Vesti – 02/03.02.2019.

Popečitelj ulizništva

Piše: Veselin Simonović*

Reče pre neki dan onaj glasnogovornik naprednjaka u parlamentu da će novi poverenik za informacije od javnog značaja i (možda još važniji deo funkcije) zaštitu podataka o ličnosti biti sušta suprotnost doskorašnjem Rodoljubu Šabiću. Pa još dodade i da imaju nekoliko ozbiljnih kandidata i treba mu verovati – biće to ozbiljan partijski radnik, kao što je, uostalom, to i novi (da li iko zna šta taj čovek radi) zaštitnik građana.

Neće ga oni skoro izabrati jer nemaju još kandidata, a formalno će i ispoštovati proceduru, više zbog EU nego zbog domaće javnosti, a u međuvremenu je najvažnije da su se rešili poverenika Šabića.

Ni neprestana kriminalizacija, blaćenje kroz režimske medije… nije sprečavala Rodoljuba Šabića da stručno i pošteno radi svoj posao. Svako ko radi svoj posao u bilo kom regulatornom telu ili nezavisnoj instituciji automatski bude proglašen za stranog plaćenika, neprijatelja i lopova. Stalno su ga optuživali i da se bavi politikom, jer oni su i biće večito zarobljenici političke ideologije – ili si sa nama ili si naš neprijatelj. Zato nikad neće ni shvatiti reči poverenika Šabića: “Da biste se bavili politikom, ne morate da budete lider političke stranke, lider pokreta, ne morate da budete čak ni član stranke, ali treba da budete svesni svojih prava, prava drugih ljudi, da poštujete ta prava i da se za njih borite.”

Imao sam potrebu da napišem ovih nekoliko redova kao zahvalnost jednog novinara Rodoljubu Šabiću koji je ponajviše davao na značaju poslu kojim se bavim. Kao građanin i kao novinar mogu da poručim glasnogovorniku i onom što o svemu odlučuje da, što se mene tiče, ne moraju da biraju novog, kao što nisu morali ni zaštitnika građana. Od njih niko ne očekuje ni pomoć ni zaštitu, uostalom – zato ih i ne biraju.

Nisam očekivao ni da ministar prosvete Mladen Šarčević razmišlja drugačije od napredne političke ideologije: ili si sa nama ili si niko i ništa. Upitan šta misli o podršci dela univerzitetskih profesora, asistenata i naučnih saradnika protestima odgovorio je: “O kom obimu profesora govorimo, znate koliki je sistem obrazovanja. Imate tri, četiri fakulteta gde je to ozbiljnije, koji su tradicionalno okrenuti opoziciji i imate gomile gde je to minorno… Od tih 610 pola je penzionera i pola nekih mladih istraživača, počeli tek juče da rade. Nemate tu ozbiljnih imena.”

Od ministra prosvete i profesora geografije po zanimanju, ne i od građanina Mladena Šarčevića, očekivalo se (ako ništa drugo) da ne vređa i ponižava profesore univerziteta. Ne znam da li ovo što je izrekao i lično misli, ali da bi bio na tom mestu, od njega vođa i partija to svakodnevno traže. Kad pristane na to, a još gore je ako to radi iz uverenja, sam je sebe izuzeo iz ozbiljne akademske javnosti.

Gospodinu Šarčeviću, uostalom, ne smeta da bude deo vlasti u kojoj sede i ljudi sa kupljenim diplomama, sumnjivim doktoratima i plagiranim naučnim radovima. Ali mu je, primera radi, zasmetalo što je apel potpisao i bivši ministar (birao ih je isti vođa): “Tamo se potpisuje bivši ministar Verbić sa suprugom, njegov bivši pomoćnik. Ako je dodatni motiv, što nisu nešto uradili, što nisu digli dževu dok su bili na vlasti.” Srđan Verbić nije više deo vlasti jer nije bio ni nalik Šarčeviću, ozbiljan je naučni radnik i, ako analiziram vlade koje sastavlja Aleksandar Vučić, u svakoj narednoj je stručnost sve manje bitna, a poslušnost i ulizništvo dobija na ceni.

Potroših sav prostor, a hteo sam još nešto da kažem. Zato samo još reč-dve: Dositej Obradović se u grobu prevrće.

*kolumna “Kontra” “Blic*-a

Ružić sa MMF-om o reformi plata

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić u četvrtak  je, o reformi sistema plata, razgovarao sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju predvodi Džejms Ruf. “Cela vlada, pa i sam predsednik Srbije, posvećeni su tome da reforma sistema plata postigne svoj cilj, a to je transparentna i pravična raspodela budžetskih sredstava i bolji materijalni položaj zaposlenih”, istakao je tom prilikom ministar Ružić. Ministar je naveo da će ove godine biti nastavljen dijalog sa nadležnim ministarstvima, sindikatima i socijalnim partnerima o reformi sistema plata i istakao da je cilj da se ne ugrozi budžet Srbije, a da se unapredi materijalni položaj zaposlenih u javnoj upravi.

Misija MMF  bila je zainteresovana za aktivnosti koje će se raditi do početka primene zakona koje uređuju sistem plata od januara 2020. godine. Predstavnici Ministarstva podsetili su na potrebu dodatnih analiza finansijskih efekata novog sistema za pojedinačne sektore (prosveta, zdravstvo i drugi), kako bi novi sistem plata zaživeo u previđenom roku.

Predškolci prosvetari drugog reda

Predsednica NSPRV PU “Radosno detinjstvo” Sanela Lacik uputila je  u četvrtak Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Sektor za osnovno i predškolsko obrazovanje i vaspitanje i Ministarstvu finansija dopis  “Jesmo prosveta. Nismo prosveta” u kome tvrdi da su zaposleni diskriminisani i da su im plate povećane manje od obećanog, odnosno svega 7 odsto umesto 9 odsto koliko je povećanje plata u prosveti i zahteva da se ta nepravda ispravi. (→Saopštenja)

Kreće isplata učeničkih i studentskih stipendija i kredita

Isplata treće i četvrte rate učeničkih stipendija i kredita za školsku 2018/2019. godinu počela je u petak, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehološkog razvoja. Mesečni iznos učeničke stipendije i učeničkog kredita je 5.400 dinara. U petak je počela i isplata prve i druge rate studentskih stipendija i kredita, za školsku 2018/2019. godinu. Mesečni iznos studentske stipendije i studentskog kredita je 8.400 dinara, kaže se u saopštenju.

Neće biti novih udžbenika za I i V razred

Ministarstvo prosvete, nedavno je uputilo osnovnim školama obaveštenje da udžbenici za prvi i peti razred koje su škole odabrale za ovu školsku godinu ostaju u upotrebi i u idućoj 2018/2019. godine, što je pogodilo male izdavače koje su, već krenulo u pripremu i prezentaciju udžbenika za ove razrede u nadi da će dogodine deo škola izabrati njihova izdanja. U dopisu Ministarstva se navodi da je ova odluka način da se pruži finansijska podrška roditeljima, ali mali izdavači skreću pažnju da su oštećeni, jer u Zakonu o udžbenicima, koji je donet pre godinu dana, stoji da se za školsku godinu u kojoj se prvi put primenjuje novi program, kakav je slučaj sa prvim i petim razredom u 2017/2018, udžbenici biraju na godinu dana, a posle toga, raspisuje konkurs, a odabrani udžbenici važe više godina.

Roditelji prvaka i petaka, tako po odluci ministarstva, za narednu školsku godinu mogu da kupe i stare udžbenike koje su znatno jeftiniji od novih koje bi roditelji morali da kupe da je raspisan konkurs za nove udžbenike. “Dopis je poslat školama imajući u vidu da će se u narednoj školskoj godini primenjivati novi programi nastave i učenja za drugi i šesti razred osnovnog obrazovanja. Ako bi se istovremeno menjali udžbenici za prvi i za peti razred, to bi predstavljalo veliko finansijsko opterećenje za roditelje”, objašnjavaju svoju odluku za Tanjug u Ministarstvu prosvete.

U Ministarstvu prosvete kažu i da ukoliko škole odluče da zamene udžbenike, što im zakon i omogućava , trebalo bi da imaju dobro obrazloženje zašto to čine i da to obrazloženje dostave Savetu roditelja svoje škole. “Odgovornost za nedomaćinsko postupanje ne može da bude na ministarstvu, već podjednako na svakom direktoru i nastavniku”, poručuju iz ovog ministarstva. Istovremeno iz Izdavačke kuće “Vulkan izdavaštvo”, podsećaju da su poštujući aktuelni Zakon o udžbenicima, pripremile udžbenike za sve predmete prvog i petog razreda i za njih dobila odobrenja Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Kako navode u saopštenju, u saradnji sa iskusnim timovima autora, ilustratora, grafičkih dizajnera i urednika, pripremili su kvalitetne, savremene i konceptualno potpuno drugačije udžbenike, predstavili ih krajem prošle godine širom Srbije, i dobili izuzetno pozitivne ocene od učitelja i nastavnika. “Iz svega navedenog postavljaju se pitanja zašto se proizvoljno tumače i menjaju odredbe Zakona o udžbenicima i zbog čega ovakva odluka nije doneta ranije, već neposredno pred odabir, kada su izdavači već uložili novac”, navodi se u saopštenju “Vulkan izdavaštvo” .

Osniva se Institut za obuku roditelja dece s posebnim potrebama

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević razgovarao je sa osnivačem i direktorom “Doman Internacionalnog Instituta” Glenom Domanom o uspostavljanju regionalnog Instituta za obuku roditelja dece sa posebnim potrebama u razvoju. Đorđević je objasnio da bi uspostavljanje tog instituta omogućilo roditeljima da nauče kako da se na adekvatan način brinu o deci koja boluju od autizma, cerebralne paralize, epilepsije, povrede mozga, trisomije 21, kao i drugih genetičkih abnormalnosti i različitih razvojnih invaliditeta i neuroloških stanja.

“U Srbiji imamo 50 porodica koje su već uključene u program Doman metode: holističko-integrativni pristup. Veoma je važno da gotovo svi roditelji čija deca iziskuju određenu vrstu pomoći budu obučeni da im je pruže samostalno i adekvatno. Ministarstvo će uložiti maksimalne napore u skladu sa mogućnostima, kako bi ovaj Institut bio uspostavljen u Srbiji, a sa ciljem da deca dobiju pomoć i bolje uslove za život”, rekao je Đorđević. Upravo na temu pružanja podrške i neophodnih instrukcija o razvoju dece iz programa “Doman Internacionalnog Instituta”, je održano predavanje na Mašinskom fakultetu, koje roditelji mogu da sprovode kod kuće, a kojem je prisustvovala pomoćnik ministra Suzana Mišić, zadužena za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti, kao i 250 porodica koje se bore sa navedenim zdravstvenim problemima.

Izložba umetničkih dela po izboru srednjoškolaca

Galerija Matice srpske, u saradnji s Fondacijom “Novi Sad 2021”, OPENS 2019 i Vojvođanskom bankom – OTP grupa, realizuje jedinstvenu izložbu “Mladi biraju” na kojoj će biti predstavljena umetnička dela Galerije Matice srpske prema izboru novosadskih srednjoškolaca. Izložba će simbolično biti otvorena 1. februara na Dan grada Novog Sada, sa ciljem da se, kako navode iz Galerije, obeleži ovaj dan i godina kada su mladi u fokusu Novog Sada – Omladinske prestonice Evrope. Prilikom pretpremijernog vođenja kroz izložbu, 31. januara 11 učenika novosadskih srednjih škola koji su učestvovali u radu na izložbi, od njene ideje do realizacije, predstavilo je umetnička dela koja odabrali. Mladi su ovom izložbom iz svoje perspektive prikazali tri teme koje su smatrali važnima: “Vremeplov društva”, “Početak kraja” i “A ko sam ja?”. Izložba “Mladi biraju” je završna faza projekta “Mala škola muzeologije” kroz koji se preko 20 srednjoškolaca iz Novog Sada upoznalo s različitim oblastima muzejskog rada. Galerija Matice srpske ovim projektom i izložbom želi da podstakne mlade ljude i omogući im da samostalno iskažu svoje ideje i stavove, daju drugačiji pogled na srpsku umetnost i trudom dođu do rezultata – izložbe kojom će se ponositi. https://www.youtube.com/watch?v=-BVKPaioWvE

Najboljim studentima stipendije i priznanja

Najboljim studentima Univerziteta u Novom Sadu, koji su se uspehom i nagradama istakli u prethodnoj školskoj godini, 28. januara 2019. dodeljena su  prizanja i jednokratne stipenije. Sada već magistar farmacije, Andrea Tot, nagrađena je kao najboja studentkinja medicinskog fakulteta. Na pitanje šta je potrebno za takakv uspeh, odgovara jednostavno – organizacija i redovno učenje. “Za mene je ova nagrada izuzetno važna zbog toga što je to priznanje za moj trud i rad svih ovih godina i to je samo još jedan dokaz da se u ovoj zemlji i dalje ceni naš trud i rad u toku školovanja”, izjavila je Andrea za RTV. Sa Andreom su saglasni Filip i Kaja koji su među 12 najboljih studenta našeg univerziteta. Nagrađeni studenti kažu da nije ni malo lako imati  sve desetke upisane u indeks, ali dodaju i to da je ipak pravi izazov tek pred njima, a to je traženje posla. https://www.youtube.com/watch?v=XHhk3lT4xN8

Knjiga o Mihajlu Pupinu: “Od useljenika do pronalazača”

O Mihajlu Pupinu poslednjih godina mnogo je rečeno i napisano. Ipak, knjiga “Od useljenika do pronalazača” koju je priredio Pančevac Miroslav Stanković (koji je 40 godina radio na filmu i televiziji, uključujući i Televiziju Novi Sad) jedna je od najsveobuhvatnijih i najbolje ilustrovanih knjiga o velikom naučniku. Bogato ilustrovana, puna zanimljivih podataka o Mihajlu Pupinu, njegovom naučnom i humanitarnom radu knjiga “Od useljenika do pronalazača “na sveobuhvatan način predstavlja život velikog naučnika. U njoj je Pupinova autobiografija “Od pašnjaka do naučenjaka” za koju je dobio Pulicerovu nagradu uključujući i deo o Svetom Savi, koji je prema rečima priređivača Miroslava Stankovića izbačen još sedamdesetih godina prošlog veka iz ideoloških razloga. Ova monografija bogato je ilustrovana.Tu su prema Pupinovom mišljenju najznačajnije ličnosti iz naše istorije ali i slike Uroša Predića i Paje Jovanovića koje je otkupio i ostavio Narodnom muzeju u Beogradu.

Miroslav Stanković kaže: “Krajem 34-te godine naručio je od Uroša Predića portrete Vuka Karadžića i Njegoša. Te dve slike se nalaze na Pitzburg univerziretu, to je pokonio da bi predstavio Srbe i da bi Amerikanci znali te značajne ličnosti srpske istorije.” Pupin je finansirao i mnoge publikacije o manastirima i srpskoj crkvenoj arhitekturi. Upravo ova knjiga naglašava tu njegovu potrebu za očuvanjem kulturne i duhovne baštine. “1892 dovodi prvo u Novi Sad svoju suprugu da joj pokaže grad, Sabornu crkvu i Maticu Srpsku i vodi je u manastir Vrdnik.Tamo su bile mošti cara Lazara u to vreme. Želeo je i da joj pokaže kako Srbi slave svoju slavu”, ističe Stanković.

Njegovo školovanje , naučni rad i pronalasci: od kalema koji omogućava veliki domet telefonije na daljinu, do kombinacije fluorescentnog ekrana sa x zrakom koja je učinila vidljivim skrivene telesne organe, čine poseban segment ove knjige .”Laboratorija za fiziku Majkl idvorski Pupin nalazi se na Kolumbija univerzitetu gde je izašlo 30 nobelovaca. Sedmoro njih je dobilo i Pupinovu medalju. Dakle on je značajan lik u istoriji Amerike i u svim tamošnjim udžbenicima spominju se Bel, Ajnštajn i Pupin kao najznačajnije ličnosti koje nisu rođene u Americi.” U planu je da knjiga o Pupinu, vrhinskom svetskom naučniku, pronalazaču, profesoru, velikom patrioti i humanisti uskoro dobije i svoje izdanje na engleskom jeziku.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u nedelju  02. februara 1997. godine vladalo je  „zatišje ped buru“ pošto je u petak 31. januara  u beogradskom  Domu sindikata  na  skupu  aklamacijom doneta  odluka o generalnom štrajku na teritoriji čitave Srbije. Tog dana su  usvojeni su zajednički zahtevi i oformljen je zajednički pregovarački tim sastavljen od predstavnika „državnog“(Samostalnog sindikata) i alternativnih sindikata (GSPRS „Nezavisnost“ i SPRV)  kao i sindikata u nastajanju (Inicijativnih odbora foruma i Asocijacije prosvetnih radnika Pančeva i Kovina, prim HZMK). Za članove pregovaračkog tima imenovani su: Jelena Hristodulo i Aleksandar Dukić (GSPRS Nezavisnost),  Stanislav Stevuljević i Gojko Graovac (Samostalni sindikat), Zdravko Kovač i Radovan Pavlović (SPRV),  Petrović Gordana,   Zorica Blagojević (Inicijativni odbor (kasnije će iz Incijativnog odboru nastati forumi beogradskih škola) Zorica Milošević i Mirjana Stojanović (Asocijacija prosvetnih radnika Pančeva i Kovina).

Istog dana U Novom Sadu Izvršni odbor i Štrajkački odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (Nezavisnog) prihvataju zajednički pregovarački tim i podržavaju jedinstvene zahteve tog tima, s tim da prof. Zdravko Kovač biti glavni pregovarač, a Radovan Pavlović zamena. Elem, u strahu od potpunog gubitka članova RO Sindikata obrazovanja, nauke, kulture  i umetnosti (“samostalnog” ili “državnog”, prim. HZMK) Srbije  doneo je  Odluku (od 31.01.1997. godin) o stupanju u štrajk sa početkom u ponedeljak 3. februra te godine, i uputio ju  Ministarstvu prosvete sa zahtevima ovog sindikata. Tako su alternativci uspeli u međusindikalnom sukobu – Sindikat obrazovanja, nauke, kulture  i umetnosti Srbije (danas se taj dranski sindikat uz sastava SSSS zove Sindikat obrazovanja Srbije (SOS), prim HZMK)  ovu odluku je doneo, doduše,  nevoljno i  pod pritiskom ostala dva sindikata (SPRV i GSPRS “Nezavisnost”)  koja su ranije pozvala svoje članove i sve zaposlene u generalni štrajk, a još više  ceneći  da bi u protivnom mogli ostati bez velikog dela članstva i činjenice da su i bez poziva njihovi članovi spontano krenuli u štrajk.

Vremeplov: Knjaz Miloš objavio hatišerif Mahmuda II

Na današnji dan 02. februara 1834 godine srpski knjaz Miloš Obrenović objavio je u besedi pred gardom postrojenom u Kragujevcu, hatišerif sultana Mahmuda II. Posle Prvog hatišerifa Porta je nastojala da ustupke Srbiji svede na minimum, ali je upornost knjaza Miloša dovela do novog hatišerifa. Sultan je Drugim hatišerifom priznao Srbiji nove granice, uključujući sporne krajeve (dodatnih 6 nahija).

Vremeplov: Rođen Brem

Nemački prirodnjak i zoolog Alfred Edmund Brem, direktor zoološkog vrta u Hamburgu i akvarijuma u Berlinurođen je na  današnji dan  02. februara 1829. godine. Iako arhitekta po obrazovanju, postao je prirodnjak i postupno je sakupio ogroman naučni materijal prilikom brojnih putovanja po Evropi, Africi i Aziji. Istraživao je i na teritoriji Srbije – na Fruškoj gori, kao i u Baranji, gde je proučavao do tada nepoznatu vrstu – orlove belorepane. Dela: “Životinjsko carstvo”, “Život životinja”, “Život ptica”, “Šumske životinje”.

Vremeplov: Umro Milovan Glišić

Na današnji dan 02. februara 1908 godine umro je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja (“Rat i mir”) i danas su neprevaziđeni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke “Glava šećera, “Roga”, “Redak zver”, “Šilo za ognjilo”, “Prva brazda”, pozorišni komad “Dva cvancika”, komedija “Podvala”.

Vremeplov: Umro Aleksa Šantić

Srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama “Ostajte ovdje”, “Emina”, “Veče na školju” umro je na današnji dan 02. februara 1924.  godine. Pripadao je književnom krugu oko mostarskog lista “Zora”, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo “Gusle”. U vreme Aneksione krize, 1908.godine, izbegao je u Italiju, bio je zatim poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti hapsile su ga kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku stvaralaštva bio je pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio je sa nemačkog i češkog. Ostala dela: drame “Hasanaginica”, “U magli”, prevod “Lirskog intermeca” Hajnriha Hajnea.

Vremeplov: Rođena Mira Alečković

Na današnji dan 02. februara 1924godine rođena je srpska pesnikinja Mira Alečković jedna od najplodnijih književnica srpske (i južnoslovenske) dečje literature. Diplomirala je u Beogradu književnost i lingvistiku, a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu “Jugoslavijo”, jednu od svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja među kojima su i dve Legije časti.

Vremeplov: Umro Ljuben Karavelov

Bugarski pisac i revolucionar Ljuben Stojčev Karavelov, koji je ostavio trag i u srpskoj literaturi umro je na današnji dan 02. februara 1879. U Beograd je došao 1867. i povezao se sa Ujedinjenom omladinom srpskom i sa Svetozarom Markovićem. Protivio se sentimentalizmu i romantizmu u književnosti. Pisao je na srpskom, novinske kritike kao i pripovetke iz beogradskog života. Zalagao se za stvaranje zajednice Južnih Slovena. Prikupljao je dobrovoljce i borio se 1876. u Srpsko-turskom ratu. Dela: “Je li kriva sudbina?”, “Kaznio je Bog”, “Gorka sudbina”, “Iz mrtvog doma”, “Soka”, “Bugari starog kova”.

Vremeplov: Rođen Džejms Džojs

Na  današnji dan 02. februara 1882  rođen je irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvećih u 20. veku. Počeo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju učinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu “Uliks”, na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kritičaru “na vešt i katkad neprimetan način, lica i događaji paralelni su onima u Homerovoj ‘Odiseji’, čiji se gotovo svaki detalj može naći u ‘Uliksu’”. Ostala dela: romani “Portret umetnika u mladosti”, “Fineganovo bdenje”, pesme “Kamerna muzika”, pripovetke “Dablinci”, drama “Izgnanici”.

Vremeplov: Umro Ljubomir Nenadović

Srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem umro je na  današnji dan 02. februara 1895. Njegovi putopisi znatno prevazilaze uobičajen literarni nivo tog vremena. Na tradicijama Dositeja Obradovića od klasičnog romantičara postao je racionalist s verom u moć nauke. Dela: putopisi “Pisma iz Italije”, “Pisma iz Nemačke”, “Pisma iz Švajcarske”, “O Crnogorcima”.

Vremeplov: Rođen Sreten Stojanović

 Na  današnji dan 02. februara 1898 godine rođen je srpski vajar Sreten Stojanović, rektor Umetničke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U mladosti je pripadao srpskoj revolucionarnoj omladini u Bosni. Dela: reljefi “Ogrlice”, “Uteha”, monumentalna skulptura “Rob”, portreti “Moj otac”, “Nikola Vujić”, “Umetnikova kći”, spomenici na Fruškoj gori, u Podgorici, Grahovu, rodnom Prijedoru. Knjige: “Biste”, “O umetnosti i umetnicima”.

Vremeplov: Umro Mendeljejev

Ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, otac moderne hemije, koji se među najistaknutije naučnike svih vremena uvrstio otkrićem opšteg zakona o periodičnosti hemijskih svojstava, prema kojem su svojstva hemijskih elemenata periodično zavisna od njihove atomske težine umro je na  današnji dan 02. februara1907 . Na osnovu tog zakona formulisao je Periodični sistem elemenata koji mu je omogućio da predvidi svojstva niza kasnije otkrivenih elemenata. Periodični sistem elemenata postao je osnova moderne nauke o strukturi materije. Njegova knjiga “Osnovi hemije” prevedena je na mnoge jezike, a u oko 500 radova obrađivao je sva područja hemije, pitanja fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, čak i slikarstva. Proučavao je razvoj industrije u Rusiji, naročito uglja, nafte i metala, prvi je preporučio podzemnu gasifikaciju uglja i hemijsku preradu nafte (sadašnja petrohemija). Bio je član Srpske kraljevske akademije.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u ponedeljak 3. februara 1997. godine u skladu da odlukom „državnog sindikata“ počeo je štrajk i ovog sindikata i u toku narednih nekolko  dana štrajk će se  proširiti na preko 1.700 škola u Republici (u jednom momentu gotovo sve škole su bile u  obustavi rada – cca 1.800 škola, prim HZMK)  čime će i ostati upamćen kao Veliki štrajk. Toga dana održan je i prvi sastanak svih sindikata na kome je dogovoreno  da se sutradan 4. februara 1997. godine potpiše Sporazum o zajedničkom nastupu prema Vladi Srbije.

Samostalni sindikat su na tom sastanku predstavljali Jagoš Bulatović, predsednik ROS-a, Radojčić Nenad, Zlatković Dragan (iz Gradskog odbora samostalnog sindikata)  i Vatović Dušan (iz centrale – Veća SSSS, prim HZMK), SPRV Zdravko Kovač i Radovan Pavlović, Inicijativni odbor beogradskih škola u osnivanju  i foruma beogradskih škola  predstavljali su Gordana Petrović, Zorica Blagojević (forumi) i Jovanović, GSPRS „Nezavisnost“ Jelena Hristodulo i Sveto Mihajlović, a Asocijaciju prosvetnih radnika  Pančeva i Kovina Zorica Milošević. Od govornika na zboru u velikoj sali Doma sindikata i onih koji su pokušali da stvore koaliciju i Pregovarački tim u sastav nije ušao jedino Miloš Marinković jer je procenjeno da njegova organizacija – Nezavisni sindikati Srbije je u stvari fantomska i uopšte ne postoji, a kamo li da je relevantna. Bilo je reči o svemu i svačemu, ali je dominirala tema saradnje sindikata, formiranje zajedničkog pregovaračkog tima  i definisanje zahteva za buduće pregovore. Samostalci su insistirali da ih drugi sindikati ne zovu „državnim sindikatom“, ali i da budu najbrojniji u pregovaračkom timu.

Treba napomenuti da je tada ipak većina škola bila u sastavu Samostalnog sindikata, a da su SPRV i Nezavisnost bili podjednake snage i da, zajedno sa drugim sindikatima u nastajanju, nisu imali više od 5-8% od ukupnog broja škola. Ipak, ono što se desilo na skupu u Domu sindikata promenilo je, definitivno, sindikalnu scenu zauvek – Samostalni sindikat izgubiće reprezentativnost (tada je to bila većina, danas 10% od ukupnog  broja zaposlenih,  prim. HZMK), a alternativni sindikati postaće reprezentativni i podeliće tarifni (pregovarački) suverenitet sa državnim sindikatom.

Vremeplov: Umro Ljubomir Klerić

Na današnji dan 03. februara  1910. godine umro je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik “Teoriska mehanika”.

Vremeplov: Obešen Veljko Čubrilović

U Sarajevu je na današnji dan 03. februara  1915. godine obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od atentatora 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

Vremeplov: Tolstoj postao član Srpske kraljevske akademije

Na današnji dan  03. februara  1910. godine ruski pisac Lav Tolstoj postao je član Srpske kraljevske akademije.

Vremeplov: Umro Gutenberg

 Johan Gutenberg, pronalazač tipografije umro je na današnji dan 03. februara  1468.  godine. Prethodno se bavio brušenjem dragog kamenja i proizvodnjom ogledala. Njegov izum označio je ogroman prelom u istoriji civilizacije – omogućio je masovno štampanje knjiga. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Prva knjiga odštampana njegovom tehnologijom je Biblija – 1455. godine, do danas je sačuvano četrdesetak primeraka, celih ili delimično.

Vremeplov: Održana prva sednica Društva naroda

Na  današnji dan 03. februara  1919. godine u Parizu je održana prva sednica Društva naroda, devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.

Nema novih obolelih od malih boginja

Od početka januara 2019. godine u Srbiji nije zabeležen nijedan novi slučaj obolјevanja od malih boginja, saopštili su epidemiolozi Instituta za javno zdravlјe Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. U epidemiji koja traje od početka oktobra 2017, na teritoriji Republike Srbije, uklјučujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlјe Kosovska Mitrovica, registrovana su ukupno 5.783 slučaja malih boginja, od kojih su 2.932 laboratorijski potvrđena u Institutu Torlak.

U ovoj epidemiji zbog komplikacija uzrokovanih malim boginjama preminulo je 15 osoba, a prvi slučaj prijavlјen je krajem decembra 2017. godine, i to je prva smrt od malih boginja posle 20 godina. Najmlađa obolela osoba bila je stara 15 dana, a najstarija 71 godinu. Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina. Većina obolelih osoba (94%) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa. Od ukupnog broja obolelih, trećina je bila hospitalizovana ili je hospitalizacija u toku, pošto još uvek ima obolelih od malih boginja u Jagodini, Beogradu i Pančevu. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapalјenje mozga kod dve i upala pluća kod 586 obolelih osoba. Slučajevi malih boginja registrovani su na teritoriji svih okruga u Republici Srbiji, pri čemu je većina obolelih (88%) registrovana na teritoriji Grada Beograda, Nišavskog, Pčinjskog, Raškog i Jablaničkog okruga.

Na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora

Od 9. oktobra 2017. godine na snazi su pooštrene mere epidemiološkog nadzora nad malim boginjama na teritoriji Republike Srbije u skladu sa Planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u Republici Srbiji (prijava sumnje, laboratorijska dijagnostika, izolacija i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica). Od tada se epidemija smanjuje, te je tokom jula 2018. prijavlјeno 49 slučajeva obolјevanja u Beogradu (14), Novom Sadu (dva), Žablјu (jedan), Paraćinu (šest), Ćupriji (jedan), Dolјevcu (jedan), Leskovcu (19), Vlasotincu (tri), kao i na teritoriji s većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji (dva). U avgustu 2018. prijavlјeno je 16 slučajeva obolјevanja od malih boginja: 15 u Beogradu i jedan Pančevu. Tokom septembra 2018. godine prijavlјeno je 15 slučajeva malih boginja: 14 u Beogradu i jedan u Nišu. U oktobru 2018. prijavlјena su 23 slučaja malih boginja: 17 u Beogradu i šest u Pančevu. Tokom novembra 2018. prijavlјeno je 12 slučajeva malih boginja, osam u Beogradu, jedan u Lajkovcu, jedan u Staroj Pazovi, jedan u Kragujevcu i jedan u Jagodini.  U decembru 2018. godine prijavlјeno je sedam slučajeva malih boginja, četiri u Jagodini, jedan u Beogradu i dva u Pančevu. Od početka januara 2019. nije bilo prijavlјenih slučajeva malih boginja.

Đakovica: Nastavnik zlostavljao 27 učenika Osnovno tužilaštvo u Đakovici zatražilo je 29. januara jednomesečni pritvor za nastavnika iz tog grada zbog postojanja osnovane sumnje da je seksualno zlostavljao 27 učenika, javlja prištinska Koha ditore. Kako navodi, Osnovno tužilaštvo zatražilo je od Osnovnog suda u Đakovici da odredi pritvor B.V zbog sumnje da je počinio krivično delo “zloupotreba lica mlađih od 16 godina”. U saopštenju Osnovnog tužilaštva navodi se da se B.V od septembra 2018, kao nastavnik albanskog jezika u Osnovnoj školi “Mazlum Kepuska” u Đakovici, tereti za kontinuirane seksualne napade na 27 učenika. Tužilaštvo je zatražilo da se B.V odredi pritvor u trajanju od 30 dana.

About the Author

admin