Vesti – 08.02.2019.

Dostupna prva mobilna android aplikacija jednog od prosvetnih sindikata!

Kako smo vas već obavestili pre par meseci, NSPRV je krenuo u susret novim izazovima, stvaljajući participaciju svakog člana na prvo mesto! Da bi obezbedili takvu vrstu organizovanja, posegli smo za novim tehnologijama koje nude mogućnost drugačije komunikacije.

Na linku https://play.google.com/store/apps/details?id=com.app.foujolvxagwnhcvbmxkkmcqybugrpiwjiesylsdzz&fbclid=IwAR3hTrGK_1E_yaOVlWZ3vdBNWTJ78RMak095oX_7KAY_coZPNvaWkTHcSQo nalazi se adresa sa koje možete potpuno besplatno preuzeti aplikaciju Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

Pored uobičajnih odeljaka (Aktuelno) na kojima se nalaze vesti i saopštenja organizacije, kao i odeljak namenjen događajima koje sindikat organizuje, u odeljku „Mreže“ imate pristup svim medijima na društvenim mrežama (Facebook, Twitter, Youtube , Istagram).U odeljku „Biblioteka“ nalazi se baza podataka za preuzimanje, a u njoj su materijali podeljeni u foldere (Sindikalni solidarni fond, odgovori pravne službe, Informator o radu sindikata, propisi i odluke, plakati i leci, tabele, prezentacije i obrasci koje ćemo u daljem radu koristiti).

U odeljku „Pravna služba“ možete putem Skype aplikacije postaviti pitanja našima advokatima. U odeljku „Kontakt“ možete nam poslati mail poruku, prijaviti se za notifikovanje važnih saopštenja, i videti naše adrese i kontakte gde nas možete pronaći.

Posebnu pažnju posvećujemo odeljku „Anketa“ gde će svi naši članovi u narednom periodu dobiti svoj ID broj i način pristupa tom odeljku, a gde ćemo u realnom vremenu moći imati uvid u stavove članstva i na osnovu njih donositi odluke. U narednom periodu, za tu vrstu komunikacije biće umrežena jedna aplikacija „Telegram“ koja je najzaštićenija aplikacija za razmenu poruka i materijala.

Takođe vas podsećamo da zapratite naloge NSPRV na društvenim mrežama (linkove imate u samoj aplikaciji u odeljku „Mreža“) i da se što aktivnije uključite u sve aktivnosti sindikata! #SindikatToSiTi!

Zahvalnost UNICEF-u za pomoć deci

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je u utorak  5. februara sa direktorkom UNICEF-a u Srbiji Ređinom De Domenićis o važnosti delovanja ovog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji i proširenju saradnje sa Vladom Srbije i nadležnim institucijama.Predsednica Vlade zahvalila je direktorki UNICEF-a za izuzetno zalaganje na poboljšanju položaja i unapređenju zaštite prava dece u našoj zemlji, ali i pružanju pomoći deci iz migrantskih porodica, koja predstavljaju najugroženiji deo izbegličke i migrantske populacije u Srbiji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.Premijerka Brnabić izrazila je uverenje da će UNICEF nastaviti da ostvaruje izuzetne rezultati na polju svog delovanja, dodajući da je Vlada Srbije spremna da pruži punu podršku i pomoć njihovom radu u Srbiji.

Srbija vodi odgovornu i humanu politiku u oblasti zaštite dece, istakla je Ređina De Dominićis, što pokazuje, pre svega, kroz napore u ostvarivanju boljih uslova za decu iz grupe socijalno ugroženih kategorija.

Pozdrav “zdravo”prvi počeli koristiti mladi somborski učitelji

Malo je poznato da je uobičajeni pozdrav “zdravo” potekao 60- tih godina 19. veka upravo iz Sombora. Preko mladih učiteljia koji su se školovali u Somboru pozdrav se preneo po celom srpstvu, jer su iz Sombora odlazili u škole po Srbiji, Bosni, Slavoniji, Crnoj Gori koji je uskoro postao i zvaničan pozdrav sokolskih društava pa je još više ušao u svakodnevni govor.”Učiteljici kažemo “zdravo” zato što je volimo i poštujemo kao osobu”, kaže Jelena Popesku, učenica IV razreda OŠ “Avram Mrazović” u Somboru.Jelenina školska drugarica, Mila Krstić kaže da sa “zdravo” pozdravlja bliske i drage osobe: “Kada kažemo nekome “zdravo”, to znači da u tu osobu imamo poverenja”.

Istorija pozdrava “zdravo” počela je da se piše upravo u Somboru. Za to je zaslužan pokret mladih somborskih Srba obrazovanih u Beču, Požunu, Budimpešti u vreme nacionalnog romatizma u drugoj polovini 19. veka.”Među njima je, kao osvešćenim mladim ljudima, zavladalo shvatanje da je nedolično slobodnim građanima da se pozdravljaju sa tadašnjim pozdravim “sluga pokoran!”, “servus” na mađarskom, “hvaljen Isus” ili “pomaže Bog” … oni su hteli da taj pozdrav bude jednostavniji i uveli su jedan lep pozdrav “zdravo”, ispričao je zavičajni istoričar Milan Stepanović.

Dušan Kolundžija, publicista, priseća se da su pozdrav “zdravo” koristili Sokoli, dakle članovi Sokolskog društva, a ja se sećam da smo mi, kao akcijaši na radnim akcijama, takođe se pozdravljali, ali ne sa jednim, već sa tri puta “zdravo!”.

Lidija Hajnal je učiteljica u četvrtom razredu i kako kaže, đaci je često pozdravljaju sa “zdravo!”.”Obožavam taj pozdrav “zdravo””, pogotovo kada mi to kažu moji đaci jer to je znak da, ne samo da me poštuju, već da me vole. A i nekako mi imponuje, jer kad oni meni kažu “zdravo” to znači da imaju veliko poverenje u mene, a na meni je da to poverenje ne izneverim”, ispričala je Lidija Hajnal.

Ovde, sa Jerasovog ćošeta, kako u svojim sećanjima zapisiju Nika Maksimović, Joca Jerasović, posebno je gromko pozdravljao svoje prijatelje pa je “zdravo”, ječalo sve do gradske kuće.Danas, “zdravo” kao pozdrav, koristi srednja i starija generacija, dok je kod mlađih uobičajeno pozdravljanje sa “ćao”. Ipak, važno znati da su mladi somborski učitelji prvi počeli koristiti i “zdravo” uveli u svakodnevni život.

Vršac: Đaci ocenjuju vino i rakiju, uzorci stigli čak iz Mostara

Poljoprivredna škola Vršac 27. godinu zaredom kao školsku slavu obeležiće praznik Svetog Trifuna, dan vinara i vinogradara. Tim povodom i ovoga puta je organizovana tradicionalna smotra ocenjivanja kvaliteta vina i rakija, a kako kažu u školi, pristigao je rekordan broj uzoraka.Rok za prijave za učešće u smotri ocenjivanja kvaliteta vina i rakija, koja će se po 27. put održati u vršačkoj Poljoprivrednoj školi, istekao je u petak, 1. februara, a polako pristižu i poslednji uzorci poslati poštom iz različitih delova zemlje. Do sada je u školu stiglo skoro 170 uzoraka, od čega 90-ak rakija od voća, 30-ak rakija od grožđa, oko 40 belih crvenih i roze vina, i više specijalnih vrsta pića.”Mogu da kažem da je ova godina sa ovolikim brojem uzoraka premašila sve prethodne godine, imamo, pored Vršca, uzorke iz Beograda, Pančeva, Novog Pazara, svih delova Vojvodine, čak i iz Kosovske Mitrovice imamo uzorke, a jedan je stigao i iz Mostara, tako da je ovo sada više od republičkog takmičenja”, navodi direktor škole Srđan Kliska.

Ove godine se sve analize rade u školi, kod vina hemijske i organoleptičke, a kod rakija samo organoleptičke. U čitavom postupku učestvuju i đaci, što je za njih više nego koristan deo praktične nastave:”To će im trebati posle i za maturski ispit, a nisu analize teške, jedino što su malo vremenski zahtevne. Radimo analizu ukupnih kiselina, izraženih kao vinska kiselina, ukupnog sumpor-dioksida i slobodnog sumpor-dioksida, i određujemo sadržaj alkohola u vinu”, objašnjava nastavnica stručnih predmeta u školi, Nina Dimić.

Ocenjivanje i analize koje se ovde vrše, najkompletnija su i jedna od najrelevantnijih ocena kvaliteta vina i rakija u širem regionu, zbog čega i učešće na manifestaciji za proizvođače ima izuzetan značaj. Najuspešniji proizvođači biće nagrađeni 14. februara, na dan Svetog Trifuna, kada će biti priređena i izložba vina i rakija od grožđa i voća.

Najbolji na bilbordima: Nikola Vujasinović

Nikola Vujasinović završio je Gimnaziju „Svetozar Marković” kao đak generacije, a u protekloj godini osvoio je drugo mesto na Republičkom takmičenju iz geografije.– Kao mali shvatio sam da me privlači ta nauka i počeo sam da je izučavam – kaže Nikola Vujasinović. – Nemam omilјenu oblast, upisao sam studije geografije pa ću odlučiti kako da se dalјe usmerim.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.

Sremska Mitrovica se diči svojim školama

 Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja najboljih uvrstio je među najbolje škole u Srbiji i tri osnovne škole sa teritorije Grada Sremska Mitrovica: OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Sremska Mitrovica, OŠ “Slobodan Bajić Paja” Sremska Mitrovica i OŠ “Branko Radičević” Kuzmin. Tim povodom u sredu je u Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici održana prigodna konferencija za novinare. “Rezultati da su tri naše osnovne škole među devet najuspešnijih u Srbiji, a tri od četiri u Vojvodini, zaista govore o visokom nivou i kvalitetu rada u obrazovanju u školama na teritoriji grada”, poručio je načelnik Gradske uprave za kulturu i obrazovanje Ilija Nedić i čestitao svim učenicima, nastavnicima i direktorima koji su doprineli ovom uspehu. “Sam broj nagrada prethodnih godina na republičkim i pokrajinskim takmičenjima, broj Svetosavskih povelja i broj učenika koji su iz prvog puta upisali željene škole i fakultete, govori kako se kvalitetno i dobro radi. Ipak, od slave se neće živeti, već se nastavlja sa kvalitetnim radom da se obrazovanje još više unapredi, rekao je Nedić.

Direktor OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” Zoran Đurić ističe da rezultati odslikavaju rad nastavnika, celog kolektiva i učenika koji su se dokazali na završnom ispitu koji je bio merilo za ova priznanja. “Mi smo niz godina u samom vrhu po rezultatima prijemnog ispita a više od 80 odsto naših učenika upiše željenu školu tako da kvalitet rada daje rezultate za priznanje”, rekao je Đurić.

Nastavnica Ankica Canjer predaje u sve tri škole koje su se našle na spisku najboljih: srpski jezik predaje u OŠ “Slobodan Bajić Paja”, nemački jezik u kuzminskoj OŠ “Branko Radičević”, a u područnom odeljenju OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” u Šašincima predaje nemački jezik. “Priznanja su kontinuiranog rada učenik i nastavnika u sve tri škole. To je i rezultat pedagoško psihološke službe jer se kontinuirano prati svaki učenik kao pojedinac, svaki nastavnika i njegovo napredovanje i usavršavanje i sve što dolazi od strane Ministarstva: razvijanje kompetencija, pre svega preduzetničke i digitalne kompetencije i svega što novo vreme donosi. Mi decu moramo pripremati za budućnost i za neka nova zanimanja, drugačija od onih sa kojima smo mi odrasli i za koja smo mi pripremani”, kazala je nastavnica Canjer.

U dualnom  obrazovanju 4.500 učenika: Školovanje za 32 zanimanja

Po modelu dualnog obrazovanja u Srbiji se trenutno obrazuje oko 4.500 učenika za 32 zanimanja, a praksa se odvija u 600 kompanija.U pripremi je i zakon o dualnom obrazovanju na fakultetima kako bi se školovali studenti za potrebe tržišta i odmah po završetku studija bili spremni da preuzmu radno mesto u nekoj od kompanija koje posluju na srpskom tržištu.

Izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap upozorava da je nemačkim investitorima koji žele da otvore firme u Srbiji potrebna radna snaga koja mora da se dokvalifikuje, dodajući da očekuje da se taj problem uskoro nađe i na dnevnom redu Vlade Srbije.- Na rezultate dualnog obrazovanja u Srbiji treba čekati još nekoliko godina, pa se u međuvremenu radna snaga mora dokvalifikovati – objasnio je Knap.-  Zbog obuke za nove profile stručnjaka biće potrebna infrastruktura. Industrijska revolucija zahteva da radnik uči neprestano.

Na pitanje da li će, zbog najavlјenih olakšica od početka naredne godine u Nemačkoj radnicima iz Srbiji biti olakšano zapošlјavanje, Martin Knap smatra da se to neće dogoditi jer će i pored toga što će biti ukinute administrativne barijere za olakšan dolazak za posao, problem biti jačanje konkurencije radne snage pošto će u Nemačku dolaziti i stučnjaci iz drugih zemalјa, poput Kine, Indije.. – Samo mala grupa stručnjaka u Srbiji  narednih godina neće moći da se zaposli u Srbiji, a radnici i ne bi trebalo da odlaze odavde jer su i ovde potrebni – zaklјučio je Knap.

Dokvalifikacijom do radnog mesta

Izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap je  potvrdio ono što se već nekoliko godina u našoj zemlјi ponavlјa, a to je da nema dovolјno kvalifikovanih radnika i da se i zaposleni i nezaposleni moraju dokvalifikovati i prihvatiti da je očuvanje radnog mesta zapravo doživotno učenje. Većina zaposlenih već je shvatila da se na radnom mestu mora stalno učiti kako bi se napredovalo i bolјe zarađivalo. Jedino što, po oceni svih sindikalnih centrala, radnicima u Srbiji smeta jeste to što su zarade u Srbiji znatno manje od onih koje njihove kolege u Nemačkoj zarađuju.

S druge strane, od armije nezaposlenih veliki deo mogao bi da se dokvalifikuje i prekvalifikuje, ali se pokazalo da to ide sporo i da je malo onih koji se smatraju nestručnim prihvata da ide na obuke. Po podacima Statističkog biltetna Nacionalne službe za zapošlјavanje na kraju prošle godine na evidenciji nezaposlenih bilo je 552.513 lica, od kojih je čak 184.618 bilo nestručnih, odnosno svaki treći nezaposleni je bez kvalifikacija. U isto vreme, nezaposlenih sa završenom srednjom školom, te višom ili visokom stručnom spremom, pa čak i doktoratom bilo je 367.895, ali je neizvesno koliki njih može bez dodatne obuke i dokvalifikacije odmah da obavlјa konkretan posao u nekoj od stranih kompanija koje investiraju u Srbiju.

Dakako, visina zarade utiče na spremnost zaposlenih da se dokvalfikuju i nezaposlenih da se obuče za deficitarna zanimanja. Tačno jeste da su srpske plate znatno manje od zarada u državama iz koje investitori dolaze, ali to je trenutno tako i teško da se tu može bilo šta učiniti. Uostalom, investitori i idu tamo gde imaju manje troškove za angažman radne snage. U ovim još uvek tranzicionim vremenima najvažnije je imati radno mesto, a kasnije će doći će na rad i visina plate. Koliko je važno doći do bilo kojeg radnog mesta, a njega već sada nema bez stručnosti i kvalifikacije, najbolјe znaju oni koji na posao čekaju godinama pa i duže od decenije.

Ako se zna da Srbiji najviše nedostaju pre svega zanatlije, odnosno radnici za jednostavnije poslove, kao što su  pomoćni radnici na građevini, varioci, zavarivači, vozači, kuvari, krojači, mesari, pekari… onda nije teško shvatiti da bi dobar deo sada nezaposlenih koji su bez struke mogao da se dokvalifikuje, odnosno obuči za neko od tih zanimanja i tako sebi obezbedi radno mesto. Uz to, deo radnika koji već rade kroz  dokvalifikaciju mora da se prilagodi novim radnim mestima jer novi investitori često donose i nove tehnologije i traže nova znanja od svojih zaposlenih. Malo je investitora koji žele da otpuste stare i iskusne radnike, ali je zato mnogo njih koji traže da se oni dodatno edukuju i osposobe da rade na savremenim mašinama ili obavlјaju poslove koje prethodnih godina nisu radili jer to od njih nije ni traženo.

Čačak: Prva generacija modnih krojača po dualnom principu

U Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku stasava prva generacija modnih krojača, koja se školuje po dualnom principu. Primena teorije u praksi, doneće dobrobit i učenicima i privrednicima. https://www.youtube.com/watch?v=ZMERRDvOVrk

Vremeplov:Veliki štrajk

Na današnji dan u subotu8. februara 1997. godine bio je neradan dan u kućama znanja, ali je i nastavljena obustava rada u gotovo svim školama u Srbiji. Pritisci od strane vlasti se pojačavaju, ali ima i otvorene podrške pojedinih lokalnih samouprava. Iako zahtevi nisu u  nadležnosti JLS dobro je došla ta podrška, kao i solidarnost koju su pružili i drugi sindikati koji su ušli u štrajk – predškolci, pojedini fakulteti, instituti, … , ali i podrška esnafa i studentskog protesta u toku.

Tako primera radi podsećamo da su od 29. subotičke osnovne i srednje škole, 23 potpuno obustavile rad, pridružujući se time zaposlenima u više od 1.700 škola Srbije. Prosvetni radnici u ovom protestu imali su punu podršku svih opštinskih struktura, gradonačelnika, školskog nadzornika, opštinskog Veća Sindikata, roditelja. „Vi koji radite pred očima javnosti, čiji je rad na stalnoj proveri i oceni učenika i roditelja, direktora i nadzornika, odlučili ste da branite poljuljan ugled zbog materijalnog položaja koji je ponižavajući.Vama, koji učite i vaspitavate našu decu, pružamo punu podršku da istrajete u svojim zahtevima i pravednim postupcima bez osećanja straha i krivice“, kaže se u pismu podrške koje je prosvetnim radnicima uputio predsednik Izvršnog Odbora Skupštine Opštine SuboticaJožef Kasa.Gradonačelnik Kasa na protestnom zboru prosvetnih radnika, održanom poslednjeg dana januara, obećao je prosvetnim radnicima Subotice i konkretnu podršku u vidu jednokratne pomoći koja će se u toku februara isplatiti zaposlenima u školama koje su u štrajku.

Vremeplov: Umrla Jelena Anžujska

Jelena Anžujska, srpska kraljica, žena kralja Uroša Prvog i ktitor manastira Gradac umrla je na današnji dan08.februara 1314. godine. Bila je supruga srpskog kralja Stefana Uroša I i majka kraljeva Dragutina i Milutina. Jedno vreme vladala je oblastima: Zeta, Trebinje, Plav i  Poibarje. Zamonašila u crkvi Svetog Nikole u Skadru i tu je kao monahinja i umrla 8. februara 1314. Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe, u svom dvoru je imala i čuveno knjigohranilište, to jest biblioteku. Najpoznatija njena zadužbina je manastir Gradac gde je i sahranjena, kao i crkva Svetog Nikole u Skadru gde je zamonašena. Obnavljala je veliki broj svetinja, među njima i manastir Svetih Sergija i Vakha na obalama reke Bojane kod Skadra. Legenda kaže da se posle tri godine od svoje smrti javila u snu jednom monahu, te kada su otvorili njen grob telo je nađeno celo i očuvano „kao u rosi”. Od te 1317. godine ona se slavi kao svetiteljka 30. oktobra po crkvenom kalendaru, odnosno, 12. novembra po novom kalendaru. Njeno prvo žitije napisao je srpski arhiepiskop Danilo II kao žitije prve srpske kraljice koja je postala svetiteljka.

Vremeplov: Umrla Maga Magazinović

Na današnjidan08.februara1968 godine umrla Magdalena-Maga Magazinović, baletski pedagog, koreograf, književnik, prevodilac, prva žena-novinar i bibliotekar u Srbiji, osnivač škole  modernog baleta u Beogradu (Užice, 14.10.1882 – Beograd, 8.2.1968)

Vremeplov: Dan  policijskog školstva

U Beogradu je, na današnji dan 08.februara 1921.godine,  osnovana prva policijska škola u Srbiji, ovaj datum obeležava se kao Dan  policijskog školstva.

Vremeplov: Umro Zdravko Velimirović

Na današnji dan 08.februara 2005.godine umro je u Beogradu Zdravko Velimirović, filmski i televizijski reditelj, član Crnogorske akademije nauka i umetnosti. Bio je redovni profesor Fakulteta dramskih umjetnosti u Beogradu, režirao je devet igranih filmova, 40 dokumentarnih i nekoliko dokumentarnih TV serija (“Lelejska gora”, “Derviš i smrt”, “Vrhovi Zelengore”, Dorotej”).

Vremeplov: Papa osudio zlostavljanje dece od strane sveštenika

Papa Benedikt XVI osudio je na današnji dan 08. Februara 2010. Godine zlostavljanje dece od strane sveštenika, rekavši da crkva nikad neće prestati da osuđuje takvo ponašanje. Masovno seksualno zlostavljanje u crkvenim ustanovama u Irskoj i skandal oko zataškavanja tih slučajeva neposredan su povod ovog papinog reagovanja.

Vremeplov: Rođen Žil Vern

Na današnji dan 08.februara 1828.godine rođen je Žil Vern, francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao je više od 50 romana među kojima su najpoznatiji “Put oko sveta za 80 dana”, “20.000 milja pod morem”, “Put na Mesec”, “Put u središte Zemlje”, “Carev glasnik”, “Pet nedelja u balonu”, “Deca kapetana Granta”).

Vremeplov: Ugovor u Mastrihtu

Na današnji dan 08.februara1992 godine članice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija (Evropskaunija).

Vremeplov:  Olimpijske igre održane u Jugoslaviji

Na stadionu “Koševo” u Sarajevu na današnji dan 08. Februara 1984.godine u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su 14. Zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama održanim u Jugoslaviji učestvovali su sportisti iz 49 država, najveći broj u istoriji ZOI.

Vremeplov: Umro Petar Kropotkin

Na današnjidan 08.februara 1921.godine umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma (“Anarhija i njena filozofija”, “Velika Francuska revolucija”, “Zapisi revolucionara”). 

Koraci za uvođenje doživotne robije

Radna grupa za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, koju je Ministarstvo pravde osnovalo krajem prethodne godine, radiće na preispitivanju sankcija za određena krivična dela, na definisanju doživotne kazne zatvora, ali i određivanju novih mera za višestruke povratnike, odnosno lica koja ponavljaju krivična dela. Predvodiće je profesor dr Zoran Stojanović. Članovi ove radne grupe biće predstavnici Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, strukovnih udruženja i institucija, kao i predstavnici ministarstava unutrašnjih poslova, zdravlja i pravde, ali i Fondacije „Tijana Jurić” i Autonomnog ženskog centra.– Članovi radne grupe definisaće tačno sva krivična dela za koja je potrebno izmeniti opseg krivičnih sankcija, kao i zakone koje je potrebno usaglasiti s predloženim izmenama KZ-a. Očekujemo da će u narednih mesec dana radna grupa izraditi nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika kako bi se dalje nastavilo s procedurom usvajanja novih zakonskih mera – rečeno je „Politici” u Ministarstvu pravde.

Predstavnik Fondacije „ Jurić” advokat Maja Atanacković

Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić”, koja je u okviru narodne inicijative sakupila gotovo 160.000 potpisa građana za izmenu Krivičnog zakonika i predložila uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubistvo deteta, maloletnika ili trudne žene, kaže za naš list da je određen njihov predstavnik u radnoj grupi. To će biti advokat Maja Atanacković, pravni zastupnik fondacije, koja je učestvovala u pisanju predloga izmene pomenutog zakona.Jurić kaže da se nada da će predlog, kada stigne u parlament, ujediniti vlast i opoziciju i da će stvar, za koju se fondacija bori već dve godine, biti okončana.– Posle toliko vremena i našeg upornog insistiranja, lobiranja, razgovaranja, prikupljanja potpisa, organizovanja okruglih stolova, niko nije našao za shodno da nas pozove, da razgovara s nama dok to nije došlo pred svršen čin. Sada se odjednom neke organizacije i udruženja javljaju i prave problem oko onoga za šta se zalažemo. Pre prikupljanja potpisa smo dugo radili na analizi mogućnosti uvođenja kazne doživotnog zatvora, njenim prednostima, manama, ali i koliki bi bili troškovi uvođenja ovakvog sistema – kaže Jurić

I advokati su izabrali predstavnike za radnu grupu

I advokati su izabrali predstavnike za radnu grupu Ministarstva pravde, ali će njihova imena saopštiti tek pošto taj predlog usvoji Upravni odbor.Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, koja vodi Radnu grupu za krivično pravo u Advokatskoj komori Srbije, kaže za „Politiku” da bi institut doživotnog zatvora, čije je uvođenje najavio predsednik Aleksandar Vučić, bio nov institut u našem krivičnom zakonodavstvu i pravnog sistema u celini. Imajući to u vidu, kaže ona, advokatura ima obavezu da se ozbiljno posveti ideji za njenu eventualnu implementaciju u naš pravni sistem.– U društvu zasnovanom na vladavini prava, advokat ima visok stepen profesionalne odgovornosti koja proističe iz obaveza da svoje znanje i sposobnost podjednako posveti klijentima i interesima zakonitosti i pravde. Izmene i dopune Krivičnog zakonika predstavljaju promene sistemskog zakona i tome treba pristupiti s velikom ozbiljnošću i kroz redovnu zakonsku proceduru. Na tome maksimalno ozbiljno učešće treba da uzme i široka stručna javnost.

Temeljne izmene našeg krivičnog zakonodavstva su potrebne i poželjne i advokatura u tome želi da učestvuje i da svoj doprinos. Od uvođenja težih i strožih krivičnih sankcija, pooštravanja kaznene politike i politike kažnjavanja u borbi protiv kriminala, za suzbijanje vršenja krivičnih dela i učinilaca važnija je efikasnost – smatra Dobričanin Nikodinović.Kada to kaže ona misli na izvesnost da će izvršioci krivičnih dela biti otkriveni kroz zakonit postupak otkrivanja krivičnih dela i učinilaca, zakonito i blagovremeno prikupljanje dokaza od strane MUP-a i javnih tužilaštava.– Dakle, pravilnost postupka, obezbeđenje dokaza i zakonit sudski postupak sproveden od strane stručnog, nepristrasnog, odgovornog i nezavisnog sudstva, standardi su kroz koje se istovremeno ostvaruju građanska prava okrivljenih i oštećenih, ali i nezavisnost sudija. Tako se ostvaruje i opšti interes, pravna sigurnost i vladavina prava u sistemu podele vlasti, za šta se advokatura kao ustavna kategorija u potpunosti zalaže – navodi Dobričanin Nikodinović. Ona dodaje da je to i većinsko mišljenje njenih kolega.

Neophodno unapređenje policije

Sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev, koji je Mališu Jevtoviću izrekao maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog silovanja i ubistva trogodišnje Katarine Kaje Jovanović, saglasan je da se u krivično pravni sistem Srbije za najteže oblike krivičnih dela uvede kazna doživotnog zatvora.– U našem pravnom sistemu kazne su visoko postavljene. Moje mišljenje je da nedostaje kazna doživotnog zatvora, ali i da postojeće kazne nema potrebe pooštravati s obzirom na to da već postoji veliki raspon između donje i gornje granice propisane kazne koje sudije mogu da koriste. Činjenica da sudije izriču kazne u njenoj donjoj polovini govori da su one visoko postavljene – navodi Trešnjev.On smatra i da bi borba protiv kriminaliteta bila uspešnija kada bi se sprovele opsežne mere na unapređenju policije i njenom osposobljavanju da prepozna određene oblike kriminaliteta.

Najčešće zloupotrebe na internetu sa decom

Dan bezbednosti na internetu Srbija je dočekala, kao prva u regionu i deseta u svetu prema razvoju informacionih tehnologija, a državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju s decom i da je edukacija u školi i dominantnija uloga roditelja ključ za rešavanje problema.Ona je za RTS rekla da se život potpuno preselio na internet i društvene mreže su sve dominantinije u našim životima i da mladi sve više vremena provode koristeći savremene tehnologije. “To podrazumeva da ih moramo naučiti osnovnim elementima ponašanja da se kasnije u životu ne bi kajali za posledice svoje mladosti, jednostavno objašnjavamo da ta stvarnost je pođednako realna kao i ova druga”, kaže Matićeva.

Govoreći o žrtvama na internetu, Matićeva kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju sa decom.”Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu postoji oko dve godine i imali smo više do 7.000 poziva i 1.380 predmeta, a za 155 predmeta možemo reći da su imala i elemente krivičnog dela”, ukazala je državna sekretarka.Praktično, kako ističe, najveći procenat se odnosio upravo na decu. Najzastupljenije je vršnjačko nasilje, deca školskog uzrasta su najpodložnija različitim vrstana zloupotreba, sama su i žrtve ali i često oni koji na neki način zlostavljaju druge na internetu i edukacija je u tom smislu ključna.Podseća da je poziv na broj 19833 besplatan, i da ih pozivaju roditelji, bake, deke i deca.Kako kaže, treba da ih pozovu roditelji u slučaju da se ponašanje njihovog deteta promenilo, u slučaju da vide da se dete od tipičnog nekog ponašanja povlači da ima neke probleme.

Matićeva poziva roditelje da ako uspeju da dođu do neke prepiske gde se širi mržnja, gde se dete na bilo koji način vređa ili zlostavlja, da im to pošalju i da odmah odreguju.”Deca kriju neprijatne stvari koje im se dešavaju, dok roditelji ukoliko ih otkriju, znaju da ih obrišu. Savetujemo da se to nikada ne radi, da se sačuvaju svi podaci jer je to potrebno u postupku koji se vodi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal”, kaže ona.Prema njenim rečima, opasnosti kreću sve ranije i ranije. “Mi smo pre dve godine bili usredsređeni na decu osnovnog školskog uzrasta, ta granica se pomera. Nama su nekad ciljna grupa bila deca šestog i sedmog razreda sada je to četvrti i peti razred”, rekla je ona.

Sajber nasilje: Potreba za edukacijom dece u svim uzrastima

Postoji potreba za edukacijom dece u predškolskom uzrastu – to je ključno za sve uzraste, pa i za starije, za polulaciju je neophodno razvijanje kritičkog mišljenja prilikom korišćenja savremenih tehnologija, pre svega interneta, ističe državna sekretarka.Kako kaže, deca kao i odrasli se moraju naučiti da prepoznaju koji su pravi izvori informacija na internetu a koji su lažni, koji su pravi a koji lažni prijatelji.To se uči i to je proces, kaže Matićeva i dodaje da Ministarstvo radi Strategiju razvoja digitalnih veština zajedno s Ministarstvom prosvete, velikim partnerom tokom ovih godina u postupku prevencije i edukacije.”Radimo na kurikulumu da svi budemo svesni šta je digitalna pismenost i razmišljanje o digitalnom svetu i kako se inforamcije prepoznaju i selektuju, šta je to vršnjačko nasilje na internetu, šta je to gobvor mržnje, istakla je državna sekretarka.”Moramo kroz obrazovni sistem doći do toga da svi znamo i razumemo koji su to postulati ponašanja u virtuelnom svetu, digitalnom svetu u kome živimo i koji će tek postai digitalna”, dodala je Matićeva.Ona je istakla da mora da se radi kroz obrazovni sistem i navela da je bilo organizovano 316 radionica u 106 škola u 71 gradu.Jako je značajno da savremena tehnologija postane deo obrazovnog procesa i da na taj način decu upoznajemo i sa prednostima ali i s posledicama, kaže Matićeva.”Kada su u pitanju deca, moramo da se štitimo od vršnjačkog nasilja koje je izraženo, zatim od različitih vrsta zloupotreba, ucena, pretnji koje se dešavaju – zloupotreba podataka, fotografija”, ističe Matićeva.

Klinike za odvikavanje od video-igrica

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da se dešava i zloupotreba profila a ono što je postao rastući trend je zavisnost od različitih video-igrica, to je jedan trend koji na neki način sve više uzima maha.”U Kini postoje klinike gde se ljudi odvikavaju od video-igrica. Nadamo se da se nećemo naći u toj fazi, ali prevencija i edukacija su ključ za to i pre svega uloga roditelja i nastavnika koji su već uključeni i upoznati sa opasnostima”, kaže državna sekretarka.Prema njenim rečima, uloga roditelja mora biti dominantnija, jer moraju da prate šta deca rade na uređajima.Pre neki dan u medijima je bilo reči da se dete od dve i po godine lečilo od zavisnosti od crtanih filmova. Državna sekretarka kaže da je to moguće.Matićeva kaže da sarađuju sa Klinkom za lečnje bolesti zavisnosti, sa priholozima, roditelji moraju potražiti savet i pomoć profesioanlnih lica.Ona kaže da savremena tehnologija ne treba roditeljima da bude izgovor i da veruju da je dete ako se igra sa tabletom na sigurnom. To, kako ističe, mora biti kontrolisano, ograničeno vreme i upotreba.”U toku nastave treba što više koristiti tehologiju u edukativne svrhe a manje u zabavu, što je danas trend. Mi sa Ministarstvom prosvete ćemo raditi ove godine na projektu povezane škole u nadi da ćemo praktično kroz izgradnju infrastrukture za sve osnovne škole u Srbiji pomoći da deca shvate prednosti i da roditelji preuzmu odgovornost za njihovo ponašanje”, zaključila je Matićeva.

About the Author

admin