Usvojena Konvencija o CERN-u i Odluka o Univerzijadi

Vlada Srbije usvojila je 7. februara i predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o osnivanju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) i o potvrđivanju Protokola o privilegijama i imunitetima ove međunarodne organizacije, čime će se omogućiti uključivanje u evropski i svetski istraživački prostor i Srbiji biti dodeljene privilegije i imuniteti neophodni za obavljanje naučne delatnosti. Vlada Srbije donela je i Odluku o osnivanju Privrednog društva “5. evropske Univerzitetske igre Beograd 2020”, povodom održavanja evropskih univerzitetskih igara u Beogradu u julu 2020. godine, na kojima će studenti-sportisti imati priliku da se nadmeću u 25 sportova i sportskih disciplina. Osnivač ovog privrednog društva je Republika Srbija, čije će sedište biti u Beogradu, dodaje se u saopštenju.

Erazmus plus program: Više projekata za škole i fakultete

Srbija je postala punopravna članice Erazmus plus programa Evropske unije, a to za obrazovne ustanove u našoj zemlji znači da će moći da učestvuju u više projekata i da će im na raspolaganju biti veći budžeti. Osim Srbije, status punopravne članice Erazmus plus programa ima još samo pet zemalja koje nisu članice EU: Norveška, Turska, Lihtenštajn, Makedonija i Island. Srbija je od 2014. godine učestvovala u tom programu EU, ali u ograničenom kapacitetu, kao partnerska zemlja u regionu Zapadnog Balkana.

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da će status Srbije kao punopravne članice u Erazmus plus programu za obrazovne institucije značiti veću mogućnost da učestvuju u raznim projektima, da oplemene i obogate svoju pedagošku praksu i znanje. Ministar naglašava da je ovo prilika za studente i srednjoškolce da učestvuju u razmenama, ali i za nastavnike za stručno usavršavanje. To što je Srbija postala ravnopravan član Erazmus plus programa, Šarčević kaže da su zaslužne reforme koje su sprovode već dve i po godine, što je za ljude u Evropskoj komisiji bio pozitivan znak. “Srbija je i do sada koristila mogućnost za razmenu studenata i profesora, a mislim da će tek sada organizovanije i u većem obimu koristiti tu mogućnost”, rekao je ministar za Tanjug.

Dijaspora “preusmerava” donacije ka obrazovanju

Istraživanje “Davanja za opšte dobro iz dijaspore”, u kojem je učestvovalo 5.128 ispitanika iz dijaspore, sprovedeno je u 83 zemlje među opštom populacijom i “profesionalnim” donatorima i pokazuje, između ostalog, da se fokus donatora menja sa smanjenja siromaštva na “finansiranje” obrazovanja i zdravstva, kaže Tamara Vlaškalin iz Fondacije “Ana i Vlade Divac”. “Kada govorimo o populaciji donatora, ljudi koji u dužem vremenskom period doniraju, pored zdravstva novac je odlazio i na boljitak većeg broja građana, odnosno i na obrazovanje, sport i kulturu”, rekla je Vlaškalin Tanjugu.

Rezultati istraživanja Fondacije “Ana i Vlade Divac” i USAID-a pokazuju da je kod opšte populacije iz dijaspore prosek doniranih sredstava 126,9 evra, a u populaciji donatora taj iznos je 549,8 evra. “Dijaspora indirektno i direktno poboljšava i gradi kulturu davanja u Srbiji. Kroz ispitivanja smo saznali da su u inostranstvu donatori obični ljudi koji imaju svest o tome koliko je važno ulagati u zajednicu, a da se smatra da je donator u Srbiji neka uža grupa, koju nazivamo elitom. To je jedna poruka njihova nama da je doniranje vrednost na kojoj treba da počiva svako civilizovano društvo”, kaže Vlaškin.

Kada je potrebno donirati socijalno ugroženim osobama, ali i za potrebe unapređenja ekonomije, obrazovanja, zdravstva i sporta u Srbiji, 44 odsto ljudi iz dijaspore spremno je da pomogne. “Važno je da napomenemo da mi nismo u ovom istraživanju uzimali u obzir novac koji je doniran porodicama, odnosno pojedincima, nego smo se fokusirali na ona davanja koja možemo da nazovemo filantropskim, za opšte dobro”, rekla je Vlaškin.

Istraživanje pokazuje da pripadnici srpske dijaspore vide državne institucije kao institucije koje mogu da pronađu najbolji način za rešavanje problema građana Srbije, a rezultati istraživanja govore i da čak 53 odsto ispitanih ne zna da li matica dovoljno brine o svojoj dijaspori. “Ovo istraživanje imalo je za cilj da izmeri da izmere taj puls između dijaspore i matice kada su u pitanju davanje za opšte dobro u Srbiji”, kažu u „Fondaciji Ana i Vlade Divac”. Za donatore van Srbije, kaže se, ograničenje predstavlja kada fondacije nemaju ogranke u inostranstvu, jer u tom slučaju ne mogu da dobiju poreske olakšice. Kao jedan od najvećih nedostataka, donatori navode da većina neprofitnih organizacija i fondacija nema mogućnost “on-line” doniranja.

Lončar: Posao za 400 najboljih đaka medicinske škole

U septembru će posao dobiti 400 ili 500 najboljih đaka srednjih medicinskih škola, najavio je u četvrtak  ministar zdravlja Zlatibor Lončar. “Oni će dobiti šansu da rade u dobrim uslovima, da se usavršavaju i dobiće privilegije koje su neophodne da bi ostali ovde”, rekao je za RTS Lončar, koji će danas održati prvi sastanak sa direktorima srednjih medicinskih škola. On je dodao da je cilj da se nastavi politika zadržavanja našeg najboljeg medicinskog kadra – lekara i medicinskih sestara. “Više od 160 najboljih studenata medicine smo zaposlili i sada nastavljamo dalje. Ono što hoćemo da uradimo je da sva deca u medicinskim školama koja završe i budu najbolja – od septembra dobiju posao. To će biti minimum 400 ili 500 đaka, koji će dobiti posao u septembru”, rekao je Lončar. On je dodao da će biti promenjen zakon i da će moći u svojom matičnim ustanovama da rade popodne sa lekarima i imati dodatni vid zarade.

Podsetio je i da su predsednik i Vlada Srbije obećali da će prioritet imati medicinske sestre i u ovogodišnjem povećanju plata. “To su mere koje radimo da bi se izbegla situacija u okruženju, gde zbog nekontrolisanog odliva lekara i sestara imate kolaps zdravstvenog sistema. Kao što vidite, na sve načine pokušavamo da to regulišemo”, rekao je ministar.

Vladinim avionom na lečenje u inostranstvo

Govoreći o lečenju dece u inostranstvu, Lončar kaže da je beba u sredu  prebačena u Italiju i da čeka transplantaciju jetre. On je dodao da je dete rođeno sa anomalijom žučnih puteva i da je operisano u Tiršovoj, ali da mora da se uradi transplantacija jetre. “Vladinim avionom otišla je u Italiju, svi se nadamo da će uskoro dobiti jetru”, rekao je Lončar.

Najbolji na bilbordima: Učenice škole „Svetozar Marković Toza”

Učenice škole „Svetozar Marković Toza” u prošloj godini učestvovale su i osvajale nagrade na mnogim takmičenjima. Elena Ćirić osvojila je prvo mesto na državnom takmičenju u raketnom modelarstvu. – Pre svega me je nastavnica motivisala da se prijavim za to takmičenje i bilo mi je veoma interesatno da sama sklapam rakete – kaže Elena. – Uglavnom se dobiju gotovi delovi koji treba da se sklope i kasnije se te rakete ispalјuju i gleda se koliko je koja letela.

Anja Marinković u protekloj godini osvojila je treće mesto na Republičkom takmičenju iz književnosti. – Trebalo je mnogo literature pročitati da bih se spremila za takmičenje, ali nije mi bilo teško pošto je sve zanimlјivo – navodi Anja. – U budućnosti bih volela da se bavim medicinom i da postanem plastični hirurg.

Lea Ajzenberger je na Republičkom takmičenju iz fizike ostvarila drugo mesto. – Za pripremu za takmičenje mi je trebalo dosta vremena, ali to dosta zavisi i od oblasti koju pripremam – navodi Lea. – U budućnosti bih volela da studiram astrofiziku ili kvantnu fiziku zato što sam odmalena volela da spoznajem svet oko sebe. Smatram da je sama primena matematike u okviru fizike jedan interesantan prozor u svet, a zna se da je čoveka kroz vekove vukla samo želјa ka napretku i saznanjima.

Ana Molnar u protekloj školskoj godini osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika. – Takmičenje zahteva svakodnevne pripreme. Svaki dan bar po pola sata – ističe Ana. – Motivaciju za takmičenja crpla sam iz želјe da pokažem drugarima da škola nije dosadna, kao što oni misle, već da može biti i zanimlјivo i da se mnogo nauči. Volela bih da se u budućnosti bavim istraživačkim radom.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.

Novosadski studenti osmislili automatsku hranilicu stoke

Automatska hranilica, povezana na aplikaciju, preko koje će polјoprivrednici upravlјati sistemom prehrane stoke, samo je jedno od inovativnih rešenja, koje su osmislili studentski i srednjoškolski timovi iz Srbije.  Oni će se takmičiti u kategoriji za Najbolјu srednjoškolsku i studentsku inovaciju u 2019. godini. Svi članovi moga tima dolaze iz manjih mesta u Vojvodini, pa smo u skladu s tim razvili i naše rešenje. Imamo ideju da razvijemo automatsku hranilicu za stoku, koja već postoji na principu pokretne trake. Naša će se razklikovati od postojećih, jer ćemo dodati softver koji će automatski dozirati hranu na osnovu različitih parametara, kao što su težina, starost, temperatura vazduha, vlažnost vazduha. Time ćemo rešavati problem koji u današnje vreme postoji – rast polupulacije iz dana u dan, a nedostatak hrane, objašnjava student Fakulteta tehničkih nauka, smer inženjerstvo, Lazar Potrebić. Kaže da su se privrednici iz SAD, koji su nedavno bili na njihovom fakultetu, veoma zainteresovani za ovaj proizvod, te da su ih pozvali u Ameriku, ali da njihov tim još nema novca da na taj poziv i odgovori. 

Tim koji vodi mentor Vladimir Skalaj, nastavnik Elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin”, iz Novog Sada, razviće rešenje “lora” i “lora one”, koja se koristi za prenos signala. Budući klijenti korstiće ga, objašnjava Skalaj, pre svega u raznim oblastima komunikacije. U Poslovnom inkubatoru u Novom Sadu je organizovan prvi trening za “Inovacija iz ugla inovatora i iz ugla kupca”.  Na treningu će biti obučavani mentori za rad sa studentima i srednjoškolcima, koji ih očekuje u  narednom periodu, kada će se timovi pripremati za Takmičenje za najbolјu tehnološku inovaciju u 2019. godini. Treninzi će biti organizovani narednih dana i u Užicu, Nišu i u Beogradu.   Osim novootvorene kategorije “Najbolјi srednjoškolski i studentski timovi”, postoji i kategorija “Realizovane inovacije”, deo je takmičenja, u kojem učestvuju timovi naučnika sa univerziteta i razvojnih odelјenja malih, srednjih i velikih preduzeća.  Za ovaj deo takmičenja timovi se mogu prijavlјivati do 30. aprila. U septembru će biti organizovano finale, a u junu će biti poznati favoriti, ukupno šest.

Zadatak mentora je da obuči takmičare da tehnički naprave sistem da funkcioniše, a potom da istraže tržište i targetiraju cilјne grupe. Na osnovu potreba cilјne grupe da preoblikuju svoje inicijalno rešenje, kako bi ostvarili prodaju, objašnjava profesor Univerziteta u Novom Sadu Vojin Šenk, koordinator takmičenja za Najbolјu inovaciju u 2019. godini.  Ove godine prijavlјeno je tri puta više takmičara u kategoriji “Najbolјi srednjoškolski i studentski tim”, kažu u Poslovnom inkubatoru. 

Kseniji Maricki Gađanski “Velika povelja Brankovog kola”

Na završnoj sednici, 4. januara, žiri Brankovog kola (Nenad Grujičić, predsednik, Vesna Čipčić i Milan Pletel), doneo je jednoglasnu odluku da za novog laureata „Velike povelje Brankovoga kola” proglasi Kseniju Maricki Gađanski. Među dosadašnjim dobitnicima „Velike povelje Brankovoga kola” nalaze se Vladeta Jerotić, Vera Kovač Vitkai, Mihailo Miša Janketić, Ljiljana Petrović, Vesna Čipčić, Milan Pletel, Bogdan Vinokić i Vico Dardić. Ovo prestižno priznanje za životno delo Brankovo kolo dodeljuje „za nadahnuti doprinos lepoti i moći poezije, stvaralačku radost i ljubav prema pesnicima i ljudima na tragu božanskoga dara Branka Radičevića”. Zajedno sa svojim suprugom, uglednim srpskim pesnikom Ivanom Gađanskim (1937-2012), Ksenija Maricki Gađanski davala je veliku podršku i konkretne stvaralačke priloge za razvoj i život Brankovoga kola. Ksenija Maricki Gađanski je učestvovala i u zasnivanju međunarodne nagrade „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima, kao i na pokretanju i učestvovanju na Filozofskom simpozijumu koji na Brankovom kolu traje više od četvrt veka.

Ksenija Maricki Gađanski (1939, Martinci u Sremu), završila je čuvenu Karlovačku gimnaziju i pripada redu najpoznatijih đaka ove najstarije srpske srednjoškolske ustanove. Filozofski fakultet (Grupa za klasične nauke) diplomirala u Beogradu 1962. godine, magistrirala je 1964, a doktorirala 1972. Bila je na naučnom usavršavanju na Filozofskom fakultetu u Atini i Visiting sholar na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Objavila je desetak značajnih knjiga i više stotina naučnih radova. Glavni je urednik “Zbornika za klasične studije Matice srpske” i publikacije Antičkog društva “Antika i savremeni svet”. Počasni je član grčkog naučnog i književnog društva PARNASSOS u Atini, koje je posle Atinskog univerziteta, najstarija kulturna institucija u Grčkoj, čiji su članovi bili i Laza Lazarević i Jovan Dučić. Član je više stručnih i naučnih udruženja u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više domaćih i inostranih nagrada, među kojima su Nacionalno priznanje za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije i grčki orden „Zlatni krst”, koji je kao red plemenitih dela Grčke ustanovljen 1948. godine i dodeljuje se samo uspešnim ženama, Grkinjama i strankinjama.

Zajedno sa suprugom Ivanom, Ksenija je prevela mnoge grčke pesnike na srpski jezik. Među njima je i savremeni autor Naso Vajena, istaknuti pesnik i univerzitetski profesor u Atini i svetu, koji se pre desetak godina ovenčao i međunarodnom nagradom „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima, i zahvaljujući porodici Gađanski pojavio na Brankovom kolu kao autor nove knjige objavljene u ovoj kulturnoj instituciji. „Vrunski helenist, Ksenija Maricki Gađanski, svoj glas kao klasični filolog, duguje činjenici da njen pristup antičkim grčkim tekstovima dolazi iz optike živog osećanja književnosti, proisteklog iz njenog dubokog poznavanja i kontakta sa književnim delima našega doba. Ona nije samo profesor klasičnih nauka, već helenist u dijahronom značenju toga termina, istraživač i tumač koji grčku književnost, od antike do danas, s naročitom produbljenošću, čita kao neraskidivu celinu. Istovremeno, ona je ličnost koja sagledava književna dela, antička i moderna, ne samo u njihovom uskom umetničkom okviru nego i u širim društvenim i istorijskim zbivanjima” – naveo je Naso Vajena.

„Velika povelja Brankovog kola” svečano će biti uručena Kseniji Maricki Gađanski u Spomen-biblioteci najstarije srpske, čuvene Karlovačke gimnazije, na Radičevićev 195. rođendan, a na „Prolećnim Brankovim danima 2019″, koji će trajati od 15 – 28. marta u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan, u nedelju 9. februara 1997. Godine, bio je neradan dan u kućama znanja, ali je i nastavljena obustava rada u gotovo svim školama u Srbiji. Taj vikend su sindikati  iskoristili da bi motivisali prosvetare da ostanu uporni u štrajku (svaki ponedeljak je bio kritičan dan, zbog raznoraznih pritisaka, do davanja otkaza i dr.). Spremaju se i ulični protesti.

Članovi Gradskog odbora sindikata obrazovanja Novog Sada uputili su proglas roditeljima u kome se traži od roditelja učenika da pomognu prosvetnim radnicima u njihovim zahtevima koji su isključivo socijalne prirode, da prosvetari traže samo platu za svoj rad. U proglasu se kaže da profesori, nastavnici i učitelji shvataju poteškoće roditelja, jer im deca ostaju kod kuće, a ne idu u školu.

Vremeplov: Umro Dostojevski

Ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski umro je na današnji dan 09. februara 1881.  Jedan od najbitnijih stvaralaca u istoriji književnosti. Hapšen je kao učesnik utopijsko-socijalističkog kružooka Mihaila Petraševskog-Butaševiča zbog revolucionarnih planova i  osuđen na smrt 1849. ali je kazna zamenjena progonstvom u Sibir, gde je proveo 10 godina (4 zatočen). Njegova rana dela (“Bedni ljudi”, “Poniženi i uvređeni”) inspirisana su socijalnim tragedijama malih ljudi. Osnovne odlike njegove literature – psihološke analize, traganje za korenima ljudske tragike, fenomen religioznosti – glavna su preokupacija njegovih dela. Veoma je uticao na svetsku literaturu. Ostala dela: “Zločin i kazna”, “Braća Karamazovi”, “Zli dusi”, “Mladić”, “Kockar”, “Idiot”, “Dvojnik”, “Bele noći”, “Netočka Nezvanova”, “Zapisi iz mrtvog doma”, “Selo Stepančikovo i njegovi žitelji”, “Ujkin san”, publicistika “Piščev dnevnik”, “Politički zapisi”.

Vremeplov: Toplički ustanak

Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, na današnji dan 09. februara 1917 godine izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

Vremeplov: Rođen Jovan Radonić

Na današnji dan 09. februara 1873 godine rođen je srpski istoričar Jovan Radonić, član Srpske kraljevske akademije. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, studirao je u Beču kod Jagića i Jirečeka. Nakon doktorata 1896. radio je kao nastavnik srpske gimnazije u Carigradu i u carigradskom Ruskom arheološkom institutu. Bio je i bibliotekar Matice srpske a od 1905. profesor je univerziteta u Beogradu. Od 1937. do 1944. je generalni sekretar Srpske kraljevske akademije. U međuratnom periodu izvesno vreme je i narodni poslanik. Dela: “Grof Đorđe Branković i njegovo vreme”, preveo je i dopunio Jirečekovu Istoriju Srba, kojoj je pripojio i Jirečekovo delo “Država i društvo u srednjevekovnoj Srbiji”. Priredio je zbirku građe: “Dubrovačka akta i povelje”.

Vremeplov: Bitka na Neretvi

Na današnji dan 09. februara  1943 godine počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao “Bitka za ranjenike”. Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.

Vremeplov: Rim proglašen republikom

Italijanski revolucionar Đuzepe Macini proglasio je, na današnji dan 09. februara 1849. godine,  Rim republikom.

Vremeplov: Veliki štrajk

Nastavljena je obustava rada u gotovo svim školama u Srbiji. Vikend su sindikati  iskoristili da bi motivisali prosvetare da ostanu uporni u štrajku i obavestili javnost o razlozima protesta.   I  dalje je postojala opcija nastavka pregovora –  iz Vlade su se obavezali da u ponedeljak 10. februara  obavestiti sindikate o nastavku pregovora. Dogovoreno je i svakodnevno sastajanje pregovaračkog tima i zakazana konferencija za štampu.

Međutim, i dalje primetni  su „ispod stola“ nastavljeni pregovori Vlade i resornih ministarstava  sa vrhom „državnog sindikata“ (i ne samo sa  vrhom već i sa RO) o čemu je pisala  tadašnja štampa, ali i drugi sindikati, pa je predsednik RO Jagoš Bulatović, od od kolega iz pregovaračkog tima, tražio da ga „ne svađaju sa novinarima“ i ne zovu „državnim“. Novinari nekih medija su na pomenutoj konferenciji izjavili da ih se ne zove na konferencije, odnosno da se zovu selektivno, iz čega smo zaključili da samostalci ipak vrše opstrukciju informisanja (u to vreme prostorne mogućnosti za sastanke i konferencije su imali samo „samostalci“ i Nezavisnost, pa je bilo jasno da smo  i to morali istrpiti)

Elem, Jagoš Bulatović i društvo iz samostalnog sindikata su svo vreme „sedeli na dve stolice“ – kao bili smo jedan tim, a u stvarnosti su svo vreme pokušavali da nas izbace iz pregovaračkog tima. Otud i stalna priča o pregovaračkom pravu (tarifnom suverenitetu) i brojnosti u samom timu.

Vremeplov: Rođen Vasa Stajić

   Srpski pisac Vasa Stajić, filozof, istoričar, istaknuti srpski kulturni i nacionalni radnik rođen je na današnji dan 10. februara 1878. godine. Bio je predsednik Matice srpske i izdavač  više časopisa. Studirao je prava, a potom filozofiju u Budimpešti, Parizu i Lajpcigu, a diplomirao je 1902. u Budimpešti. Predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije. Izdavao je časopise “Novi Srbin” i “Prosveta”. Izvesno vreme bio je sekretar Matice srpske i urednik “Letopisa” (1921. i 1936.). Napisao je preko 20 knjiga od kojih su najpoznatije “Novosadske biografije” i “Velikokikindski dištrikt”. Autor je i preko 100 naučno-stručnih rasprava. Posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Objavio je više knjiga arhivske građe iz istorije Novog Sada kao i monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju. Jedan je od osnivača, 1923. Novosadske podružnice Srpskog planinarskog društa, koja 1924. postaje Planinarsko društvo Fruška gora. Dosledno se, čitavog života, zalagao za svakovrsnu saradnju Srba i Mađara.

Vremeplov: Rođen Avram Đukić

Na današnji dan 10. februara  1844 godine rođen je Avram Đukić, srpski istoriograf. Bio je školovani oficir i u intendantskoj službi dospeo je do čina generala austrijske vojske (Austrougarske). Služio je u Beču, Zadru, Pragu. Istoriografijom se bavio kao amater, ali veoma savesno. Proučavao je prošlost Srba u tadašnjoj Ugarskoj, odnosno današnjoj srpskoj Vojvodini, i to najviše veliku seobu, istoriju šajkaša i srpske husarske regimente, bunu 1848. zatim ustanak Pere Segedinca kao i seobe Srba u Rusiju, a sa mnogo požrtvovanja ispitivao je živote Srba austrijskih oficira. Ostavio je Matici Srpskoj u rukopisu veliki rad: “Generali i pukovnici Srbi u Austro-Ugarskoj od god. 1704 do danas”. Iz tog obimnog dela publikovao je jedino – “Život Arona Stanisavljevića, barona von Wellenstreit”. Ostali radovi: “Kad su se Srbi sa patrijarhom Arsenijem III doselili u zemlje madžarske krune?”, “Tri pisma patrijarha Arsenija III Čarnojevića”, “Ustanova i spomenici Ugarskih kraljevskih šajkaša”, “Nešto za istoriju Carske i kraljevske srpske husarske regimente”.

Vremeplov: Rođen Pasternak

Na današnji dan  10. februara 1890 godine  rođen je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. i oštar kritičar boljševizma. Odrastao je u intelektualnoj sredini. Uprkos bliskosti sa futuristima nije prihvatio njihovu revolucionarnu angažovanost. Bio je opčinjen Hristovim putem stradanja i žrtve, ali i temama prve i druge ruske revolucije. Zbirke pesama “Iznad barijera” i “Brat moj – život” donele su mu svrstavanje među klasike evropske poezije 20. veka. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman “Doktor Živago”, objavljen u inostranstvu, posle čega su ga izbacili iz ruskog Saveza pisaca. U Sovjetskom Savezu je “Doktor Živago” štampan tek 1988. Iskazao se i kao teoretičar književnosti i sjajan prevodilac Šekspira, Getea, Petefija i gruzijskih pesnika. Njegova filozofska lirika snažno je uticala na mnoge ruske, evropske i američke pesnike. Ostala dela: roman u stihovima “Spektorski”, zbirke pesama i poeme “Blizanac u oblacima”, “Teme i varijacije”, “Poručnik Šmit”, “Devetstotina peta godina”, “Uzvišena bolest”, “Drugo rođenje”, “Kad se razvedri”, “Umetnik”, pripovetke “Detinjstvo Liversove”, “Povest”, autobiografije “Zaštitna povelja”, “Ljudi i situacije”, drama “Slepa lepotica”.

Vremeplov: Umro Monteskje

Francuski politički mislilac Šarl Monteskje, s Volterom, Rusoom i Denijem Didroom vesnik Francuske revolucije umro je na  današnji dan 10. februara  1755. godine. U alegoriji “Persijska pisma” naslikao je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u najznačajnijem delu “Duh zakona” razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku – koja je postala temelj modernih političkih koncepata.

Vremeplov: Poginuo Puškin

Na  današnji dan 10. februara  1837. godine poginuo je, u dvoboju, ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, vodeći predstavnik ruskog romantizma i jedan od najvećih liričara svetske književnosti. Umro je od posledica ranjavanja zadobijenog dva dana ranije u dvoboju s jednim francuskim avanturistom. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha, često na udaru cenzora, zbog čega je bio prognan iz prestonice na jug Rusije. Nasilnoj smrti pesnika u 38. godini života prethodile su spletke najviših krugova ruskog društva. Dela: romani u stihovima “Jevgenije Onjegin”, “Grof Nulin”, “Kućica u Kolomni”, drame “Boris Godunov”, “Rusalka”, prozna dela “Pikova dama”, “Kapetanova kći”, “Egipatske noći”, “Pripovetke Belkina”, male tragedije u stihovima “Gozba za vreme kuge”, “Vitez-tvrdica”, “Kameni gost”, “Mocart i Salijeri”, poeme “Cigani”, “Poltava”, “Bronzani konjanik”, “Gavrilijada”, “Ruslan i Ljudmila”, “Kavkaski zarobljenik”, bajke u stihovima “Bajka o caru Saltanu”, “Bajka o ribaru i ribici”, “Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi”.

Vremeplov: Osnovano Srpsko geološko društvo

U Kapetan Mišinom zdanju u kom je bila smeštena Velika škola (danas rektorat Univerziteta) u Beogradu, održana je na današnji dan  10. februara  1891 prva, osnivačka sednica Srpskog geološkog društva. Duhovni tvorac Društva je Jovan Žujović, osnivač srpske geologije. Srpsko geološko društvo jedno je od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

Vremeplov: Umro Rendgen

Na današnji dan 10. februara  1923 godine umro je nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen, koji je 1895. otkrio “iks-zrake”, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1901. “Iks-zraci”, elektromagnetski talasi dužine od milionitog do milijarditog dela santimetra njemu u čast nazvani su “rendgenski zraci”. Primenjuju se u medicini za dubinsko snimanje organa i za zračenja, ali pošto izazivaju štetne promene u strukturi tkiva kroz koja prodiru, potiskuju ih druge metode lečenja i uspostavljanja dijagnoze. Koriste se i za identifikovanje hemijskih elemenata i za strukturnu analizu raznih supstanci.

Da je vaše dete zavisno od interneta?

Stalno gledanje internet sadržaja može da ima pogubne posledice, i kako pokazuju najnovija istraživanja stručnjaka, deca i tinejdžeri su u stanju svakodnevnog stresa Društvene mreže okupirale su naše, ali i živote mališana. Bez kontrole šta gledaju od ponuđenih sadržaja i koliko vremena provode na “Instagramu”, “Jutjubu” ili “Fejsbuku”, postali su opsednuti influenserima, blogerima, jutjuberima… Gomila dece napravila je pravi stampedo prošle subote u jednom novosadskom tržnom centru kako bi pronašla najgledanijeg jutjubera – Baku Prase, odnosno Bogdana Ilića (23), kada je zbog opšteg haosa odlučio da se ne pojavi na zakazanom događaju.

Zavisnost od interneta kao zavisnost od droga

Istraživanja pokazuju da je u pitanju zavisnost i da društvene mreže aktiviraju iste delove mozga kao droga. Stručnjaci iz Rusije čak upozoravaju da su dečji mozgovi meta globalnog eksperimenta. – Sve društvene mreže razvijaju i traže načine da što više zadrže pažnju svojih korisnika – objašnjava Radomir Lale Marković, ekspert za društvene mreže i elektronske medije. – Ljudi, a deca ponajviše, prikovani su uz ekrane mobilnih telefona i tableta. Istraživanja su pokazala da je “Fejsbuk” angažovao stručnjake koji su radili u kladionicama u Las Vegasu sa zadatkom da naprave nove funkcionalnosti društvenih mreža, kako bi stimulisali određene centre u mozgu i izazvali što veću zavisnost. Tako sam pogled korisnika na logo “Fejsbuka” ili “Instagrama” izaziva žudnju, odnosno potrebu korisnika da se “uloguju”.

Marković pojašnjava da društvene mreže izazivaju zavisnost tako što stimulišu centre u mozgu koji luče endorfin, hormon sreće. Tako kada dete ili odrastao čovek “okači” sliku na “Instagram”, svaki “lajk” koji dobije u njemu izaziva sreću. Zato imaju potrebu da stalno proveravaju nove sadržaje, da li im je neko “lajkovao” ili “šerovao” ono što su podelili na mreži. – Na većini proizvoda koji prouzrokuju zavisnost piše da nisu za mlađe od 18 godina. Deci koja još nisu izgradila svoje stavove i kritičko mišljenje, pristup mrežama i sadržajima na njima je u potpunosti slobodan. Tako se mališanima i tinejdžerima kroz društvene mreže formiraju stavovi, a oni za to nisu pripremljeni. A zapravo se radi o manipulaciji, odnosno komercijalizaciji. Sve se tu vrti oko interesa kompanija da zarade, prodajući svoje proizvode koje reklamiraju blogeri i jutjuberi. Oni zgrću milione zahvaljujući “lajkovanju” i “šerovanju”, odnosno vremenu koje deca provode na mrežama. Najmlađi su žrtve njihove zarade.

Pre 18. godine deca ne bi trebala ni da budu na društvenim mrežama

Zato deca pre 18. godine ne bi trebalo da budu na društvenim mrežama. A ako je to nemoguće, onda bi roditelji trebalo da im barem ograniče vreme koje na internetu provode. Da su posledice zavisnosti od društvenih mreža mnogobrojne, upozorava i dr Vlajko Panović, klinički i dečji psiholog. – Na “Jutjubu” nema cenzure, i dete tamo može da nađe svakakve sadržaje, a prateći ih troši vreme i energiju na ono što mu uopšte ne koristi – priča dr Panović. “Sve mreže podižu nivo adrenalina, uzbuđenja. Pošto neki sadržaji traju samo 24 sata, trude se da sve isprate, da im nešto ne promakne. Zato su deca i tinejdžeri u stanju kontinuiranog stresa, a to remeti funkcionisanje krvnih sudova i mozga”.

Dr Panović upozorava roditelje da je potrebno da deci pokažu dobre sadržaje koji se mogu pronaći na internetu. – Reč je o sadržajima koji bi ih zainteresovali, odnosno roditelji bi trebalo da decu da nauče da internet koriste za usvajanje znanja, a ne za manipulaciju – kaže dr Panović. Zbog toga se, tvrdi Panović, javljaju promene u raspoloženju i depresija. Prvi znaci zavisnosti su, kako kaže, nestrpljenje, opsednutost, isključivanje iz okruženja… Onda sledi izbegavanje obaveza i obroka, izbegavanje održavanja lične higijene, a na kraju se javlja i agresija.

– Na “Instagramu” pak svi teže da se prikažu u boljem svetlu, a fokus se stavlja na telo i stil života. Tinejdžeri zato koriste fotošopove, provode mnogo vremena smišljajući inovacije da bi zaradili “lajkove” i navlače silne frustracije. Socijalne mreže ih teraju da se porede sa drugima, da im se svide. Deca, zbog zavisnosti, troše vreme koje bi mogla mnogo bolje da iskoriste u igri, sklapajući nova prijateljstva. Paradoksalno, u tom elektronskom svetu deca su sve više usamljena što imaju više prijatelja na društvenim mrežama – ukazuje dr Panović. On tvrdi i da bi roditelji trebalo da nađu načine da deci zaposle ruke, oči i um, da im ponude igre, mogućnost da stvaraju, crtaju, kreiraju i da tako osete sreću i zadovoljstvo i da izgrade samopouzdanje.

Uticaj društvenih mreža na povećanje agresivnosti

Deca su dosadašnjim vaspitanjem, tvrdi dr Vlajko Panović, klinički i dečji psiholog,  pre polaska u školu razvijala tri tabua: agresije, autoagresije i incesta. To im je pomagalo da kad krenu u prvi razred imaju dobre odnose sa drugom decom, da razviju samopoštovanje i da kad odrastu prave dobre izbore u heteroseksualnim odnosima. – Usvajanje ovih tabua društvene mreže ometaju. Zato se agresivnost javlja kao osnovni obrazac odnosa prema drugima, i ubuduće možemo očekivati sve surovije ponašanje i u nižim uzrastima.