Vesti – 01.02.2019.
01/02/2019
Šarčević izvređao profesore koji su podržali proteste: Nema tu ozbiljnih imena!
Ministar prosvete Mladen Šarčević, govoreći o podršci akademske zajednice građanskim protestima, rekao je u “Danu uživo” na N1 televiziji da je neumesno praviti spiskove na fakultetu, ali i da mu ta podrška ne smeta. “Od tih 610 je pola penzionera i pola nekih mladih istraživača, počeli tek juče da rade. Nemate tu ozbiljnih imena”, kaže ministar. Odgovarajući na pitanje šta misli o podršci akademske zajednice građanskim protestima, Šarčević je rekao da, ako neko pažljivo pročita sve zakone o obrazovanju, može da kaže da u obrazovnim ustanovama nema bavljenja politikom. “O kom obimu profesora govorimo, znate koliki je sistem obrazovanja. Imate tri, četiri fakulteta gde je to ozbiljnije, koji su tradicionalno okrenuti opoziciji i imate gomile gde je to minorno. Jel trebalo ja da brojim i pravim spiskove ko je protiv te teze, to je besmisleno”, kaže on. Ističe da mu ta podrška ne smeta. “Pitajte bilo kog dekana ili fakultetskog profesora da li sam mu išta rekao, da li sam ikog pozvao, a sve ih znam lično. To je njihova stvar”, poručuje. Istakao je da mu je bilo smešno kad je video neka imena, neka imena koja su vršila vlast.
“Tamo se potpisuje bivši ministar Verbić sa suprugom, njegov bivši pomoćnik. Ako je dodatni motiv, što nisu nešto uradili, što nisu digli dževu dok su bili na vlasti”, kaže on. Navodi da je neumesno praviti spiskove na fakultetu. “Neko ko ima politički integritet, pristalica je jedne političke opcije, on to može da kaže, ne mora da stoji da je i na tom fakultetu i da se pravi spisak. To je neumesno, ako počnu da rade škole to, vrtići, šta ćemo dalje. Nema politike u školama. Postoji kodeks da se to ne radi”, kaže on. Dodao je da je 610 ljudi malo. “Od tih 610 je pola penzionera i pola nekih mladih istraživača, počeli tek juče da rade. Nemate tu ozbiljnih imena”, kaže ministar Mladen Šarčević.
Najavljena “seča” direktora
Komentarišući najavljene smene prvih deset direktora, Šarčević kaže da su se i do sada dešavala redovna smenjivanja. “Znali smo da se sistem potkrada na sitno, sastavljeni smo od manjih jedinica. Ako svako ukrade četiri, pet radnih mesta, dobijete drugu sliku. Cilj je da nema varanja sistema, ponudili smo koncept jednosmenskog rada, niko nije napravio akcioni plan”, kaže on. Istakao je da sada počinje 100 škola u jednosmenskom radu. Dodao je da je pokrenut proces licenciranja direktora, koje licenciraju komisije. “Trideset posto direktora je palo, jer se očekuje da on zna da primeni sve kompetencije koje je stekao. Departizacija, depolitizacija sistema, jedna velika profesionalizacija”, kaže on.
Izmene mature
Govoreći o izmenama koje se tiču mature, ministar Šarčević kaže da će probni ispit biti u toku ove godine, na jesen, a zatim u februaru 2020. godine, tako da će, kako kaže, deca biti pripremljena. “Polažu se tri predmeta, to su engleski, srpski jezik i matematika za gimnazije, za stručnu maturu imate stručne predmete i imate umetničku, to je specifičnija”, kaže on.
Idila između ministarstva i sindikata!
I ova školska godina je počela štrajkom prosvetnih radnika. Ministar Mladen Šarčević kaže da ne postoji jaz između ministarstva i sindikata. “Mi sedimo na sastancima, pa onda svako ode na svoju televiziju i priča nešto”, kaže on.
Počelo ocenjivanje ćata
Za reformu plata u javnom sektoru, na osnovu već usvojenog “paketa zakona” i Kataloga radnih mesta, ova godina je ključna. Javni sektor je u obavezi da uradi nove sistematizacije i usvoji sva podzakonska akta neophodna za primenu platnih razreda od 1. januara iduće godine. Ministarstvo državne uprave usvojilo je tri uredbe među kojima i onu o novom načinu vrednovanja rada službenika. Vlada Srbije donela je novi propis kojim vrednuje rad i ponašanje državnih službenika. Novi akt pod nazivom “Uredba o određivanju kompetencija za rad državnih službenika” stupiće na snagu 4. februara. Svaki službenik dobiće obrazac sa modelima ponašanja prema strankama, saradnicima, šefovima i znanjem i veštinama koje se od njega očekuju. Od službenika se osim da efikasno radi i sarađuje sa drugima očekuje i da bude ljubazan, strpljiv i jasan, a od njihovih šefova da, na primer, bude svima pristupačan, da gradi mrežu profesionalnih odnosa, ali i da uspešno rešava pregovora i rešava konflikte.
Dosadašnje ocenjivanje: 90% zaposlenih imalo odlične ocene!
“Mi smo u prethodnom periodu imali zaista teško prihvatljive podatke da gotovo 90 odsto zaposlenih imaju odlične ocene, bez značajne veze sa ostvarenjem ciljeva i rezultata tog državnog organa”, rekao je Zoran Kasalović iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Dragana Janković iz Službe za upravljalje kadrovima Vlade Srbije kaže da će se ceniti kako radnik upravlja informacijom, kako gradi profesionalne odnose, kakva mu je orijentacija prema učenju, da li pruža otpor promenama koje se dešavaju u procesu promena javne uprave. Iscrpan obrazac za vrednovanje rada za sada je dobilo 20.000 službenika u državnoj upravi, a do kraja godine nadležni moraju da utvrde kriterijume i za ostalih 500.000 zaposlenih u javnom sektoru. “Služba za upravljanje kadrovima u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu, pripremila je program za rukovodioce, za sve one koji učestvuju u postupku ocenjivanja i za državnog službenika koji se ocenjuje i za neposrednog rukovodioca koji prati rad i za rukovodioca koji donosi rešenje”, navela je Jankovićeva.
Do veće plate po novim propisima
Po ovom osnovu, za isto zvanje službeniku u toku radnog veka, plata može porasti do 40 odsto. Ako su rezultati izuzetni, za dve godine i do 10 odsto, za prosečne rezultate do tri odsto za tri godine. Nadležni tvrde da je povećana odgovornost rukovodilaca. “Oni će biti u obavezi da prilikom ocenjivanja navedu i konkretne rezultate i konkretne radnje koje nekog kandiduju za dobru ocenu i nekog za lošu ocenu. Zbog toga što će svaki zaposleni imati pravo da ima uvid u postupak ocenjivanja, a s druge strane i na zaštitu pred Upravnim sudom, i zbog toga će biti svi ti podaci neophodni”, kaže Kasalović. Rezultati vrednovanja rada u ovoj godini biće poznati iduće, kada počinje primena platnih razreda. Povećanje plata tada će biti moguće i promenom platnog razreda, za šta je neophodno bar pet godina rada. Ipak, i u jednom i drugom slučaju rast plata će zavisiti od stanja u državnoj kasi.
Proširenje obrazovne saradnje Srbije i Koreje
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i ambasador Republike Koreje Hjung Čan Če razgovarali su u utorak o dosadašnjoj saradnji dve zemlje u oblasti obrazovanja i digitalizacije, kao i mogućnostima da se na nekom od fakulteta u Srbiji formira katedra za korejski jezik. Šarčević je rekao da trenutno najviše uslova za otvaranje katedre za korejski jezik postoji na Filološkom fakultetu u Beogradu. Mislim da će to biti brzo moguće i na Univerzitetu u Novom Sadu, kazao je on i dodao da se u nekim srednjim školama već uči korejski. Šarčević je rekao da je Ministarstvo prosvete zainteresovano da se proširi saradnja srpskih i korejskih univerziteta. Želimo da se naši univerziteti, kao što je Univerzitet u Beogradu, univerziteti u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu povežu sa univerzitetima u Koreji. To bi, između ostalog, poboljšalo razmenu studenata i profesora, rekao je ministar. Šarčević je dodao i da je jedan od ciljeva uspostavljanje saradnje na nivou tehnološkog razvoja i da bi to unapredilo nivo već postignute saradnje.
Govoreći o rezultatima dosadašnje saradnje ambasador Če je naveo da dve nastavnice iz Koreje predaju korejski jezik u sedam gimnazija i škola u Novom Sadu i Beogradu. Želimo da se otvori katedra za korejski, ali smo svesni da još nema kvalifikovanog profesorskog kadra, naveo je Če i dodao da bi za obrazovanje adekvatnog kadra bilo dobro da korejski jezik bude uveden kao izborni u nekim školama. On je ocenio i da je projekat digitalnih učionica veoma dobar i izrazio uverenje da će Institut KERIS nastaviti da radi na njemu.
Cilj Instituta KERIS, između ostalog, je i razvijanje ljudskih resursa putem e-učenja, vraćanje poverenja javnosti u obrazovanje i doprinos unapređivanju nacionalne konkurentnosti obrazovanja kroz digitalizaciju u obrazovanju i akademskim istraživanjima. Na sastanku je istaknuto i da je cilj da se saradnja dve zemlje proširi i na oblast istraživanja i inovacija.
Sastanku u ministarstvu prosvete prisustvovali su i državni sekretariAna Langović Milićević i Viktor Nedovići pomoćnica ministra za mećunarodnu saradnju i evropske integracije Marija Kuzmanović.
Šarčević sa ambasadorom Iraka
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u utorak 29. januara sa ambasadorom Iraka Fahrijem Hasanom Mahdijem Al Isom o unapređenju saradnje dve države u oblasti obrazovanja. Na sastanku je dogovoreno da predstavnici ministarstava prosvete Srbije i Iraka u što skorije vreme potpišu aneks Memoranduma o saradnji koji datira iz 1959. Ministar Šarčević je, preko ambasadora Iraka, uputio i poziv ministru prosvete te zemlјe, da dođe u Beograd kako bi dogovorili konkretne korake saradnje i potpisali novi memorandum. On je ambasadoru Al Isi predstavio prednosti dva programa u oblasti visokog obrazovanja za studente iz inostranstva – „Svet u Srbiji“ i „Studiraj u Srbiji“.
Ambasador Iraka je podsetio da je ta država imala veoma težak period ratova i razaranja u poslednje dve decenije tokom kojih je uništena kompletna infrastruktura te zemlјe, kao i brojne institucije i univerziteti. Izgubili smo oko tri miliona građana i sada ponovo krećemo od nule. Zato želimo da ponovo uspostavimo odličnu saradnju sa Srbijom koju smo imali prethodnih decenija, rekao je ambasador.
Predstavlјanje rezultata rada Naučno-tehnološkog parka Beograd
Najkvalitetniji deo našeg društva dolazi iz visokog obrazovanja i nauke i zato je naš zadatak da stvaramo uslove da mladi i pametni lјudi ovde mogu da nađu posao i da obezbede svoju budućnost, poručio je u utorak ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Šarčević je, na predstavlјanju rezultata Naučno-tehnološkog parka Beograd, rekao da ceo svet ceni srpsku nauku i istraživače i da stoga znanje naših lјudi ima potencijal da bude dobar proizvod.
Za tri godine poslovanja u Naučno-tehnološkom parku Beograd razvija se 71 tehnološka kompanija, radno je angažovano 650 inženjera, a kompanije članice su tokom 2018. prihodovale 20 miliona evra. Samo tokom prošle godine osnovano je 20 startap kompanija, obučeno je 200 mladih potencijalnih preduzetnika, a 1.000 studenata obučeno je za tehnološko preduzetništvo. Ovo što radi NTP Beograd je primer dobre prakse i on je povukao nogu za dalјu priču. Do kraja godine završavamo NTP u Novom Sadu, od oko 30.000 kvadratnih metara, a položili smo kamen temelјac i za NTP u Nišu, rekao je Šarčević.
Naučno-tehnološki park Beograd osnovan je 2015. u partnerstvu Vlade Republike Srbije (u ime Vlade Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja), grada Beograda i Univerziteta u Beogradu, uz podršku Vlade Konfederacije Švajcarske. NTP Beograd je koncipiran kao mesto spajanja i razmene između institucija, nauke i privrede sa cilјem da pruži podršku startap kompanijama/timovima kao i rastućim visokotehnološkim kompanijama u razvoju i komercijalizaciji inovativnih proizvoda i usluga.
Šarčević: Postavljamo dobre temelјe budućim generacijama
Ministar Šarčević je dodao da je potrebno da postavimo dobre temelјe budućim generacijama na svim nivoima obrazovanja ukoliko želimo još naučno-tehnoloških parkova i kompanija poput onih koji se razvijaju u NTP Beograd. Reforme obrazovanja koje sprovodimo obuhvataju ceo školski sistem i cilј nam je da deca uče putem koncepata i kroz ishode, a ne da im neko puko prenosi sadržaj, objasnio je ministar. Šarčević se dotakao i Zakona o Fondu za nauku, koji je usvojen prošle godine i koji, kako smatra, daje potpuno novu dimenziju, bez politizacije nauke.
Zadatak izvršne vlasti je da stvara dobre kontakte sa ozbilјnim zemlјama. Mi imamo bilateralne ugovore o nauci sa Kinom, Južnom Korejom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Turskom, Italijom, Portugalom… Želimo da uđemo u projekte poput Horizont Evropa, čiji je fond oko 160 milijardi evra, rekao je Šarčević.
Popović: Novi model finansiranja nauke
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Vladimir Popović rekao je da država radi na novom modelu finansiranja nauke koji će da kombinuje i institucionalno i projektno finansiranje. Brinućemo i o istraživačima na fakultetima koji nisu u nastavi, naći ćemo rešenje i za njih. Želimo ekonomiju zasnovanu na znanju, što više ovakvih primera kao u NTP Beograd, rekao je Popović. On je dodao da ima mnogo razloga zašto je potrebno napraviti novo zakonsko rešenje i da veruje da je država na pravom putu. Verujem da ćemo napraviti Zakon o nauci i istraživanju na dobrobit zajednice, u dogovoru sa njom i da ćemo imati podršku barem 95 odsto istraživača, rekao je Popović.
Danilović Grković: Razvoj sistema podrške mladim lјudima
Direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd Gordana Danilović Grković rekla je da rezultati tog parka pokazuju da se razvojem pravih sistema podrške, kao što su naučno-tehnološki parkovi, može realizovati potencijal koji Srbija ima u mladim lјudima. Razvojem ovakvih instrumenata podrške i ohrabrivanjem mladih da započnu svoje poslove, odliv mozgova možemo da zamenimo izvozom pametnih proizvoda i usluga i da stvorimo uslove za ekonomiju zasnovanu na znanju“, rekla je Danilović Grković.
Suosnivač startap kompanije „SmartResearch“ Marko Panić, koji se nakon školovanja u Nemačkoj vratio u Srbiju i počeo da radi na razvoju mašine za automatsko testiranje laboratorijskih procesa, objasnio je kakvu je podršku na tom putu dobio od NTP Beograd. Budući da je većina nas ovde iz tehničke struke vrlo nam je značila pomoć koju smo dobili i koju i dalјe imamo u usmeravanju pri razvoju proizvoda i poslovanja. Sa druge strane, zahvalјujući Parku dobili smo i pristup različitim programima finansiranja razvoja inovativnih proizvoda što je u našem slučaju bilo presudno, rekao je Panić. On je dodao da očekuje da se već početkom maja proizvod njegove kompanije nađe na tržištu.
Istekao rok za upis prvaka u školu po želji
Iako upis prvaka za školsku 2019/2020. godinu zvanično počinje 1. aprila, svi roditelji budućih đaka prvaka u Srbiji koji su želeli da im dete pohađa školu koja se ne nalazi na teritoriji njihovog prebivališta imali su rok do 1. februara da izaberu školu. Kako ističu predstavnici Ministarstva prosvete, prijava se podnosi školi u koju roditelj želi da upiše dete. Posle ovog roka đaci mogu da se upišu samo u školu kojoj teritorijalno pripadaju po adresi stanovanja. Škola ima rok do 30. aprila da obavesti roditelje da li je prihvaćen njihov zahtev da upišu dete u školu kojoj ono teritorijalno ne pripada.
Nadležni apeluju na roditelje da poštuju rokove, jer pojedine škole ne mogu da prihvate svu zainteresovanu decu – bilo zbog toga što nemaju dovoljno učionica ili zato što se u razred može upisati optimalan broj učenika. Mada Ministarstvo nema evidenciju o broju podnetih roditeljskih prijava, u svakom gradu postoje takozvane popularne škole u koje veliki broj mama i tata žele da upišu svoje dete. Osim toga, nekim roditeljima je zgodnije da dete pohađa školu koja se nalazi u blizini njihovog radnog mesta ili u kraju u kome žive baka i deka koji su voljni da vode računa o detetu dok su roditelji na poslu.
Psiholog: Izmeštanje deteta iz kraja u kojem živi nije dobra ideja
Iako niko ne dovodi u sumnju roditeljsku želju da njihovo dete bude upisano u „najbolju” školu, možda neku manje popunjenu ili tamo gde žive baka i deka koji će unuke, posebno u mlađem uzrastu, prihvatati posle časova i voditi kući dok roditelji rade, psiholozi skreću pažnju da izmeštanje deteta iz kraja u kojem živi nije uvek dobra ideja. – Polazak u školu stresan je za svako dete, a ovaj stres dodatno intenzivira činjenica da se dete izmešta iz kraja u kojem živi i u kojem mu se nalazi društvo i premešta u novu i njemu nepoznatu sredinu. Na taj način se remeti prirodna socijalizacija, jer je dete u uzrastu od šest-sedam godina već steklo svoje društvo u komšiluku. Uz to, veliki broj dece u obdaništu pohađa pripremni predškolski program i ta deca često bivaju upisana u istu školu kao neka vrsta „mini razreda”, objašnjava psiholog Ana Vlajković.
Osim što se prebacivanjem u novu sredinu remeti proces socijalizacije, ranijim buđenjem deteta i kasnijim vraćanjem kući remeti se i prirodni bioritam đaka prvaka. Detetu se „krade” jedan sat dragocenog jutarnjeg sna i ono najčešće ostaje u produženom boravku u kojem čeka roditelje.– Škola je tako „skrojena” da odgovara biološkom časovniku deteta, a ne radnom vremenu roditelja. Dete koje čeka roditelje da dođu po njega u školi provodi više od osam sati, a nakon nastave neretko se vozi na još neku vanškolsku aktivnost i kući vraća u večernjim satima. Osim što je uskraćeno za odmor i igru, koja je najvažnija sporedna stvar u životu deteta nižeg školskog uzrasta, ono je uskraćeno i za druženje sa drugarima iz kraja. Rezultat cele te „akcije” jeste da je dete tužno što se odvaja od drugara, umorno i neispavano zbog ranijeg buđenja i često zbunjeno zbog adaptacije na novu sredinu. Socijalni odnosi sa drugarima iz kraja vremenom se proređuju ili svode na druženja vikendom, a prijateljstva prekidaju ili slabe. Zbog toga mnoga deca neretko reaguju regresijom, odnosno spuštanjem na ranije stupnjeve razvoja”, zaključuje Vlajkovićeva.
Dokumenta neophodna za upis
U prvi razred školske 2019/2020. godine upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima šest i po, a najviše sedam i po godina. Prilikom prijave deteta roditelj, odnosno staratelj, u sekretarijat izabrane škole donosi sledeća dokumenta: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o prebivalištu deteta, potvrdu o pohađanju pripremnog predškolskog programa koju izdaje vrtić ili škola u kojoj dete pohađa predškolski program i potvrdu o zaposlenju roditelja. Ova potvrda je potrebna ako roditelj želi da dete ide u odeljenje sa produženim boravkom. Osim toga, školi je potrebno podneti i dokaz o prebivalištu roditelja, kao i dokaz o obavljenom lekarskom pregledu i izvršenoj vakcinaciji budućeg đaka prvaka.
Uručеnе Svеtosavskе nagradе (IV)
(Nastavak teksta iz prethodnih brojeva)
Predškolska ustanova “Moje detinjstvo“, Čačak je savremena predškolska ustanova, koja svojom efikasnom organizacijom, negovanjem timskog rada i otvorenošću za učenje, saradnjom sa porodicom, lokalnom zajednicom i svim partnerima u okruženju – kontinuirano obezbeđuje i unapređuje uslove za ostvarivanje kvalitetnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Svojim dugogodišnjim angažovanjem u svim klјučnim oblastima vaspitno-obrazovnog rada, dali su značajan doprinos unapređivanju kvaliteta rada ustanove i delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u celini.
Posebna pažnja u ustanovi posvećuje se razvijanju raznovrsne ponude programa koja podržava prava i potrebe dece i porodica u zajednici i doprinosi širem obuhvatu dece. Istraživačkim radom u ustanovi, profesionalnim razvojem i posvećenim angažovanjem svih zaposlenih, Ustanova je opravdala svoje učešće u projektima od nacionalnog značaja. Predškolska ustanova „Moje detinjstvo“ jedna je od tri predškolske ustanove u Srbiji, čiji su vaspitači i stručni saradnici, kroz učešće u projektu pilotiranja nacrta novih Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta, novu programsku koncepciju udenuli u kontekst realnog života vrtića, u tom procesu istraživačke refleksivne prakse je modelovali i gradili i nastaviće da je šire.
Bojan Ćirić, vaspitač (Predškolska ustanova „Đulići“ Zaječar) je, od 2012. godine, zaposlen u Predškolskoj ustanovi „Đulići“, na radnom mestu vaspitača saradnika za muzičko vaspitanje. Izuzetno se zalaže u radu sa decom, roditelјima i lokalnom zajednicom na razvijanju različitih projekata. Izdvaja se projekat „Adaptacija dece uz muziku“ kao jedan od novih načina adaptacije dece na vrtić, koji godinama unazad daje odlične rezultate. Autor je mnogobrojnih predstava za decu izvedenih u samoj ustanovi, na raznim manifestacijama na nivou grada, kao i na dečijem festivalu „DEDAR“ u Smederevu. Bojan Ćirić je i autor pesama za decu, koje su publikovane u knjizi „Dečja posla“, kao i časopisu „Krcko“. Učestvuje na nacionalnim i međunarodnim stručnim konferencijama i skupovima, kao i različitim programima stručnog usavršavanja u ustanovi i van nje. Objavlјuje stručne radove u zbornicima sa stručnih konferencija za vaspitače i zbornicima sa međunarodnih naučno-stručnih konferencija. Ostvaruje kvalitetnu saradnju sa kolegama, koji ga opisuju kao pouzdanu, veselu i kreativnu osobu, koja daje izuzetan doprinos stvaranju pozitivne atmosfere u ustanovi. Podstiče timski rad, a primenom digitalnih tehnologij, inicira uvođenje inovacija u rad PU „Đulići“ u Zaječaru.
Filip Bošković je diplomirao na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa prosekom 9.91. Za svoje uspehe i doprinos promociji Biološkog fakulteta, nagrađen je i pohvalјen više puta. Tokom dosadašnjeg školovanja, osvojio je preko 200 važnih nagrada, od toga oko 60 na nacionalnim, republičkim i međunarodnim takmičenjima. Dodelјeno mu je prestižna nagrada Stephan W. Kuffler Mađarske akademije nauka za najbolјi naučni projekat studenata iz oblasti prirodnih i medicinskih nauka za centralnu i istočnu Evropu. Sa svoje 22. godine, autor je tri rada u međunarodnim časopisima najviše kategorije M21, a što je retkost i u zemlјama sa velikim ulaganjima u nauku. Tokom svog školovanja, razvio je dve inovacije čije su patentne prijave i na nacionalnom i na međunarodnom nivou, a za inovaciju Pycotox, kao nosilac projekta, dobio je grant TTF fonda za inovacionu delatnost Svetske banke i Evropske komisije.
Jedini je student Univerziteta u Beogradu koji je više puta nagrađen za najbolјi naučno-istraživački rad. Iako je po svom obrazovanju biolog-molekularni biolog i fiziolog uvršten je u 5% najbolјih prijavlјenih studenta fizike na Departmanu za fiziku Kevendiš laboratorije Univerziteta u Kembridžu, gde trenutno pohađa magistarske studije. Ovogodišnji je dobitnik prve nagrade Mladi heroj, koji je organizovala EXIT fondacija, uz podršku Naftne industrije Srbije, Radio televizije Srbija i istraživačke stanice Petnica. U 2018. godini bio je pojedinačni i timski pobednik Novartisovog Biokamp takmičenja organizovanog u Ljublјani. Filip je dobitnik i prestižnog statusa na Univerzitetu u Kembridžu od strane St. John’s College i stoga nosi status učenjaka, koji se dodelјuje najbolјim studentima.
Vremeplov: Veliki štrajk
Na današnji dan u subotu 01. februara 1997. godine zavladalo je „zatišje ped buru“ pošto je u Beogradu u Domu sindikata dan ranije na Zboru predstavnika škola i svih prosvetnih radnika iz Srbije, aklamacijom doneta odluka o generalnom štrajku na teritoriji čitave Srbije. Tog dana su usvojeni su zajednički zahtevi i oformljen je zajednički pregovarački tim sastavljen od predstavnika „državnog“(Samostalnog sindikata) i alternativnih sindikata (GSPRS „Nezavisnost“ i SPRV) kao i sindikata u nastajanju (Inicijativnih odbora foruma i Asocijacije prosvetnih radnika Pančeva i Kovina, prim HZMK). Za članove pregovaračkog tima imenovami su: Jelena Hristodulo i Aleksandar Dukić (GSPRS Nezavisnost), Stanislav Stevuljević i Gojko Graovac (Samostalni sindikat), Zdravko Kovač i Radovan Pavlović (SPRV), Petrović Gordana, Zorica Blagojević (Inicijativni odbor (kasnije će iz Incijativnog odboru nastati forumi) Zorica Milošević i Mirjana Stojanović (Asocijacija prosvetnih radnika Pančeva i Kovina). U tom trenutku u štrajku je bilo oko 1.000 škola.
I tako umesto da na pomenutom Zboru prosvetne i druge vlasti „ugase“ štrajk, on će se proširiti na celu zemlju. Tada i više nikada – nakon toga ali i dan-danas prosvetarima je suspendovano pravo na obustavu rada i oni nemaju pravo na štrajk, već im je zakonom propisan minimum procesa rada i to se onda zove štrajkom.
Vremeplov: Osnovano Malo klirikalno učilište u S. Karlovcima
Na današnji dan 01. februara 1794. godine mitropolit Stevan Stratimirović, osnovao je, o svom trošku, Malo klirikalno učilište u Sremskim Karlovcima, preteču današnje karlovačke Bogoslovije Svetog Arsenija. Njoj je prethodila Mala klirikalna škola, koja je radila u okviru Pokrovobogorodične škole mitropolita Pavla Nenadovića, otvorene 1749. Škola je u početku imala dva razreda, docnije 1797. mitropolit je otvorio i “Blagodjejanije”, gde su siromašniji učenici Bogoslovije i Gimnazije besplatno dobijali stan i hranu. Karlovačka bogoslovija uživala je veliki ugled i ostavila je veliki trag u srpskoj kulturi. Iz njenog okrilja izrastao je i najviši domet srpske duhovne muzike – Karlovačko pojanje, čiji su znameniti učitelji bili prota Anastasije Popović i sveštenik Đura Popović. Vrhunski dometi Karlovačkog pojanja najbolje su sačuvani u crkvenoj muzici Kornelija Stankovića.
Vremeplov: Rođen Milan Rešetar
Na današnji dan 01. februara 1860. godine rođen je srpski filolog Milan Rešetar, član Srpske Kraljevske akademije, univerzitetski profesor slovenske filologije u Beču i Zagrebu. Proučavao je jezik starih spomenika, dijalekate i akcenate, posebno književnu i kulturnu istoriju rodnog Dubrovnika i bio je najbolji znalac starog dubrovačkog novca. Dela: na srpskom – izdanje “Gorskog vijenca”, “Dubrovačka numizmatika”, “Nove dubrovačke povelje Stojanovićeva zbornika”, “Nikša Zvijezdić, dubrovački kancelar XV veka”, “Najstariji dubrovački govor”, “Najstarija dubrovačka proza”, “Dubrovački zbornik od god. 1520.”, “Jezik Marina Držića”, na nemačkom – “Čakavština i njene nekadašnje i sadašnje granice”, “Štokavski dijalekt”, “Dubrovački spomenici XIII-XV veka”.
Vremeplov: Otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu
U američkom gradu Baltimor otvoren je na današnji dan 01. februara 1840. godine prvi stomatološki fakultet u svetu.
Vremeplov: Izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika
U Beogradu je na današnji dan 01. februara 1901. godine izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.
Vremeplov: Spašen Aleksander Selkirk
Škotski mornar Aleksander Selkirk (Selkrejg), izbavljen je na današnji dan 01. februara 1709. godine s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova životna priča inspirisala je Danijela Defoa da napiše roman “Robinzon Kruso”.
Vremeplov: Umro Rene Dekart
U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro je na današnji dan 01. februara 1650. godine francuski filozof, matematičar fizičar Rene Dekart. Odbacivši svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, Dekart je četiri osnovna pravila mišljenja izneo u čuvenom delu “Rasprava o metodi”. Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma.
Šarčević: Nije tačno da je nasilje u školama u porastu
Ministar Mladen Šarčević kaže da nije tačan podatak da je nasilje u školama u porastu. “Stručnjaci moraju da znaju podatke da bi se time bavili. Imamo celu jedinicu koja se time bavi, imamo tim za borbe protiv nasilja, imamo SOS telefone, sve smo to uveli. Taj tim mora prvo da obavesti mene, a ne medije, imamo i statistiku”, kaže. Dodaje da je adekvatna mera novčana kazna roditelja, a da se sa decom radi pedagoški. “Itekako u zakonu postoji odgovornost za roditelje koji se ne bave svojim poslom”, kaže on. Istakao je da radi više od 39 godina u obrazovanju. “Imate uvek pravo da podignete glas, ne smete da bijete decu. Zašto morate podizati glas, ja sam sa svim učenicima imao dobre odnose, jer sam sa svima sarađivao”, kaže Šarčević.
Još jedna bruka: Srbija gubi Univerzijadu?
