Proslavljena školska slava

Srpska pravoslavna crkva juče je proslavila dan svog utemeljivača. Od polovine 19. veka Savindan se slavi kao školska slava. Sveti Sava je slavljen i kao zaštitnik zanata. U srpskim pravoslavnim hramovima 27. januara se proslavlja spomen na osnivača Srpske pravoslavne crkve. Sveti Sava je svoju otadžbinu preporodio i prosvetio, bio učitelj pobožnosti i čestitosti. Praznik Svetog Save jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika, svetkuju ga mnoge zanatlije, a proglašen je i za školsku slavu.

Svečanom liturgijom patrijarha srpskog Irineja u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru, sečenjem slavskog kolača, Svetosavskom akademijama u zemlji i inostranstvu, kao  i priredbama učenika u školama širom Srbije obeležena je ovogodišnja školska slava.

Sveti Sava je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko. Kada se zamonašio na Svetoj gori uzeo je ime Sava. Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i autokefalna Srpska pravoslavna crkva. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova. Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, sveti Sava je osnovao manastir Hilandar i izgradio još 14 manastira, zbog čega je ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj gori. Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu.

Knez Miloš Obrenović je 1823. godine naredio da se Dan Svetog Save obeležava kao školska slava u Srbiji. Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu, 2. januara 1840. godine, odlukom Sovjeta Knjaževstva Srbskog i iste godine proslavljan u Kragujevcu i Beogradu. U odluci Popečiteljskog presvještenija predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se od tada mora svečano proslavljati.

Dodeljene  Svetosavske nagrade za  2018. godine

Ministarstvo prosvte, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je juče tradicionalne Svetosavske nagrade za doprinos obrazovanju. Nagrade je   dobitnicima uručio ministar Mladen Šarčević. “Nagrada odražava viševekovni duh Sveosavlja, za nju se vredi boriti, rekao je ministar Šarčević i dodao da su dobitnici pojedinci, ustanove i kompanije u zajedničkoj misiji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, misiji unapređenja obrazovanja”.

Dobitnici su: Hemijsko-tehnološka škola, Subotica , dr Jovanka Lastić, direktor Srpskog zabavišta, osnovne škole, gimnazije i kolegijuma ,,Nikola Tesla”, Budimpešta, Duško Obradović, nastavnik računarstva i informatike u Gimnaziji ,,Velјko Petrović”, Sombor, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Polјoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, prof. dr Rade Grbić, rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Prof. dr Branislav Jeremić, Filip  Bošković, jedini je student Univerziteta u Beogradu koji je više puta nagrađen za najbolјi naučno-istraživački radm Predškolska ustanova “Moje detinjstvo“,  Čačak, Bojan Ćirić, vaspitač (Predškolska ustanova „Đulići“ Zaječar), Silvana Plavšić, direktorka Osnovna škole „Dragan Kovačević” ‒ Beograd, Ana Živković, nastavnik engleskog jezika (Osnovna škola „Čegar” u Nišu), Dobrica Sinđelić, profesor razredne nastave, direktor (Osnovna škola „Sveti Sava”, Vrčin), Dom učenika srednjih škola u Leskovcu, Slaven Balać, učenik završne godine Srednje muzičke škole „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, Aleksa Milojević, učenik četvrtog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, Aleksandar Rašković, učenik osmog razreda Osnovne škole „10. oktobar” u Subotici, Irina Pejoska, učenica drugog razreda Srednje muzičke škole „Stanković” u Beogradu, Osnovna škola „Prota Stevan Popović”, Čumić, Osnovna škola „Vuk Karadžić”, Sočanica, Osnovna škola „Slobodan Sekulić”, Užice, Osnovna škola „Branko Radičević”, Savino Selo, Udruženje pisaca „Sedmica”, Frankfurt na Majni, Aleksandar Rajevac, generalni direktor Valјevske Pivare, Vladimir Matić, guverner Rotari distrikta 2483-Srbija i Crna Gora za 2018/2019. Godinu, Anđelka Krasojević,  dugogodišnji nastavnik obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu i Božidar Vučurović, generalni konzul Republike Srbije u Štutgartu

PESHES: Do kvalitetnijeg visokog obrazovanja

Među međunarodnim projektima koji se rade na Univerzitetu u Beogradu je i projekat PESHES o kvalitetu visokog obrazovanja. Kada bude završen daće, između ostalog, i predlog finansiranja visokog obrazovanja. Projekat finansira Evropska komisija kroz program “Erazmus plus”. Projekat PESHES treba pre svega da unapredi kvalitet visokog obrazovanja, a mogao bi i da da predloge za izmenu standarda za njihovu akreditaciju. Zato će se meriti kvalitet visokoškolskih ustanova. “Mi smo razvili set od 11 grupa indikatora, koje podrazumevaju merenje ulaza u visoko obrazovanje – ko dolazi od srednjoškolaca, kakav je kvalitet studenta koji se upisuje na određen fakultet, internacionalizaciju, koliko imamo stranih studenata, kakav je kapacitet za prijem stranih studenata kad govorimo o kvotama i programima akreditovanim za studije na engleskom jeziku, kakav nam je izlaz iz visokog, kakve su prosečne ocene, koliko se dugo studira”, kaže sekretar projekta Aleksandar Jović.

Meriće se i istraživačka delatnost fakulteta i univerziteta, investicije ustanova u sopstveni razvoj, broj bibliotečkih jedinica, zapošljivost studenata. “Ovi indikatori niti su obaveza niti su nepromenljivi, ali predstavljaju pokušaj da se ukaže na ključne vrednosti koje mogu da pomognu univerzitetima i drugim visokoškolskim institucijama u Srbiji da prate sopstveni rad i da na osnovu te performanse uneprede svoj rad”, kaže rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović. Nosilac projekta je Univerzitet u Beogradu a partneri su mu naši i univerziteti iz Hrvatske, Italija, Španija i Holandije, resorno ministarstvo i druge državne institucije vezane za visoko obrazovanje.

Plakat kretanja srpske vojske tokom I svetskog rata svim školama

Sve škole u Srbiji dobiće na poklon plakat sa kretanjem srpske vojske tokom Prvog svetskog rata. Uručenje više od 2.000 plakata, koje su obezbedile novinsko-izdavačko društvo Novosti a.d., u saradnji sa Komercijalnom bankom, dogovoreno je na današnjoj svečanoj primopredaji u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ministar Mladen Šarčević je istakao da je svaki doprinos školama važan, bez obzira da li je reč o računaru, lopti, učilu ili istorijskoj mapi. Prvi svetski rat je jedan od najvažnijih događaja u istoriji Srbije, koji opominju i podsećaju na veliko stradanje srpskog naroda. Zato je veoma važno da radimo na očuvanju nacionalnih vrednosti, rekao je Šarčević. On je podsetio da su u prethodnom periodu Srbija i Republika Srpska formirale timove koji se bave nacionalnim programima. To rade sve pametne zemlјe. Time ne vređate nikoga ko živi na tom tlu, ali čuvate svoje nacionalne vrednosti. To su vaše pismo, geografija, istorija, odnosno vaša kultura. To su istorijske i civilizacijske vrednosti, rekao je Šarčević.

Šarčević je dodao da Ministarstvo prosvete, osim u Republici Srpskoj, nastoji da obezbedi da se taj program izučava i u drugim državama. Redizajniramo i nastavni plan i program za svu našu decu u dijaspori. Prvi put posle 12 godina izabrali smo koordinatora, uveli obavezu licenciranja nastavnika koji predaju u inostranstvu. U nemačkoj, Grčkoj i Švajcarskoj smo to doveli do savršenstva. Samo u Štutgartu ima više od 800 dece u dopunskim školama, objasnio je ministar.

Zamenik glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Večernje novosti Milan Babović, u ime kompanije Novosti, rekao je da su plakati na kojima se vidi kretanje srpske vojske „skroman prilog za budućnost države i naše potomstvo“. Ove mape su svetionik kuda se kretala naša vojska. Iz njihovog primera može mnogo da se nauči. Prvo, a ne zaboravimo, drugo da se uzdamo u boga i sve nas da se to više ne ponovi. Zato nam je izuzetno drago što su iz Ministarstva prosvete najavili da će istorijske udžbenike ubuduće isklјučivo da pišu stručnjaci, zaklјučio je Babović.

Sastanak Komisije za za uvođenje završnog ispita

Prvi sastanak Komisije za praćenje aktivnosti za uvođenje ispita kojima se završava određeni nivo srednjeg obrazovanja održan je 24. januara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Zadatak komisije je da prati celokupan proces pripreme državne mature – pripreme ustanova srednjeg i visokog obrazovanja, sprovođenje IPA projekta „Unapređenje srednjeg obrazovanja i vaspitanja putem uvođenja ispita“, analizu procesa i davanje preporuka za njegovo unapređivanje. 

Početku sastanka prisustvovao je ministar prosvete Mladen Šarčević koji je članove komisije upoznao sa aktuelnostima u obrazovnom sistemu koje su značajne  za proces uvođenja  državne mature.

Predsednica komisije je državni sekretar Ana Langović Milićević, a članovi  predstavnici svih relevantnih i zainteresovanih strana u procesu implementacije državne mature. Među članovima su i predstavnici srednjeg i visokog obrazovanja, kao i univerziteta, fakulteta, udruženja roditelјa, civilnog sektora, ali i pomoćnici ministra prosvete onih sektora u čijoj je nadležnosti sprovođenje projekta. 

Otvorena kuća za smeštaj dece migranata

U Srbiji je trenutno oko 500 maloletnih migranata, bez roditeljskog staranja, kojima je neophodna briga. Ministar za socijalna pitanja Zoran Đorđević u Loznici je otvorio kuću za smeštaj tih mališana. To je peti objekat takvog tipa u Srbiji i moći će da primi petnaestoro dece. U opremanje kuće švajcarska organizacija “Border fri” uložila je 100.000 evra.

Sastanak delegacija ministarstava obrazovanja Turske i Srbije

Članovi delegacije Ministarstva obrazovanja Turske razgovarali su 24. januara u Beogradu sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije o mogućnostima proširenja saradnje dve zemlјe u oblasti obrazovanja. Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je da bi  rezultati razgovora ovih ekspertskih grupa trebalo da budu osnova iz koje će proizaći novi Memorandum o saradnji kojim će biti proširen postojeći. On je ocenio da nije samo ambicija, već i realna želјa da Srbija i Turska osim u oblasti ekonomije imaju i odličnu saradnju i u oblasti prosvete. Obraćajući se učesnicima sastanka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Šarčević je rekao da se tokom razgovora sa ambasadorom Turske saglasio da odnosi dve zemlјe nikada nisu bili bolјi.

Učesnicima sastanka obratio se i ambasador Turske Tanžu Bilgič koji je ocenio da  postoji izuzetna ekonomska i politička saradnja dve zemlјe, ali da ima dosta prostora za proširenje saradnje u oblasti obrazovanja. Ovo su samo prvi koraci pripreme za jun mesec kada se očekuje da će turski predsednik Ređep Tajip Erdogan posetiti Srbiju. Siguran sam da je sadašnja saradnja najbolјa u istoriji srpsko-turskih odnosa i siguran sam da postoji mnogo tema u oblasti obrazovanja u kojima će se saglasiti obe strane, naveo je on. 

Državni sekretar ministarstva prosvete Ana Langović Milićević izrazila je očekivanje da će dosadašnja dobra saradnja dve zemlјe biti produblјena nakon današnjih i sutrašnjih radnih sastanaka dve delegacije.

Ovom sastanku prethodio je sastanak ministra Šarčevića i ambasadora Turske na kome je bilo reči o otvaranju turske škole u Beogradu. Šarčević je rekao da je procedura za otvaranje inostranih škola u Srbiji pojednostavlјena i da su već otvorene škole u kojima se nastava odvija na engleskom, ruskom i nemačkom jeziku. On je kazao da inostrane škole koje se otvaraju moraju da ispune određene standarde u pogledu uslova, opremlјenosti i stručnog nastavnog kadra.

Sastanak direktora socijalnih ustanova Vojvodine

Sadržajnije i kreativnije dnevne aktivnosti, mogle bi da doprinesu boljim uslovima boravka korisnika u socijalnim ustanovama. To je rečeno 24. januara 2019. na sastanku, kojem su prisustvovali direktori socijalnih ustanova Vojvodine. Tom prilikom, istaknut je i nedostatak stručnog kadra u domovima za decu bez roditeljskog staranja. Dobra saradnja Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu sa direktorima socijalnih ustanova, deo je puta do kvalitetnijeg života korisnika. Tome bi mogle doprineti i prilagođene dnevne aktivnosti. “Direktori su vrlo često menadžeri i akcenat daju na uslove života korisnika, a kroz stručni rad se unapređuje kvalitet života u smislu sadržaja, jer život korisnika u ustanovama jeste njihova aktivnost, sadržaji, jesu kompetencije stručnih radnika da bi im što više mogli da pruže, da osmisle život i da on bude najsličniji onome što bi proveli u svom prirodnom okruženju”, kaže Tatjana Grnčarski, direktorka pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu.

Predstavljen je i rad domova za decu bez roditeljskog staranja, u kojima su sve prisutnija deca sa smetnjama u razvoju. Kao problem te ustanove, istaknut je i manjak stručnih kadrova. “Inače, mi smo u prošloj godini radili dosta edukacija sa njima, okruglih stolova, pogotovo na temu procene potreba i prijema dece u ustanovu. Ove godine nastavljamo da radimo, kad su u pitanju okrugli stolovi koje oni organizuju, teme su relevantne za stručni rad sa takvom decom”, kaže Anđelija Đolović, savetnica za socijalnu zaštitu u pokrajinskom zavodu.  

Osnovni cilj Pokrajinskog zavoda je pružanje stručne pomoći i podrške svim ustanovama za smeštaj korisnika u Vojvodini. Tim povodom, osmislili su i nove aktivnosti za ovu godinu. “Ono što nam je pre svega u fokusu to jesu edukacije bez provere znanja za sve naše zaposlene, a pre svega za stručne radnike u ustanovama za smeštaj korisnika, naravno i pružanje stručne pomoći i podrške po zahtevu ovih ustanova”, kaže Svetlana Đorić, savetnica za socijalnu zaštitu u pokrajinskom zavodu.  

Plan sistema socijalne zaštite je smanjenje smeštajnih kapaciteta i traženje otvorenih oblika zaštite, naime, da korisnici što kasnije ili uopšte ne dođu do institucionalnog smeštaja. https://www.youtube.com/watch?v=HNuqQ3lXy1E

Predstavlјeni rezultati  OKC „Vuk Karadžić“  Tršić

Rezultati programskih aktivnosti posvećenih izučavanju srpskog jezika, književnosti, kulture i etnologije, koje su od jula do septembra 2018. godine realizovane u Obrazovno-kulturnom centru „Vuk Karadžić“ u Tršiću predstavlјeni su 22. decembra na skupu na beogradskom Učitelјskom fakultetu. Cilј skupa je bio da se široj stručnoj i kulturnoj javnosti predstave rezultati ostvareni u 2018. godini, ali i aktivnosti kojima bi se u 2019. godini u ovom centru popularizovale nacionalne nauke.

Skup je otvorila pomoćnica ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Gabrijela Grujić, koja je poželela dobrodošlicu gostima i učesnicima skupa. Ona se posebno zahvalila rukovodiocima radionica i mladima, studentima i srednjoškolcima, koji su posvećeno učestvovali u radionicama realizovanim u OKC „Vuk Karadžić“ u Tršiću. Veliko mi je zadovolјstvo što smo u mogućnosti da danas predstavimo široj javnosti rezultate svih aktivnosti koje su se realizovale u Centru i publikujemo ih u vidu Zbornika koji će biti deo građe biblioteke osnovane u Tršiću, kazala je Gabrijela Grujić.

Učesnicima i gostima obratili su se i direktorka OKC „Vuk Karadžić“ u Tršiću Aleksandra Purić, koordinatori radionica Aleksandar Jovanović, Marina Nikolić, Danka Lajić Mihajlović, Miloš Milenković i Dragana Grbić, koji su okuplјenima predstavili koncepte i rezultate radionica održanih tokom leta 2018. godine u Tršiću. Predsednica Programskog odbora OKC „Vuk Karadžić“ u Tršiću Vesna Matović predstavila je aktivnosti koje se planiraju za narednu, 2019. godinu, u ovom Centru. 

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 28. januara 1997. godine u štrajk je stupilo preko 200 škola u Vojvodini, veći broj škola u Beogradu i jedan broj škola u ostalim gradovima Srbije. Bio je to 14. dan potpune obustave nastave u somborskim školama, odnosno 12. radni dan, bez đaka i profesora u somborskim kućama znanja. Somborci su konačno mogli da predahnu – pritisak se preneo i na druge sredine.  Međutim i oni su imali one koji su poklekli – OŠ „Petar Kočić“ iz Riđice je toga  28.01. 1997. godine počela da radi.

„Krajnje je vreme da sindikat prosvetnih radnika odustane od zahteva koje je nemoguće ispuniti pri sadašnjem ekonomskom stanju Srbije, a krajnje je vreme i da vlast pokuša da obezbedi ono što je moguće u zahtevima prosvetnih radnika“, tražio je od štrajkača Opštinski odbor SDS Sombor. „Krajnje je i vreme da deca pođu u školu. Ovoliko dugo trajanje štrajka, koji ima i politički karakter, nije dozvoljiv jer prosvetni radnici imaju posebnu obavezu spram dece koja su budućnost ove zemlje“, pritiskali su iz ove partije. „Krenite u škole, a pregovore nastavite i brzo okončajte, uz obostrano dobre namere. Naša deca ne mgou više čekati nerazum rukovodstva štrajka i nerazum rukovodstva štrajka i nerazum vlasti“, tvrdili su iz  somborskog SDS. „Pozivamo učitelje da  počnu sa nastavom, u skraćenom vremenu, a roditelje da pošalju decu u školu“, apelovali su iz ove partije.

Prosvetare su, očekivano, napali i članovi SPS: „Izvršni odbor SPS u Somboru, razmatrajući aktuelnu političku situaciju u opštini nastalu povodom štrajka prosvetnih radnika, zaključio je da posledice takvog prekida rada najviše pogađaju našu decu. Takođe je činjenica da ogromna većina roditelja svoju zabrinutost za trenutnu situaciju traži u uspostavljanju redovne nastave i prekidu štrajka“. „IO insistira da svi učesnici u traženju rešenja za nastalu situaciju pokažu maksimalnu odgovornost, kooperativnost, efikasnost i razumevanje za objektivne mogućnosti društva. Prioritet treba da ima isplata zaostalih plata prosvetnih radnika i stvaranje realnih uslova za njihovo povećanje. Izlazak iz opšte društvene krize i poboljšanje položaja prosvete i svih delatnosti moguće je samo ukoliko svi rade najviše što mogu i najbolje što znaju“, pisali su tada članovi ove organizacije, koji su pozdravili  izdaju kolega iz Riđice odnosno „zajednički napor roditelja, nastavnika i đaka u osnovnoj školi „Petar Kočić“ u Riđici i njihov doprinos redovnom održavanju nastave“. „Apelujemo na sve prosvetne radnike na članove školskih odbora, direktore škole, da krenu primerom Riđice i otpočnu sa nastavom“, rečeno je u saopštenju SPS-a.

Vremeplov: Rođen Mocart

Na današnji dan 28. januara 1756 godine rođen je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, jedan od najgenijalnijih muzičkih stvaralaca u istoriji. Bio je “čudo od deteta”: u šestoj godini je napisao prvu kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu pod nazivom “Jednostavna prevara”. Napisao je oko 600 dela: opere “Figarova ženidba”, “Čarobna frula”, “Otmica iz Saraja”, “Don Đovani”, “Tako čine sve”, “Idomeneo”, “Jednostavna prevara”, simfonije “Hafner simfonija”, “Lincerska simfonija”, “Praška simfonija”, “Simfonija u g-molu”, “Jupiter simfonija”, “Rekvijem”, “Mala noćna muzika

Vremeplov: Rođen  Ilija Garašanin

Na današnji dan 28. januara 1812 godine rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo “Načertanije” (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844. predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinović.

Vremeplov: Prvi put  izveden “Srpski kvadril”

Na Srpskom balu u Beču, na današnji dan 28. januara 1846. godine, u sklopu koncertnog programa, u okviru obeležavanja Svetog Save, prvi put je izveden “Srpski kvadril” Johana Štrausa mlađeg. Ovu kompoziciju Štraus je načinio na osnovu tema karakterističnih za srpsko muzičko stvaralastvo, a po narudžbi kneza Miloša Obrenovića.

Vremeplov: Rođen Stojan Protić

Na današnji dan 28. januara 1857 godine rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja. Izdavao je i uređivao časopis “Delo” i list “Ođek”. Dela: “O Makedoniji i Makedoncima”, “Srbi i Bugari u Balkanskom ratu”, “Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska”, “Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske”.

Vremeplov: Umro Duško Trifunović

Srpski književnik Duško Trifunović umro je na današnji dan 28. januara 2006. Trifunović je jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije. Dela: zbirke pesama “Zlatni kuršum”, “Pobednički krug”, “Šarena laža”, “Slobodni pad”, “Jetke pripovetke”, “Tumač tiranije”, “Bukvalno tako”, “Poezija”, “Šok soba”, romani “Gola seča”, “Kazneni prostor”, “Anđel do anđela”, “Davno i daleko”. Pop i rok muzičari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na Trifunovićeve stihove: “Ima neka tajna veza”, “Šta bi dao da si na mom mestu, “Pristao sam, biću sve što hoće”, “Ti si mi bila u svemu naj, naj”, “Glavo luda”.

Vremeplov: Umro  Henri VIII

Na današnji dan 28. januara 1547 godine umro je Henri VIII, kralj Engleske i crkveni reformator. Ustanovio je Anglikansku crkvu 1534. pri čemu je za poglavara određen sam engleski monarh. Verski raskid s Rimom je posledica odbijanja Vatikana da mu dozvoli razvod od Katarine Aragonske zbog ženidbe Anom Bolen. Zaposeo je Vels, Škotsku i Irsku i započeo gradnju flote koja će postati temelj kasnije engleske pomorske moći.

Vremeplov: Umro Karlo Veliki

Franački car Karlo Veliki umro je na današnji dan 28. januara 814 godin. Došao je na presto 768. i vladao je do smrti 814. Prekrojio je kartu čitave zapadne Evrope i proširio je Franačku državu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara, što je bio čin s trajnim posledicama po istoriju Evrope.

Kako se određuje starosna granica za gledanje  RTV sadržaja?

U rubrici „Među nama” pre nekoliko dana oglasio se čitalac Politike  nezadovoljan određivanjem starosne granice za gledanje „uvoznih” serija na RTS-u, jer ono što se kod nas dozvoljava starijima od 12 godina na inostranim kanalima dostupno je punoletnim gledaocima. Povod sasvim dovoljan da odgovornima u Javnom servisu postavimo tri pitanja: kako se određuje starosna granica za gledanje programskog sadržaja, kojim kriterijuma se pritom vode urednici i ko, zapravo, to određuje? U priču smo uključili i stručnjake za medije da bi presudili: podizati starosnu granicu sa 12 na 18 godina kada se na televiziji prikazuje program u kojem ima scena nasilja, seksa. Po njihovom rečima, ova priča o uzrastu gledalaca baš i nije crno-bela.

RTS: Starosna granica se određuje po stranoj klasifikaciji

– RTS kategorizaciju programa određuje oslanjajući se na stranu klasifikaciju, uglavnom evropsku, poput francuske ili britanske, tako i direktnom procenom, shodno pravilniku REM-a. Osluškujemo i reakcije gledalaca. Iskustvo govori da su gledaoci u Srbiji mnogo prefinjeniji nego što se u delu javnosti smatra, pa i manje licemerni – navedeno je u odgovoru koje je potpisao Nikola Popević, urednik filmskog i stranog serijskog programa ove televizijske kuće. Prema njegovim rečima, ako je, primera radi, reč o filmskom nasilju oko koga se često lome koplja, gledaoci RTS-a i te kako vide razliku između ponašanja (na primer) kauboja, američkog policajca s magnumom ili nekog superjunaka ili akcionog heroja i nasilja koje je prikazano sirovo i realistično. – Ovo prvo spomenuto gledaoci ne shvataju ozbiljno. Čak i klinci od 12 godina pa naviše, odrasli na video-igrama, mangama i ono malo bajki koje su im roditelji pričali, i te kako znaju šta je stvarnost, a šta mašta i puka adrenalinska zabava. Postoji nešto oholo i nadmeno u stavu da se TV publika ponaša po modelu kad je reč o filmu, koji je u suštini umetnost… Sasvim je druga situacija sa rijaliti programima, gde postoji jasna svest o stvarnim ljudima, od kojih se (uz svesrdnu pomoć ostalih medija) stvaraju zvezde – smatra Nikola Popević.

Medijski uticaj na decu: Četiri grupe teorije

Teoretičar umetnosti i medija dr Vlatko Ilić napominje da je informacija ta koju smo nekada smatrali vrednom, dok na današnjem medijskom tržištu ona biva zamenjena senzacijom. Savremeni potrošač medijskih sadržaja, napominje on, gladan je uvek novih senzacija, koje ne moraju biti, ali su najčešće lišene svake druge suštine. Drugim rečima, nastaju zato da bi bile iskorišćene a potom odbačene, poput sve druge robe u današnjem društvu. – Reč je, dakle, o komercijalizaciji medija, zbog čega se u borbi za što više gledalaca, čitalaca ili posetilaca portala uvek iznova nudi više, čime se ujedno pomeraju granice toga što se smatralo prihvatljivim. Problem pritom nikada nije u konkretnom sadržaju, već u tome čemu je on namenjen, njegovoj svrsi. Moje odrastanje je, na primer, izgledalo tako što sam još u periodu svog osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja gledao filmove Bunjuela, Pazolinija, Pedra Almodovara. Ali, dok dobru umetnost, nezavisno od eksplicitnih scena seksa, nasilja i sličnog, odlikuje emancipatorski karakter, senzacionalizam za cilj ima isključivo profit – kaže Ilić.

Njegova koleginica sa Fakulteta dramskih umetnosti, rediteljka i psihološkinja Irena Ristić objašnjava da po najvećim istraživanjima iz oblasti medijskog uticaja na decu, posebno uticaja televizije, postoje četiri glavne grupe teorije. – Po jednoj, deca postaju nasilnija kada gledaju sadržaje koji su nasilni, a po drugoj – postaju uplašena. Treća grupa zaključuje da deca oguglaju na takve scene, dok četvrta zastupa gledište da se taj sadržaj postepeno uvlači u kožu, toliko polako da toga nisu ni svesni, ali da utiče na njihov vrednosni sistem – pojašnjava Irena Ristić, uz napomenu da postoje i sasvim drugačija istraživanja koja imaju suprotan zaključak.

Kao primer, naša sagovornica navodi istraživanje u koje su bili uključeni desetogodišnji dečaci koji su dve nedelje proveli u letnjem kampu, podeljeni u dve grupe. – Jedna grupa je igrala video-igre u kojima se puca, dok drugoj to nije bilo dostupno. Dečaci koji nisu igrali video-igre postali su nasilniji. Ima i teorija da se oni koji igraju nasilne igre isprazne tokom igranja pa nemaju potrebu da diraju bilo koga sa strane – kaže profesorka psihologije umetnosti na FDU i dodaje: – Međutim, manji su problem filmovi i serije koji imaju ograničenje za decu mlađu od 12 godina. Veći je problem sa reklamama. One „udaraju” na decu koja onda vrše pritisak na roditelje da im kupe proizvod koji se reklamira. A to je već manipulacija. Iako su svesna da je to reklama, deca nemaju kritički stav prema sadržaju i cilju reklame i postaju mali agenti prodaje u svojoj kući. Još veći problem je dostupnost sadržaja na internetu. Televizija je manji problem i izazov nego internet. Uz pomoć samo dva klika deca mogu da dođu do najtvrđeg pornografskog sadržaja.

Sa njom se slaže i Vlatko Ilić, koji kaže da i oni nedovoljno vešti mogu da pristupe internetu i tako dođu do najrazličitijih sadržaja na mreži. – Deluje možda licemerno očekivati od medija masovne komunikacije da pažljivije osmišljavaju, kreiraju ili biraju svoje programe. Ali internet odlikuje druga običajnost koja omogućava drugačije vidove otpora aktuelnom društvenom poretku koji se zasniva na eskploataciji naših tela, intime, želja i nagona. Zato rešenje ne bi trebalo tražiti u strožoj kontroli ili zabranama, već u afirmisanju vrednosti koje nisu tržišne i ideja istine, slobode, jednakosti – ocenjuje Ilić.

Irena Ristić dodaje da je preporuka psihologa da se deci ne zabranjuju određeni sadržaji, jer se time pravi efekat zabranjenog voća. Roditelji bi trebalo zajedno sa decom da gledaju ono što njih interesuje. – Ne treba praviti tabue. Roditelji bi trebalo da budu medijski posrednici. Ako dete želi da gleda sadržaj o seksu ili o nekoj vrsti nasilja, neka sa roditeljem prođe kroz to. Za svaku temu uvek može da se nađe film koji nije uznemiravajući, a koji za njih može da bude koristan, kaže Irena Ristić.

Senzacionalno pre svega

Teoretičar umetnosti i medija dr Vlatko Ilić napominje da je informacija ta koju smo nekada smatrali vrednom, dok na današnjem medijskom tržištu ona biva zamenjena senzacijom. Savremeni potrošač medijskih sadržaja, napominje on, gladan je uvek novih senzacija, koje ne moraju biti, ali su najčešće lišene svake druge suštine. Drugim rečima, nastaju zato da bi bile iskorišćene a potom odbačene, poput sve druge robe u današnjem društvu. – Reč je, dakle, o komercijalizaciji medija, zbog čega se u borbi za što više gledalaca, čitalaca ili posetilaca portala uvek iznova nudi više, čime se ujedno pomeraju granice toga što se smatralo prihvatljivim. Problem pritom nikada nije u konkretnom sadržaju, već u tome čemu je on namenjen, njegovoj svrsi. Moje odrastanje je, na primer, izgledalo tako što sam još u periodu svog osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja gledao filmove Bunjuela, Pazolinija, Pedra Almodovara. Ali, dok dobru umetnost, nezavisno od eksplicitnih scena seksa, nasilja i sličnog, odlikuje emancipatorski karakter, senzacionalizam za cilj ima isključivo profit – kaže Ilić.

Državni sekretar: Za nadrilekarstvo nije nadležno Ministarstvo!

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko, povodom najnovijeg slučaja nadrilelkarstvu za šta se u javnosti optužuje samozvani lekar Miroljub Petrović, kaže da će Ministarstvo zdravlja nije nadležno da istražuje takve slučajeve – Nadležne institucije Srbije treba da vode računa kako i koga će sankcionisati za nadrilekarstvo sa štetnim posledicama po pacijente. Ministarstvo može samo kada ih primneti da ih prijavi nadležnim institucijama – kaže Vicko povodom optužbi koje je u medijima na račun Miroljuba Petrovića iznela Biljana Jovanovic, sestra Slavča Petrova koji je preminuo 7. januara ove godine.

Vređao familiju pokojnog

“Buzdovanka iz Makedonije”, pa još i “obučena kao da radi u javnoj kući” brutalne su uvrede koje je kontroverzni samozvani lekar Miroljub Petrović uputio na račun Biljane Jovanović (32), čiji je rođeni brat Slavčo Petrov  preminuo 7. januara nakon što su slepo verovali u reči ovog samoproglašenog doktora. Ona tvrdi da je njen brat preminuo jer je slepo verovao Petroviću koji ga je ubedio da će mu pomoći kada mu je otkriven tumor na mozgu i nije se obratio lekarima za pomoć. Slavčo je, tvrdi njegova sestra Biljana, proveo šest dana u Petrovićevom centru i to im je dnevno naplaćivano 120 evra, a prema njegovim savetima četrdeset dana bio je samo na sokovima, a od marta je jeo samo sirovu hranu, preneli su mediji.

Slavčo je preminuo  u 31. godini od tumora mozga, a njegova sestra je za TV Prvu rekla je da neće tužiti Petrovića, jer je vernica i nikome ne želi zlo.

Za 950 evra diploma “doktora prirodne medicine”

“Dr” Miroljub Petrović na čelu je takozvanog Fakulteta prirodne medicine, koji nema nijednu akreditaciju za rad, a za 950 evra daje diplome “doktora prirodne medicine”. Protiv njega je bila podneta krivična prijava za antivakcinalno delovanje, jer je na društvenim mrežama pozivao roditelje da ne vakcinišu decu, a svojevremeno je bio i hapšen kada je u video-poruci pretio da će srušiti branu na severu Holandije ukoliko iz Haga ne budu pušteni Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Vojislav Šešelj.  U javnosti je poznat i po izjavama da narkomane treba kamenovati i klati i da svi narkomani treba da završe kod Branislava Peranovića, sveštenika koji je osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva štićenika. O ženama Miroljub misli da je njihova uloga da rađaju decu, a ako žena mnogo priča, nije loše da je “zvizne” preko usta, a poznat je i po krilatici „Ideš pod mač, bato”.

By admin