Vesti – 25.01.2019.

Ministarstvo: Državna matura umesto prijemnog

Za manje od tri godine, učenici srednjih škola u Srbiji polagaće državnu maturu i to će istovremeno biti test za upis na fakultete, a kako je izjavila Marija Krneta iz Ministarstva prosvete, pripreme obrazovnog  sistema su počele i fokus će biti na pripremi učenika. Prema njenim rečima, ispit će važiti za sve učenike i sastojaće se iz tri dela – maternjeg jezika, matematike i trećeg dela, gde će učenici birati šta će polagati od šest predmeta, odnosno predmeta struke. “Maturski ispit će u delu matarnjeg jezika i matematike biti isti za sve učenike, dok će za treći deo fakulteti propisati šta će se polagati”, rekla je Krneta za RTS.

Prema njenim rečima, Ministarstvo će u narednom periodu formirati više od 200 komisija koje će pripremiti srednje obrazovanje za fakultete i koje će raditi i sa fakultetima. “Promene su nešto što donosi nemir, ali, ukoliko se dobro pripremimo, neće biti problema. Sva testiranja su pokazala da osmaci, koji već imaju maturski ispit, imaju mnogo veća postignuća nego ranije”, rekla je Krneta.  Ona je dodala i da je još jedan od zadataka komisija bodovanje, a oni će odlučivati da li će ostati odnos 40 prema 60. “Državna matura je zamišljena kao test, papir i olovka, a sve što ne može tako da se rangira, fakulteti će dodatno proveravati”, rekla je Krneta i dodala da to što Srbija ima sistem završnog ispita na kraju osnovne škole povećala nivo pravičnosti.

Krneta je kazala da svaka škola dobija informacije kakvi su njeni učenici i može kasnije na to da utiču. “Ispit jeste važan, jer proverava šta ste naučili za četiri godine. Uvedeni izborni programi, u trećoj i četvrtoj godini srednje škole omogućiće učenicima da isprobaju sebe na poljima koja su izabrali”, rekla je Krneta.

Ognjanović: Hitno pripremati đake za državnu maturu

Na neophodnost pripreme đaka za državnu maturu ukazivao je pre pola godine Srđan Ognjanović, direktor čuvene Matematičke gimnazije u Beogradu, naglašavajući da je društvo slabo informisano o njoj i da Ministarstvo prosvete mora hitno da napravi sajt na koji će stavljati informacije za roditelje i učenike. “Ogromna većina roditelja nije ni čula da će njihova deca polagati državnu maturu, a ona nas očekuje za nešto više od dve godine. Đaci se moraju spremati za veoma ozbiljan ispit. Gimnazijalci posebno, to ne liči na sadašnji maturski ispit, koji je formalnost. Moguće je da su neki đaci već želeli da počnu sa čitanjem literature koja im je neophodna za taj završni ispit, možda deca nisu sačuvala dragocene beleške koje bi im za to značile. Shvatam da je to mnogo posla, a malo je zaposlenih u ministarstvu, ali od ozbiljnosti pripreme za državnu maturu zavisi budućnost hiljada maturanata” – naglasio je Ognjanović.

Zajedno na putu unapređenja prava dece u Srbiji

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović zahvalila je 22. januara direktorki UNICEF-a u Srbiji Ređini De Domenicis na doprinosu te organizacije sveukupnim naporima na poboljšanju položaja i unapređenju zaštite prava dece u Srbiji. Paunović je ukazala na izuzetnu važnost angažmana UNICEF-a i potrebu nastavljanja dobre saradnje koju UNICEF ostvaruje sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava, kao i sa velikim brojem institucija u Srbiji. Ona je podsetila da je Kancelarija za ljudska i manjinska prava potpisala dvogodišnji Memorandum o razumevanju sa UNICEF-om u novembru 2017. godine, a da je cilj saradnje pružanje podrške radu Saveta za praćenje primene preporuka mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava kroz veće uključivanje organizacija civilnog društva u ovaj proces sa posebnim akcentom na sprovođenju preporuka Komiteta za prava deteta.

U okviru realizacije aktivnosti koje su utvrđene Memorandumom o razumevanju, Centar za prava deteta je sa ostalim članicama Koalicije za monitoring prava deteta pripremio matricu indikatora za preporuke dobijene od strane Komiteta za prava deteta 2017. godine, istakla je Paunović. Ona je podsetila da je u ovaj proces uključeno 35 organizacija civilnog društva koje su se nakon održanih 8 radionica, u periodu jun – avgust 2018. godine, postigle saglasnost oko indikatora. Paralelno sa procesom konsultacija OCD, održane su i radionice sa decom, članovima DH kluba pri Centru za prava deteta, na kojima su deca imala priliku da iskažu svoje mišljenje u okviru procesa razvijanja indikatora, navela je Paunović. Paunović je direktorki UNICEF-a poželela mnogo uspeha u daljem radu, uz obećanje pune lične podrške i podrške Kancelarije za ljudska i manjinska prava gde ona bude neophodna.

Militarizacija obrazovanja i društva!

Učenici završnih razreda srednje škole u drugom pologodištu ove školske godine slušaće predavanja o ulozi i zadacima Vojske Srbije, sistemu odbrane, civilne zaštite, reagovanja u toku prirodnih katastrofa i nepogoda. Ovu inicijativu pokrenulo je Ministarstvo odbrane, pozivajući se na odredbe Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, koji učenike srednjih škola definišu kao kategoriju građana koji treba da steknu znanja i veštine za potrebe odbrane zemlјe u uslovima vanrednog i ratnog stanja. U Ministarstvu prosvete su za Tanjug rekli da se ne uvodi novi predmet, već da će se u toku školske godine kroz četiri časa odelјenskog starešine fakultativno obrađivati 11 tema. Navode i da će o odabranim temama predavanja držati razredni starešina ili gosti iz Ministarstva odbrane, a praktične obuke, ističu, nisu predviđene. „Cilј inicijative Ministarstva odbrane je da učenici završnih razreda srednje škole steknu osnovna znanja o sistemu odbrane, civilnoj zaštiti i reagovanju u toku prirodnih katastrofa i nepogoda”, kažu u Ministarstvu prosvete koje je uputilo dopis, koji ovih dana stiže u srednje škole u vezi s uvođenjem sadržaja obuke.

Neke od tema koje će, takođe, biti deo obuke maturanata srednjih škola jesu i kako postati oficir Vojske Srbije ili profesionalni vojnik, o fizičkoj spremnosti i preduslovima za vojni poziv; o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi u Srbiji, oblicima neoružanog otpora, kao i o bojnim otrovima, biološkim i zapalјivim sredstvima… Obuka podrazumeva i posetu đaka komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije kroz, kako je preporučeno, taktičko – tehničke zborove.

Odbrana i zaštita (zasad) samo fakultativno

Podsećamo, još 2014. godine najavlјivano je da bi stariji srednjoškolci mogli da dobiju predmet sličan nekadašnjoj Odbrani i zaštiti, jer je konatsatovano da „mladima nedostaju i osnovna znanja o značaju odbrane zemlјe i oružanim snagama“. Kako sada stoje stvari, od toga se odustalo, pa ostaje da se vidi kakve će efekte imati ovako zamišlјen vid fakultatativne nastave.

Srbija danas ima profesionalnu vojsku, obustavlјeno je obavezno služenje vojnog roka, pa ne postoji ni takozvana predvojnička obuka.

Podsećanja radi, predmet Odbrana i zaštita, u domaći školski sistem uveden je krajem šezdesetih godina. U okviru nastave ovog predmeta đaci prve i druge godine srednje škole učili su o organizaciji JNA, osnove njene doktrine, o spolјnopolitičkom opredelјenju zemlјe. Planom i programom, održavana je i praktična nastava – učilo se kako se rukuje puškom – organizovana su gađanja na specijalnim poligonima, a đaci su obučavani i pucanju iz puške, ali i tome kako se rasklapa automatska puška i kako se upotrablјava bomba. Raspadom SFRJ, početkom devedesetih godina, ovaj predmete nestao je iz nastavnih programa.

Prvi doktorski umetnički projekat na FTN-u

Na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu uspešno je odbranjen prvi doktorski umetnički projekat iz oblasti scenskog dizajna. Autorka ovog projekta, koji nosi naziv „Rana sećanja: umetničko delo scenskog dizajna”, je Daniela Dimitrovska, asistentkinja na Katedri za scenski dizajn Departmana za arhitekturu i urbanizam FTN-a. Projekat je nastao pod mentorstvom prof. dr Tatjane Dadić Dinulović.

Kako navode na FTN-u, predmet doktorskog umetničkog projekta je ispitivanje stvaralačkog dejstva ranih sećanja i klјučnih narativa ličnih priča na egzistencijalni i poetski prostor pojedinca u posebnim prostorno-vremenskim okolnostima. U svom ishodištu, projekat integriše materijalizovane, preispitane i izabrane uticaje u umetničko delo iz domena scenskog dizajna pod nazivom „Susret u sećanju”.

Dramske radionice za decu u Teatru „Mišolovka“

Kada je Teatar mladih „Mišolovka” pre pet godina počeo da radi, njegovim osnivačima – master dramskim umetnicima primenjenog pozorišta Ibri Sakiću i Jeleni Zdravković primarni cilј bio je psihofizički razvoj dece pomoću pozorišnih tehnika i metoda, a ne „proizvodnja” predstava i glumaca. Zato kod njih ne postoji selekcija putem audicije jer veruju da svako dete u sebi ima dar podražavanja, ali i neku posebnost koja se može iskoristiti na sceni. “Nikada nismo upotreblјavali, odnosno zloupotreblјavali, izraz inkluzivna grupa, ali to jesmo u realnosti jer su kod nas pronašla utočište deca s različitim, većim ili manjim, problemima”, kaže Ibro Sakić. – Godinama su nam, recimo, dolazila po preporuci psihologa iz ambulante u Zmaj Ognjena Vuka, koji je posle našeg prvog javnog časa shvatio da smo mi pravo mesto za oslobađanje i socijalizaciju mladih. To je i svojevrsna priprema za život, sastavlјenog od svakojakih javnih nastupa: male i velike mature, prvog lјubavnog sastanka, razgovora za posao…

Uz reklamu od usta do usta, prve dve ekipe od po šestoro školaraca vrlo brzo su porasle. Sada Teatar ima 70 članova, podelјenih u tri velike uzrasne grupe. Za sve zainteresovane trenutno, nažalost, nema mesta. – Nije poenta u tome da dete bude deo ekipe, a da nemamo vremena da mu se posvetimo – dodaje Sakić, dotičući se tako problema koji se tiče prostora za rad. – Beskrajno smo zahvalni Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i direktorki Jovanki Ulić, koja nam je izašla u susret ustupivši nam nedelјom salu i koja je time razbila predrasudu o zatvorenosti institucija. Pošto želimo da formiramo još grupa, u potrazi smo za novim mestom za rad, ali nije lako naći neko gde buka s pozorišnih radionica neće smetati stanarima. Generalno je malo scenskih prostora u gradu, a ono što postoji, zauzeto je, budući da se Novi Sad u poslednjih dvadesetak godina udvostručio po broju stanovnika. Idealno bi bilo da imamo pozornicu jer to deci mnogo znači, iako mi možemo raditi s njima i na livadi. Neka mera bila bi i sala dovolјno velika da stanemo ukrug i da se nas petnaestak uhvati za ruke. 

Ko jednom upadne u klopku zvanu pozorište, zbog čega je teatar i dobio ime „Mišolovka”, ostaje neraskidivo vezan za njega ili profesionalno, ili kao verna publika. Zato i ne čudi što se za ovih pet godina troje članova upisalo na režiju, a jedan na dramaturgiju, što je velika stvar s obzirom na to da se prima tek osam-devet studenata. U razgovoru s najstarijom grupom saznali smo da je većini san Akademija, a strast gluma, ali da ne dolaze na probe samo zbog toga već i zbog dobre atmosfere, osećanja ispunjenosti, zajedništva i poverenja.  – Na prvoj radionici bila sam uplašena i zabrinuta kako ću se uklopiti u ekipu, ali sam ubrzo osetila da sam prihvaćena – rekla je Helena, jedna od članica. Na to je  Teodora dodala da su odmah bili „bačeni u vatru“, što se pokazalo kao dobra metoda. Po tvrdnji Mateje, koji je među članovima s najdužim stažom, pitanje zašto dolazi na dramske radionice ekvivalentno je pitanju zašto jede. – Bez toga ne mogu. Nije to samo gluma već i učenje, lično i spiritualno – dodaje on. Danijela, koja je odmalena volela knjige i zamišlјala sebe u ulozi likova, konstatuje da probe mogu biti izduvni ventil nakon što se izboriš sa sopstvenom stidlјivošću i nesigurnošću. Za njih je zajedničko i to što su već kao mali intuitivno znali da će kad-tad završiti na bini. Tako je Snežana, na uličnim predstavama, iskreno plakala poistovećujući se sa svojim lutkama, a Mihailo još kao trogodišnjak recitovanjem replika iz crtanog filma umirivao uplakane drugare u vrtiću.

Bez obzira na uzrast, deca iz Teatra mladih „Mišolovka” pokazala su da su dorasla ozbilјnim komadima. Stariji su se dokazali u „Predstavi Hamleta u selu Mrduša Donja” Ive Brešana, „Putujućem pozorištu Šopalović” Ljubomira Simovića ili „Greti” Luca Hibnera, a najmlađa grupa od sedam do deset godina izvela je Šekspirov „San letnje noći”. Odgovor na upitanost kako im to polazi za rukom jeste drugačiji sistem učenja vežbanjem koncentracije, memorije i zapažanja, kao i nadogradnjom opšte kulture, koja će ih u pozitivnom smislu odvojiti od vršnjaka. – Oni ne dobijaju tekst u ruke, nakon čega bi usledile čitajuće i mizanscenske probe, nego se pripremaju mesecima dok ne dođu do toga. Kada smo radili antiku, prvo su dobili fotografije statua grčkih bogova, ali nismo im rekli šta predstavlјaju već su imali zadatak da „izvajaju” pozu, a onda da se zapitaju ko bi tako mogao da stoji i da od toga improvizuju, dodaju, oduzimaju, igraju se, te tako uđu u srž sveta mitologije – objašnjava Sakić.

Gradska biblioteka Novi Sad: Nagrade za “Knjige u srcu”

U okviru manifestacije „Knjiga u srcu”, koja se svake godine u januaru održava u Dečjem odelјenju Gradske biblioteke u Novom Sadu najvernijim mladim čitaocima, članovima biblioteke, dodelјuje se godišnja pohvala i nagrada. Ovog puta manifestacija je priređena u petak.  Nagrađujemo decu koja su dugi niz godina verni čitaoci, formiraju svoj čitalački ukus i svojim čitalačkim navikama, angažovanjem i lјubavlјu prema knjigama neguju kulturu čitanja te na taj način zapravo najbolјe promovišu biblioteku svojim vršnjacima, istakla je rukovodilac Dečjeg odelјenja Katarina Novaković. Među više od 10.000 članova, u izboru nagrađenih našlo se 63 dece osnovnoškolskog uzrasta, povodom 63. godišnjice Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke u Novom Sadu. Zahvalnice za uspešnu i lepu višedecenijsku saradnju uručene su i starijima, prijatelјima Dečjeg odelјenja. Volim da čitam knjige o magiji i knjige kroz koje se putuje kroz vreme, koje ja zovem „vremeplovi”, rekla je jedna od nagrađenih, učenica OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” Inga Laćarac. Volim, dodaje Inga, serijal knjiga „Zvezdani prah” i knjigu „Zašto je Betoven prosuo paprikaš“, a neke od omilјenih su mi „Kako sam postao pseto”, „Zelenbabini darovi” i „Čarobnica sa sprata niže”. Te knjige su pune magije i u njima se rešavaju čudesni problemi, što mi se posebno dopada. Putuješ kroz vreme, kroz nemoguće svetove, bukvalno ne znaš gde će te odvesti, kaže naša mlada sagovornica.

“Knjiga je san koji se može držati u ruci”, to su reči Nila Gejmana, a Stiven King je rekao: „Knjiga je jedini oblik prenosive magije”. Svečanosti su prisustvovali i počasni gosti prof. dr Jovan Ljuštanović, inače „kum” manifestacije, i književnica Ivana Nešić, koja je deci predstavila svoje stvaralaštvo, razgovarala s njima i potpisivala knjige.

Naučnica iz Srbije dobitnica najvrednije nagrade Portugalije

Marija Vranić, naučnica iz Srbije, ovogodišnja je dobitnica najvrednije nagrade koja se u Portugaliji dodeljuje mladim naučnicima. Njoj je pripala nagrada “IBM Portugal” za istraživanje koje opisuje interakcije lasera sa materijom u ekstremnim uslovima.

Srpska naučnica je ovim  otvorila vrata ne samo za fundamentalna istraživanja, već i za industrijske i medicinske potrebe. Naime, u ekstremnim uslovima moći će da se dobiju H-zraci ili gama-zraci, koji mogu da proizvedu “fotografije” nalik rendgenskom snimku, ali sa mnogo boljom rezolucijom i kontrastom od rendgenskog snimka i to sve u tri dimenzije. U medicini, to će omogućiti poboljšanu dijagnostiku, dok će u industriji ovakav način snimanja moći da se koristi za ispitivanje kvaliteta kritičnih komponenti, poput delova motora aviona.

Marija je završila Matematičku gimnaziju u Beogradu, zatim je studirala na Fizičkom fakultetu u Beogradu, a diplomski je radila na Institutu za fiziku, u laboratoriji za gasnu plazmu. Za vreme studija bila je mlađi saradnik u Petnici i član studentske organizacije Bord evropskih studenata tehnike (BEST). Na osnovu stipendije Ministarstva nauke i tehnike u Portugaliji, ona je doktorske studije završila u Lisabonu, nakon čega je jedan period provela u Pragu na projektu čiji je cilj konstruisanje lasera deset puta veće snage od trenutno najmoćnijeg u svetu.

Dr Marija Vranić živi i radi u Lisabonu, u grupi za lasersku plazmu fakulteta “Instituto Superior Técnico”. Ona je, inače, drugi dobitnik iz Srbije portugalske prestižne nagrade za mlade naučnike. Pre deset godina pobedio je dr Marko Beko, koji je redovni profesor i programski direktor na Univerzitetu Luzofona u Lisabonu. On je priznanje zaslužio za istraživanje i oblasti bežičnih komunikacija, MIMO tehnologije. “IBM Portugal” već 28 godina nagrađuje naučne radove koji efikasno primenjuju algoritme ili kompjutere najnovije generacije za istraživanja u raznim oblastima nauke. O značaju priznanja koje se dodeljuje od 1990. govori činjenica da je na ceremoniji uručenja nagrade učestvovao i predsednik Portugalije Marselo Rebelo de Soza.

Vremeplov: Veliki štrajk       

Na današnji dan 25. januara 1997. godine nastavljena je obustava rada u školama u desetak vojvođanskih gradova. Veliki štrajk počeo je sa početkom nastave u II polugodištu 15. januara te 1997. godine kada je 28 somborskih škola obustavilo rad. Na taj način somborci su potpalili fitilj nezadovoljstva svih srpskih prosvetara koje je eksplodiralo početkom 2. polugodišta u vidu najvećeg i nezabeleženog štrajka u istoriji srpske prosvete, doduše do špica  štrajka je  potrajalo je zbog toga što su drugi delovi Srbije bili još na raspustu, pa su somborski, a potom i drugi vojvođanski prosvetari su bili pred izazovom da istrpe brojne pritiske, vlasti, prosvetnih vlasti, neobjektivnih medija,  roditelja, javnosti, …

Ali nisu posustali. „Ćerali smo se do sada, a ćeraćemo se i dalje… na duhovit i ironičan način obratio se kolegama na proširenoj sednici Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata predsednik profesor Zdravko Kovač. „Zbog katastrofalnog, mizernog položaja zaposlenih u školama, koji se i dalje pogoršava, kao i zbog drakonskog novog Zakona o radnim odnosima (koji direktorima daje gotovo neograničena ovlašćenja ) prekidamo rad. Jesmo prvi, ali očekujemo da će nam se i u drugim sredinama širom Republike pridružiti kolege, koje su, zbog kliznog raspusta, još uvek na odmoru“, rekao je tada Kovač.

„Opštinskoj vladi prosvetni radnici su se takođe obratili sa nekoliko zahteva. Na prvom mestu traže urgentnu finansijsku pomoć za sve zaposlene u školama. Nezavisni sindikat je beskućnik, i da se sednice više ne bi održavale pod vedrim nebom, prosvetni radnici očekuju da će im opštinska vlada pomoći u rešavanju i ovog, za dalji rad Sindikata i te kako važnog pitanja“, prenele su Somborske novine.

Vremeplov: Umro narodni učitelj Vasa Pelagić

Na današnji dan 25. januara 1899. godine  umro je srpski socijalista Vasa Pelagić. Ideju socijalizma u njenoj utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866. Na Moskovskom univerzitetu studirao je medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je  bio učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, odakle ga je 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomoću spasao 1871. i tada dolazi u Srbiju. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku 1875. Raščinjen je, a zbog širenja socijalističkih ideja proterivan je i iz Srbije. Izvesno vreme proveo je i u psihijatrijskoj ustanovi a umro je u Požarevačkom zatvoru. Njegove knjige, popularne u svim srpskim krajevima, štampane su još za njegovog života u neverovatnih 250.000 primeraka. Dela: “Istorija bosansko-hercegovačke bune”, “Odgovor na četiri društvena pitanja”, “Spas Srbije i srpstva”, “Socijalizam i osnovni preporođaj društva”, “Nauka i radni narod”, “Blagodatnik”, “Preobražaj škole i nastave”, “Nova nauka o javnoj nastavi”, “Umovanje zdravog razuma”, “Poslanica Bogu”, “Koliko nas košta Bog i gospodar”, “Narodni učitelj”, “Rukovođa za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje”.

Vremeplov: Prvi put korišćena reč “robot”

Reč “robot” prvi put se javno čula na  današnji dan 25. januara 1921. godine  u Narodnom pozorištu u Pragu na premijeri izvođenja komada “RUR” Karela Čapeka, gde je označila likove radnika koji se pojavljuju u predstavi, a potekla je od stare češke reči “robota”, koja je nekad označavala ropski rad, a sada samo rad ili posao.

Vremeplov: Rođen Robert Bojl

Na  današnji dan 25. januara 1627. godine rođen je irski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi je utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

Vremeplov: Rođen  Luj Lagranž

Na  današnji dan 25. januara1736 godine rođen je francuski matematičar, mehaničar i astronom Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike na Artiljerijskoj školi u Torinu, a potom je radio u Akademiji nauka u Berlinu i na Politehničkoj školi u Parizu. Objavio je niz radova iz oblasti teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sferne astronomije. Mnoga Lagranžova otkrića nose njegovo ime. Dela: “Analitička mehanika”, “Teorija analitičkih funkcija I-II”, “O libraciji Meseca”, “O teoriji Jupiterovih satelita”.

Vremeplov: Rođena Virdžinija Vulf

Engleska književnica Virdžinija Vulf rođena je na  današnji dan 25. januara 1882 godin. Primenjivala je tehniku unutrašnjeg monologa i pisala je veoma istančanim intelektualnim stilom. Ostvarila je majstorske portrete, posebno žena iz viših slojeva engleskog društva. Osetljiva, zgrožena ratom 1941. je izvršila samoubistvo. Dela: romani “Izlet na svetionik”, “Gospođa Delovej”, “Godine”, “Talasi”, “Orlando”, eseji “Sopstvena soba”, “Između činova”, “Smrt moljca”, “Običan čitalac”.

Odloženo suđenje za smrt osmogodišnjaka iz Loznice

Suđenje u slučaju smrti osmogodišnjeg Radenka Nikodinovića iz Kozjaka kod Loznice, a koje je zakazano za utorak 22. januara 2019.  je odloženo. Kao razlog navedeno je da je promenjen sudija, prenosi TV Prva. Radenko Nikodinović umro je početkom oktobra posle šest dana od povrede na toboganu. Iako je imao otvoreni prelom ruke, lekar Dobrivoje Bojanić nije hirurški obradio ranu i zadržao dete u bolnici, nego ga je posle stavljene longete poslao kući.

Nauka u senci porodice i prijatelja

Piše: Željko Šljivančanin

Deklarativno isticanje nauke kao delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju ovih dana pada u vodu u sudaru sa vestima iz Instituta „Vinča”. Glavni akteri su direktorka instituta, njen muž i brojni članovi porodice zaposleni u institutu. Tu su i pet pomoćnika i nekoliko „mladih lavova”, odnedavno pristiglih kao dodatno pojačanje ionako brojnoj institutskoj administraciji.

Bez obzira na šarolike kvalifikacije i radno iskustvo, zajednička im je lojalnost direktorki, nagrađena izuzetno visokim platama. Dokumentovane primere raširenog nepotizma, nenamenskog trošenja novca i višemesečne žalbe na marginalizaciju nauke u najvećem srpskom naučnom institutu, u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uporno ignorišu ili se proglašavaju nenadležnim.

Javnost je proteklih nedelja bila u prilici da se bliže upozna sa vrlo neobičnim argumentima direktorke Instituta „Vinča”, iznetim kao odgovor na javne kritike. Bez obzira na primedbu da se njeno ime nalazi u registru funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije, direktorka će u „Pištaljci” tvrditi da nije funkcioner, a zatim insistirati da nepotizam ne postoji jer sa svojim višegodišnjim partnerom ne živi u bračnoj zajednici (on na društvenim mrežama tvrdi suprotno).

Iz novina saznajemo i da direktorka smatra da je objavljivanje naučnih radova u vrhunskim međunarodnim časopisima društveno beskorisno i treba biti zamenjeno radom korisnim za državu. Svesna je da ideja nije popularna među naučnicima, ali izgleda nije svesna da nije ni originalna i da je često promovisana od strane diletanata, greškom  uzdignutih na nivo kreatora naučne politike.

Nažalost, za godinu dana provedenih u rukovodećoj fotelji ambiciozna direktorka je već dosta uradila na marginalizaciji nauke u Institutu „Vinča”. Neki od najboljih studenata Beogradskog univerziteta, koji nisu otišli u inostranstvo već ostali ovde, rade za platu od oko 50.000 dinara. Njihov 28-godišnji vršnjak, koji je šef računovodstva instituta, zarađuje oko 150.000 dinara, otprilike tri puta više od devojaka i momaka koji privode kraju rad na svojim disertacijama. Kada doktoriraju, najboljima će plata porasti do 80.000 dinara i biti oko polovine zarade mladog stručnjaka za računovodstvo.

Ako se nakon nekoliko godina postdoktorske specijalizacije na najboljim svetskim univerzitetima neko od već afirmisanih naučnika vrati u „Vinču” može da očekuje platu do 100.000 dinara, kojom će dostići primanje direktorkinog devera – referenta za protivpožarnu zaštitu. Kada sa 15 ili 20 godina radnog iskustva naučnici konačno steknu najviše naučno zvanje u Srbiji – očekuju zaradu do 110.000 dinara.

Tada će zarađivati približno kao direktorkina zaova, zadužena u Institutu za evidenciju javnih nabavki, ali primanja 28-godišnjeg šefa računovodstva za naučnike ostaju nedostižna. A šta tek reći za njegovog 31-godišnjeg kolegu koji je odlukom direktorke postavljen za šefa administracije i zarađuje oko 230.000 dinara mesečno. Do ovakve plate je teško dogurati i sa dodatkom za članstvo u SANU. Ipak, najveća plata u administraciji je rezervisana za muža. Njegovih 270.000 dinara je otprilike isto koliko prihoduje i sama direktorka.

Direktorka će opet dati interesantno objašnjenje. Javnost će obavestiti da su visoke plate članova porodice i pomenutih „mladih lavova” posledica izuzetnog pregalaštva u radu. Ona to ceni, velikodušno ih nagrađuje i, kako ističe, na taj način se bori protiv odliva mozgova. Naučnike ne nagrađuje jer oni pišu beskorisne radove, a utisak je da je njihov odlazak zapravo poželjan. U njenoj viziji Nacionalnog naučnog instituta, za nauku i naučnike jednostavno nema mesta. A u pravljenju te vizije joj osim pet pomoćnika svesrdno pomaže i novi rukovodilac sektora za strateško planiranje – momak u kasnim dvadesetim koji je nakon diplomiranja na Megatrendu karijeru gradio kao šef prodaje u privatnoj bolnici.

*Naučni savetnik Instituta „Vinča” i dopisni član SANU

Slučaj Ljotić u Zabavniku: Burne reakcije na sraman tekst

Objavljivanje teksta “Ko su bili ljotićevci” u poslednjem broju “Politikinog zabavnika” je istorijski revizionizam, rekao je predsednik Jevrejske opštine Beograd Danilo Medić. “Politikin zabavnik” objavio je u petak tekst “Dugo putovanje Henrika Lautnera”, sa antrfileom “Ko su bili ljotićevci”. U njima se, na sraman način, relativizuje uloga Ljotićeve kvislinške jedinice i samog Dimitrija Ljotića u Drugom svetskom ratu, iako su učestvovali u mnogim zločinima. Tekst je naišao na brojne osude organizacija, partija, pojedinaca…

Danilo Medić zatražio je izvinjenje glavnog i odgovornog urednika lista, jer smatra da je u pitanju lična odgovornost. – Ljotić je bio kvisling i saradnik nacista. On je sa svojim odredima oterao Jevreje u logore, koji su kasnije u njima stradali. Nikakva istorijska revizija ne dolazi u obzir – rekao je Medić. On je dodao da se Srbija odredila u procesu rehabilitacije Milana Nedića i ima dugu antifašističku i slobodarsku tradiciju, te da je nedopustivo opskurne ličnosti poput Ljotića stavljati u dečje zabavnike.

Marković: Ljotić najveći izdajnik u regionu

Istoričar Predrag Marković izjavio je da je Ljotić bio najveći izdajnik u regionu tokom Drugog svetskog rata, te da su ljotićevci učestvovali u svakom masovnom zločinu protiv Srba. Smatra da taj tekst nije ogledalo “Zabavnikove” politike, već neoprezan ispad autora, jer je taj list, primećuje Marković, vrlo intenzivno negovao antifašističke tradicije.

Božović: Oživljavanje desnih, profašističkih snaga i radikalizma

Sociolog Ratko Božović kaže za “Blic” da se ovaj članak nije slučajno pojavio i da je veoma važan kontekst kada se to dešava. – Reč je o jednoj žestokoj dimenziji oživljavanja desnih, profašističkih snaga i radikalizma. I ovo se nije moglo desiti bilo kada. Zato sada izlaze takvi tekstovi. Imate i primer naslovnica “Ilustrovane politike”. Ovde je kontekst na neki način konfuzan u samom tom prevrednovanju istorije – objašnjava Božović.

Vukosavljević blago osudio tekst

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da teme koje se tiču naše bliže ili dalje istorije moraju biti predmet ozbiljnog istraživanja i da treba pokazivati veliki oprez i pridržavati se zaključaka koje je istorijska nauka u najvećoj meri prihvatila. – Pretpostavljam da je “Politikin zabavnik” trebalo da pokaže više osetljivosti prema jednoj vrlo delikatnoj temi. To je časopis namenjen mladoj populaciji, ali i svim generacijama, i brojne delikatne istorijske teme trebalo bi da budu teme razmatranja, ali da se pruži mogućnost različitim stanovištima i izvorima da takve teme objašnjavaju – rekao je on.

Grasi: Izvinjavamo se, nismo hteli da relativizujemo ulogu Ljotića

“Politikin zabavnik” nije želeo da ni na koji način relativizuje ulogu zločinačkih jedinica organizacije “Zbor” kao ni Dimitrija Ljotića i njihovih nedela tokom Drugog svetskog rata. Izvinjavamo se svima koji su naš tekst tako shvatili, odgovorio je “Blicu” Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik “Politikinog zabavnika”. On je naveo i da će “Politikin zabavnik” u idućem broju objaviti pojašnjenje u vezi sa spornim tekstom.

Sramota za “Politiku”

Ovo nije prvi sraman potez izdanja “Politikine” kuće. Nedavno je “Ilustrovana politika” objavila naslovnicu “Psi su pušteni” sa naslovnim stranama nekoliko štampanih medija u pozadini. Pored toga, objavili su neprimerene i uvredljive naslovnice koje se odnose na ubistvo Olivera Ivanovića, na rad Verana Matića i Ljiljane Smajlović, u kojima za ubistvo Olivera Ivanovića, na smenu Miloševićevog režima 5. oktobra…

Čemu uopšte diskusija o Ljotiću?

Diskusija o Dimitriju Ljotiću je, po mom mišljenju, sada posle toliko godina od završetka Drugog svetskog rata, nepotrebna. Poznato je da je on, kao političar, pre Drugog svetskog rata bio jedan od najžešćih nacističkih i antisemitskih ideologa u našoj zemlji, a da je za vreme nemačke okupacije sa svojim jedinicama (u narodu nazvanim „ljotićevcima”) bio najverniji sluga Nemaca. U to sam se lično uverio i dobro se sećam svega što su radili. Moja majka i ja smo uspeli da pobegnemo iz zatvora četnika Koste Pećanca (koji su takođe služili Nemcima, ali srećom nisu dugo trajali) pa smo se krili oko dve i po godine u Homoljskim planinama da bismo izbegli Holokaust. Preživeli smo nekako te ratne godine uz pomoć ljudi iz tog kraja. Ljotićevci su sami ili s nemačkim jedinicama pravili „potere” izlazeći  u planinu gde su  lovili Dražine jedinice i nas (jer je za nama, posle bekstva iz zatvora, bila izdata poternica),  a često su odvodili i sasvim nevine ljude. Po svom ponašanju bili su gori nego Nemci pa se, zbog njihovih postupaka, narod više plašio ljotićevaca nego Nemaca. Po završetku rata smo saznali da su ljotićevci pomagali nemačkim jedinicama pri hvatanju i odvođenju naroda na gubilište u Kragujevcu. Nikakvo „naučno” tumačenje koje bi pravdalo Ljotića i njegovu  saradnju sa okupatorom ne može biti prihvatljivo.

Novi Sad: Šta je izazvalo gužvu u tržnom centru?

Nedavno se u jednom novosadskom tržnom centru, tokom gostovanja jutjubera stvorila velika gužva, polomljeno je više izloga, a deca su padala u nesvest. Povodom tog incidenta, istraživali smo: zbog čega je taj moderan fenomen toliko popularan među mladima i kako to objašnjavaju stručnjaci? https://www.youtube.com/watch?v=x6_f2_DQFK8

About the Author

admin