PKU važi još tri godine

U utorak 5. februara 2019. godine je potpisan, ranije najavljen i dogovoren Sporazum o produženje roka važenja PKU za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika, na sledeće tri godine. PKU bi trebao, ovim potpisima 4 reprezentativna sindikata i ministra Šarčevića, da važi do 5. marta 2022. godine.

Izgradnja bežične internet mreže u 33 škole

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u saradnji sa Akademskom mrežom Srbije započelo je realizaciju pilot projekta ”Izgradnja bežičnih lokalnih računarskih mreža u školama”, kojim su obuhvaćene 33 osnovne i srednje škole na teritoriji Srbije. Povodom završetka radova u prvoj od 33 škole, Osnovnoj školi “Borislav Pekić” u Beogradu, koja od ove nedelje ima internet vezu u celoj zgradi preko sopstvene komunikacione infrastrukture, kao i video nadzor, državna sekretarka Tatjana Matić je ukazala na značaj izgradnje informaciono-komunikacione infrastrukture u obrazovnim ustanovama.

“Stabilan i bezbedan internet u školama je preduslov unapređenja obrazovnog programa, razvoja digitalne pismenosti učenika i nastavnika, pripremanja mladih za poslove budućnosti, kao i podizanja digitalne bezbednosti”, rekla je Matić. Ona je podsetila da su u prethodnom periodu sve škole povezane na Akademsku mrežu Srbije, ističući da izgradnja mreže koja je počela u januaru ove godine, trajno i besplatno školama omogućava e-obrazovanje ne samo u informatičkim kabinetima, već u svim učionicama i time primenu IKT-a i informatičkog pristupa u svim nastavnim predmetima.

Vrednost ovog projekta je 180 miliona dinara i planirano je bude završen tokom tekuće školske godine, odnosno do kraja maja 2019. Realizacija lokalnih računarskih mreža i sistema video nadzora predviđena je u školama u Beogradu, Ubu, Kikindi, Negotinu, Kraljevu, Kragujevcu, Valjevu, Novoj Varoši, Vršcu, Vlasotincu, Lešnici, Topoli, Boru, Zaječaru, Svilajncu i Kruševici. Ovo je pilot projekat i uvod je u realizaciju kapitalnog zajedničkog projekta Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Sadašnji đaci baviće se potpuno novim zanimanjima

Stručnjaci upozoravaju da obrazovanje mora da prati tehnološke inovacije jer već za koju deceniju neće biti ni ključeva, kablova, gotovine, a ni kreditnih kartica. Sa napretkom tehnike nestaće mnoga radna mesta, a pojaviće se nova zanimanja. Za neka se današnji osnovci već školuju i zamišljaju kako će izgledati njihovo radno mesto. Za sada možda čudno zvuči da nekoga od današnjih đaka zamislimo u budućnosti kao stručnjaka za teleportaciju, virtuelnog advokata ili robotskog veterinara. Ipak, ako je verovati izveštaju Svetskog ekonomskog foruma današnji osnovci baviće se ne samo ovim, već i mnogim drugim zanimanjima koja još uvek ne postoje, dok će većinu sadašnjih zameniti mašine i veštačka inteligencija.

Direktorka OŠ “Skadarlija” Mirjana Sloboda kaže da su digitalne učionice jedan od načina razvoja kritičkog mišljenja. “Koliko god je nastavik spreman, obučen ili nije obučen, na neki način se ujednačava dolaženje do informacija i podiže se kvalitet nastave”, ističe direktorka OŠ “Skadarlija”. U Srbiji postoji dve hiljade digitalnih učionica i u njima uče prvaci i petaci. Isto toliko nastavnika obučeno je da predaje iz digitalnih udžbenika. Interaktivna nastava predviđena je na časovima informatičkog i tehničkog obrazovanja, ali je moguća i na ostalim, u zavisnosti od kapaciteta škole. Saša Stojanović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja navodi da se do početka naredne školske godine planira opremanje još osam hiljada učionica. “Imamo i mnogo veće planove, a to je da opremimo sve učionice u Srbiji u ovoj i naredne tri godine”, ukazuje Stojanović.

Svakako da je programiranje posao budućnosti, ali pretpostavlja se da će digitalne veštine biti neophodne svima. Njihovo usvajanje ići će malo teže, pošto većina škola nema infrastrukturu koja može to da podrži. Primera radi, samo 1.700 škola ima besplatan bežični internet.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da je suština u izgradnji jedne infrastrukture koja je održiva – lokalne računarske mreže u  svakoj školi. Ako je 20. vek bio doba informacija, 21. vek je doba kreativnosti i zato će se u njemu ali i novim zanimanjima, prema mišljenju stručnjaka, najbolje snaći oni ne koji su specijalizovani samo za jedan posao, već koji su univerzalci.

HTŠ  Subotica: Đaci svakodnevno primenjuju znanje

Hemijsko-tehnološka škola u Subotici jedina je srednja škola koja je dobila Svetosavsku nagradu za prošlu godinu. Priznanje su zaslužili drugačijim, tačnije praktičnim obrazovanjem učenika. Umesto da pokušavaju da napisano u knjigama nauče napamet, učenici Hemijsko-tehnološke škole svakodnevno pripremaju 1.200 obroka – doručak za dve škole, prave i prodaju tečne sapune, šiju radne uniforme.

Jedina su škola u Srbiji koja je za primer dobre prakse u razvoju preduzetničkih veština dobila i nagradu Evropske komisije i Evropske fondacije za obuku. Koordinatorka praktične nastave Jadranka Vojnić Purčar ukazuje da su učenici osposobljeni da razmišljaju na preduzetnički način, da znaju da naprave proizvod, da ga plasiraju na tržište i pruže nešto novo. “Akcenat je baš na razvoju preduzetničkih kompetencija..” Oko 600 đaka se obučava za rad u prehrambenoj, hemijskoj, tekstilnoj industriji.

Direktor HTSŠ “Lazar Nešić” Nikola Matković kaže da se škola trudi da učenicima pruži neophodna znanja i veštine za nastavak daljeg školovanja, zapošljavanje i pokretanje sopstvenog posla. “Na taj način najbolje ćemo zadovoljiti interese lokalne zajednice, interese poslodavaca, a satim tim i interese učenika”, dodaje Matković.

Novi obrazovni profili

U sladu sa zehtevima tržišta pripremili su i nove obrazovne profile za sledeću školsku godinu. “To su tehničar za preradu nafte i gasa i poslastičar”, navodi pomoćnik direktora škole Ivan Rančić. “Već sada znamo da je veliko interesovanje od strane poslodavaca, a isto će tako biti zainteresovani i budući srednjoškolci”, naglašava Rančić. Zbog dobro pripremljenog projekta rekonstrukcije, od Vlade Srbije dobili su 156 miliona dinara za obnovu zgrade.

Najbolji na bilbordima: Učenici Gimnazije „J. J. Zmaj”

Učenici Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u 2018. godini ostvarili su značajne uspehe na takmičenjima iz srpskog jezika, jezičke kulture i pisma. U godini za nama na bilbordima se, zahvalјujući tim uspesima, našlo šestoro đaka. Branislav Veselinović osvojio je dve značajne nagrade – drugu nagradu na Književnoj olimpijadi srednjih škola i treću na Republičkom  takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture. Tamara Drašković osvojila je treću nagradu na Književnoj olimpijadi srednjih škola, Milovan Milovanović treću nagradu na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika i jezičke kulture, kao i Sonja Parabucki, koja je treću nagradu osvojila na državnom takmičenju iz gramatike. – U gramatici se menjaju pravila, pa se često iznerviram dok gledam različite emisije, uklјučujući i Dnevnik, kada čujem gramatičke greške. Trudim se da ne ispravlјam drugare kada pogreše u izražavanju, ali nekad ne mogu da oćutim – kaže Sonja Parabucki.

Teodora Stanišić osvojila je drugu nagradu na Književnoj olimpijadi srednjih škola. To je drugi put da se našla na bilbordu jer je pre četiri godine bila članica ekipe OŠ „Žarko Zrenjanin” koja je pobedila na Matematičkoj olimpijadi. – Omilјeni pisac mi je Ivo Andrić. U budućnosti bih volela da se bavim matematikom, mada volim i jezike pa ću još videti – navodi Teodora. Vasilije Pavlov osvojio je prvu nagradu na međunarodnom konkursu „Svetosavlјe i naše doba” za kaligrafiju. – Moja profesorka srpske književnosti je držala sekciju iz kaligrafije i ja sam odlučio da se pridružim – rekao je Vasilije. – Rad sam pripremao dovolјno dugo, tako da me je ova nagrada prilično obradovala.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.

Svaki treći student planira da ode: Posao i stan razlozi za ostanak

U Srbiju ne namerava da se vrati 76 odsto visokoobrazovanih ljudi koji su iz nje otišli. Bar svaki treći student planira da ode iz Srbije, a 90 odsto njih u tome ima podršku roditelja. Prednjače oni koji studiraju informaciono-komunikacione tehnologije, medicinu. Školovanje jedne osobe u Srbiji, od obdaništa do fakultetske, odnosno doktorske diplome, košta 200.000 dolara. A, samo tokom jedne godine Srbiju napusti 20.000 mladih i obrazovanih ljudi, koje je država uglavnom i sama školovala.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović kaže za RTS da prosečni emigrant ima skoro 29 godina (28,7), a da je svaki četvrti visokoobrazovan. Željena zemlja zavisi od profila studija. Tako oni koji se školuju za IT planiraju da odu u Ameriku, a medicinari i studenti društvenih nauka u Nemačku. Sledeće zemlje na listi poželjnih su Švajcarska, Austrija i Norveška. “Medicinari imaju najbolje uslove u Nemačkoj i dosta je organizovanih akcija da odu tamo, i sa jedne i sa druge strane. S jedne strane, to je interes naših mladih stručnjaka, a sa druge je nemačka država koja jako vodi računa o tome da pridobije što kvalitetnije i što obrazovanije ljude, među kojima su i naši kadrovi”, rekla je ministarka zadužena za populacionu politiku.

Odliv mozgova: Kako zadržati kadrove?

Kao jedan od svojih prioriteta država je postavila upravljanje migracijama mladog i obrazovanog stanovništva. Tim povodom sprovedeno je istraživanje među studentima, koje bi trebalo da ukaže na to kako se kadrovi mogu zadržati u zemlji, odnosno vratiti u zemlju. Glavni razlozi zbog kojih studenti žele da odu su nemogućnost nalaženja posla i posla u struci, slabo plaćeni posao u struci, nizak životni standard. Ministarka Đukić Dejanović deo rešenja vidi u adekvatnom planu za visokoobrazovne profile, gde će upisna politika biti u skladu sa potrebama našeg tržišta. “Ove godine nas očekuje dokument koji reguliše plan visokog obrazovanja i ministar prosvete Mladen Šarčević je posvetio dužnu pažlju ovom pitanju, ne samo dualnom obrazovanju već planovima upisne politike. Ako upišemo studente na profile za koje znamo da imamo hiperprodukciju kadra i koji će nam otići, mi zapravo školujemo nekog ko će otići”, kaže Đukić Dejanovićeva. Na pitanje šta bi ih odvratilo od odlaska, više od 50 odsto studenata odgovorilo je – posao u struci. Oko 15 odsto njih je kao podstrek navelo novac za sopstveni biznis, a bilo je i onih kojima je dovoljan razlog povoljan stambeni kredit.

Šta nudi država da spreči odliv mozgova?

Ministarka Đukić Dejanović nagoveštava da će u budućnosti biti više mogućnosti za zapošljavanje visokoobrazovanih kadrova. “Politika države je da bude što više različitih investicija koje treba da angažuju mlade, obrazovane ljude, i u skladu sa početnim rezultatima  ove politike možemo reći da će u tom delu biti bolja budućnost za zapošljavanje obrazovanih ljudi”, kaže Đukić Dejanovićeva. Ukazuje na to da je njen kabinet dodelio nepovratna sredstva 61 opštini za pokretanje sopstvenog biznisa za mlade ljude. Što se tiče stambenog pitanja, kaže da se radi i na tom polju. “Mi smo čak otkupili osam kuća na periferiji Sombora, adaptirali ih i dali ključ u ruke mladim parovima, stručnim ljudima, koje želimo tako da stimulišemo. Napravili smo model za jedinice lokalne samouoprave, koje treba tako da budžetiraju sredstva i razmišljaju i na taj način”, rekla je ministarka. Upitana o tome da li će biti uvećana sredstva za nauku, budući da Srbija za to izdvaja manje od 0,5 odsto budžeta, a da, na primer Austrija izdvaja 100 puta više, Slavica Đukić Dejanović je poručila da će se i u toj oblasti izdvajati više novca. Međutim, kao najveći problem navela je to što za svaku četvrtu mladu osobu koja planira da ode iz zemlje nijedan od ponuđenih motiva nije dovoljan da promene odluku.

“Energija je svuda oko nas” – uručena priznanja najboljima

“Energija je svuda oko nas” naziv je projekta koji ima za cilj da deca još u školskim danima steknu znanja o tome gde se sve izvori energije nalaze. Završna manifestacija tog projekta za ovu školsku godinu održana je u Pokrajinskoj vladi, gde su uručena prizanja najboljima. Za najbolju osnovnu školu u tom projektu proglašena je škola “Dr Jovan Cvijić” iz Zrenjanina, dok je u konkurenciji srednjih škola, to zvanje ponela srednja tehnička škola “Mihajlo Pupin” iz Kule. Projekat “Energija je svuda oko nas” realizuje se u osnovnim i srednjim školama čitavu deceniju na inicijativu Centra za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike sa ciljem da se učenici podstaknu na razmišljanje, kako da doprinesu da se energija efikasnije koristi i da se smanji zagađenje. “Moramo voditi računa o reciklaži, o upravljanju otpadom, o korišćenju obnovljivih izvora energije.. i zato i kažemo – energija svuda oko nas. Jeste, ali mi je nedovoljno koristimo”, ističe Slobodan Popov, predsednik CNTI.

I ove godine odziv je bio dobar, a završna manifestacija bili je prilika da se okupe svi koji su učestvovali u projektu i da se uruče nagrade onima koji su u pokazali najviše truda i umeća. “Dobio sam prvu nagradu za inverter, inverter pretvara jednosmernu u naizmeničnu energiju… na 220 volti, što se koristi u domaćinstvu za sve aparate”, kaže Aleksa Vla, ОŠ “Svetozar Marković Toza” Novi Sad. “Veoma se rado odazivamo na ovaj konkurs i godinama učestvujemo i trudimo se da u svojoj školi animiramo učenike da bi razvijali tu svest koja je u današnje vreme veoma važna”, napominje Tatjana Romanov OŠ “Sveti Georgije”, Uzdin. Ove godine projektu se priključio i Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu, a podrška pokrajine ni ovoga puta nije izostala. https://www.youtube.com/watch?v=g9Gs2cEHeIg

Pokloni prvi put u rukama

Irina Bogatinović iz Leskovca apsolvent prava i nekadašnji vršnjački edukator u Savetovalištu za mlade organizovala je akciju prikupljanja pomoći za siromašnu decu. Zahvaljujući Irini i saradnji sa Domom zdravlja i Centrom za socijalni rad pakete je dobilo 54 dece. Dečjom rukom na kutijama oslikane priče – lepe, sa toplim porukama i od srca. A životne priče ovih porodica iz Leskovca i okoline su slične. Žive od socijalne pomoći, mnogi i bez svog krova nad glavom. Teško je, kažu, sastaviti kraj sa krajem. Paketi sa odećom, obućom, slatkišima i igračkama i te kako su im dobrodošli. ” Mnogo nam znači kad nam neko pomogne. Snalazimo se kako znamo i umemo. Od poljoprivrede, od socijalne pomoći”, kaže Goran Stevanović iz Leskovca. Vesna Antić je bez posla. Sama podiže četvoro dece u čijim rukama su prvi put pokloni. “Znači nam da se deca obraduju, oni nemaju ni babe ni dede”, kaže Vesna.

Osmesi na licima dece najveća je nagrada Irini Bogatinović, studentkinji prava koja je preko društvenih mreža pokrenula akciju prikupljanja pomoći za najugroženije. “Početak je godine i htela sam da uradim za nekog nešto lepo, da im ulepšam taj početak godine”, kaže Irina. Zdravi stilovi života ali i jačanje samopouzdanja i društvene odgovornosti. O tome se uči u savetovalištu za mlade koje je iznedrilo oko 1.000 vršnjačkih edukatora. “Naš je posao da sve ono što oni iniciraju kao ideju pomognemo da većim delom sami realizuju, a onda ih time još više pospešujemo da oni postanu odgovorni ljudi”, kaže Ivana Stanković, psiholog i koordinatorka savetovališta za mlade Leskovac. Ispit iz humanosti Irina je položila čistom desetkom. Njen primer mogli bi i drugi da slede. Na spisku leskovačkog Centra za socijalni rad je oko 2.000 porodica, toliko je godišnje i zahteva za jednokratnu novčanu pomoć.

Zimska škola sportova za pirotske đake

Većina pirotskih đaka zimski raspust će provesti aktivno. U ovom gradu otvorena je 13. Zimska škola sportova. Za učenike je organizovano 66 različitih sportskih aktivnosti i kreativnih radionica. Svi programi su potpuno besplatni, a troškove snosi lokalna samouprava. Spektaklom na ledu, na stadionu Omladine u Pirotu, počela je Zimska škola sportova. Da kreativno i aktivno provedu raspust, učenici mogu da odaberu jednu ili više aktivnosti iz bogate ponude. U anketi koju je sproveo Sportski centar deca su pokazala najveće interesovanje za plivanje i skijanje. “Početak je zabava, a kasnije da li će on da postane neki vrhunski spotista ili neće, najvažnije je da je sport zdrav, bilo kojim sportom da se deca bave. To je bitno i za društvo i za sve”, naglašava predsednik Vaterpolo saveze Srbije Viktor Jelenić.

Zimska škola svoj deci omogućava da se na raspustu oprobaju u raznim sportovima i radionicama. “Ja bih preporučio deci ono što nema ni jedan grad u Srbiji da dođu prepodne na klizanje, posle toga na zatvoreni bazen, na školu vaterpola ili plivanja, a popodne na večernje skijanje”, kaže direktor Sportskog centra Pirot Nenad Đorđević. Posebni programi kreirani su za najmlađe iz vrtića i za srednjoškolce. Novina ove godine je to što je Sportski centar pozvao roditelje, bake i deke da se pridruže deci na plivanju.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 7. februara 1997. godine pregovarački  tim  svih sindikata (Karajović Dragan – ROS, mr. Gavrić Jovo – ROS, dr. Mijatović Milorad – ROS, Stevuljević Stanislav – ROS, Graovac Gojko – ROS, Dukić Aleksandar – GSPRS Nezavisnost, Kovač Zdravko – SPRV (Nezavisni), Petrović Gordana – Inicijativni odbor i Milošević Zorica – Asocijacija prosvetnih radnika Pančeva i Kovina) je primljen na pregovore. Pregovarače je dočekao „krnji“ tim Vlade: Milivoj Stamatović, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja i Đurađ Novaković, pomoćnik ministra za finansije. Čekao se i potpredsednik vlade Slobodan Radulović. Nako što je stigao Radulović („trebale su nam dodatne konsultacije“)„ čekao se i ministar prosvete Dragoslav Gane Mladenović. 

Nakon pregovora pregovarački odbor je izašao sa zajedničkim saopštenjem u kome se kaže da je „što se tiče zajedničkih zahteva Vlada ponudila da zaradu za decembar isplati od 17.02. do 22.02.1997. i to po staroj ceni rada (220 dinara). Ovakva ponuda je kao krajnje  neozbiljna i uvredljiva izazvala dodatni  gnev prosvetnih radnika“. O ceni rada za januar Vlada  je ponudila pregovore krajem februara što, takođe nije bilo prihvatljivo za pregovarački tim.

Na zahtev o tarifnom (pregovaračkom) suverenitetu  svih sindikata data su obećanja da će Vlada Republike Srbije to još jednom razmotriti te da postoji mogućnost da se suverenitet i ndrugig sindikata prihvati. Pregovarački tim je  zatražio veće garancije.

Što se tiče brojnih  zloupotreba učinjenih od strane direktora škola, a u vezi obustave rada obećano je da će Ministarstvo prosvete po prijavama sindikata preduzeti odgovarajuće sankcije.

U svom saopštenju sindikati su saoštili da „Na osnovu odgovora Vlade Republike Srbije pregovarački tim smatra da pregovori nisu imali pozitivnih rezultata. Pregovarački tim poziva Vladu da hitno nađe rešenje prema zahtevima naših Sindikata a do tada obustava rada se nastavlja“.  Dogovoreno je i da se pregovori nastave.

Vremeplov: Umro Vuk Karadžić

Na današnji dan 07. februara 1864 godine umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu i jeziku uopšte. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i “Pismenicu” (gramatika) a 1818. “Srpski rječnik”. Pisao je i istorijska svedočanstva (više sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku. Njegovi odnosi sa knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je sa vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je tada kao skandalozan (pošto nije poznavao klasične jezike prevod je rađen sa nemačkog). Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle “Pesme” Branka Radičevića, pisane “Vukovim jezikom”, a Đura Daničić je tekstom “Rat za srpski jezik i pravopis” dokazivao opravdanost Vukove reforme. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i položeni su u portu Saborne crkve u Beogradu, nasuprot Dositeja Obradovića.

Vremeplov: Rođen Čarls Dikens

  Engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma rođen je na današnji dan 07. februara  1812. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u jednoj fabrici za proizvodnju paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani “Dejvid Koperfild”, “Oliver Tvist”, “Pikvikov klub”, “Mala Dorit”, “Nikolas Niklbi”, “Velika očekivanja”, “Stara prodavnica retkosti”, “Sumorna kuća”, “Martin Čazlvit”, pripovetke “Tri duha”, “Cvrčak na ognjištu”, “Bitka života”.

Vremeplov: Rođen Tomas Mor

Na današnji dan 07. februara 1478 godine rođen je engleski pisac i državnik Tomas Mor, rodonačelnik utopijskog socijalizma, pisac socijalnih, istorijskih i teoloških spisa. Od 1529. do 1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII, ali je 1535. zbog odbacivanja crkvene reformacije i odbijanja da prizna kralja za poglavara novoustanovljene Anglikanske crkve – osuđen na smrt i pogubljen. U političko-filozofskom spisu “Utopija”, objavljenom na latinskom 1516. prikazao je bedu Engleske, otimanje zemlje od seljaka od strane veleposednika kao i rani kapitalizam. Tome nasuprot, naslikao je zamišljeno ostrvo “Utopiju”, oslobođeno privatne svojine, kao idealnu socijalnu državu sa savršenim društvenim i političkim sistemom. Termin – Utopija danas se koristi kao sinonim za nešto neostvarljivo.

Vremeplov: Rođen Sinkler Luis

Na današnji dan 07. februara 1885 godine rođen je američki pisac Sinkler Luis, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1930. Ismevao je zablude i samoobmane američkog društva, pisao je protiv rasne diskriminacije. U realističko-satiričnim romanima je podvrgavao podsmehu lekare, sveštenike, sudije, sitno građanstvo, ali i poslovne ljude, industrijalce. Dela: romani “Dr Erousmit”, “En Vikers”, “Elmer Gantri”, “Glavna ulica”, “Bebit”, “Dodsvort”, “Mentrep”, “Kraljevska krv”, “To je ovde nemogućno” (vizija fašizacije SAD).

Vremeplov: Žene u Švajcarskoj  dobile pravo glasa

Žene su u Švajcarskoj na  današnji dan 07. februara  1971. godine referendumom dobile pravo glasa.

Otvoreno prvo Prihvatilište za žrtve trgovine ljudima

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, zajedno sa delegacijom resora kojim rukovodi, ambasadorom SAD Kajlom Skatom i predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, prisustvovao je 3. februara otvaranju prvog Prihvatilišta za žrtve trgovine ljudima u Republici Srbiji. Ministar Đorđević istakao je da je otvaranje ovog Prihvatilišta znak uspešne saradnje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja  i Ministarstva unutrašnjih poslova i dodao da je veoma zahvalan ambasadi SAD, koja je pružila podršku, kao i ambasadoru Skatu, koji se i lično založio da ideja bude realizovana. “Otvaranje Prihvatilišta ne samo da je međunarodna obaveza Republike Srbije, već i rezultat odgovorne politike koju sprovodi ova Vlada. Veoma sam zadovoljan što smo uspeli u tome. Želimo da žrtvama trgovine ljudima pružimo najadekvatniju zaštitu i dobre uslove za život, da im pomognemo da nastave dalje i da znaju da njihova država misli i brine o njima”, rekao je Đorđević. On je naglasio da u našoj zemlji nažalost postoje slučajevi trgovine ljudima kao i svuda u svetu, ali da će Republika Srbija nastaviti, svim merama, da tu pojavu svede na minimum, kao i da uslovi u kojima borave oni koji su bili žrtve, budu sve bolji, saopštilo je resorno ministarstvo.

Ambasador Skat istakao je da je borba protiv trgovine ljudima jedan od najtežih problema u celom svetu, kao i da je ona prioritet rada ambasade SAD i njihove spoljne politike. “Svake godine pružamo finansijsku podršku nevladinim organizacijama koje se bore protiv ovog problema. Siguran sam da će ovo Prihvatilište biti veoma značajno mesto za osobe koje su pretrpele ovakav vid nasilja i nadam se da će im to pomoći u nastavku njihovog života”, rekao je Skat.

Nacionalni koordinator direkcije policije za pitanje trgovine ljudima Mitar Đurašković istakao je da otvaranje ovog Prihvatilišta predstavlja dokaz da Vlada Srbije aktivno radi na jačanju institucionalizacije kapaciteta u borbi protiv trgovine ljudima. On je naveo i da je MUP organizovao policijski čas sa učenicima 4. i 6. razreda osnovne škole u Srbiji, i dodao da je na taj način čak veliki broj dece bliže upoznato sa opasnostima trgovine ljudima i načinima lične zaštite.

Direktorka prihvatilišta Aleksandra Ljubojević naglasila je da je ovo Prihvatilište jedino u Srbiji i sistemu socijalne zaštite kao i da je Republika Srbija, njegovim otvaranjem ispunila gotovo sve međunarodne standarde u pristupnim poglavljima 23. i 24, koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, i pravdu, slobodu i bezbednost. “Prihvatilište je namenjeno ženama i devojkama starosti od 16 godina. Obezbeđen im je smeštaj, nadzor tokom 24 časa, visok nivo bezbednosti, a pružiće im se i usluga adekvatne pomoći”, pojasnila je Ljubojević i zahvalila Ministarstvu za rad, MUP-u i ambasadi SAD na velikoj podršci.

U delegaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, poseti Prihvatilištu prisustvovali su državni sekretar Stana Božović, državni sekretar Nenad Nerić i v.d. pomoćnika ministra Mirjana Ćojbašić, navodi se u saopštenju.

Zamke digitalnog sveta

Dan bezbednosti na internetu, Srbija je dočekala, kao prva u regionu i deseta u svetu prema razvoju informacionih tehnologija. Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatajana Matić rekla je za RTS da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju sa  decom i da je edukacija u školi i dominantnija uloga roditelja ključ za rešavanje problema. Internet u svetu postoji pet decenija, u Srbiji 24 godine. Prošlo je vreme kada smo bili sigurni u korišćenju interneta, danas kažu da se sa kompjuterom treba ponašati kao da smo na javnom mestu. Gostujući u Dnevniku RTS-a u utorak 5. februara, Tatijana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, rekla je da se naš život potpuno preselio na internet i društvene mreže su sve dominantnije u našim životima. Praktično, digitalna ulica je postala dominantna u odnosu na nekadašnje odrastanje, kada su se deca igrala na ulici, u dvorištu a sada sve više vremena, pre svega mladi, provode koristeći savremene tehnologije, objašnjava Matićeva. “To podrazumeva da ih moramo naučiti osnovnim elementima ponašanja da se kasnije u životu ne bi kajali za poseldice svoje mladosti, jednostavno objašnjavamo da ta stvarnost je podjednako realna kao i ova druga”, kaže Matićeva. Prema njenim rečima, mi decu učimo kada prelaze ulicu da pogledaju levo i desno, da ne pričaju sa nepoznatima, ista pravila važi i za virtuelnu ulicu, jer sve što postavite na internetu sačekaće vas i za 50 godina.

Govoreći o žrtvama na internetu, Matićeva kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju sa decom.  “Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu postoji oko dve godine i imali smo više do 7.000 poziva i 1.380 predmeta, a za 155 predmeta možemo reći da su imala i elemente krivičnog dela”, ukazala je državna sekretarka.  Praktično, kako ističe, najveći procenat se odnosio upravo na decu. Najzastupljenije je vršnjačko nasilje, deca školskog uzrasta su najpodložnija različitim vrstana zloupotreba, sama su i žrtve ali i često oni koji na neki način zlostavljaju druge na internetu i edukacija je u tom smislu ključna. Podseća da je pozivv 19833, besplatan, i da ih pozivaju roditelji, bake, deke i deca. Kako kaže, treba da ih pozovu roditelji u slučaju da se ponašanje njihovog deteta promenilo u slučaju da vide da se dete od tipičnog nekog ponašanja povlači da ima neke probleme.

Roditelji treba da odmah reaguju

Poziva roditelje da ukolkiko uspeju da dođu do neke prepiske gde se širi mržnja, gde se dete na bilo koji način vređa ili zlostavlja, da im to pošalju i da odmah odreguju. “Deca kriju neprijatne stvari koje im se dešavaju, dok roditelji ukoliko ih otkriju znaju da ih obrišu. Savetujemo da se to nikada ne radi, da se sačuvaju svi podaci jer je to potrebno u postupku koji se vodi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal”, kaže ona. Prema njenim rečima, opasnosti kreću sve ranije i ranije. “Mi smo pre dve godine bili usredsređeni na decu osnovnog školskog uzrasta, ta granica se pomera. Nama su nekad ciljna grupa bila deca šestog i sednog razreda sada je to četvrti i peti razred”, rekla je ona.  Postoji potreba za edukacijom dece u predškolskom uzrastu – to je ključno za sve uzraste pa i za nas starije, za polulaciju je neophodno razvijanje kritičkog mišljenja prilikom korišćenja savremenih tehnologija, pre svega interneta, ističe državna sekretarka. Kako kaže, deca kao i odrasli se moraju naučiti da prepoznaju koji su pravi izvori informacija na internetu a koji su lažni, koji su pravi a koji lažni prijatelji. To se uči i to je proces, kaže Matićeva i dodaje da Ministarstvo radi Strategiju razvoja digitalnih veština zajedno sa Ministarstvom prosvete, velikim partnerom tokom ovih godina u postupku prevencije i edukacije. Radimo na korikulumu da svi budemo svesni šta je digitalna pismenost i razmišljanje o digitalnom svetu i kako se inforamcije prepoznaju i selektuju, šta je to vršnjačko nasilje na internetu, šta je to gobvor mržnje, istakla je ona. “Moramo kroz obrazovni sistem doći do toga da svi znamo i razumemo koji su to postulati ponašanja u virtuelnom svetu, digitalnom svetu u kome živimo i koji će tek postai digitalna”, kaže ona.

Matić: Moramo delovati kroz obrazovni sistem

Kroz obrazovni ssitem moramo da delujemo, kroz radionice a bilo ih je 316 u 106 škola i 71 gradu. Jako je značajno da savremena tehonolija postane deo obrazovnog procesa i da na taj način decu upoznajemo i sa prednostima ali i sa posledicama, kaže Tatajana Matićeva. “Kada su u pitanju deca, moramo da se štitimo od vršnjačkog nasilja koje je izraženo, zatim od različitih vrsta zloupotreba, ucena, pretnji koje se dešavaju – zloupotreba podataka, fotografija”, ističe Matićeva.

Državna sekretarka kaže da se dešava i zloupotreba profila a ono što je postao rastući trend je zavisnost od različitih video-igrica, to je jedan trend koji na neki način sve više uzima maha. “U Kini postoje klinike gde se ljudi odvikavaju od video-igrica. Nadamo se da se nećemo naći u toj fazi, ali prevencija i edukacija su ključ za to i pre svega uloga roditelja i nastavnika koji su već uključeni i upoznati sa opasnostima”, kaže državna sekretarka. Prema njenim rečima, uloga roditelja mora biti dominantnija, jer moraju da prate šta deca rade na uređajima.

Pre neki dan u medijima je bilo reči da se dete od dve i po godine lečilo od zavisnosti od cetrtanih filmova. Državna sekretarka kaže da je to moguće. Matićeva kaže da sarađuju sa Klinkom za lečnje bolesti zavisnosti, sa priholozima, roditelji moraju potražiti savet i pomoć profesioanlnih lica. Ona kaže da savremena tehnologija ne treba roditeljima da bude izgovor i da veruju da je dete ako se igra sa tebletom na sigurnom. To, kako ističe, mora biti kontrolisano, ograničeno vreme i upotreba. “U toku nastave treba što više koristiti tehologiju u edukativne svrhe a manje u zabavu, što je danas trend. Mi sa Ministarstvom prosvete ćemo raditi ove godine na projektu povezane škole u nadi da ćemo praktično kroz izgradnju infrastrukture za sve osnovne škole u Srbiji pomoći da deca shvate prednosti i da roditelji preuzmu odgovornost za njihovo ponašanje”, zaključila je Matićeva.