Dostupna prva
mobilna android aplikacija jednog od prosvetnih sindikata!
Kako smo vas već obavestili pre par meseci, NSPRV je krenuo u susret novim izazovima, stvaljajući participaciju svakog člana na prvo mesto! Da bi obezbedili takvu vrstu organizovanja, posegli smo za novim tehnologijama koje nude mogućnost drugačije komunikacije.
Pored uobičajnih odeljaka (Aktuelno) na kojima se nalaze vesti i saopštenja organizacije, kao i odeljak namenjen događajima koje sindikat organizuje, u odeljku „Mreže“ imate pristup svim medijima na društvenim mrežama (Facebook, Twitter, Youtube , Istagram).U odeljku „Biblioteka“ nalazi se baza podataka za preuzimanje, a u njoj su materijali podeljeni u foldere (Sindikalni solidarni fond, odgovori pravne službe, Informator o radu sindikata, propisi i odluke, plakati i leci, tabele, prezentacije i obrasci koje ćemo u daljem radu koristiti).
U odeljku „Pravna
služba“ možete putem Skype aplikacije postaviti pitanja našima advokatima. U
odeljku „Kontakt“ možete nam poslati mail poruku, prijaviti se za notifikovanje
važnih saopštenja, i videti naše adrese i kontakte gde nas možete pronaći.
Posebnu pažnju
posvećujemo odeljku „Anketa“ gde će svi naši članovi u narednom periodu dobiti
svoj ID broj i način pristupa tom odeljku, a gde ćemo u realnom vremenu moći
imati uvid u stavove članstva i na osnovu njih donositi odluke. U narednom
periodu, za tu vrstu komunikacije biće umrežena jedna aplikacija „Telegram“
koja je najzaštićenija aplikacija za razmenu poruka i materijala.
Takođe vas
podsećamo da zapratite naloge NSPRV na društvenim mrežama (linkove imate u
samoj aplikaciji u odeljku „Mreža“) i da se što aktivnije uključite u sve
aktivnosti sindikata! #SindikatToSiTi!
Zahvalnost UNICEF-u
za pomoć deci
Predsednica Vlade
Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je u utorak 5. februara sa direktorkom UNICEF-a u Srbiji
Ređinom De Domenićis o važnosti delovanja ovog fonda Ujedinjenih nacija u
Srbiji i proširenju saradnje sa Vladom Srbije i nadležnim
institucijama.Predsednica Vlade zahvalila je direktorki UNICEF-a za izuzetno
zalaganje na poboljšanju položaja i unapređenju zaštite prava dece u našoj
zemlji, ali i pružanju pomoći deci iz migrantskih porodica, koja predstavljaju
najugroženiji deo izbegličke i migrantske populacije u Srbiji, saopštila je
vladina Kancelarija za saradnju s medijima.Premijerka Brnabić izrazila je
uverenje da će UNICEF nastaviti da ostvaruje izuzetne rezultati na polju svog
delovanja, dodajući da je Vlada Srbije spremna da pruži punu podršku i pomoć
njihovom radu u Srbiji.
Srbija vodi
odgovornu i humanu politiku u oblasti zaštite dece, istakla je Ređina De
Dominićis, što pokazuje, pre svega, kroz napore u ostvarivanju boljih uslova za
decu iz grupe socijalno ugroženih kategorija.
Pozdrav “zdravo”prvi počeli koristiti mladi somborski učitelji
Malo je poznato da je uobičajeni pozdrav “zdravo” potekao 60-
tih godina 19. veka upravo iz Sombora. Preko mladih učiteljia koji su se
školovali u Somboru pozdrav se preneo po celom srpstvu, jer su iz Sombora
odlazili u škole po Srbiji, Bosni, Slavoniji, Crnoj Gori koji je uskoro postao
i zvaničan pozdrav sokolskih društava pa je još više ušao u svakodnevni
govor.”Učiteljici kažemo “zdravo” zato što je volimo i poštujemo
kao osobu”, kaže Jelena Popesku, učenica IV razreda OŠ “Avram
Mrazović” u Somboru.Jelenina školska drugarica, Mila Krstić kaže da sa “zdravo”
pozdravlja bliske i drage osobe: “Kada kažemo nekome “zdravo”,
to znači da u tu osobu imamo poverenja”.
Istorija pozdrava
“zdravo” počela je da se piše upravo u Somboru. Za to je
zaslužan pokret mladih somborskih Srba obrazovanih u Beču, Požunu, Budimpešti u
vreme nacionalnog romatizma u drugoj polovini 19. veka.”Među njima je, kao
osvešćenim mladim ljudima, zavladalo shvatanje da je nedolično slobodnim
građanima da se pozdravljaju sa tadašnjim pozdravim “sluga pokoran!”,
“servus” na mađarskom, “hvaljen Isus” ili “pomaže
Bog” … oni su hteli da taj pozdrav bude jednostavniji i uveli su jedan
lep pozdrav “zdravo”, ispričao je zavičajni istoričar Milan
Stepanović.
Dušan Kolundžija,
publicista, priseća se da su pozdrav “zdravo” koristili Sokoli, dakle
članovi Sokolskog društva, a ja se sećam da smo mi, kao akcijaši na radnim
akcijama, takođe se pozdravljali, ali ne sa jednim, već sa tri puta
“zdravo!”.
Lidija Hajnal je
učiteljica u četvrtom razredu i kako kaže, đaci je često pozdravljaju sa
“zdravo!”.”Obožavam taj pozdrav “zdravo””,
pogotovo kada mi to kažu moji đaci jer to je znak da, ne samo da me poštuju,
već da me vole. A i nekako mi imponuje, jer kad oni meni kažu
“zdravo” to znači da imaju veliko poverenje u mene, a na meni je da
to poverenje ne izneverim”, ispričala je Lidija Hajnal.
Ovde, sa
Jerasovog ćošeta, kako u svojim sećanjima zapisiju Nika Maksimović, Joca
Jerasović, posebno je gromko pozdravljao svoje prijatelje pa je
“zdravo”, ječalo sve do gradske kuće.Danas, “zdravo” kao
pozdrav, koristi srednja i starija generacija, dok je kod mlađih uobičajeno
pozdravljanje sa “ćao”. Ipak, važno znati da su mladi somborski
učitelji prvi počeli koristiti i “zdravo” uveli u svakodnevni život.
Vršac: Đaci
ocenjuju vino i rakiju, uzorci stigli čak iz Mostara
Poljoprivredna
škola Vršac 27. godinu zaredom kao školsku slavu obeležiće praznik Svetog
Trifuna, dan vinara i vinogradara. Tim povodom i ovoga puta je organizovana
tradicionalna smotra ocenjivanja kvaliteta vina i rakija, a kako kažu u školi,
pristigao je rekordan broj uzoraka.Rok za prijave za učešće u smotri
ocenjivanja kvaliteta vina i rakija, koja će se po 27. put održati u vršačkoj
Poljoprivrednoj školi, istekao je u petak, 1. februara, a polako pristižu i
poslednji uzorci poslati poštom iz različitih delova zemlje. Do sada je u školu
stiglo skoro 170 uzoraka, od čega 90-ak rakija od voća, 30-ak rakija od grožđa,
oko 40 belih crvenih i roze vina, i više specijalnih vrsta pića.”Mogu da
kažem da je ova godina sa ovolikim brojem uzoraka premašila sve prethodne
godine, imamo, pored Vršca, uzorke iz Beograda, Pančeva, Novog Pazara, svih
delova Vojvodine, čak i iz Kosovske Mitrovice imamo uzorke, a jedan je stigao i
iz Mostara, tako da je ovo sada više od republičkog takmičenja”, navodi
direktor škole Srđan Kliska.
Ove godine se sve
analize rade u školi, kod vina hemijske i organoleptičke, a kod rakija samo
organoleptičke. U čitavom postupku učestvuju i đaci, što je za njih više nego
koristan deo praktične nastave:”To će im trebati posle i za maturski
ispit, a nisu analize teške, jedino što su malo vremenski zahtevne. Radimo
analizu ukupnih kiselina, izraženih kao vinska kiselina, ukupnog
sumpor-dioksida i slobodnog sumpor-dioksida, i određujemo sadržaj alkohola u
vinu”, objašnjava nastavnica stručnih predmeta u školi, Nina Dimić.
Ocenjivanje i
analize koje se ovde vrše, najkompletnija su i jedna od najrelevantnijih ocena
kvaliteta vina i rakija u širem regionu, zbog čega i učešće na manifestaciji za
proizvođače ima izuzetan značaj. Najuspešniji proizvođači biće nagrađeni 14.
februara, na dan Svetog Trifuna, kada će biti priređena i izložba vina i rakija
od grožđa i voća.
Najbolji na
bilbordima: Nikola Vujasinović
Nikola Vujasinović završio je Gimnaziju „Svetozar Marković” kao đak
generacije, a u protekloj godini osvoio je drugo mesto na Republičkom
takmičenju iz geografije.– Kao mali shvatio sam da me privlači ta nauka i počeo
sam da je izučavam – kaže Nikola Vujasinović. – Nemam omilјenu oblast, upisao
sam studije geografije pa ću odlučiti kako da se dalјe usmerim.
Projekat „Učim +
Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti,
nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima
postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika
osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili
najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i
međunarodnoj sceni.Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.
Sremska Mitrovica
se diči svojim školama
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja najboljih uvrstio je među najbolje škole u Srbiji i tri osnovne
škole sa teritorije Grada Sremska Mitrovica: OŠ “Jovan Jovanović
Zmaj” Sremska Mitrovica, OŠ “Slobodan Bajić Paja” Sremska
Mitrovica i OŠ “Branko Radičević” Kuzmin. Tim povodom u sredu je u
Gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici održana prigodna konferencija za novinare.
“Rezultati da su tri naše osnovne škole među devet najuspešnijih u Srbiji,
a tri od četiri u Vojvodini, zaista govore o visokom nivou i kvalitetu rada u
obrazovanju u školama na teritoriji grada”, poručio je načelnik Gradske
uprave za kulturu i obrazovanje Ilija Nedić i čestitao svim učenicima,
nastavnicima i direktorima koji su doprineli ovom uspehu. “Sam broj nagrada
prethodnih godina na republičkim i pokrajinskim takmičenjima, broj Svetosavskih
povelja i broj učenika koji su iz prvog puta upisali željene škole i fakultete,
govori kako se kvalitetno i dobro radi. Ipak, od slave se neće živeti, već se
nastavlja sa kvalitetnim radom da se obrazovanje još više unapredi, rekao je
Nedić.
Direktor OŠ
“Jovan Jovanović Zmaj” Zoran Đurić ističe da rezultati odslikavaju
rad nastavnika, celog kolektiva i učenika koji su se dokazali na završnom
ispitu koji je bio merilo za ova priznanja. “Mi smo niz godina u samom
vrhu po rezultatima prijemnog ispita a više od 80 odsto naših učenika upiše
željenu školu tako da kvalitet rada daje rezultate za priznanje”, rekao je
Đurić.
Nastavnica Ankica
Canjer predaje u sve tri škole koje su se našle na spisku najboljih: srpski
jezik predaje u OŠ “Slobodan Bajić Paja”, nemački jezik u kuzminskoj
OŠ “Branko Radičević”, a u područnom odeljenju OŠ “Jovan
Jovanović Zmaj” u Šašincima predaje nemački jezik. “Priznanja su
kontinuiranog rada učenik i nastavnika u sve tri škole. To je i rezultat
pedagoško psihološke službe jer se kontinuirano prati svaki učenik kao
pojedinac, svaki nastavnika i njegovo napredovanje i usavršavanje i sve što
dolazi od strane Ministarstva: razvijanje kompetencija, pre svega preduzetničke
i digitalne kompetencije i svega što novo vreme donosi. Mi decu moramo
pripremati za budućnost i za neka nova zanimanja, drugačija od onih sa kojima
smo mi odrasli i za koja smo mi pripremani”, kazala je nastavnica Canjer.
U dualnom obrazovanju 4.500 učenika: Školovanje za 32
zanimanja
Po modelu dualnog
obrazovanja u Srbiji se trenutno obrazuje oko 4.500 učenika za 32 zanimanja, a
praksa se odvija u 600 kompanija.U pripremi je i zakon o dualnom obrazovanju na
fakultetima kako bi se školovali studenti za potrebe tržišta i odmah po
završetku studija bili spremni da preuzmu radno mesto u nekoj od kompanija koje
posluju na srpskom tržištu.
Izvršni član
Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap upozorava da je
nemačkim investitorima koji žele da otvore firme u Srbiji potrebna radna snaga
koja mora da se dokvalifikuje, dodajući da očekuje da se taj problem uskoro
nađe i na dnevnom redu Vlade Srbije.- Na rezultate dualnog obrazovanja u Srbiji
treba čekati još nekoliko godina, pa se u međuvremenu radna snaga mora
dokvalifikovati – objasnio je Knap.- Zbog obuke za nove profile
stručnjaka biće potrebna infrastruktura. Industrijska revolucija zahteva da
radnik uči neprestano.
Na pitanje da li
će, zbog najavlјenih olakšica od početka naredne godine u Nemačkoj radnicima iz
Srbiji biti olakšano zapošlјavanje, Martin Knap smatra da se to neće dogoditi
jer će i pored toga što će biti ukinute administrativne barijere za olakšan
dolazak za posao, problem biti jačanje konkurencije radne snage pošto će u Nemačku
dolaziti i stučnjaci iz drugih zemalјa, poput Kine, Indije.. – Samo mala grupa
stručnjaka u Srbiji narednih godina neće moći da se zaposli u Srbiji, a
radnici i ne bi trebalo da odlaze odavde jer su i ovde potrebni – zaklјučio je
Knap.
Dokvalifikacijom do radnog mesta
Izvršni član
Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap je potvrdio ono što se već nekoliko godina u
našoj zemlјi ponavlјa, a to je da nema dovolјno kvalifikovanih radnika i da se
i zaposleni i nezaposleni moraju dokvalifikovati i prihvatiti da je očuvanje
radnog mesta zapravo doživotno učenje. Većina zaposlenih već je shvatila da se
na radnom mestu mora stalno učiti kako bi se napredovalo i bolјe zarađivalo.
Jedino što, po oceni svih sindikalnih centrala, radnicima u Srbiji smeta jeste
to što su zarade u Srbiji znatno manje od onih koje njihove kolege u Nemačkoj
zarađuju.
S druge strane,
od armije nezaposlenih veliki deo mogao bi da se dokvalifikuje i
prekvalifikuje, ali se pokazalo da to ide sporo i da je malo onih koji se
smatraju nestručnim prihvata da ide na obuke. Po podacima Statističkog biltetna
Nacionalne službe za zapošlјavanje na kraju prošle godine na evidenciji
nezaposlenih bilo je 552.513 lica, od kojih je čak 184.618 bilo nestručnih,
odnosno svaki treći nezaposleni je bez kvalifikacija. U isto vreme,
nezaposlenih sa završenom srednjom školom, te višom ili visokom stručnom
spremom, pa čak i doktoratom bilo je 367.895, ali je neizvesno koliki njih može
bez dodatne obuke i dokvalifikacije odmah da obavlјa konkretan posao u nekoj od
stranih kompanija koje investiraju u Srbiju.
Dakako, visina
zarade utiče na spremnost zaposlenih da se dokvalfikuju i nezaposlenih da se
obuče za deficitarna zanimanja. Tačno jeste da su srpske plate znatno manje od
zarada u državama iz koje investitori dolaze, ali to je trenutno tako i teško
da se tu može bilo šta učiniti. Uostalom, investitori i idu tamo gde imaju
manje troškove za angažman radne snage. U ovim još uvek tranzicionim vremenima
najvažnije je imati radno mesto, a kasnije će doći će na rad i visina plate.
Koliko je važno doći do bilo kojeg radnog mesta, a njega već sada nema bez
stručnosti i kvalifikacije, najbolјe znaju oni koji na posao čekaju godinama pa
i duže od decenije.
Ako se zna da
Srbiji najviše nedostaju pre svega zanatlije, odnosno radnici za jednostavnije
poslove, kao što su pomoćni radnici na građevini, varioci, zavarivači,
vozači, kuvari, krojači, mesari, pekari… onda nije teško shvatiti da bi dobar
deo sada nezaposlenih koji su bez struke mogao da se dokvalifikuje, odnosno
obuči za neko od tih zanimanja i tako sebi obezbedi radno mesto. Uz to, deo
radnika koji već rade kroz dokvalifikaciju mora da se prilagodi novim
radnim mestima jer novi investitori često donose i nove tehnologije i traže
nova znanja od svojih zaposlenih. Malo je investitora koji žele da otpuste
stare i iskusne radnike, ali je zato mnogo njih koji traže da se oni dodatno
edukuju i osposobe da rade na savremenim mašinama ili obavlјaju poslove koje
prethodnih godina nisu radili jer to od njih nije ni traženo.
Čačak: Prva
generacija modnih krojača po dualnom principu
U Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku stasava prva generacija modnih krojača, koja se školuje po dualnom principu. Primena teorije u praksi, doneće dobrobit i učenicima i privrednicima. https://www.youtube.com/watch?v=ZMERRDvOVrk
Vremeplov:Veliki
štrajk
Na današnji dan u subotu8.
februara 1997. godine bio je neradan dan u kućama znanja, ali je i nastavljena
obustava rada u gotovo svim školama u Srbiji. Pritisci od strane vlasti se
pojačavaju, ali ima i otvorene podrške pojedinih lokalnih samouprava. Iako
zahtevi nisu u nadležnosti JLS dobro je
došla ta podrška, kao i solidarnost koju su pružili i drugi sindikati koji su
ušli u štrajk – predškolci, pojedini fakulteti, instituti, … , ali i podrška
esnafa i studentskog protesta u toku.
Tako primera radi podsećamo da su
od 29. subotičke osnovne i srednje škole, 23 potpuno obustavile rad,
pridružujući se time zaposlenima u više od 1.700 škola Srbije. Prosvetni
radnici u ovom protestu imali su punu podršku svih opštinskih struktura,
gradonačelnika, školskog nadzornika, opštinskog Veća Sindikata, roditelja. „Vi
koji radite pred očima javnosti, čiji je rad na stalnoj proveri i oceni učenika
i roditelja, direktora i nadzornika, odlučili ste da branite poljuljan ugled
zbog materijalnog položaja koji je ponižavajući.Vama, koji učite i vaspitavate
našu decu, pružamo punu podršku da istrajete u svojim zahtevima i pravednim
postupcima bez osećanja straha i krivice“, kaže se u pismu podrške koje je
prosvetnim radnicima uputio predsednik Izvršnog Odbora Skupštine Opštine
SuboticaJožef Kasa.Gradonačelnik Kasa na protestnom zboru prosvetnih radnika,
održanom poslednjeg dana januara, obećao je prosvetnim radnicima Subotice i
konkretnu podršku u vidu jednokratne pomoći koja će se u toku februara
isplatiti zaposlenima u školama koje su u štrajku.
Vremeplov: Umrla Jelena
Anžujska
Jelena Anžujska, srpska kraljica, žena kralja Uroša Prvog i ktitor
manastira Gradac umrla je na današnji dan08.februara 1314. godine. Bila je supruga srpskog kralja Stefana Uroša I i majka
kraljeva Dragutina i Milutina. Jedno vreme vladala je oblastima: Zeta,
Trebinje, Plav i Poibarje. Zamonašila u
crkvi Svetog Nikole u Skadru i tu je kao monahinja i umrla 8. februara 1314.
Osnovala je prvu žensku školu u tadašnjoj Srbiji. Organizovala je prepisivanje
knjiga na dvoru i tako proizvedene knjige je kasnije poklanjala. Takođe, u svom
dvoru je imala i čuveno knjigohranilište, to jest biblioteku. Najpoznatija
njena zadužbina je manastir Gradac gde je i sahranjena, kao i crkva Svetog
Nikole u Skadru gde je zamonašena. Obnavljala je veliki broj svetinja, među
njima i manastir Svetih Sergija i Vakha na obalama reke Bojane kod Skadra.
Legenda kaže da se posle tri godine od svoje smrti javila u snu jednom monahu,
te kada su otvorili njen grob telo je nađeno celo i očuvano „kao u rosi”.
Od te 1317. godine ona se slavi kao svetiteljka 30. oktobra po crkvenom
kalendaru, odnosno, 12. novembra po novom kalendaru. Njeno prvo žitije napisao
je srpski arhiepiskop Danilo II kao žitije prve srpske kraljice koja je postala
svetiteljka.
Vremeplov: Umrla Maga Magazinović
Na današnjidan08.februara1968 godine umrla Magdalena-Maga Magazinović, baletski
pedagog, koreograf, književnik, prevodilac, prva žena-novinar i bibliotekar u
Srbiji, osnivač škole modernog baleta u
Beogradu (Užice, 14.10.1882 – Beograd, 8.2.1968)
Vremeplov: Dan policijskog školstva
U Beogradu je, na današnji dan 08.februara 1921.godine, osnovana prva policijska škola u Srbiji, ovaj datum obeležava se kao Dan policijskog školstva.
Vremeplov: Umro
Zdravko Velimirović
Na današnji dan 08.februara 2005.godine
umro je u Beogradu Zdravko Velimirović, filmski i televizijski reditelj, član Crnogorske
akademije nauka i umetnosti. Bio je redovni profesor Fakulteta dramskih umjetnosti
u Beogradu, režirao je devet igranih filmova, 40 dokumentarnih i nekoliko dokumentarnih
TV serija (“Lelejska gora”, “Derviš i smrt”, “Vrhovi Zelengore”,
Dorotej”).
Vremeplov: Papa osudio zlostavljanje
dece od strane sveštenika
Papa Benedikt XVI osudio je na današnji
dan 08. Februara 2010. Godine zlostavljanje dece od strane sveštenika, rekavši
da crkva nikad neće prestati da osuđuje takvo ponašanje. Masovno seksualno zlostavljanje
u crkvenim ustanovama u Irskoj i skandal oko zataškavanja tih slučajeva neposredan
su povod ovog papinog reagovanja.
Vremeplov: Rođen Žil Vern
Na današnji dan 08.februara 1828.godine rođen je
Žil Vern, francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima,
dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao je više od 50 romana među kojima
su najpoznatiji “Put oko sveta za 80 dana”, “20.000 milja pod
morem”, “Put na Mesec”, “Put u središte Zemlje”,
“Carev glasnik”, “Pet nedelja u balonu”, “Deca kapetana
Granta”).
Vremeplov: Ugovor
u Mastrihtu
Na današnji dan 08.februara1992 godine članice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija (Evropskaunija).
Vremeplov: Olimpijske igre održane u Jugoslaviji
Na stadionu “Koševo” u
Sarajevu na današnji dan 08. Februara 1984.godine u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene
su 14. Zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama održanim u
Jugoslaviji učestvovali su sportisti iz 49 država, najveći broj u istoriji ZOI.
Vremeplov: Umro Petar
Kropotkin
Na današnjidan 08.februara 1921.godine umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma (“Anarhija i njena filozofija”, “Velika Francuska revolucija”, “Zapisi revolucionara”).
Koraci za uvođenje
doživotne robije
Radna grupa za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, koju je Ministarstvo pravde osnovalo krajem prethodne godine, radiće na preispitivanju sankcija za određena krivična dela, na definisanju doživotne kazne zatvora, ali i određivanju novih mera za višestruke povratnike, odnosno lica koja ponavljaju krivična dela. Predvodiće je profesor dr Zoran Stojanović. Članovi ove radne grupe biće predstavnici Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužilaštva, strukovnih udruženja i institucija, kao i predstavnici ministarstava unutrašnjih poslova, zdravlja i pravde, ali i Fondacije „Tijana Jurić” i Autonomnog ženskog centra.– Članovi radne grupe definisaće tačno sva krivična dela za koja je potrebno izmeniti opseg krivičnih sankcija, kao i zakone koje je potrebno usaglasiti s predloženim izmenama KZ-a. Očekujemo da će u narednih mesec dana radna grupa izraditi nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika kako bi se dalje nastavilo s procedurom usvajanja novih zakonskih mera – rečeno je „Politici” u Ministarstvu pravde.
Predstavnik Fondacije „ Jurić” advokat Maja Atanacković
Igor Jurić,
osnivač Fondacije „Tijana Jurić”, koja je u okviru narodne inicijative sakupila
gotovo 160.000 potpisa građana za izmenu Krivičnog zakonika i predložila
uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubistvo deteta, maloletnika ili trudne
žene, kaže za naš list da je određen njihov predstavnik u radnoj grupi. To će
biti advokat Maja Atanacković, pravni zastupnik fondacije, koja je učestvovala
u pisanju predloga izmene pomenutog zakona.Jurić kaže da se nada da će predlog,
kada stigne u parlament, ujediniti vlast i opoziciju i da će stvar, za koju se
fondacija bori već dve godine, biti okončana.– Posle toliko vremena i našeg
upornog insistiranja, lobiranja, razgovaranja, prikupljanja potpisa, organizovanja
okruglih stolova, niko nije našao za shodno da nas pozove, da razgovara s nama
dok to nije došlo pred svršen čin. Sada se odjednom neke organizacije i
udruženja javljaju i prave problem oko onoga za šta se zalažemo. Pre
prikupljanja potpisa smo dugo radili na analizi mogućnosti uvođenja kazne
doživotnog zatvora, njenim prednostima, manama, ali i koliki bi bili troškovi
uvođenja ovakvog sistema – kaže Jurić
I advokati su
izabrali predstavnike za radnu grupu
I advokati su
izabrali predstavnike za radnu grupu Ministarstva pravde, ali će njihova imena
saopštiti tek pošto taj predlog usvoji Upravni odbor.Advokat Zora Dobričanin
Nikodinović, koja vodi Radnu grupu za krivično pravo u Advokatskoj komori
Srbije, kaže za „Politiku” da bi institut doživotnog zatvora, čije je uvođenje
najavio predsednik Aleksandar Vučić, bio nov institut u našem krivičnom
zakonodavstvu i pravnog sistema u celini. Imajući to u vidu, kaže ona,
advokatura ima obavezu da se ozbiljno posveti ideji za njenu eventualnu
implementaciju u naš pravni sistem.– U društvu zasnovanom na vladavini prava,
advokat ima visok stepen profesionalne odgovornosti koja proističe iz obaveza
da svoje znanje i sposobnost podjednako posveti klijentima i interesima
zakonitosti i pravde. Izmene i dopune Krivičnog zakonika predstavljaju promene
sistemskog zakona i tome treba pristupiti s velikom ozbiljnošću i kroz redovnu
zakonsku proceduru. Na tome maksimalno ozbiljno učešće treba da uzme i široka
stručna javnost.
Temeljne izmene
našeg krivičnog zakonodavstva su potrebne i poželjne i advokatura u tome želi
da učestvuje i da svoj doprinos. Od uvođenja težih i strožih krivičnih
sankcija, pooštravanja kaznene politike i politike kažnjavanja u borbi protiv
kriminala, za suzbijanje vršenja krivičnih dela i učinilaca važnija je
efikasnost – smatra Dobričanin Nikodinović.Kada to kaže ona misli na izvesnost
da će izvršioci krivičnih dela biti otkriveni kroz zakonit postupak otkrivanja
krivičnih dela i učinilaca, zakonito i blagovremeno prikupljanje dokaza od
strane MUP-a i javnih tužilaštava.– Dakle, pravilnost postupka, obezbeđenje
dokaza i zakonit sudski postupak sproveden od strane stručnog, nepristrasnog,
odgovornog i nezavisnog sudstva, standardi su kroz koje se istovremeno
ostvaruju građanska prava okrivljenih i oštećenih, ali i nezavisnost sudija.
Tako se ostvaruje i opšti interes, pravna sigurnost i vladavina prava u sistemu
podele vlasti, za šta se advokatura kao ustavna kategorija u potpunosti zalaže
– navodi Dobričanin Nikodinović. Ona dodaje da je to i većinsko mišljenje
njenih kolega.
Neophodno
unapređenje policije
Sudija Višeg suda
u Beogradu Aleksandar Trešnjev, koji je Mališu Jevtoviću izrekao maksimalnu
kaznu od 40 godina zatvora zbog silovanja i ubistva trogodišnje Katarine Kaje
Jovanović, saglasan je da se u krivično pravni sistem Srbije za najteže oblike
krivičnih dela uvede kazna doživotnog zatvora.– U našem pravnom sistemu kazne
su visoko postavljene. Moje mišljenje je da nedostaje kazna doživotnog zatvora,
ali i da postojeće kazne nema potrebe pooštravati s obzirom na to da već
postoji veliki raspon između donje i gornje granice propisane kazne koje sudije
mogu da koriste. Činjenica da sudije izriču kazne u njenoj donjoj polovini
govori da su one visoko postavljene – navodi Trešnjev.On smatra i da bi borba
protiv kriminaliteta bila uspešnija kada bi se sprovele opsežne mere na
unapređenju policije i njenom osposobljavanju da prepozna određene oblike
kriminaliteta.
Najčešće
zloupotrebe na internetu sa decom
Dan bezbednosti na internetu Srbija je dočekala, kao prva u regionu i
deseta u svetu prema razvoju informacionih tehnologija, a državna sekretarka u
Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da se
najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju s decom i da je edukacija u školi i
dominantnija uloga roditelja ključ za rešavanje problema.Ona je za RTS rekla da
se život potpuno preselio na internet i društvene mreže su sve dominantinije u
našim životima i da mladi sve više vremena provode koristeći savremene
tehnologije. “To podrazumeva da ih moramo naučiti osnovnim elementima
ponašanja da se kasnije u životu ne bi kajali za posledice svoje mladosti,
jednostavno objašnjavamo da ta stvarnost je pođednako realna kao i ova
druga”, kaže Matićeva.
Govoreći o
žrtvama na internetu, Matićeva kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe
dešavaju sa decom.”Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na
internetu postoji oko dve godine i imali smo više do 7.000 poziva i 1.380
predmeta, a za 155 predmeta možemo reći da su imala i elemente krivičnog
dela”, ukazala je državna sekretarka.Praktično, kako ističe, najveći
procenat se odnosio upravo na decu. Najzastupljenije je vršnjačko nasilje, deca
školskog uzrasta su najpodložnija različitim vrstana zloupotreba, sama su i
žrtve ali i često oni koji na neki način zlostavljaju druge na internetu i
edukacija je u tom smislu ključna.Podseća da je poziv na broj 19833 besplatan,
i da ih pozivaju roditelji, bake, deke i deca.Kako kaže, treba da ih pozovu
roditelji u slučaju da se ponašanje njihovog deteta promenilo, u slučaju da
vide da se dete od tipičnog nekog ponašanja povlači da ima neke probleme.
Matićeva poziva
roditelje da ako uspeju da dođu do neke prepiske gde se širi mržnja, gde se
dete na bilo koji način vređa ili zlostavlja, da im to pošalju i da odmah
odreguju.”Deca kriju neprijatne stvari koje im se dešavaju, dok roditelji
ukoliko ih otkriju, znaju da ih obrišu. Savetujemo da se to nikada ne radi, da
se sačuvaju svi podaci jer je to potrebno u postupku koji se vodi pred
Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal”, kaže ona.Prema njenim rečima,
opasnosti kreću sve ranije i ranije. “Mi smo pre dve godine bili
usredsređeni na decu osnovnog školskog uzrasta, ta granica se pomera. Nama su
nekad ciljna grupa bila deca šestog i sedmog razreda sada je to četvrti i peti
razred”, rekla je ona.
Sajber nasilje: Potreba za edukacijom dece u svim uzrastima
Postoji potreba
za edukacijom dece u predškolskom uzrastu – to je ključno za sve uzraste, pa i
za starije, za polulaciju je neophodno razvijanje kritičkog mišljenja prilikom
korišćenja savremenih tehnologija, pre svega interneta, ističe državna
sekretarka.Kako kaže, deca kao i odrasli se moraju naučiti da prepoznaju koji
su pravi izvori informacija na internetu a koji su lažni, koji su pravi a koji
lažni prijatelji.To se uči i to je proces, kaže Matićeva i dodaje da
Ministarstvo radi Strategiju razvoja digitalnih veština zajedno s Ministarstvom
prosvete, velikim partnerom tokom ovih godina u postupku prevencije i
edukacije.”Radimo na kurikulumu da svi budemo svesni šta je digitalna
pismenost i razmišljanje o digitalnom svetu i kako se inforamcije prepoznaju i
selektuju, šta je to vršnjačko nasilje na internetu, šta je to gobvor mržnje,
istakla je državna sekretarka.”Moramo kroz obrazovni sistem doći do toga da
svi znamo i razumemo koji su to postulati ponašanja u virtuelnom svetu,
digitalnom svetu u kome živimo i koji će tek postai digitalna”, dodala je
Matićeva.Ona je istakla da mora da se radi kroz obrazovni sistem i navela da je
bilo organizovano 316 radionica u 106 škola u 71 gradu.Jako je značajno da
savremena tehnologija postane deo obrazovnog procesa i da na taj način decu
upoznajemo i sa prednostima ali i s posledicama, kaže Matićeva.”Kada su u
pitanju deca, moramo da se štitimo od vršnjačkog nasilja koje je izraženo,
zatim od različitih vrsta zloupotreba, ucena, pretnji koje se dešavaju –
zloupotreba podataka, fotografija”, ističe Matićeva.
Klinike za odvikavanje od video-igrica
Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da se dešava i zloupotreba profila a ono što je postao rastući trend je zavisnost od različitih video-igrica, to je jedan trend koji na neki način sve više uzima maha.”U Kini postoje klinike gde se ljudi odvikavaju od video-igrica. Nadamo se da se nećemo naći u toj fazi, ali prevencija i edukacija su ključ za to i pre svega uloga roditelja i nastavnika koji su već uključeni i upoznati sa opasnostima”, kaže državna sekretarka.Prema njenim rečima, uloga roditelja mora biti dominantnija, jer moraju da prate šta deca rade na uređajima.Pre neki dan u medijima je bilo reči da se dete od dve i po godine lečilo od zavisnosti od crtanih filmova. Državna sekretarka kaže da je to moguće.Matićeva kaže da sarađuju sa Klinkom za lečnje bolesti zavisnosti, sa priholozima, roditelji moraju potražiti savet i pomoć profesioanlnih lica.Ona kaže da savremena tehnologija ne treba roditeljima da bude izgovor i da veruju da je dete ako se igra sa tabletom na sigurnom. To, kako ističe, mora biti kontrolisano, ograničeno vreme i upotreba.”U toku nastave treba što više koristiti tehologiju u edukativne svrhe a manje u zabavu, što je danas trend. Mi sa Ministarstvom prosvete ćemo raditi ove godine na projektu povezane škole u nadi da ćemo praktično kroz izgradnju infrastrukture za sve osnovne škole u Srbiji pomoći da deca shvate prednosti i da roditelji preuzmu odgovornost za njihovo ponašanje”, zaključila je Matićeva.
