Vesti – 29.01.2019.

Upis prvaka u željenu školu do 1. februara

Iako upis prvaka za školsku 2019/2020. godinu zvanično počinje 1. aprila, svi roditelji budućih đaka prvaka u Srbiji koji žele da im dete pohađa školu koja se ne nalazi na teritoriji njihovog prebivališta imaju rok do 1. februara da izaberu školu.

Svaki treći student planira da ode iz Srbije

U Srbiju ne namerava da se vrati 76 odsto visokoobrazovanih ljudi koji su iz nje otišli. Bar svaki treći student planira da ode iz Srbije, a 90 odsto njih u tome ima podršku roditelja.

SANU: Izbori za nove besmrtnike 4. aprila

Izbori za časnike Srpske akademije nauka i umetnosti – za predsednika, dva potpredsednika i generalnog sekretara biće održani 4. aprila, 19. marta na konferenciji u SANU biće predstavljeni kandidati i njihovi programi, a imena kandidata će se možda znati već oko 18. februara kada su izbori za predsednika Ogranka SANU u Novom Sadu.

Buduće brucoše pripreme mogu da koštaju i do 500 evra

Srednjoškolci su, u zavisnosti od fakulteta i od toga da li se spremaju u okviru ustanove, privatne režije ili onlajn, na pripremnu nastavu, uveliko krenuli, dok uskoro počinju da se spremaju i nove grupe budućih brucoša. Cene priprema na prestoničkim fakultetima variraju od 20.000 do 40.0000 dinara, dok je u privatnim edukativnim centrima cena znatno viša i ide do 500 evra.

U SAD i Kanadi obeležen praznik Svetog Save

U svim srpskim hramovima u SAD i Kanadi u nedelju je obeležen praznik Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa. Posle Bogosluženja, održane su akademije na kojima je govoreno o značaju Svetog Save, princa Rastka Nemanjića, u osnivanju Srpske pravoslavne crkve čijih se osam vekova samostalnosti slavi ove godine. Najmasovnije je bilo u Čikagu u kojem živi i najbrojnija srpska zajednica. Praznik je obeležen i kao slava škola za srpski jezik, istoriju i veronauku, koje deluju pri srpskim hramovima. Svetosavskom akademijom praznik je obeležen i u najmlađoj parohiji u Čikagu, u hramu Svetog Vasilija Ostroškog. Humanitarni svetosavski bal organizovala je u subotu i Srpska narodna odbrana čije je sedište u Čikagu i bio je namenjen Domu za nezbrinutu decu u Kruševcu. Svečenosti posvećene Svetom Savi u ovom delu Amerike biće nastavljene i iduće subote, 2. februara 2019. u Manastiru Nova Gračanica pored Čikaga, kada će Svetosavsku akademiju pripremiti studenti Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta “Sveti Sava” koji deluje pri Manastiru Libertivil.

Savindan svečano proslavljen i u Austriji

Srbi u Austriji proslavili su svečano Savindan i prisetili se značaja Svetog Save po srpski narod, ma gde živeo. U Beču je u nedelju uveče održana svečana Svetosavska akademija na kojoj su učesnici istakli da Sveti Sava sve Srbe, gde god se nalazili, spaja. Akademiji su prisustvovali ambasador Nebojša Rodić, izaslanik Vojske Srbije Slobodanko Lazić, vojni ataše BiH Duško Matić, predstavnik vladajuće Narodne partije Austrije (OVP) iz 22. bečkog okruga Zoran Ilić, kao i veliki broj vernika. Svetosavka akademija počela je lomljenjem slavskog kolača uz prisustvo kumova ovogodišnje slave, članova porodice Gavrić. Na početku Akademiji istaknuto je da se ovogodišnja proslava Savindana održava u godini kada Srpska pravoslavna ckva slavi 800 godina od sticanja autokefalnosti.

Program je vodila glumica Ljiljana Blagojević, koja je bila jedini učesnik koji ne živi u Beču. U pozdravnom govoru, episkop austrijsko-švajcarski Andrej rekao je da je Sveti Sava veoma privlačna istorijska ličnost, te s tim u vezi ispričao priču koju je nedavno čuo od veroučitelja iz Subotice, gde je jedan učenik, čiji roditelji su Mađari, tražio da pohađa pravoslavnu veronauku. “Roditelji su ostali bez teksta i čak su dete odveli kod psihologa, a tamo je izjavio da želi na pravoslavnu veronauku jer voli Svetog Savu”, kazao je episkop.

Ovogodišnju svetosavsku besedu održao je sveštenik Gajo Gajić, koji je naglasio da su veoma bitni jedinstvo crkve i naroda, i da je poruka Svetog Save bila da je najsvetija dužnost očuvanje jedinstva. Zatim je Marija Živković recitovala stihove o životu Svetog Save, a nakon nje je nastupio “Mali hor” SPKD “Prosvjeta” u Beču. U programu je učestvovao i eparhijski mešoviti hor “Kornelije Stanković” pod dirigentskom palicom Biserke Vasić. Potom se publici predstavio i dečiji hod Eparhije, a nakon toga publiku je oduševio nastup pevačke grupe i narodnog orkestra iz Beča. Svečana Svetosavska akademija, kako to priliči, završena je zajedničkim pevanjem Svetosavske himne. Sveti Sava proslavljen je i u drugim crkvenim opštinama širom Austrije svečanim programima i podelom svetosavskih paketića deci.

Vojna gimnazija obeležila Savindan

Vojna gimnazija obeležila je školsku slavu – Savindan, u čast Svetog Save, utemeljivača obrazovanja i prvog srpskog arhiepiskopa u svečanoj sali te škole na Topčiderskom brdu u Beogradu. Na svečanosti je prelomljen slavski kolač u prisustvu profesora i đaka, i sveštenika Vojne gimnazije, potporučnika Slavka Papića. Potpukovnik Aleksandar Antić u ime Vojne gimnazije i Srednje stručne vojne škole pozdravio je okupljene i čestitao slavu učenicima i nastavnicima, naglasivši značaj obeležavanja Savindana. “Sveti Sava, utemeljivač srpske crkve i škole, dvostruki je uzor – kao prosvetitelj, ali i kao moralna vertikala svih nas” istakao je potpukovnik Antić i pozvao nastavnike i učenike da i dalje slede put koji je on trasirao. Obeležavanju Savindana u Vojnoj gimnaziji prisustvovali su načelnik Vojne akademije, general-major Bojan Zrnić, sa članovima svog kolegijuma, predstavnici uprava Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, penzionisani pripadnici Vojne gimnazije, kao i profesori i učenici Vojne gimnazije. Đaci Vojne gimnazije, nakon obreda sečenja slavskog kolača, povodom današnjeg praznika, tradicionalno su, za sve goste priredili priredbu i kulturno-umetnički program, dodaje se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Proslava Svetog Save u Kovinu

Školska slava, Savindan, u kovinskoj “Zmajevoj” osnovnoj školi i ove godine, kao i u svim školama u Srbiji, svečano je obeležena. Iako je po kalendaru praznik u nedelju, kao i pre šest godina, gotovo da nije bilo učenika koji je propustio da dođe u svoju školu i obeleži ovaj najradosniji dan zajedno sa svojim učiteljima i nastavnicima, roditeljima i prijateljima škole. Proslava je počela Himnom Svetom Savi u izvođenju hora i orkestra škole, a potom je protojerej stavrofor Živanko Popović, paroh Prve parohije kovinske, osveštao slavski kolač i čestitao školsku slavu poželevši mnogo sreće, zdravlja i blagostanja. Po običaju, domaćini slave bili su učenici završnog razreda sa svojim odeljenskim starešinama Slavkom Brankovićem i Aleksandrom Krčuljem, koji su lomili slavski kolač odajući poštu svetitelju Savi, utemeljivaču srpske crkve, države i školstva, prvom srpskom arhiepiskopu, začetniku srpske književnosti i pravne nauke, čija je duhovna i prosvetiteljska veličina tolika da se ne može sagledati ovozemaljskim očima.

Potom su slavu preuzeli učenici sedmog razreda, da je do naredne godine nose u srcima i da se trude da marljivim radim i duhovnim izgrađivanjem čestite ličnosti budu dostojni potomci velikog svetitelja čije delo predstavlja osnovu svih civilizacijskih tokova našeg društva, hodeći stazama svetosavlja. Na kraju, svi đaci i gosti dobili su kolač, žito i neizostavne perece.

Dobitnici Svetosavske nagrade  2019. godine (I)

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je 27. januara tradicionalne Svetosavske nagrade za doprinos obrazovanju. Nagrade je   dobitnicima uručio ministar Mladen Šarčević. “Nagrada odražava viševekovni duh Svetosavlja, za nju se vredi boriti, rekao je ministar Šarčević i dodao da su dobitnici pojedinci, ustanove i kompanije u zajedničkoj misiji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, misiji unapređenja obrazovanja”.

Ovogodišnji dobitnici su: Hemijsko-tehnološka škola, Subotica Dobitnik nagrade Evropske komisije i Evropske fondacije za obuku za najbolјi primer prakse u podsticanju i razvoju preduzetničkih veština. Generator lokalnog ekonomskog razvoja sa nagradom Regionalne privredne komore za saradnju sa subotičkom privredom. Resurni centar za područje rada  Hemija, nemetali i grafičarstvo.  Primer dobre prakse u inkluzivnom obrazovanju. Škola je uklјučena u projektne aktivnosti ,,Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”.
Dr Jovanka Lastić, direktor Srpskog zabavišta, osnovne škole, gimnazije i kolegijuma ,,Nikola Tesla”, Budimpešta Radi na očuvanju i negovanju kulture, jezika i tradicije srpskog naroda u Mađarskoj. Realizator je letnjih jezičkih kampova ,,Vuk Karadžić” u Mađarskoj. Kao direktor škole, učestvuje u brojnim međunarodnim projektima. Od 2002. godine je predstavnik srpske manjine u Ministarstvu za lјudske resurse. Od 2006. Godine, organizuje usavršavanja u matici za prosvetne radnike koji rade u ustanovama srpskog javnog obrazovanja u Mađarskoj. Autor je srpsko-mađarskog školskog rečnika bioloških izraza, član Nacionalnog saveta za udžbenike u Mađarskoj i prevodilac sa mađarskog na srpski jezik udžbenika iz biologije.
Duško Obradović, nastavnik računarstva i informatike u Gimnaziji ,,Velјko Petrović”, Sombor Rukovodilac je programske sekcije. Član državne komisije za takmičenje iz informatike. Član okružne komisije za osnovne i srednje škole. Predavač, moderator, administrator, sudija na portalima za takmičenja. Autor portala za učenje i vežbanje programiranja. Dobitnik nagrade,,Avram Mrazović” za 2017. godinu koju dodelјuje Grad Sombor za dostignuća u radu. Organizator ekoloških veslačkih ekspedicija.
Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu  Neguje 70. godina dugu tradiciju  vodeće visokoškolske i naučno-istraživačke ustanove u oblasti mašinstva u Srbiji i regionu. Tokom svoga postojanja, Mašinski fakultet je stvorio zavidnu armiju stručnjaka od 19.964 inženjera, 1.483 magistara i 1.078 doktora nauka.
Kvalitet studija na Mašinskom fakultetu prepoznat je u svetu što potvrđuju RINA i ASIIN međunarodne akreditacije. O zavidnoj tradiciji naučno-istraživačkog rada najbolјe govore domaći i međunarodni projekti na kojima su radili, a i trenutno rade istraživači Mašinskog fakulteta. Posebno se izdvajaju tri aktuelna projekta iz  programa Horizont 2020.  i  dva ERASMUS+:projekta.
Kao jedan od pionira u razvoju inteligentnih industrijskih sistema i drugih naprednih tehnologija na prostorima nekadašnje Jugoslavije, Mašinski fakultet je među prvima u Srbiji prepoznao značaj koncepta Industrija 4.0 kao klјučne razvojne šanse za našu zemlјu i njen povratak na svetsko tržište.
Polјoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu  Među najstarijim i najuspešnijim ustanovama te vrste u ovom delu Evrope, sa preko 450 zaposlenih i permanentnim brojem od oko 4.200 studenata na 18 studijskih programa na svim stepenima akademskih studija.
Ove godine Polјoprivredni fakultet obeležava veoma vredan i značajan jubilej – 100. godina postojanja i uspešnog rada. U oblasti prehrambenih tehnologija je na 35. mestu na zvaničnoj listi najbolјih Univerziteta na svetu, Šangajskoj listi.
Naučno-istraživačkim radom i ugovornom saradnjom sa pojedinim polјoprivrednim i drugim preduzećima, Polјoprivredni fakultet doprinosi razvoju svih grana polјoprivrede i prehrambene industrije u Srbiji.
U godini jubileja, nastavnici i saradnici fakulteta su angažovani na blizu 150. različitih projektnih ugovora od kojih su 20. međunarodni.
Prof. dr Rade Grbić Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Stručno se usavršavao u Rusiji 1994. godine u Institutu CITO (Centralni naučno-istraživački institut traumatologije i ortopedije).
Član je Srpskog lekarskog društva,  Naučnog odbora Međunarodne istraživačke akademije nauka i umetnosti, redovni član Međunarodne istraživačke akademije nauka i umetnosti i drugih institucija.  Autor je više udžbenika i preko 20 radova u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima. Učesnik je u mnogim međunarodnim i nacionalnim projektima.
Dobitnik  je Povelјe srpskog lekarskog društva za 2017. godinu,  Medalјe za čovekolјublјe, Povelјe „Kapetan Miša Anastasijević“ za razvoj visokog obrazovanja na KiM i  brojnih priznanja iz oblasti medicine i posebno ortopedije.
U novonastalim okolnostima na AP KiM, prof.dr Rade Grbić je dao veliki doprinos očuvanju i unapređivanju procesa nastave, broja studenata i nastavnika i uspostavlјanju nove saradnje sa univerzitetima u inostranstvu.
Prof. dr Branislav Jeremić Redovni je profesor na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.  Svojim dugogodišnjim radom i angažovanjem, dao je veliki doprinos razvoju obrazovanja i nauke. Svoja znanja je proširivao usavršavanjem u mnogim institucijama u Belorusiji, Sjedinjenim Američkim Državama i Nemačkoj. Savez pronalazača i autora tehničkih unapređenja Jugoslavije  proglasio ga je 1999. godine  pronalazačem godine.  Objavio je preko 260  radova u najznačajnijim međunarodnim časopisima i vodećim časopisima nacionalnog značaja. Učesnik je u više  projekata resornog ministarstva i četiri međunarodna projekta.
Značajno je učešće prof. dr Branislava Jeremića u razvoju delatnosti visokog obrazovanja, naučnoistraživačkog stvaralaštva i radu poslovodnih i stručnih organa i organizacija, kao što je  članstvo u Savetu za racionalno gazdovanje energijom Vlade Republike Srbije i obavlјanje dužnosti potpredsednika Nacionalnog saveta visokog obrazovanja Republike Srbije od 2015. godine. (→Nastavak teksta u sutrašnjim vestima)

Izložba o Tesli u japanskom gradu Hofu

Predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” Viktor Lazić boravio je službenoj je poseti gradu Hofu u Japanu kako bi prisustvovao postavljanju izložbe o Nikoli Tesli koju je u ovom gradu 26. januara otvorio Muzej Nikole Tesle. “Ovaj srpski muzej organizuje zapažane gostujuće izložbe u celom svetu i na najbolji način predstavljaju Teslu i Srbiju. Naročito je bila uspešna nedavna izložba u Šangaju, koju je videlo čak pola miliona posetilaca” kazao je Lazić.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 29. januara 1997. godine nastavila  se obustava rada u Vojvodini u oko 320 škola (od tri škole u Pokrajini dve su bile u obustavi), dok je u  ostatku Srbije rad obustavilo 25 odsto obrazovno-vaspitnih kolektiva. Ni ovakva masovnost nije podstakla Vladu Srbije da pokuša naći rešenje. Bunt nezadovoljstva prosvetnih radnika širi se u druge krajeve Republike. Štampa piše da je potpuno neizvesno kada će nastava uopšte i početi.  

Bio je to i 15. dan potpune obustave nastave u Somboru i okolini, odnosno 13. radni dan, bez đaka i profesora u somborskim kućama znanja. Njihovo saopštenje „Dosta nam je obećanja“ prenele su Somborske novine, 24.01.1997. godine. „Ovim putem posebno želimo istaći da su prosvetni radnici svesni težine svog postupka, ali da su na ovaj vid protesta primorani jer su nebrigom nadležnih organa dovedeni na nivo golog preživljavanja“,  kaže se u saopštenju. „Svima nam je u interesu da se štrajk okonča, i da se deca vrate u učionice zajedno sa nastavnicima, a kada će to biti, zavisi isključivo od nadležnih organa koji treba da nađu rešenje za naš problem. Godinama smo nasedali na obećanja ministra i pristajali na odlaganje, bili strpljivi, imali razumevanja. Mi ne tražimo više obećanja, jer ona znaju dobro zvučati, ali se ne jedu, mi tražimo ono na ta se naš poslodavac sam obavezao – redovnu isplatu zarada“.

„Neizvršavanjem svoje obaveze ministar ne poštuje zakon, a istovremeno nas stalno podseća da obustavom rada zakon kršimo mi. Svoj posao pošteno odradimo i uz svu humanost, ljubav prema deci i pozivu, treba još podosta argumenata zašto bismo radili besplatno. I prosvetni radnici su takođe roditelji i naša deca jedu, oblače se, idu u školu…“ „Molimo naše učenike i roditelje za razumevanje, jer decu mogu učiti i vaspitavati ljudi koji razlikuju istinu od obmane i koji ne pristaju da budu poniženi“, kaže se u saopštenju za javnost Opštinskog štrajkačkog odbora (Nezavisnog) Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, opštine Sombor.

Vremeplov: Rođen Branko Miljković

Na  današnji dan 29. januara 1934 rođen je srpski pisac Branko Miljković, liričar snažnog intelektualizma. Počeo je da piše kao srednjoškolac i 1957. objavio je prvu zbirku pesama “Uzalud je budim”. Nadahnuto je prevodio moderne ruske i francuske pesnike. Ostala dela: zbirke pesama “Poreklo nade”, “Vatra i ništa”, “Krv koja svetli”, “Pesme”, “Smrću protiv smrti”.

Vremeplov: “Zakon o rudnicima” Despota Stefana

Na današnji dan  29. januara 1412 godine objavljen je “Zakon o rudnicima” Despota Stefana Lazarevića (Stefan je potpisao Zakonik) – jedinstven pravni spomenik srednjovekovne  Srbije. Njegova pravna i istorijska vrednost uveliko prevazilazi srpske nacionalne okvire. Zakon sadrži odredbe vezane za obavljanje rudarske delatnosti, ali i statut grada Novo Brdo, najvećeg rudarskog centra srednjovekovne Srbije. Zakonik je pronađen 1959. kada je supruga tadašnjeg jugoslovenskog diplomate Hočevara u Beču kupila antikvitet, na starosrpskom, nepoznate sadržine. Primerak koji je pronađen je prepis iz 16. veka.

Vremeplov: Rođen Sima Ćirković

            Srpski istoričar, akademik, Sima Ćirković rođen je na današnji dan 29. januara 1929. godine. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. Njegova oblast rada bila je istorija srednjeg veka Srbije i Bosne. Od 1968. na mestu je redovnog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bio je član više inostranih akademija i stručnih udruženja, poput Evropske akademije za istoriju u Briselu, Međunarodnog instituta za ekonomsku istoriju Frančesko Datini, Međunarodnog komiteta za istorijsku meteorologiju. Bio je zapažen i kao leksikograf. Bavio se i istorijom istoriografije.

Vremeplov: Umro  Branimir Ćosić

            Srpski  pisac Branimir Ćosić umro je  na današnji dan 29. januara 1934 godine. Mahom je pisao o životu mladih posle Prvog svetskog rata, problemima njihovog unutrašnjeg života i morala u međuratnom Beogradu. Dela: romani “Pokošeno polje”, “Vrzino kolo”, “Dva carstva”, pripovetke “Priče o Boškoviću”, “Egipćanka i druge priče”, eseji “Deset pisaca – deset razgovora”, “Kroz knjige i književnost”.

Vremeplov: Rođen Emanuel Svedenborg

Švedski  mistik, filozof i prirodnjak Emanuel Svedenborg, autor specifičnog mističko-teozofskog učenja rođen je  na današnji dan 29. januara 1688 godine. O njegovim vizijama pisao je Imanuel Kant u spisu “Snovi jednog duhovnika”. Ubrzo posle njegove smrti 1772. pojavila su se “Društva svedenborgijanaca”, iz kojih je nastala Crkva Novog Jerusalima. Njegova dela veoma su čitana i danas. Dela: “Opera philosophica et mineralia”, “Arcana coelestica”, “De nova Hierosolyma”.

Vremeplov: Osnovana “Francuska akademija”

Na današnji dan 29. januara  1635 kardinal Rišelje osnovao je “Francusku akademiju” (kasniji Institut) – dok je francusku “Akademiju nauka” osnovao 1666. Luj XIV, na sugestiju Žana Batista Kolbera.

Vremeplov: Rođen Čehov

  Ruski  pisac Anton Pavlovič Čehov, čiji stil se odlikuje jednostavnošću, izvanrednim darom zapažanja i specifičnom atmosferom, bliskom impresionističkom postupku rođen je na  današnji dan 27. januara 1860 godine. Pozorištu je otvorio nove puteve i sam je stvorio novi dramski oblik “lirsku dramu”. Izvršio je ogroman uticaj na svetsku literaturu, posebno dramu. Dela: drame “Galeb”, “Tri sestre”, “Ujka Vanja”, “Višnjik”, novele i pripovetke “Čovek u futroli”, “Arhijerej”, “Kuća na sprat”, “Dušica”, “Tri godine”, “Ogrozd”, “Paviljon broj 6”, “Stepa”, “Seljaci”, “Činovnikova smrt”, “U uvali”, zbirke humoreski “Melpomenine bajke”, “Šarene priče”.

Vremeplov: Rođen Romen Rolan

Na  današnji dan 29. januara 1866 godine rođen je francuski pisac Romen Rolan, jedan od najvećih mistika francuske literature 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja, uključujući “aferu Drajfus”, fenomen komunizma, borbu protiv nacizma, pacifizam. Dela: romani “Žan Kristof”, “Kola Brenjon”, 12 drama pod zajedničkim nazivom “Pozorište revolucije”, romansirane biografije Ludviga van Betovena, Mikelanđela Buonarotija, Lava Tolstoja, Fridriha Hendla, Mahatme Gandija, antiratni spis “Iznad meteža”.

Vremeplov: Rođen Ibanez

            Španski pisac i političar Visente Blasko Ibanez, kojem je svetsku slavu doneo roman “Četiri jahača apokalipse” rođen je na današnji dan 29. januara 1867.  Godine . Celog života borio se za demokratiju i slobodu otadžbine, a kad je 1923. u Španiji zavedena diktatura stavio se na čelo borbe za demokratiju i napisao je brošuru “Razobličeni Alfonso XIII”, koja je odigrala ogromnu ulogu u rušenju monarhije. U mladosti je osnovao uticajni list “El Pueblo”. Ostala dela: romani “Među pomorandžama”, “Trska i glib”, “Krovinjara”, “Krv i arena”, “Horda”, “Mrtvi zapovedaju”, “Katedrala”, “Uljez”, “Podrum”, “Mare Nostrum”, “Kolumbo”.

Vremeplov:  Prvi put terapija zračenjem u lečenju raka pluća

Na današnji dan 29. januara1896 godine američki lekar Emil Grab prvi je upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li.

Vremeplov: Začetak automobilske industrije

Karl Benc je patentirao na današnji dan 29. januara 1886  svoje “kočije bez konja”. Njegova motorizovana kočija označila je začetak automobilske industrije koja je ubrzo osvojila svet.

Bruka: Srbija na korak od gubitka Univerzijade

Srbija još nije dala garancije Evropskoj univerzitetskoj sportskoj asocijaciji (EUSA) da ima kapacitete da organizuje akademske igre 2020. godine, iako joj je ova organizacija dala rok za izjašnjenje do 31. januara. Država, dakle  ima svega par dana da reši Jasnićeve marifetluke o kojima smo više puta pisali.

Nagovarao preminule mladiće da ne idu kod lekara

Samozvani doktor Miroljub Petrović zbog čijeg je načina lečenja su preminli Slavčo Petrov i Marijan Batovac nije kao što javno tvrdi samo “davao savete za zdrav život” već je porodicama preminulih naredbodavno nalagao da ni slučajno ne idu kod lekara. Petrović je poznat po brojnim lažima i šarlatanskim tezama koje je iznosio u javnosti. On je na čelu takozvanog Fakulteta prirodne medicine, koji nema nijednu akreditaciju za rad, a za 950 evra daje diplome “doktora prirodne medicine”.

“Dr” Petrović : Škole “ateističke debilane i janjičarski kampovi”

U nizu svojih obraćanja putem interneta ili tribinama širom Srbije, Petrović je iznosio krajnje opasne ideje i stavove. Najpoznatija je da dileri droge treba da idu “pod mač, bato”. Iako ima svoj institut, on je veliki protivnik prosvete govoreći da su škole “ateističke debilane i janjičarski kampovi”. Izjavljivao je kako “žene ponekad treba preko usta”, da decu ne treba vakcinisati, slao narkomane kod Branislava Peranovića (sveštenika osuđenog zbog ubistva štićenika centra za odvikavanje od droge). Negira teoriju evolucije, a zbog stavova koji se kose sa naukom, Rudarsko-geološki fakultet odbio je njegov magistarski rad.

Dan u Centru (za prirodnjačke studije) 120 evra

“Blic” je imao uvid u prepisku Biljane Jovanović i Miroljuba Petrovića, koji joj je odgovarao putem mejla njegovog CPS centra (Centar za prirodnjačke studije). U odgovoru koji je Petrović poslao piše da “nema potrebe da se uzbuđuju, da se to brzo i lako rešava”, i napisao im “program ozdravljenja”, preporučujući mladiću obolelom od tumora da 30 dana pije samo sokove, te da kupuju njegove preparate. Biljana priča da je Slavčo radio magnetnu rezonancu, koja je pokazala da je 90 odsto reč o benignom tumoru, i da bi, ukoliko se operiše, postojala mogućnost da motorička funkcija mozga bude oštećena. Petrović je oštro reagovao na to što su se uopšte obratili lekarima, priča Biljana, napisavši joj da se “ne bave glupostima i da im je on poslao jedinu terapiju koja može da mu pomogne”, kao i da “lekove koje su mu dali lekari ne uzima”, te da “nije važno šta kaže magnetna već kako se njen brat oseća”.

Slavčo je proveo i šest dana u Petrovićevom centru, priča Biljana. Prema njenim rečima, dan u centru naplaćivali su im 120 evra. – To je jedna obična kućica sa baštom, nije nikakav institut. Brat je tamo primao tinkture koje pravi dr Petrović, molio se, šetao. Nikakva ispitivanja nisu rađena – dodaje Biljana. Kako se zdravstveno stanje mladića nije promenilo ni nakon toga, Biljana je opet pisala Petroviću, a on im je odgovorio da ukoliko bi Slavčo bio “godinu dana u njihovom centru i živeo pod nadzorom stručnog lica, sigurno nikad ne bi imao epileptični napad”, kao i da “njen brat ima problem sa demonima”. Kada je Slavčo preminuo, Petrović je optužio porodicu da je “uništila dete”, kaže Biljana.

U zatvor bato?

Zbog ovakvog Petrovićevog delovanja postoje indicije da je počinio teško krivično delo protiv zdravlja ljudi, kaže za “Blic” Predrag Milovanović, tužilac iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije, kome smo predstavili činjenice iz ovog slučaja. – Za ovakvu vrstu krivičnih dela, ukoliko istraga pokaže da je usled bavljenja nadrilekarstvom nastupila smrt, propisane kazne su od dve do 12 godina zatvora – kaže Milovanović. On ističe da bi u ovom slučaju sestra preminulog mladića trebalo da podnese krivičnu prijavu protiv Petrovića ili dostavi dokazni materijal tužiocu koji će pokrenuti istragu i utvrditi činjenice.

“Blic” je pozvao Miroljuba Petrovića da prokomentariše slučaj. – Ne bih da dajem nikakve izjave za vaše novine, nemojte da me zovete više, hvala – rekao je on pre nego što smo mu postavili pitanja.

Šarčević: Šaljem inspekciju!

Mladen Šarčević, ministar prosvete, kaže za “Blic” da će to Ministarstvo uputiti inspekciju u Petrovićev Institut za prirodnu medicinu i, u skladu sa onim što inspektori budu utvrdili, postupiti. – Poslaću inspekciju da se utvrdi kako oni rade – naveo je on. U Ministartvu prosvete, a posle provere statusa Petrovićevog instituta, navode za “Blic” da ta ustanova nije akreditovan u Srbiji kao visokoškolska ustanova ili institut, ali “postoji opcija da ukoliko drže onlajn predavanja postoji mogućunost da je to njima dozvoljeno, ako su akreditovani u Americi”. – Ako imaju kancelariju ovde i slušaju predavanja iz Amerike, onda to dozvoljeno. To mora da se vidi. Zatražili smo tu informaciju iz Amerike. Ukoliko se ispostavi da neki njihov doktor u Srbiji, u nekoj prostoriji predaje studentima, onda je to ilegalno i naša inspekcija izlazi na teren i nalaže im da se akredituju ili ih zatvaraju. Još nemamo sve informacije o tome jer čekamo odgovor iz Amerike – naveli su za “Blic” u tom Ministarstvu.

S druge strane, a kako je “Blic” ranije pisao, ta ustanova inače je, navodno, deo Instituta za prirodnu medicinu (IPM) čije je sedište u Njujorku. Ipak, prilikom detaljnije pretrage postaje jasno da je ustanova sporna koliko i njen osnivač. Naime, na adresi sedišta Instituta u Njujorku nalazi se stambena zgrada, a ni škola ni Institut ovog tipa nisu navedeni među institucijama tog dela grada. Zanimljivo je da je ovaj “lekar” posle ovog otvorio još jedan institut, ovog puta za nacionalnu istoriju. To je takođe onlajn fakultet, a cena školarine za “diplomiranog istoričara” iznosi 950 evra.

Vranje: Žandarmi u dvorištu gimanzije brutalno pretukli dvojicu maloletnika

Snimak brutalnog prebijanja, za koji se tvrdilo da se na njemu vidi kako dvojica pripadnika Žandarmerije prebijaju dvojicu mladića u Vranju, uzdrmao je u nedelju  Srbiju. “Blic” otkriva ko su akteri i šta se, zapravo, dešavalo. Do premlaćivanja je zaista došlo u Vranju i jedan od batinaša jeste pripadnik Žandarmerije, potvrđeno je “Blicu”. Snimak je nastao 13. januara u dvorištu vranjske Gimanzije “Bora Stanković”. Na njemu se vidi kako pripadnik Žandarmerije Davor Aleksić i njegov prijatelj Miloš Stojmenović prebijaju maloletnike S. D. i V. V. 

Tuči u školskom dvorištu prethodilo je, naime, demoliranje kafića “Gajba”, čiji su vlasnici Aleksić i Stojmenović. Kako je utvrđeno u istrazi, S. D. i V. V. su tog jutra lomili i bacali inventar, pretili nožem prisutnima. Radnici su pozvali gazde u pomoć, a dvojica maloletnika su pobegli u gimnazijsko dvorište. Tu su ih sačekali vlasnici lokala i premlatili, što je zabeleženo na video snimku koji je u nedelju obišao Srbiju. – Policija je nakon uvida u video zapis sa sigurnosnih kamera koje su instalirane u školi, ustanovila da su Davor Aleksić iz Vranja, inače pripadnik Žandarmerije i Miša Stojmenović iz Vranja, fizički napali oštećene, maloletnog V. V. i S. D, na taj način što su rukama i nogama udarali oštećene, a osim toga Stojmenović i drvenom letvom udario oštećenog S. D. i naneli im lake telesne povrede – saopštilo je Tužilaštvo koje je naložilo zadržavanje osumnjičenih.

Uhapšen bivši direktor Beogradske poslovne škole

Po nalogu Tužilaštvo za organizovani kriminal, policija je uhapsila bivšeg direktora Beogradske poslovne škole I. S. zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja i oštetio tu školu za 781 milion dinara. On će u roku od 48 sati biti saslušan u prostorijama Tužilaštva za organizovani kriminal, saopšteno je iz tog tužilaštva. U saopštenju tužilaštva se navodi da se Naredbom o sprovođenju istrage I. S. stavlja na teret da je kao direktor Beogradske poslovne škole – Visoke škole strukovnih studija, postupao protivno odredbama Zakona o visokom obrazovanju i Statutu Beogradske poslovne škole, i time pribavio privrednim društvima “Kon Tiki Travel”, “Simpo” a.d. Vranje, NID “Novosti” i Vaterpolo klubu “Radnički” iz Kragujevca imovinsku korist u ukupnom iznosu od 781.000.000,00 dinara. U tom iznosu je i naneo štetu Beogradskoj poslovnoj školi – Visokoj školi strukovnih studija iz Beograda, tako što je doneo odluku o raspodeli finansijskih sredstava i bez održavanja sednice i bez saglasnosti Saveta škole, a što mu je bila obaveza po zakonu i Statutu. On je na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji zaključivao ugovore o pozajmicama finansijskih sredstava koja potiču iz sopstvenih sredstava navedene škole, navodi tužilaštvo. Dodaje se da Novčana sredstva koja je na ovaj način pozajmljivao, nikada nisu vraćena, niti je I. S. kao direktor škole preduzimao bilo kakve radnje u cilju njihove naplate. Sredstva do danas nisu vraćena, napominje se u saopštenju.

About the Author

admin