obrazuju. “To i jeste zanimljivo kod njih, što kada je neko od njih, među našim narodom obrazovan oni tog nekog gledaju uzvišeno, kao da je taj neko iznad njih i onda oni tog nekog poštuju i kažu fakultetski obrazovan, a opet sa druge strane ne požele to i sebi”, kaže Alisa. Alisa je nedavno nagrađena počasnim priznanjem za upornost i posvećenost u projektu osnaživanja žena u konkurenciji 60 žena iz 22 grada u Srbiji.

Deca iz sela sakupila novac za obnovu valjevskog porodilišta

Deca iz sela Popučke pored Valjeva organizovala su prodaju starih stvari kako bi podržala opremanje valjevskog porodilišta. Oni su na račun Udruženja “Rodi se na lepom mestu”, koje je pokrenulo veliku humanitarnu akciju za obnovu ginekološko–akušerskog odeljenja valjevske bolnice uplatili 14.200 dinara.  Kako je naveo predsednik udruženja, načelnik ginekološko–akušerskog odeljenja i inicijator ove kampanje dr Nenad Dimitrijević, ovo je najhumanije delo. – To što su deca pokazala inicijativu da pomognu našu kampanju je za nas u udruženju velika čast. Tih 14.200 dinara, koju su prikupila deca iz sela Popučke predstavljaju najhumaniji gest koji je u nama probudio najlepšu emociju. Veoma nam je drago što su se deca samoinicijativno okupila i ovo učinila, jer su pokazala da imaju razvijenu empatiju, što je velika stvar u današnje vreme – izjavio je dr Dimitrijević.

Nakon donatorske večere, koja je organizovana u decembru 2018. godine, dodaje, prikupijeno je 3,5 miliona dinara za opremanje odeljenja. On je dodao da će se kampanja za prikupljanje novca za obnovu porodilišta nastaviti i ove godine. Kampanja “Rodi se na lepom mestu”, pokrenulo je veliku i važnu humanitarnu akciju za obnovu ginekologije i porodilišta Opšte bolnice u Valjevu. Kako se proteklih 20 godina malo toga ulagalo u Odeljenje ginekologije, osnovana je organizacija i pokrenuta humanitarna kampanju za kompletnu obnovu. U valjevskoj bolnici rodi se više od 1.300 beba godišnje.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 18. januara 1997. godine GSPRS „Nezavisnost“ je organizovao Protestni javni čas sa početkom u 14.00 časova na Trgu Republike u Beogradu. Povod su bile neisplaćene plate za novembar i decembar 1996. i kašnjenje akontacije za januar 1997. godine. Akcija je organizovana kao nastavak akcije „Nema časova bez para“.

U vreme kad su somborski prosvetari organizovali Veliki štrajk  u više gradova Srbije  trajao je i Građanski protest demokratske Srbije (koji je počeo 17. novembra 1996. godine) i koji je  trajao 88. dana  i Studentski protest (koji je počeo  22. novembra) i bio još duži (trajao je ukupno 117. dana). Somborci su na  javnom protest podržali studente telegramom “Učimo od vas”;  “Neizmerno smo ponosni što su naši učenici, a sada studenti svih univerziteta u Srbiji ustala u odbranu građanskih prava i pošovanja zakona, koji su u ovom postizbornom periodu grubo povrećeni nečuvenim prekrajanjem izbornih rezultata. Ponosni smo što ne pristajete da živite u sistemu koji ne priznaje nii elementarna ljudska i građanska prava i slobode i što imate snage i hrabrosti da se borite za svoju budućnost. Nemojte posustati, sve progresivne snage opštine Sombor su uz nas, a mi, vaši učitelji, nastavnici i profesori u ovim trenucima učimo od vas”, pisali su, tom prilikom,  članovi (Nezavisnog)  Sindikat prosvetnih radnika  Vojvodine Opštine Sombor.

Vremeplov: Rođen Monteskje

Na današnji dan 18. januara 1689. godine rođen je francuski politički mislilac Šarl Luj Monteskje, s Volterom, Rusoom i Didroom – duhovni i intelektualni vesnik Francuske revolucije. U alegoriji “Persijska pisma” prikazao je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u najznačajnijem delu “Duh zakona” razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku – koja je postala temelj parlamentarnih demokratija.

Vremeplov: Rođen Oskar Davičo

  Srpski pisac Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi pisaca nadrealista izrazito leve orjentacije. U vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama “Višnja za zidom”, “Nastanjene oči”, Flora”, “Tropi”, “Kairos”, “Trema smrti”, romani “Pesma”, “Beton i svici”, “Radni naslov beskraja”, “Ćutanje”, “Gladi”, “Tajne”, “Bekstva”, “Zavičaji”, “Gospodar zaborava”.

Vremeplov: Umro Kipling

Na današnji dan 18. januara 1936. godine  umro je engleski pisac Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su s puno efekta isprepleteni humor i užas. Prikazivao je život u Indiji, u kojoj je i rođen. Imao je izuzetan smisao za svet dece ali i životinja. Dela: “Knjiga o džungli”, “Hrabri kapetan”, “Kim”, “U belom i crnom”, “Priče za decu”, “Izistinske priče”.

Vremeplov: Preminuo Dragiša Mišović

Od povreda zadobijenih dva dana ranije u sudaru u Beogradu između tramvaja i automobila kojim je prevožen u zatvor  je, na današnji dan 18. januara 1939. godine umro srpski lekar Dragiša Mišović. Njegova sahrana u Čačku, kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih komunističkih manifestacija u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Tokom studija u Francuskoj postao je član KP Francuske i predsednik udruženja “Clarte” (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv lične vlade Kralja Aleksandra i bio je veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju takozvanog Narodnog fronta.

Vremeplov: Rođen  Keri Grant

Na  današnji dan 18. januara 1904. godine rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič, poznat kao Keri Grant, koji se iskazao kao sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa, ali i kao tumač karakternih rola u filmovima Alfreda Hičkoka. Filmovi: “Plava Venera”, “Strašna istina”, “Samo anđeli imaju krila”, “Filadelfijska priča”, “Osumnjičen”, “Ozloglašena”, “Dan i noć”, “Majmunska posla”, “Drž’te lopova!”, “Sever-severozapad”, “Šarada”.

Vremeplov: Vilhelm I prvi car ujedinjenog Nemačkog carstva

Pruski kralj Vilhelm I proglašen je na  današnji dan 18. januara 1871. u Versaju kod Pariza prvim carem ujedinjenog Nemačkog carstva. Pod vođstvom kancelara Ota fon Bizmarka Pruska je ujedinila razne nemačke države. Nemačka je tada nametnula mirovni ugovor poraženoj Francuskoj preotevši joj Alzas i Lorenu (Lotaringiju).

Vremeplov: Ukrajina se ujedinila s Rusijom

Vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki je na današnji dan 18. januara 1654. posle pobede nad poljskom vojskom priznao vrhovnu vlast moskovskog cara, čime se Ukrajina ujedinila s Rusijom. Kozački ustanak izbio je u aprilu 1648. i ubrzo su mu se priključili seljaci, gradsko stanovništvo i pravoslavno sveštenstvo, ogorčeni nasiljem Poljaka koji su u Ukrajini nasilno pokatoličavali i prevodili na uniju pravoslavne vernike.

Vremeplov: Rođen Olio

Na  današnji dan 18. januara1892. godine  rođen je američki filmski glumac, simpatični debeljko Oliver Norvel Hardi, čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: “Mi iz Oksforda”, “Dva dobra drugara”, “Fra đavolo”, “Veliki posao”, “Udri brigu na veselje”, “Naša žena”, “Na divljem zapadu”.

Vremeplov: Versajska mirovna konferencija

Premijer Francuske Žorž Klemanso otvorio je  na  današnji dan 18. januara1919. Versajsku mirovnu konferenciju, po okončanju Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna Nemačka preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj naoružavanje. Stvorene Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. 

Bivši direktor špijunirao profesore čak i kada idu u toalet

Pojedini zaposleni Visoke škole za vaspitače u Aleksincu tvrde da njih, kao i studente, bivši direktor, a sada predavač Stojan Obradović od kuće nadzire dok su na predavanjima, u hodnicima, pa čak i kada idu u toalet! O ovome je, kažu, proteklih godina više puta obaveštavano Ministarstvo prosvete, informisan je i direktor škole dr Milutin Đuričković, ali do danas, kako ističu, niti je pokrenut postupak za neovlašćeno i protivzakonito špijuniranje, niti je bivši direktor zbog toga kažnjen.

Prema rečima dr Miroslava Kuke, predavača u ovoj školi, Obradović, koji je na čelu škole bio od 2011. do 2017. godine, nikada nije negirao da ima pristup školskom video-nadzoru sa kućnog računara. Kada su ga, na sednici nastavnog veća, kolege upozorile da krši zakon i privatnost zaposlenih, čak je obrazlagao da to radi zbog poštovanja radne discipline. Komentarisao je tada da on tako može, recimo, da proveri da li je portir na poslu tako što će mu reći telefonom da izađe u hodnik i stane pred kameru, kako bi ga video od kuće.

O ovoj “argumentaciji” postoje čak audio-zapisi, u koje su “Novosti”, kako pišu, imale uvid. – Više puta, od 2010. godine, pisao sam Ministarstvu prosvete, prosvetnoj inspekciji i direktno ministru, ali ništa nije preduzeto. Poslednji dopis predao sam na pisarnici 26. decembra 2018. godine. Postoje dokazi, audio-snimci, a Obradović ne negira da je nadzirao od kuće zaposlene i studente. Krajnje je vreme da se toj bahatosti stane na put. Posebno je neprimereno to što je jedna od kamera tačno ispred ženskog toaleta, pa Obradović može da gleda dame kada odlaze u tu prostoriju. Direktor bi morao da ispita da li Obradović čak i sada, kada nije direktor, ima pristup kamerama – kaže za “Novosti” dr Kuka.

Od sadašnjeg direktora škole Đuričkovića, Kuka je tražio da se obrati nadležnoj policijskog stanici, kako bi Obradoviću ukinuli pristup video-nadzoru sa kućnog računara, a kaže, od direktora je dobio odgovor da mora da se konsultuje sa advokatom.

“Stalno te od kuće posmatram”

Sagovornik Novosti tvrdi da je jednoj od zaposlenih, pomoćnoj radnici, uručujući upozorenje pred otkaz, rekao da je “stalno od kuće posmatra i da je uhvatio kako izlazi pet minuta ranije sa posla”.

Direktor Đuričković za “Novosti” potvrđuje da u školi postoji video-nadzor, ali kaže da nema nikakvu informaciju o tome da njegov prethodnik može od kuće da nadgleda kolege i studente i šta se dešava u ovoj obrazovnoj ustanovi. – Kamere su uvedene nakon pljačke škole pre nekoliko godina. To je urađeno zbog bezbednosti i nije reč o bilo kakvom voajerizmu. Imali smo, takođe, slučaj kada smo jednu bivšu zaposlenu uhvatili u krađi i zbog toga je dobila otkaz. Nemam informacije o tome da kolega Obradović nadzire kolege od kuće, niti da je to ranije radio, a nemam ni tehničku mogućnost da to proverim – kaže Đuričković.  Direktor dodaje da su za poslednjih godinu, od kada je na toj funkciji, različite inspekcije dolazile pet puta i nisu pronašle nikakve značajne nepravilnosti u radu.

Ministarstvo neobavešteno

Iako je Miroslav Kuka nekoliko puta predao dopise u pisarnici Ministarstva prosvete, u ovom ministarstvu za “Novosti” kažu da nemaju informaciju o ovoj ili sličnim prijavama. Objašnjavaju da bi ovakvi prekršaji bili u domenu rada Ministarstva unutrašnjih poslova. – Ukoliko je počinjeno neko krivično delo, to je slučaj za MUP. Inspekcija Ministarstva prosvete postupa u skladu sa zakonima koji regulišu oblast obrazovanja – odgovaraju iz Ministarstva prosvete.

Savet za štampu: Ministarstvo da reaguje na pornografiju

Savet za štampu pozvao je u utorak Ministarstvo kulture i informisanja da reaguje povodom pornografskog sadržaja na naslovnim stranama štampe. Član Saveta Petar Jeremić rekao je da je objavljivanje pornografskog materijala na naslovnim stranama zakonski prekršaj. “Ministarstvo mora da se probudi i radi svoj posao”, rekao je Jeremić na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavljena poražavajuća slika kršenja kodeksa novinara u osam dnevnih novina. Jeremić je rekao da je Savet utvrdio da je od avgusta do decembra 2018. godine zabeleženo ukupno 3.615 kršenja kodeksa novinara. U odnosu na četiri godine radnije, kada je analiza stanja u medijima počela, broj prekršaja je gotovo dupliran. “U septembru 2015. zabeležili smo 557 prekršaja, 2016. bilo je 740, 2017. godine 837, a 2018. ima 1.071 prekršaj”, rekao je Jeremić.

Članica Saveta Tamara Skroza osvrnula se i na naslovne strane pojedinih dnevnih listova, navodeći da to pokazuje “da idemo niže od dna”. Dodala je da je u slučaju Jelene Karleuše kodeks prekršen iz više uglova – povređeno je njeno pravo na privatnost, nagađanja su predstavljena kao činjenice, sve to utiče na privatni život, na njenu decu. Skroza je navela da je u poslednoj analizi akcenat stavljen na kršenje prava dece i mladih, te da je zabrinjavajuća situacija u tekstovima u kojima se između ostalog otkriva identitet žrtava pedofllije.  Objavljuje se slika kuće u kojoj žrtva živi, što dodatno viktimizuje decu žrtve.

Srkoza i Jeremić izazili su zabrinutost zbog situacije u koju su mediji doveli decu pevačica Nataše Bekvalac i Ane Nikolić i zbog toga kako će se ta medijska pažnja odraziti na njih. Na pitanje novinara šta se dešava sa medijima koji šire mržnju i zastrašuju građane na KiM, članica Saveta rekla je da je to upravo primer koji pokazuje da svako kršenje kodeksta novinarstva nema istu težinu.

Ukrao knjigu, poklonio drugarici za rođendan, ona ga prijavila

“Dečak iz socijalno zapuštene i ugrožene porodice ukrao knjigu iz školske biblioteke i poklonio drugarici za rođendan, ona prijavila. Direktorka razmišlja da li i kako da ga kazni. Po pravilniku: teža povreda”, situacija je iz jedne domaće osmoletke koja je objavljena na Tviteru, a pred srpske tviteraše je stavila teško moralno pitanje čak i za odrasle: kako postupiti? Mali Romeo odmah je pobrao simpatije, pre svega što je rešio da “mazne” upravo knjigu, a ne neki “prizemniji” predmet, a potez devojčice da ga zbog takvog gesta potkaže, dodatno su podstakli tviteraše da mu stanu u zaštitu. “Ukor i učenik godine”, jedan je od predloga kako postupiti u ovoj situaciji. Osim ovog ukora, i u nekoliko drugih komentara se može zateći mišljenje da “bi dečak trebalo da bude kažnjen imajući u vidu da jeste načinio prestup”, ali i da bi “mali laf trebalo da bude još i više nagrađen”.

“Treba da porazgovara sa dečakom, da ga pokudi za krađu i pohvali za želju da nekog učini sretnim. Tim redosledom”, navodi se u jednom od komentara kako bi valjalo da direktorka postupi, a autor tvita, koji se potpisuje nadimkom Salute, izveštava o razvoju situacije: “To se i desilo. I kupljena knjiga. Njemu društveno – korisni rad u biblioteci kao kazna, i pomoć porodici koliko škola može”, piše ovaj korisnik Tvitera. Navodi se i da je direktorka upoznata sa dečakovom teškom situacijom i da pokušava da mu pomogne na svaki način. “Tako i treba! On će se osećati korisnim ako radi nešto ozbiljno, nešto će naučiti iz knjiga jer se vidi da ih voli a biće mu i prijatnije u porodici”, složio se neko.

“Knjiga kao izbor – nešto govori”

Srećni zbog razvoja situacije, tviteraši su se dodatno oduševili kada su saznali oko koje knjige se vodi “borba”: “Gordost i predrasude”. “Taj naslov je ‘pozajmio’? Knjigu Džejn Ostin o devojci koja mora da se uda za bogatog? Dečko je kralj! Dirnulo me sve ovo. Iskreno. Vama hvala na info da će slagati knjige nedelju dana, a ‘kaznite’ ga i saznanjem da je (možda nehotično) pokazao gordije naše predrasude od knjige”, napisao je tviteraš koji je želeo da kupi školi nekoliko knjiga i time “otkupi” dečakovu kaznu. “Istorija pamti mnoge velike ljude koji su usled siromaštva, krali knjige. Siromaštvo smo im zaboravili, ali im te krađe pamtimo. Mnogo je do pogleda na svet”, dodao je on i napomenuo da “nije pedagog, samo roditelj, koji ima dobru volju”. “Kao sudija za maloletnike, ja bih ovog dečaka samo pomilovala po kosici. I dala mu novac da drugarici kupi poklon”, jedno je od mišljenja.

 Jedna od uključenih u ovaj razgovor u etru, izjasnila se da bi na direktorkinom mestu kaznila devojčicu, te da bi to bilo pedagoški. “I Đinđić je krao knjige (sam priznao) pa postao premijer. Krađa je u ovom slučaju prejaka reč. Mogu da se kladim da sada u svačijoj kući ima bar jedna kniga iz nečije biblioteke. Nismo ukrali nego je nismo vratili”, objasnila je ona. Ima i onih koji smatraju da se devojčica možda postidela zbog te pažnje, te ne bi trebalo ni nju osuđivati, a na kraju se i saznalo zašto je prijavila ukradenu knjigu: uplašila se kazne i nije htela da bude saučesnik, pa je vratila knjigu, objašnjava Salute.

Direktorka je kupila istu knjigu, pa je devojčica ipak dobila poklon, dodaje. “Nije greh ukrasti knjigu i hleb, oba se kradu zbog gladi”, piše u jednom od komentara. “Zanimljiv dečak, a i direktorka mudra. ‘Popraviće’ i devojčicu, rekla bih. I knjiga i drugarstvo su svetinja”, zaključak je autora tvita, napomenuvši: “sa decom jako pažljivo, lomljiv materijal”.

Deca roditelja koji ostave duvan od grada dobijaju bicikl na poklon

U turskom gradu Kilisu pokrenuta je nesvakidašnja kampanja tako što su deca, čiji su roditelji prestali da puše, na poklon dobila bicikl. Naime, turska opština Kilis je uručila bicikle za 500 dece, nakon što je bar jedan njihov roditelj prestao da puši. Svečana ceremonija uručenja bicikala održana je na lokalnom stadionu gde se okupio veliki broj dece i njihovih roditelja. Cilj ove nesvakidašnje kampanje, koja se održava pod nazivom “15 hiljada bicikala za 15 hiljada domova”, jeste motivisati što veći broj građana da prestanu s pušenjem.

Gradonačelnik Kilisa Hasan Kara je prilikom dodele bicikala prisutnima rekao da su do danas podelili ukupno 11.500 bicikala. Istakao je kako se nada da će uskoro podeliti i preostalih 3.500 bicikala. Dodao je da je kampanja privukla ogromnu pažnju, posebno na društvenim mrežama, gde je na hiljade osoba napisalo da se radi o vrlo originalnoj i pozitivnoj ideji, predlažući kako ovakvi projekti treba da se nastave.

About the Author

admin