Odbrana i zaštita ponovo u školama

Ministarstvo prosvete uputilo je dopis srednjim školama u Srbiji u kojem ih obaveštava da bi tokom drugog polugodišta đacima trebalo da održe dva časa posvećena odbrani, civilnoj zaštiti i reagovanju u toku prirodnih katastrofa i elementarnih nepogoda, piše Politika. Pozivajući se na izvore iz Ministarstva prosvete, list je naveo da neće biti uveden novi predmet, već da će tokom jedne školske godine na četiri časa odeljenskog starešinstva razredni starešina fakultativno obrađivati 11 tema, za šta može angažovati i goste iz Ministarstva odbrane. Navodi se i da su neke od tema koje će đaci obrađivati, uloga Vojske Srbije u sistemu odbrane zemlje, kako se postaje profesionalni vojnik, vojna obaveza u Srbiji, teme iz oblasti civilne zaštite. Inicijativu za uvođenje obuke o odbrani i civilnoj zaštiti u školski sistem pokrenulo je Ministarstvo odbrane.

Dekani zabrinuti zbog novog zakona o nauci

Tokom ove godine trebalo bi da bude usvojen Zakon o nauci i istraživanjima. Primedbe na njegov nacrt resornom ministarstvu poslali su i pojedinačno istraživači, univerziteti i Konferencija univerziteta Srbije. O njemu se raspravljalo i na sednici Senata Univerziteta u  Beogradu, pa su pojedini dekani zatražili i sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete, iako je javna rasprava završena. Zakonom se predviđa institucionalno finansiranje nauke, što je izazvalo i najviše primedbi, kažu profesori. “Istraživači–doktorandi, oni koji su zaposleni, koje je Ministartsvo zaposlilo na fakultetima, a takvih ima oko 1.800 uključujući i te inovacione centre – ovaj predlog Zakona im ne daje tu mogućnost institucionalnog finanisiranja”, navodi prof. Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Profesor Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, navodi da je problem u samom Zakonu jer je on u sukobu sa nekim drugim zakonima. Profesorka Gordana Ćirić Marjanović, dekanka na Fakultetu za fizičku hemiju, navodi da je “sporan” član 126. “Član 126 kojim se zabranjuje angažovanje istraživača u istraživačkom i naučnom zvanju na fakultetima, što je sa jedne strane suprotan zakonu o visokom obrazovanju koji to dozvoljava”, navodi Gordana Ćirić Marjanović.

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović veruje da će se razgovorima sa predstavnicima Ministarstva doći do konstruktivnog rešenja, koje će, kako kaže, obezbediti ravnopravno tretiranje svih istraživača po raznovrsnim naučnoistraživačkim organizacijama koje postoje u Srbiji. “Prvenstveno govorim o tome da se ravnopravno tretiraju istraživačka zajednica na fakultetima i institutima. To se ključno prelama naravno kroz finanisranje, a verujem da ćemo naći odgovarajuće rešenje čime bi se rešila sudbina mladih naučnika koji su angažovani u prethodnim projektnim ciklusima”, objašnjava Popovićeva.

U Ministartsvu prosvete kažu da će analizirati pristigle sugestije. Svakako će biti  prihvaćene sugestije koje se odnose na status istraživača na fakultetima, a koji nisu u nastavi, za koje će biti predviđeno bolje rešenje nego što je to bio slučaj u Nacrtu zakona pre javne rasprave.

Šarčević: Saradnja sa ruskim univerzitetima unapređuje obrazovni sistem i našu nauku

Predstavnici Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas “I. M. Gubkin”, Sanktpeterburškog rudarskog univerziteta i Naftne industrije Srbije potpisali su u četvrtak, 17. januara 2019, međusobno memorandume koji će u narednom periodu  značajno povećati saradnju u oblasti obrazovanja, razvoja naučnih istraživanja i razmene znanja između Srbije i Ruske Federacije. Ministar prosvete, nauke u tehnološkog razvoja Mladen Šarčević istakao je da su sporazumi koji su potpisani dokaz su činjenice da su srpsko obrazovanje i nauka veoma cenjeni u svetu. “Naučna i akademska razmena sa prestižnim svetskim univerzitetima i rad na zajedničkim naučno-istraživačkim projektima, pomoći će da visoko obrazovanje u Srbiji podignemo na viši nivo”, rekao je Šarčević. Objasnio je da će saradnja sa univerzitetima najvišeg ranga Ruske Federacije, dovesti do veće razmene istraživača, nastavnog i administrativnog osoblja, studenata svih nivoa studija. “Predviđeno je da radimo i na zajedničkim istraživačkim projektima, da učestvujemo na seminarima i drugim akademskim skupovima, da imamo posebne kratkoročne akademske programe i programe stručnog usavršavanja”, rekao je Šarčević.

Memorandumom o saradnji između Univerziteta u Novom Sadu i Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas (nacionalni istraživački institut) “I. M. Gubkin” predviđeno je i da novosadski Tehnološki fakultet i ruski univerzitet osnuju zajednički program na master akademskim studijama. “Polaznici bi dobili dvostruke diplome – Tehnološkog fakulteta i Univerziteta Gubkin. Master akademske studije bi trajale dve godine i obrazovale bi naftno-petrohemijske inženjere”, precizirao je Šarčević.

Podsetio je da je Srbija od 1. januara ponovo postala članica CERN-a, ali i da je takođe članica Dubne, odnosno Objedinjenog instituta za nuklearno istraživanje u tom ruskom gradu, naučnog giganta čiji je glavni zadatak da istražuje teške elemente. “Sledeći korak nam je i da povežemo i Naučno-tehnološki park u Beogradu sa Skolkovo inovacionim centrom iz Moskve”, najavio je Šarčević. Ministar je dodao i da će poseta delegacije iz Rusije da se iskoristi i kako bi se razgovaralo o saradnji i sa Moskovskim državnim institutom međunarodnih odnosa Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije “Razmena studenata, profesora, istraživača, rad na zajedničkim projektima, evaluacija kvaliteta srpskih univerziteta u saradnji sa najprestižnijim ruskim, kineskim, zapadnoevropskim i američkim fakultetima, to će sve doprineti da naš obrazovni sistem i nauka napreduju”, zaključio je Šarčević.

Kompanija NIS a.d. memorandumima o saradnji sa Univerzitetom u Beogradu i Novom Sadu predvidela je unapređivanje različitih vidova povezivanja naučnog rada koji se obavlja u okviru Univerziteta sa poslovnim aktivnostima NIS-a (školovanja stručnjaka NIS-a na svim nivoima visokog obrazovanja, naučna istraživanja, naučno-konsultativne usluge…). NIS je sa Sanktpeterburškim rudarskim univerzitetom i Gubkin univerzitetom dogovorio saradnju i razvoj međunarodnih veza u oblasti obrazovanja i naučne delatnosti, razvoj naučnih istraživanja, obezbeđivanje uslova za stvaranje partnerskih odnosa između Rudarskog univerziteta i univerziteta u Srbiji, razmenu studenata, profesora i istraživača.

Ruski državni univerzitet za naftu i gas “I. M. Gubkin” je vodeća institucija u sistemu visokog obrazovanja nafte i gasa u Rusiji. Osnovao ga je 1930. istaknuti naučnik i akademik Ivan Gubkin, a 2010. je dobio status Nacionalnog istraživačkog univerziteta. Sanktpeterburški rudarski univerzitet ove godine obeležava 246 godina od osnivanja, a osnovan je dekretom carice Katarine Druge. Više od 93 odsto nastavnika fakulteta imaju akademski status kandidata ili doktora nauka, što je jedna od najviših stopa među univerzitetima u Rusiji.

Obnova nuklearnih potencijala Srbije

Nova era u oblasti nuklearne energije u Srbiji počela je potpisivanjem sporazuma s Rusijom, odnosno ruskom državnom korporacijom “Rosatom”, izjavio je generalni direktor te korporacije Aleksej Lihačov. Tokom posete Srbiji ruskog predsednika Vladimira Putina u četvrtak 17. januara je  potpisan Sporazum dve vlade o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe i Zajednička izjava o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije u izgradnji Centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije. “Sutra počinje nova era – resetujemo oblast nuklearne energije u Srbiji, razvijamo digitalne tehnologije i idemo napred, počinje renesansa nuklearnih potencijala koji su nekada postojali”, rekao je  u sredu  Lihačov na zajedničkoj konferenciji za medije u Beogradu s ministrom za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenadom Popovićem.

Popović je ocenio da će ti sporazumi Srbiju vratiti na mesto koje joj pripada na polju primene nuklearne energije, ali i obnoviti tradicionalno dobre odnose sa Rusijom u toj oblasti. “Sporazumi sadrže inovacioni i digitalnu komponentu kao i nuklearnu energetiku. Radi se o upotrebi nuklearne energije u mirnodopske svrhe, o potencijalu koji ima u medicini – lečenju karcinoma, poljoprivredi i čistoj vodi”, rekao je Popović. Dokumenti će doprineti otvaranju radnih mesta, razvoju novih tehnologija i znanja, inovacija i digitalizacije, kazao je srpski ministar dodao da njihova realizacija otvara novo poglavlje u ekonomskim odnosima Rusije i Srbije. “Rosatom” se, kako je dodao, osim atomskom i nukleranom energijom bavi i vetro i elektroenergetikom. “Povećanje efikasnosti ekonomije, razvoj poljoprivrede, medicine, obrazovanja, kao i podizanje kvaliteta života i životnog standarda teško je zamisliti bez primene mirnog atoma”, kazao je Popović i dodao da će korist od saradnje imati naučno-istraživačke organizacije, fakulteti i instituti. Prema njegovim rečima, izgradnja prvog naučno-tehnološkog inovacionog centra počeće krajem ili početkom godine. Ministar je naveo da Srbija tri decenije nije imala kvalitetnu saradnju s “Rosatomom” i podsetio da je Srbija još u prvoj polovini 20. veka bila jedan od lidera u Evropi u razvoju nuklearne fizike i hemije, a da je akademik Pavle Savić bio nominovan za Nobelovu nagradu.

Lihačov je pozvao srpske naučnike da se uključe u “avangrdni projekat” brzih reaktora koji objedinjuje ruske i evropske naučnike. Prema njegovim rečima, podizanje potencijala u toj oblasti predstavlja rad i u oblasti medicine, poljoprivrede, poznavanja materijala, stvaranje novih kompozita i veštačkih materijala. Na konferenciji je najavljeno i da će srpski studenti od septembra krenuti da uče na ruskim najprestižnijim fakultetima u oblasti nuklearne energije.

Sporazum Ministarstva trgovine i Instituta društvenih nauka

Državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije Tatjana Matić potpisala je u sredu  16. januara 2019. godine Sporazum o saradnji u oblasti informacionog društva i informacione bezbednosti sa direktorom Instututa društvenih nauka Goranom Bašićem. Cilj saradnje je da Institut sprovodi istraživanja i dostavlja Ministarstvu podatke pomoću kojih bi se sprovela bolja politika u zaštiti dece na internetu, unapređenju digitalnih veština žena i uključivanju starijih osoba na internetu. Prema rečima Tatjane Matić, Ministarstvo je formiralo radnu grupu i u toku je izrada strategije razvoja digitalnih veština u Srbiji. “Smatramo da će svi podaci do kojih Institut dođe pomoći u izradi strategije i određivanju aktivnosti i ciljeva te strategije”, rekla je Matićeva. Takođe, dodaje ona, Ministarstvo je pripremilo i program za osnaživanje žena i njihovih digitalnih kompentencija, koji će, kaže, Vlada uskoro usvojiti. “Ministarstvu nedostaju podaci i istražvinja, za koja mi nemamo kapacitet da sprovodimo, zato smatramo da Institut društvenih nauka ima metodologiju koja je usklađena sa EU da te podatke koje dobijemo oslikaju potrebe našeg društva, dece i drugih grupa”, podvukla je Matićeva.

Direktor Instututa društvenih nauka Goran Bašić je istakao da dobra uprava mora biti zasnovana na tačnim podacima, te da je upravo to posao Instituta društvenih nauka. Prvi u nizu projekata, kaže on, odnosi se na zaštitu dece na internetu, te je u cilju dobiti podatke – od kog uzrasta deca mogu da pristupe određenim sadržajima na internetu, kako sa tim podacima rukuju, koji uticaj ti sadržaji imaju na njih, da li roditelji i nastavnici znaju šta oni gledaju na internetu i da se utvrdi koliko je dece u opasnosti na internetu. Drugi projekat, kaže, odnosi se na uključivanje starijih osoba na internetu, a treći na unapređenje digitalnih veština žena.

Mališanima iz Prihvatnog centra uručeni paketi sakupljeni u humanitarnoj akciji

Akcija prikupljanja humanitarne pomoći u školama sa teritorije južnobačkog okruga završena je  16. januara uručenjem sakupljenih sredstava centru za socijalni rad u Novom Sadu. Mališane koji tamo borave, obradovali su novogodišnjim paketićima, sredstvima za ličnu higijenu, školskim priborom i garderobom. akciju su podržali južnobački upravni okrug, roditelji, deca, nastavnici i profesori iz osnovnih i srednjih škola sa teritorije okruga. U prihvatilištu u kojem je trenutno sedam korisnika, ali i deca iz boravka, njih dvadesetak, trude se da oni što manje borave u toj ustanovi i da, ukoliko ima uslova, vrate se u biološku ili srodničku porodicu. Pored školskih obaveza, njima je aktivno isplaniran dan.  “Trudimo se da da se deca socijaliziraju kao i u svim drugim prirodnim porodicama i da ne osete svoj život samo vezan za ustanovu. Jednostavno da što manje borave ovde, a što više da se druže sa svojim vršnjacima iz okruženja, škola”, rekao je Branko Zelenbaba, rukovodilac Prihvatilišta za decu i omladinu Novog Sada.

Deci je, osim humanitarne pomoći, koja je od velikog značaja, potrebno prilagoditi i odgovarajući društveni život tokom boravka u centru, kako bi im dane učinili lepšim. “Mi nastojimo svakako da ta deca budu uključena u sve aktivnosti, ne samo da im se obezbedi ono što im je neophodno, ali mnogo pomaže donacija kao ova, ali i sve te aktivnosti su neophodne za dalji razvoj i uključivanje u društveni život”, rekla je Dobrila Čačija, direktora Centra za socijalni rad u Novom Sadu.

Društvena odgovornost mora biti prisutna u našim životima svakog dana, ne samo tokom praznika. Već petu godinu, Južnobački upravni okrug nakon prazničnih dana, tradicionalno obilazi ustanove koje se bave socijalnom zaštitom dece. “Ovoga puta smo došli sa poklonima koje smo sakupili sa našom decom iz osnovnih i srednjih škola Južnobačkog upravnog okruga, takođe već petu godinu i tu aktivnost radimo gde sakupljamo školski pribor, garderobu, sredstva za higijenu”, izjavio je Milan Novaković, načelnik Južnobačkog upravnog okruga. https://www.youtube.com/watch?v=oU_jBdVwpzI

Najbolјi na bilbordima: Sara Korica

Učenica Umetničke škole “Bogdan Šuput” Sara Korica na “Danima ćirilice” osvojila je dve nagrade – drugu nagradu za vez i drugu nagradu za lutku. Za lutku mi je trebalo tri dana da je osmislim i napravim, a za vez oko nedelјu dana, kaže Sara Korica. Kako dodaje, volela bi da se bavi u budućnosti arhitekturom i dizajnom enterijera.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka.

Vremeplov: Umro Zaharija Orfelin

Na današnji dan 19. januara 1785 umro je srpski pisac Zaharija Stefanović Orfelin, jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Bio je istoričar, bogoslov, izdavač, prevodilac, kaligraf i bakrorezac, leksikograf, čak botaničar i farmaceut. Rođen je 1726. u Vukovaru, školovao se u Budimu, Beču i Veneciji gde je i radio kao korektor srpskih knjiga. Pisao je poeziju (najpoznatija poema “Plač Serbiji”), najznačajnije njegovo književno istoriografsko delo je “Život Petra Velikog”. Jedan je od prvih srpskih kaligrafa i kartografa. Izradio je niz prelepih baroknih bakroreza, s duhovno nacionalnom tematikom. Radio je i grbovnike, likovna rešenja za knjige, portrete, pejzaže i alegorijske figure, što je delimično publikovano 1778. u delu “Kaligrafija” – nakon čega postaje član bečke Umetničke akademije. Autor je jednog “Večnog kalendara” u kojem se prvi put u Srba pominje astronomija kao nauka. Pisac je i prve poznate srpske knjige o vinima “Iskusni podrumar” u kojoj je opisana tehnika spravljanja vina i podrumarstva. Posedovao je, za svoje vreme, ogromnu ličnu biblioteku od više hiljada naslova. Značaj ukupnog Orfelinovog dela za srpsku kulturu je nemerljiv.

Vremeplov: Rođen Ogist Kont

Francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije. Dela: “Kurs pozitivne filozofije”, “Rasprava o celini pozitivizma”, “Sistem pozitivne politike”, “Pozitivistički katehizam” rođen je na današnji dan 19. januara 1798.

Vremeplov: Rođen Milovan Glišić

Na današnji dan 19. januara 1847 rođen je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja (“Rat i mir”) i danas su neprevaziđeni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke “Glava šećera, “Roga”, “Redak zver”, “Šilo za ognjilo”, “Prva brazda”, pozorišni komad “Dva cvancika”, komedija “Podvala”.

Vremeplov: Rođen Georgije Ostrogorski

Srpski  vizantolog ruskog porekla Georgije Ostrogorski, profesor Filozofskog fakulteta, član Srpske akademije nauka i direktor njenog Vizantološkog institute rođen je na današnji dan 19. januara 1902. Uživao je ogroman ugled u svetu i smatra se jednim od najvećih vizantologa uopšte. Najviše je izučavao ekonomsku i socijalnu istoriju Vizantije i vizantijsko-srpske odnose. Uređivao je zbirku “Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije” i “Zbornik radova Vizantološkog instituta”. Napisao je više od 170 radova. Dela: “Istorija Vizantije”, “Serska oblast posle Dušanove smrti”, “Seoska poreska opština u Vizantijskom carstvu X veka”, “Studije iz istorije borbe oko ikona u Vizantiji”, “Avtokrator i samodržac”, “Vizantijske katastarske knjige”, “Pronija”, “Problemi iz istorije vizantijskog seljaštva”, “O istoriji imuniteta u Vizantiji”, “O vizantijskoj aristokratiji”.

Vremeplov: Kraljevina SHS zamenila kalendare

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca zamenila je na  današnji dan 19. januara 1919, u Srbiji, Julijanski kalendar Gregorijanskim. U bivšim austrougarskim krajevima (današnja srpska Vojvodina) i ranije je Gregorijanski kalendar bio zvaničan. Jedino je Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar. Do Prvog svetskog rata pravoslavne zemlje koristile su Julijanski kalendar kao državni.

Vremeplov: Rođen Džejms Vat

Na današnji dan 19. januara 1736. rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat, pronalazač parne mašine 1765, što je omogućilo industrijsku revoluciju. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u čast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje električne snage vatmetar.

Vremeplov: Rođena Irena Grickat – Radulović

 Irena Grickat-Radulović, srpski filolog, leksikograf, istoričar jezika, član SANU rođena je na današnji dan 19. januara 1922. godine. Bila je naučni savetnik Instituta za srpski jezik i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.

Vremeplov: Umro Branislav Nušić

Na  današnji dan 19. januara1938. godine umro je srpski pisac Branislav Nušić, veliki komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine zatvora zbog satirične pesme “Dva raba”. Učestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a u Prvom svetskom ratu prošao je čitavu golgotu srpske vojske, preko planinskih vrleti do Jadrana. Portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao – od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Dela: komedije “Sumnjivo lice”, “Gospođa ministarka”, “Narodni poslanik”, “Protekcija”, “Ožalošćena porodica”, “Pokojnik”, “Put oko sveta”, “Dr”, “Svet”, “Ujež”, “Mister dolar”, pripovetke i romani “Pripovetke jednog kaplara”, “Ramazanske večeri”, “Opštinsko dete”, “Ben-Akiba”, “Autobiografija”, tragedije “Knez Ivo od Semberije”, “Hadži-Loja”, “Nahod”, drame “Tako je moralo biti”, “Jesenja kiša”, “Pučina”, “Iza Božjih leđa”. Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realistično u obimnom potresnom delu “1915.”

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 20. januara 1997. godine GSPRS „Nezavisnost“ je dostavio zahtev ministru prosvete i sporta, prof. dr Dragoslavu Mladenoviću. Zahtev je u ime „Nezavisnosti“ potpisala Jelena Hristodulo, predsednik IO. „Nezavisnost“ je tražila da se cena rada utvrdi u  iznosu od 800 dinara, što je bio zahtev za najveće povećanje, koji je bilo koji od sindikata ispostavio Vladi. Tadašnja cena rada iznosila je 220 dinara, a koeficijenti za one koji su zainteresovani da izračunaju plate zaposlenih u to vreme, bili su: 7,267 za direktora, 5,59 za profesora, 4,68 za nastavnika, 4,16 za učitelјa do je domar imao koeficijent 3,12, a spremačica 2,015. SPRV je tražio cenu rada od 396 dinara, a Sindikat radnika obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti je tražio cenu rada od 60% prosečno isplaćene zarade u privredi Republike Srbije, što će se kasnije pokazati kao „kukavičije jaje“ budućih pregovora.  „Nezavisnost“ je još tražila da ministar podnese ostavku, ali i da se hitno izmene Zakon o osnovnoj i srednjoj školi, a prema predlogu, koji je  ranije dostavlјen od strane SPRV nadležnim organima.

Tri dana ranije 17. januara održan je sastanak načelnika Zapadnobačkog okruga Mileta Đapića, načelnice odelјenja Ministarstva prosvete u Somboru Božane Tomić sa direktorima škola opštine Sombor, a povodom potpune obustave rada svih škola u Somboru. Pismo u kome direktori ne podržavaju štrajk, niti poziv na potpunu obustavu u drugom polugodištu u drugim sredinama, upućen je Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete. Okuplјeni na ovom skupu podržali su zahtev za redovnošću isplata zarada zaposlenih, zahteve za povišicama zaposlenima, založili se da u Budžetu prosveta dobije prioritet. Poslednji zahtev, koji je  potpisalo dvoje načelnika, a u ime direktora somborskih škola Mira Lončarević (direktorka Gimnazije), Mira Malivuk (direktorka OŠ „Ivo Lola Ribar“) i Đorđe Hristov (direktor Srednje polјoprivredno-prehrambene škole),  je bio da se mora obezbediti redovnost u isplati materijalnih troškova, iako je nejasno zašto je upućen Ministarstvu, pošto se radilo o obavezi Skupštine opštine Sombor.

Vremeplov: Umro Nedeljko Čabrinović

Na današnji dan 20. januara 1916. godine umro je srpski nacionalni revolucionar Nedeljko Čabrinović, tipografski radnik, jedan od atentatora u Sarajevu 28. juna 1914. Atentat je poslužio kao izgovor za napad na Srbiju i početak Prvog svetskog rata. Čabrinović je umro od posledica torture u tamnici u Terezinu u Češkoj, oko 60 kilometara severno od Praga. Punoletni atentatori, učitelji Veljko Čubrilović i Danilo Ilić, osuđeni su odmah na smrt i obešeni, a maloletnici Princip, Čabrinović i gimnazijalac Trifko Grabež osuđeni su na robiju na kojoj su umrli od posledica torture ne dočekavši poraz i raspad Austro-Ugarske.

Vremeplov: Rođen Amper

Francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja rođen je na današnji dan 20. januara 1775. godine Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

Vremeplov: Prvi put se sastao Parlament

Na današnji dan 20. januara 1265. godine prvi put se sastao engleski Parlament – čime je plemstvo uspelo da ograniči vlast monarha. Donji dom koji je sazvao Simon de Monfor – sačinjavala su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo. De Monfor je sazvao Parlament u ime kralja Henrija III, koga je 1264. zarobio posle pobede nad njegovim snagama.

Vremeplov: Umro vojvoda Mišić

Na današnji dan 20. januara 1921. godine  umro je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909.

Vremeplov: Kenedi  postao najmlađi šef SAD

Demokrata Džon Kenedi inaugurisan je na  današnji dan 20. januara 1961. godine u 43. godini za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.

Vremeplov: Umro vojvoda Bojović

Na današnji dan 20. januara 1945. godine umro je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad).

Vremeplov: Rođen Đorđe Jovanović

  Srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu rođen je na današnji dan 21. januara 1861. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više javnih spomenika: Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.

Vremeplov: Umro Petar Krstić

Na današnji dan 21. januara 1957 godine umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić, koji je pretežno komponovao na osnovama srpske narodne muzike. Završio je Konzervatorijum u Beču, bio direktor muzičkih škola “Stanković” i “Mokranjac” u Beogradu, kapelnik Narodnog pozorišta, šef muzičkog odeljenja Radio Beograda, urednik “Muzičkog glasnika”. Dela: muzika za komade “Ajša”, “Koštana”, “Dorćolska posla”, “Kosovska tragedija”, opera “Zulumćar”, “Ženidba Janković Stojana” (nedovršena), orkestarski “Skerco d-mol”.

Vremeplov: Umro Sesil de Mil

Američki filmski režiser i producent Sesil Blaunt de Mil, autor mnogih vesterna, melodrama, komedija i pseudoistorijskih grandioznih filmova s desetinama hiljada statista, obavezno prema nekom biblijskom motivu umro je na današnji dan 21. januara 1959. godine. Filmovi: “Virdžinijanac”, “Devojka za zlatnog zapada”, “Karmen”, “Mala Amerikanka”, “Ne menjaj svog muža”, “Deset zapovesti”, “Trijumf”, “Burlaci sa Volge”, “Kralj kraljeva”, “Čikago”, “Božanske devojke”, “Dinamit”, “U znaku krsta”, “Kleopatra”, “Avanture Bufalo Bila”, “Pacifik ekspres”, “Samson i Dalila”, “Najveća predstava na svetu”.

Vremeplov: Umro Kemal Monteno

Na današnji dan  21. januara 2015. godine preminuo je Kemal Monteno, jedan od najpoznatijih kantautora i šansonjera bivše Jugoslavije. Upamćen je po pesmama: Lidija, Sviraj mi o njoj, Spavaj cvijete moj, Sarajevo ljubavi moja, Putovanja, Zaboravi, Nije htjela, Daleko daleko, Stari, Dušo moja, Sinoć pod prozorom njenim…

Vremeplov: Giljotiniran Luj XVI

Francuskom kralju Luju XVI – kojeg je u septembru 1792. godine revolucionarni Konvent svrgao s prestola, a zatim zbog “veleizdaje” osudio na smrt – u Parizu je na današnji dan 21. januara 1793. godine na giljotini odrubljena glava. Na presto je stupio 1774. godine. a ostao je na tronu još tri godine po izbijanju Francuske revolucije.

Vremeplov: Umro Vojislav Ilić

Na današnji dan 21. januara 1894 umro je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika označila je raskid s romantičarskom poezijom i obeležena je misaonim skepticizmom. Pisao je elegične, setne pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće (“Zimska idila”, “Jesen”, “Ja ništa više ne verujem”, “Tamara”, “Istok”). Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u Turn Severinu i diplomatski činovnik u Prištini i Solunu. Dela: dva izdanja “Pesama” objavljena za života i sabrana dela posthumno.

Vremeplov: Umro Lenjin

  Vladimir Iljič Lenjin, vođa boljševika i predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917. godine prvi sovjetski lider i tvorac tog političkog sistem umro je  je na današnji dan 21. januara 1924.godine Poreklom je iz činovničke sitno plemićke porodice. Opredelio se za revolucionarnu delatnost nakon što je njegov brat streljan od strane vlasti zbog terorističke aktivnosti. Dela: “Šta su ‘prijatelji naroda’ i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?”, “Razvitak kapitalizma u Rusiji”, “Zadaci ruskih socijaldemokrata”, “Šta da se radi?”, “Korak napred, dva koraka nazad”, “Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji”, “Agrarni program ruske socijaldemokratske radničke partije”, “Materijalizam i empiriokriticizam”, “Socijalizam i rat” (s Grigorijem Zinovjevom), “Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma”, “Aprilske teze”, “Država i revolucija”, “Proleterska revolucija i renegat Kaucki”, “Dečja bolest ‘levičarstva’ u komunizmu”.

Vremeplov: Umro Džon Adams

Na današnji dan 21. januara 1892. godine  umro je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Žan Žozefu Leverjeu.

Preminula učenica u školi u Maradiku

Devojčica M.A. učenica sedmog razreda stara 14 godina preminula je u četvrtak u školi “Branko Radičević” u Maradiku kod Inđije. Policiji u Inđiji prijavljeno je da je devojčica preminula u školi, potvrđeno je RTS-u. Kako kažu, utvrđuju se okolnosti njene smrti, a o svemu je obavešteno tužilaštvo. RTS saznaje da je devojčica pala u zbornici škole. Prisutni su pozvali Hitnu pomoć, koja je konstatovala smrt. Prema nezvaničnim informacijama, devojčica je navodno imala zdravstvene probleme.

Do zaključenja priloga, u upravi škole nisu želeli da govore o ovom slučaju. Takođe, u više navrata smo pokušali da od nadležnih iz hitne pomoći u Beški dobijemo informacije o spomenutom slučaju, nakon čega su nas uputili na Hitnu pomoć u Inđiji gde nije bila prisutna osoba nadležna za kontakt s medijima, zbog čega smo ostali uskraćeni za informacije.