Šarčević išao u Portugal … po pomoć u izradi nove strategije!

Robotika, IT i biotehnologije neke su od oblasti u kojima sarađuju srpski i portugalski naučnici, a tokom nedavne posete ministra prosvete Mladena Šarčevića Portugalu, dogovoreno je da ta država pomogne Srbiji u izradi nove strategije za visoko obrazovanje i nauku do 2030. godine “Dogovorili smo se i da nam Portugal pomogne oko angažovanja srpskih istraživača i naučnih institucija u okviru projekta Horizont Evropa i oko povećanja bilateralnih projekata za 100 odsto”, rekao je Šarčević. On je dodao da će Portugal pomoći i u vezi sa učlanjenjem srpskog Centra za promociju nauke sa centrima izvrsnosti (Petnica, Tršić…) u evropsku asocijaciju sličnih institucija, saopštilo je resorno ministarstvo. “Cilj posete bio je da dobre veze između naših i portugalskih istraživača podignemo na nivo boljih veza između država i institucija” istakao je Šarčević.

Delegacija iz Srbije obišla je najprestižnije portugalske visokoškolske ustanove, naučnoistraživačke organizacije i institute, Fondaciju za nauku i tehnologiju i Centar za promociju nauke. Kako je istakao, Portugalci veoma cene srpske istraživače iako Srbija ima četiri puta manji budžet za nauku. “Portugal ima sve bolje rezultate, veoma poštuje i ceni srpske istraživače i zato postoje brojni međusobni kontakti. Sada je prvi put država stala iza tih kontakata i iza te saradnje naših naučnika”, rekao je Šarčević. On je dodao da Srbija u Portugalu trenutno ima 81 doktoranta i istraživača i da dve zemlje već sarađuju u brojnim oblastima, poput robotike, IT-ja, biotehnologija, , molekularne biologije, mašinstva… “To su sve egzaktne nauke koje sutra mogu da unaprede srpsku privredu. A citiranost njihovih radova pomaže našim i njihovim institucijama da zauzmu prestižna mesta na listama za rangiranje visokoškolskih ustanova i naučnih institucija, poput Šangajske liste”, rekao je Šarčević.

Prema njegovim rečima Portugal je primer zemlje koja je pre 30 godina bila daleko iza Jugoslavije u oblasti visokog obrazovanja i nauke, ali da su istorijske okolnosti uticale na to da su u ovom trenutku daleko ispred Srbije. “Došli su do toga da su se opredelili da budu zemlja tehnologije i znanja. Veoma mnogo ulažu u nauku. Ono što mi radimo u Srbiji je komplementarno sa njima, zato otvaramo centre za mlade ljude i decu od malena počinjemo da upućujemo u nauku”, rekao je Šarčević. Kao primer, ministar je naveo nekoliko popularnih turističkih mesta za najmlađe u kojima deca mogu da se upoznaju sa naukom i njenim dostignućima. “I mi to isto pokušavamo u Srbiji, ali oni su uzeli stare fabrike, napuštene magacine. Za sve to imaju evropski novac, to je ono što mi nemamo. Sama ta činjenica da su oni članica Evropske unije, a mi nismo, na sve utiče”, zaključio je Šarčević.

Šangaj: Učenici iz Beograda osvojili prvu nagradu

Na svetskom prvenstvu u edukativnoj robotici WER 2018. u Šangaju tim učenika srednje škole “Politehnika – škole za nove tehnologije” iz Beograda osvojio je prvu nagradu u međunarodnoj konkurenciji, u kategoriji nerezidencijalnih takmičara.Tim povodom naši gosti su članovi ekipe – Nikola Starčević, Mašan Vučinić i Mihailo Marković.  

Podrška talentovanoj deci, budućnost u STEM naukama

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić uručila je u subotu 19. januara nagrade mladim fizičarima iz Srbije koji su osvojili bronzane medalje na Međunarodnoj juniorskoj naučnoj olimpijadi u Bocvani za osnovce i poručila da će država nastaviti da podržava talentovanu decu. Medalje su osvojili Luka Carević iz Niša, Dušan Beguš iz Šapca, Nevena Stojković iz Beograd i Aleksa Sotirov iz Beograda, Aleksa Đorđević iz Niša i Nikola Spasić iz Aranđelovca.

“Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je prošle godine odvojilo 1,2 miliona dinara za organizaciju takmičenja mladih fizičara i ponosni smo što su se sa međunarodne olimpijade u Bocvani deca vratila sa bronzanim medaljama”, rekla je Matić Tanjugu na Fizičkom fakultetu. Istakla je da to govori da je ulaganje u obrazovanje dece uvek isplativo i da je budućnost u tzv. STEM naukama (nauka, tehnologija, inženjering i matematika. “Ministarstvo već pet godina podržava ovakva takmičenja i nastavićemo da podržavamo, pošto je budućnost ove dece i budućnost naše zemlje”, poručila je Matić. Navela je da je to ministarstvo prošle godine izdvojilo ukupno pet miliona dinara za takmičenja mladih matematičara i Matematičku gimnaziju. Istakla je da država mora da ima pouzdan sistem podrške za talentovanu decu na svakodnevnom nivou.

Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu i predsednik komisije za takmičenja učenika osnovnih škola Društva fizičara Srbije Mićo Mitrović je istakao da su deca ostvarila veliki uspeh na naučnoj olimpijadi za učenike osnovnih škola u Bocvani od 1. do 10. decembra, na kojoj su učestvovala deca iz oko 60 zemalja. Objasnio je da je takmičenje bilo iz prirodnih nauka prvenstveno fizike, hemije i biologije, kao i da su naši učenici pokazali dobre rezultate i pored toga što se kod nas uči samo trećina gradiva predviđenog za zadatke. Mitrović je dodao da su deca sama učila preostali deo potreban za olimpijadu. Naveo je da je takmičenje bilo održano u tri nivoa – test zadaci, teorija i posle toga eksperimenti tokom tri dana.

Učenica Jelena Stojković je rekla da je bilo jako lepo na olimpijadi i da su upoznali mnoge drugove sa kojima su ostali u kontaktu, a Luka Carević kaže da zadaci nisu bili preteški, ali da su obuhvatali mnoge oblasti. “Najzanimljivija oblast mi je bila fizika, kao i svima nama iz Srbije”, dodao je Carević.

Akademija o”narodnom prosvetitelju i iscelitelju” Vladeti Jerotiću

Redovi ispred ulaza u Kombank dvoranu, unutra ljudi stoje i ponovo nema mesta za sve koji su u subotu uveče želeli da se podsete mudrih misli akademika Vladete Jerotića (1924-2018) i čuju šta o njemu misle njegovi savremenici. O neuorpsihijatru, književniku, svestranom eruditi, profesoru Bogoslovskog fakulteta, “narodnom prosvetitelju i iscelitelju” govorili su akademik Dušan Kovačević, psiholog Žarko Trebješanin, kulturolog i sociolog Zorica Tomić, sveštenik Vladimir Vukašinović, pesnik Ljubovoje Ršumović, antropolog Bojan Jovanović, politikolog Dragan Simeunović, režiser Boro Drašković i osnivač “Porodice Bistrih potoka” Božidar Mandić.

Najavljeni patrijarh Irinej i reditelj Emir Kusturica bili su opravdano odsustni. Zahvaljujući insertima iz emisije “Agape”, koju je vodio Aleksandar Gajšek, i intervjuima, prisutni su se podsetili šta je Jerotić govorio o čoveku, Bogu, stava da čovek ne poznaje sebe, ali mu je dato da upoznaje sebe i to je doživotni proces, o tome kada je nacija dobila primat nad duhovnim, kako je objašnjavao razliku između duha i duše, šta je govorio o ženama i muškarcima, o značaju dijaloga… Ljudi su stajali, telefonima snimali izlaganja govornika, aplaudirali i sećali se svih skupova na kojima je govorio Jerotić, uvek u punim salama.

Plan za obrazovanje pripadnika romske zajednice u Bačkom Petrovcu

Odbornici Skupštine opštine Bački Petrovac usvojili su odluku o Lokalnom akcionom planu za obrazovanje Roma u ovoj opštini od 2018. do 2020. godine. Po poslednjem popisu iz 2011. godine u opštini Bački Petrovac u poseban birački spisak romske nacionalne zajednice bilo je upisano 86 pripadnika, od kojih je do ove godine šestoro preminulo. Međutim, prema podacima udruženja „Čiriklјi” i Udruženja Roma Bački Petrovac, broj Roma koji žive u ovoj bačkoj opštini dostiže 150. U opštini ne postoji tipično izdvojeno romsko naselјe, mada najveći broj onih koji se izjašnjavaju kao Romi živi u naselјima Mikov salaš i Hudobinjac. Romsko naselјe u Bačkom Petrovcu u potpunosti je opremlјeno infrastrukturnom mrežom. U dva stana koja su opštinsko vlasništvo stanuju romske porodice. U Gložanu je potrebna adaptacija stambenog objekta koji bi se dodelio Romima. Inače, u Gložanu, Magliću i Kulpinu takođe postoji deo naselјa u kojem pretežno živi romsko stanovništvo. Romske porodice uglavnom koriste skromne stambene objekte koji su u njihovom vlasništvu i koji su rađeni etapno i dograđivani. Poslednjih godina situacija se menja, mlađe porodice opremaju svoja domaćinstva savremenim nameštajem i uređajima.

Kada je socijalna novčana pomoć u pitanju, pripadnici romske zajednice tokom godine učestvuju sa oko 30 odsto u broju korisnika tog prava. U poslednje vreme, navodi se u dokumentu opštine, zapaža se promena pristupa Roma u odnosu na sopstvenu socijalnu ulogu, radno su aktivniji u sezonskim poslovima, neguju i planiraju porodicu i nastoje da školuju decu. Najveći deo radno sposobnih , a nezaposlenih građana romske nacionalnosti radi na sezonskim poslovima u polјoprivredi, kao pomoćni radnici u građevinarstvu i na sakuplјanju sekundarnih sirovina. Mladi Romi su zaposleni i u državnim institucijama – po jedan pripadnik romske zajednice zaposlen je u Domu zdravlјa, Policijskoj stanici i Opštinskoj upravi, a dva u JKP „Komunalac” Maglić. Veliki broj Roma i Romkinja su zaposleni i u privatnom preduzeću „Pepsiko Marbo Produkt” u Magliću i „ Bloks” Bački Petrovac.

Ove školske godine osnovnu školu pohađa 51 učenik romske nacionalnosti, dok u srednju ide njih šestoro, a nijedan ne studira. Opština Bački Petrovac finansnira polovinu cene autobuske karte. Učenici uglavnom ne govore romski jezik, već srpski i slovački, koji su im i nastavni. Za realizaciju svih mera i aktivnosti za sprovođenje Lokalnog akcionog plana za obrazovanje Roma u buyetu opštine Bački Petrovac do kraja ove godine obezbeđeno je 300.000 dinara. U narednoj i 2020.godinu iz opštinske kase za ovu namenu biće izdvojeno 548.800 dinara po godini.

U naredne dve godine opština Bački Petrovac radiće na višem stepenu pripreme romske dece za školovanje, kroz predškolski program, na razvijanju posebne upisne politike za romsku decu za sve nivoe školovanja, obezbediće im uybenike, opremu za fizičko, organizovati zajedničke izlete i ekskurzije, tribine i radionice, radiće na pobolјšanju njihovog uspeha u školi i smanjenju nivoa odustajanja romske dece od školovanja. Napraviće se baza podataka Roma na teritoriji opštine, uraditi plan edukacije romskih roditelјa i dece, unaprediti dobri odnosi sa ostalim stanovništvom, negovati istoriju, kulturu i tradiciju Roma.

Najbolji na bilbordima: Aleksandar Zdravković

Učenik Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” Aleksandar Zdravković ove godine osvojio je druge nagrade na Državnom takmičenju iz računarstva, Srpskoj informatičkoj olimpijadi, te treću nagradu na Državnom takmičenju iz matematike. – Iz matematike mi je zanimlјivo računanje i rešavanje logičkih zadataka, a iz programiranja takođe zadaci, samo na malo drugačiji način – kaže Aleksandar Zdravković. – Smatram da su moji uspesi jednim delom i zbog toga što sam u osmi razred išao u Gimnaziju “Jovan Jovanović Zmaj” i svi moji drugari su bili zainteresovani za istu temu.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi  bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka.

Rektor UNS: Moglo se i može uraditi više

Na pitanje novinara Dnevnika: “Univerzitet u Novom Sadu spada u grupu kompletnih, sveobuhvatnih univerziteta, što znači pokriva gotovo sve oblasti nauke i visokog obrazovanja. U kojim oblastima bi se moglo uraditi još više? Koja nova područja obrazovanja i nauke bi mogla biti otvorena u dogledno vreme?” rektor UNS-a prof. dr Dejan Jakšić, koji od početka ove školske godine obavlјa tu funkciju u mandatu od tri godine,  odgovara: “U svim oblastima se moglo i može uraditi više. Promene u okruženju i nauci su neprestane i zahtevaju stalno praćenje i prilagođavanje. Ako bi trebalo da izdvojim jednu oblast kao prioritetnu, to bi bila neposrednija povezanost s društvom i privredom. Univerzitetu su neophodni inputi o potrebama društva i privrede. Na osnovu toga, potrebno je profilisati obrazovanje i nauku koja će za rezultat imati ne samo svršene studente koji su u stanju da lakše nađu zaposlenje već bi trebalo da omoguće i da Univerzitet postane mesto celoživotnog učenja i generator rešenja za aktuelne probleme privrede i društva”.

Osam osnovnih škola i tri srednje škole u opštini Bačka Topola

Na teritoriji opštine Bačka Topola ima osam osnovnih škola, od toga dve se nalaze u Bačkoj Topoli, kao i tri srednje škole – Gimnaziju “Dositej Obradović”, Srednju tehničku školu “Jožef Šinković” i Polјoprivrednu školu, koje pohađaju učenici i iz okolnih opština. Kako napominju iz lokalne samouprave, po odluci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, više nema smera ekonomski tehničar u okviru gimnazije. „Školske 2018/19. godine najveću upisnost broji Gimnazija sa više od 34 učenika po odelјenju na oba maternja jezika“, ističu iz Opštine Bačka Topola.

Prema rečima, zamenice predsednika Opštine Bačka Topola, u budžetu opštine za narednu godinu predviđeno je 50 miliona dinara za završetak radova na Domu učenika, gde će deca koja dolaze iz susednih opština, sada imati smeštaj tokom školovanja. Za izgradnju Doma, Uprava za kapitalna ulaganja izdvojila je 25 miliona dinara. „Objekat se nalazi u blizini Polјoprivredne škole, i planiran je smeštaj za 88 učenika, a završetkom ovog objekta Bačka Topola će biti kvalitetan učenički centar, što i jeste naša vizija“, kaže Popović. Dom će biti završen naredne godine, nakon čega sledi opremanje, te se očekuje da će od školske 2020.godine učenici već imati smeštaj u Bačkoj Topoli. „Dom znači puno, jer imamo tri srednje škole, a u tom slučaju više đaka će biti upisano, te će se škole održati, jer će biti rešen problem stanovanja“, ističu predstavnici lokalne samouprave.

Stara Pazova: Miloš u Gracu uzeo zlato

Na Međunarodnom festivalu harmonike, održanom krajem novembra u austrijskom Gracu, učenici Osnovne muzičke škole „Teodor Toša Andrejević“ u Staroj Pazovi, postigli su lep uspeh, a najznačajnije priznanje osvojio je Miloš Simetić iz Vojke. Ovom trinaestogodišnjaku trebalo je samo desetak minuta kako bi sa tri kompozicije oduševio publiku u Gracu iz kojeg se vratio za zlatom u rukama. “Naravno da sam imao tremu”, priznao je po povratku Miloš. Kako sam počeo da sviram, dodaje, trema je prestala i naredne tri kompozicije je odsvirao besprekorno. Milošev odlazak na takmičenje ne bi bio moguć da nije bilo njegovog profesora Damira Vasilјevića Toskića sa kojim vredno vežba u Osnovnoj muzičkoj školi u Staroj Pazovi i koji je izdvojio svoj novac ne bi li omogućio putovanje i smeštaj na trodnevnom festivalu. U konkurenciji od 250 takmičara iz cele Evrope sa veoma skromnim uslovima, a tu pre svega mislim na instrument, Miloš je sjajno interpretirao kompozicije koje smo navežbali i pokazao zavidan nivo muzikalnosti, potvrdio je njegov mentor.

Talentovani dečak vežba najmanje dva sata svakog dana na harmonici staroj više od 35 godina, a koju je pre dve i po godine dobio na poklon od ujne. Ona mu je sada mala, što predstavlјa prepreku da se Miloš pojavlјuje na takmičenjima i da napreduje. Treba mu veća harmonika jer je porastao i on i nivo kompozicija koje svira, za koje je potreban kvalitetniji instrument, ali porodica nije u mogućnosti da mu ga nabavi. Miloš živi s majkom, ima stariju sestru i brata, odličan je učenik, bavi se rukometom i svira u Folklornom ansamblu „Dukat“. Nedostaje mu harmonika, makar i polovna, da nastavi ka ostvarenju sna da bude poznati harmonikaš.

Dečji pisac Uroš Petrović: Raditi s decom je najlepše

Mnoga deca ovog doba, kad bi pred njih stavili izbor: knjiga ili telefon, bez razmišlјanja bi izabrala – telefon. To je, na sreću, uvideo naš savremenik, između ostalog i dečji pisac Uroš Petrović (49). Odlučio je da promeni takvu situaciju stvarajući niz knjiga o Marti Smart, ali i razne društvene igre, TV kviz „Lavirint”, kao i mnoge dečje radionice, kako bi decu makar malo više zainteresovao za rešavanje zagonetki, razmišlјanje izvan okvira, kao i za čitanje.

Uroš Petrović je književnik čija dela pomeraju granice u savremenoj literaturi za decu i mlade. Autor je 16 knjiga i dobitnik većeg broja najprestižnijih nagrada za književnost za mlade – tri puta nagrada „Neven”, isto toliko „Dositejevo pero”, dvaput nagrada Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović” i drugo. Knjige su mu objavlјivane u Italiji, Mađarskoj, Grčkoj, Sloveniji, Makedoniji i Češkoj, kao i na engleskom jeziku.

“Pisanje je došlo kao iznenadna posledica lјubavi prema stripovima i knjigama tokom odrastanja. Bilo je to neobično iskustvo – sa 33 godine sam osetio potrebu da napišem roman i odmah počeo da ga stvaram. Usput sam ga i ilustrovao, nekako bez velikog promišlјanja. Tako je nastao moj prvenac „Aven i jazopas u Zemlјi Vauka”. I danas, kada imam šesnaest knjiga, ta mi je najdraža”, kaže Uroš.

– Ne samo ovim knjigama već i mnogim drugim aktivnostima nastojim da lјudima pružim šansu da se zabave ali usput i dobro zamisle te unaprede svoje umne sposobnosti – angažovanjem u NTC sistemu učenja, stonim društvenim igrama koje sam napravio (Martina zagonetna kutija, Zagonetne domine, Dum Dum Dum), u Ršumovom serijalu „Fazoni i fore”, kvizom „Lavirint”, pa donekle i u ovakvim intervjuima.

Tadija napisao roman, snimio film, uređuje sajt – sve to sa 16 godina

Tadija Čaluković je osnivač i urednik internet časopisa “Salome”, autor i reditelj dokumentarnog filma “Njihova veličanstva Film i Knjiga”. Nedavno je objavio i prvi roman “Mutant u vozu”. A ima svega 16 godina i ide u srednju školu. Osnova romana je priča o usvojenom dečaku koju je Tadija započeo u osmom razredu i potom je domaštavao. Oblikovale su je agresija i nasilje – mračni elementi naše svakodnevice. Poigrao se i negativnom stranom novih tehnologija, dajući svoje viđenje života u budućnosti.  Tadija kaže da je glavni i osnovni motiv pitanje identiteta, koliko u stvari on utiče na uspeh koliko utiče na neuspeh, kako nacije, tako i pojedinca.  “Stavio sam ga u 22. vek iz razloga da bih pokazao da se, koliko god napredovali neki osnovni problemi, ljudi, karakteri pa čak i ljudske sudbine – takve stvari neće promeniti”, kaže Tadija.

Tadija mutira ne samo davnu prošlost i postbudućnost – moguće i nemoguće – nego i osobine romana i predstave o piscima, kaže pesnik Matija Bećković, koji je Tadijinom junaku savetovao “bez ljubavi smo ništa”. “Zapamtite ovo ime Tadija Čaluković. On je oličenje one tradicije koja je čuvanje lepote a ne lanac koji nas okiva”, rekao je Bećković. 

Za uspeh su važni: hrabrost, upornost i strpljenje, ali i stalni rad, kaže mladi pisac. “Tekst mora da bude natopljen energijom i emocijama, da ne ostavim mesta za prazan hod ili dosadu”, kaže Tadija. Za dosadu Tadija ne zna – upravo završava svoj prvi kratkometražni igrani film o Francu Kafki.

Posvećenost “Stare Raške” deci u Raškoj oblasti

Humanitarna organizacija “Stara Raška” je i ove godine za Božićne praznike najsiromašnijoj i bolesnoj deci uručila pomoć u novcu. Kao i prethodnih, i ove godine sredstva je donirala Kanadsko-srpska humanitarna fondacija “Stara Raška” iz Kanade, najviše zahvajujući porodici Varaklić, poreklom iz Prijepolja. Poklone je ove godine dobilo 900 dece iz Nove Varoši, Prijepolja i Priboja, a za deset godina postojanja humanitarne fondacije iz Toronta ukupno 12.000 dece. Ove godine mališanima je uručena novčana pomoć u iznosu od 4,5 miliona dinara, a za proteklih deset godina iz Kanade je za ovu namenu stiglo ukupno oko pola miliona evra. Humanitarna organizacija “Stara Raška” je prethodno deci u predškolskim ustanovama u Novoj Varoši, Prijepolju i Priboju ove godine uručila 1.700 novogodišnjih paketića. Pored paketića, predškolskim ustanovama je za novogodišnje praznike uručena veća količina prehrambenih proizvoda, a najsiromašnijoj deci i odeća i obuća.

Učenici oslikali zidove škole delima Van Goga i Klimta

Učenici starijih razreda kragujevačke prigradske Osnovne škole “Natalija Nana Nedeljković” su zajedno sa profesorom likovne kulture Markom Stamatovićem oslikali zidove hodnika i plafon reprodukcijama Van Gogove slike  Zvezdana noć” i živopisnim detaljima sa slika Gustava Klimta. Na ovaj način napravili su mozaik od preko 600 slika i time školski hodnik pretvorili u malu galeriju. Kada uđete u kragujevačku prigradsku Osnovnu školu “Natalija Nana Nedeljković” dočekaće vas Zvezdana noć – reprodukcija od oko 300 učeničkih crteža čuvene Van Gogove slike, a kada se prošetate kroz hodnik pred vama će oživeti detalji sa slika Gustava Klimta. “Ova ideja mi se mnogo svidela zato što je unikat jer nismo videli da tako neka škola u celom svom sastavu, u kome je svako odeljenje i svaki đak uradio po jedan rad ili deo nekog rada”, kaže Nikola Mutradžić, učenik osmog razreda. “Pre sam, dok sam bila još mala videla da osmaci crtaju te slike pa sam se i ja zainteresovala”, kaže Nevena Stevanović, učenica petog razreda. “Škola je lepša i šarenija i mislim da je lepa ideja što su crteži na plafonu a ne samo na zidovima”, smatra Sara Barić, učenica sedmog razreda.  “Ideja je na nivou ove škole dobra i jedino u ovoj školi imamo to da je svaki đak iz svakog razreda uradio neki crtež”, veli Veljko Todorović, učenik sedmog razreda.

Profesor likovne kulture Marko Stamatović pripremo je učenike da savladaju komplikovanije tehnike crtanja. U planu je i oslikavanje trećeg hodnika i to motivima Sikstinske kapele. “Javljali su se ljudi iz Hrvatske, iz Bosne, Slovenije, Makedonije, čak i iz Češke su se neki naši prosvetari javljali i dan danas se javljaju i pljušte pohvale na sve strane. Meni je jako drago jer je ovo mnogo lepa stvar i videli ste i sami decu, oni su sada važni i njima je sve ovo super i to je neki vetar u leđa da radimo dalje”, kaže Marko Stamatović, profesor likovne kulture

“Prosto privuče pažnju kada vidite da nastavnik i učenici van nastave, van časa nešto rade, da provode vreme u školi i onda kada nije njihova smena i ovde su se uključili i pomoćni radnici, praktično cela škola je bila uključena u ovaj proces i mogu da vam kažem da je naišlo i na jako lep prijem i kod roditelja”, kaže Dragana Mijović, direktorka Osnovne škole “Natalija Nana Nedeljković”. Škola ima dugu tradiciju i postoji 177 godina, a nedostatke u vidu kabinetske nastave i fiskulturne sale zaposleni su želeli da barem malo nadomeste sa 600 živopisnih učeničkih radova. https://www.youtube.com/watch?v=E4v6uoEAyEQ

Vremeplov: Veliki štrajk

Na jučerašnji dan 21. januara  1997. godine štrajk sa potpunom nastavom koji je započeo 15. januara  u Somboru i okolini  se proširuje na još desetak gradova u Vojvodini, koji su u taj ponedeljak trebali započeti nastavu u drugom polugodištu. U isto vreme  ministar Gane Mladenović ponašao se  kao da je sve u najboljem redu. Prosvetari mu, neđutim, nisu opostili njegovu,  sada već po zlu čuvenu, izjavu datu pred profesorima gimnazija Srbije  “trpeli ste mnogo – istrpite još malo”, a koju je za istoriju sindikalizma i prosvetarskog besčašća  ranije zabeležila “Naša borba” (22. decembra 1995.godine) i prosvetari  polako ali sigurno iskazuju svoje  hronično nezadovoljstvo  koje  će kulminirati  početkom drugog polugodišta te  školske 1996/97. godine i dovesti do Velikog štrajka. Veliki štrajk je “oduvaće” i ministra Mladenovića, a na “Dositejev tron” dovešće Jovu Todorovića, ni krivog ni dužnog, a sve zbog toga što se slučajno našao na čelu kolone nezadovoljnih studenata koji su ga izvikali, a tada svemoćni  Slobodan Milošević to protumačio kao da ga studenti podržavaju.

Vremeplov: Rođen Toma Rosandić

Na današnji dan 22. januara 1878 rođen je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu “Igrali se konji vrani” ispred zdanja doma Skupštine Srbije u Beogradu kao i skulpturu “Umorni borac” na Kalemegdanu.

Vremeplov: Rođen Sava Šumanović

  Srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema rođen je  na današnji dan 22. januara 1896. godine. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života boravio je u rodnom Šidu, gde su ga 1942. ubile hrvatske ustaše. Šumanovićeve velike kompozicije “Doručak na travi” i “Pijana lađa” među najznačajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla Beljanskog i u galeriji “Sava Šumanović” u Šidu.

Vremeplov: Umro  Šah Džehan

Na današnji dan 22. januara 1666.  godine umro je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je posle smrti takođe sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

Vremeplov: Izgorela zgrada Srpskog narodnog pozorišta

U Novom Sadu  izgorela je, na današnji dan, 22. januara 1928. godine  zgrada Srpskog narodnog pozorišta. Reprezentativno zdanje srpskom teatru u Novom Sadu podario je 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu osnovanao je jula 1861. (tada u sastavu Austrije – od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana Đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom “Srbskom dnevniku” o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stevan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.

Vremeplov: Rođen Džordž Bajron

            Engleski pisac Džordž Gordon Bajron, jedan od rodonačelnika evropskog romantizma rođen je na današnji dan 22. januara 1788. Njegova poezija oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama. Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Veliku Britaniju napustio je razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: “Čajld Herold”, “Kain”, “Manfred”, “Don Žuan”. Zaputio se 1823. sa ciljem da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvarivši ideal da se bori za slobodu grčkog naroda.

Vremeplov: Rođen Frensis Bekon

Na današnji dan 22. januara 1561 godine rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena velika “Francuska enciklopedija”. Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka: pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši princip naučnog mišljenja. Prema njegovim načelima, u Engleskoj je 1662. osnovano “Učeno društvo”, čime je promovisana Bekonova zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme kralja Džejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: “Unapređenje nauke”, “Novi organon”, “Nova atlantida”, “Eseji ili saveti etički i politički”.

Kovin: Najbolji crteži na konkursu “Mladi protiv korupcije”

Učenici šestog razreda Osnovne škole „Desanka Maksimović” Marija Rajković i Nikola Zlatanović, nagrađeni su sa još osam đaka iz cele Srbije, na otvorenoj izložbi crteža i video radova učenika osnovnih i srednjih škola, učesnika konkursa „Mladi za društvo bez korupcije”, koja je održana tokom Međunarodne konferencije o primeni mehanizma prevencije korupcije. Konferencija je održana povodom međunarodnog dana borbe protiv korupcije, uz podršku OEBS u Srbiji i Vlade Republike Italije, a đacima je nagradu uručio direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić. Izložba se sastoji od crteža i video radova nastalih na godišnjem takmičenju učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, na kojima je cilj takmičenja bio podizanje svesti među mladima za stvaranje boljeg društva bez tolerancije prema korupciji.  U svojim radovima učenici su prikazali kako doživljavaju korupciju, kako ona utiče na njih, a kako vide borbu protiv iste.

Na takmičenju je učestvovalo 72 učenika iz Beograda, Knića, Kule, Varvarina, Jajinaca, Kikinde, Kovina, Niša, Ivanjice, Zemuna, Batajnice, Vranja, Lipljana, Sombora i Šapca. Nikola Zlatanović, Matija Rajković i Smiljana Slavković, učesnici su projekta u organizaciji Ministarstva pravde SAD i Američke ambasade, pod mentorstvom nastavnice likovne kulture Ankice Ereš. Oni su napravili plakate sa jasnim porukama i stavovima na temu ovog problema, koji može biti pretnja društvu i okruženju u kojem oni stasavaju. Učiteljica Nataša Buljugić iz Osnovne škole „Desanka Maksimović” kaže da su pobednički crteži njihovih đaka objavljeni u katalogu, ali i predstavljeni na izložbi u Domu kulture u Beogradu, koju su deca obišla zajedno sa svojim razrednim starešinom.

U Novom danu o pornografiji u medijima i poštovanju privatnosti

O kršenju Zakona o informisanju i medijima, nepoštovanju Kodeksa novinara, objavljivanju pornografije i svake vrste sadržaja koja može imati štetan uticaj na decu i poštovanju privatnosti i dostojanstva ljudi o kojima se izveštava u temi jutra u “Novom danu” TV N1 govorili su  Tamara Skroza, novinarka i ekspertkinja Saveta za štampu i advokat Goran Draganić.

Bizaran seks ritual sektaša u blizini škole

Žena je šetala psa u parku u Jorkširu, kada je naletela na scenu kao iz horor filma: ritual koji je uključivao seks ljudi prekrivenih vraninim perjem. Anonimna četrdesetdvogodišnja žena otkrila je neobični kult pošto je njen pas Kajl nešto namirisao i potrčao duboko u šumu. – Kajl je nestao i čula sam nešto za šta sam mislila da je vrisak i zaklinjanje – rekla je ona. Ono što je videla kada je uhvatila Kajla bio je prizor nekoliko muškaraca odevenih u bež odore i šešire, poređanih u krug. U centru su se nalazili gola žena i muškarac. Ona je ležala, dok je on klečao ispred nje i skandirao. – Žena je ležala na zemlji na leđima, raširenih nogu i ruku, zatvorenih očiju – navela je ona. Tada je par imao seksualni odnos. Tokom čina, muškarac ju je premazivao krvlju mrtve ptice – najverovatnije vrane – čije je beživotno telo ležalo u blizini. Prema rečima žene, kult bi mogao da bude obred plodnosti.

Žena je prigrabila svog psa i pozvala prijatelja. Nije slikala, niti snimila prizor. Ona i prijatelj su zatim otišli u obližnju školu, zabrinuti da bi deca mogla da nalete na nešto slično dok idu u školu. Školsko dvorište nalazilo se samo sto metara dalje od mesta održavanja rituala. Portparolka policije u Jorkširu rekla je 18. januara da su primili samo jedan poziv sa prijavom remećenja javnog reda i mira. Ona je napomenula i da je “policija primila izveštaj iz škole u toku jučerašnjeg dana”. – Postavili smo patrole u okolini – navela je ona. Nije poznato da li pomenuti ljudi pripadaju nekoj određenoj političkoj organizaciji.

By admin