11.02.2019.

Teodorović u Kragujevcu: Veliki broj lažnih diploma ubija zemlju

Više hiljada građana okupilo se u subotu uveče u Kragujevcu na šestom protestu pod parolom “Jedan od pet miliona”, uz ocenu da je Srbija “država u kojoj je pravni poredak ubijen a nejednakost ogromna” i poruku da buduću vladu “ne sme da izabere Aleksandar Vučić” kao neko ko “ponižava građane”. Akademik Dušan Teodorović rekao je okupljenima na Đačkom trgu da su država i pravni poredak “ubijeni u noći rušenja u Savamali”. “Ne živimo u ozbiljnoj državi, mi živimo u prostoru kojim vlada mafijaška organizacija koju predvodi čovek pomračenog uma”, rekao je Teodorović. On je kazao se “suze zakotrljaju” i da “pogađa pravo u srce” kad se pomisli na razmere nejednakosti u Srbiji. “Proizveden je veliki broj lažnih diploma, do najviših doktorskih titula za lažne ljude koji formalno zadovoljavaju uslove i postavljaju se na važna mesta u javnoj upravi. Ubijamo zemlju time”, ocenio je Teodorović. Akademik je dodao da je sudbina države sada u rukama građana i da šetnje u pobunjenim gradovima u Srbiji moraju da prerastu u marš slobode koji će da se završi u Beogradu.

“Buduću Vladu Srbije ne sme da izabere Aleksandar Vučić na svojim lažnim prevarantskim izborima, nego buduću prelaznu vladu sa mandatom od dve godine moraju da izaberu građani Srbije u pobunjenim gradovima i to moraju da budu ljudi koji imaju profesionalna dostignuća i moralnu čestitost”, rekao je Teodorović. On je naveo da prelazna vlada mora da podigne “urušeni pravosudni sistem, počev od Ustavnog suda, uvede instituciju specijalnog tužioca za organizovani kriminal, zakon o poreklu imovine, lustraciji, da očisti biračke spiskove i da prvi put organizuje izbore po opšte prihvaćenim svetskim standardima”.

Deseti protest “1 od 5 miliona”

Protest pod sloganom “Jedan od pet miliona” počeo je ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, a učesnici su posle govora pisca Marka Vidojkovića, krenuli u šetnju centralnim beogradskim ulicama. Protestna povorka prošla je ulicama Vasinom, Makedonskom, Svetogorskom i Takovskom do zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) gde je održan performans. Šetnja je potom nastavljena ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Terazija gde je održan završni govor.

Studenti Fakulteta političkih nauka, Fakulteta organizacionih nauka, Saobraćajnog i Farmaceutskog fakulteta, Elektrotehničkog fakulteta, Visoke škole elektrotehnike i računarstva i Pravnog fakulteta su pod parolom “Budite(se) studenti #Jedan od pet miliona”, organizovano su došetali na protest od studentskog doma “4. april” na Voždovcu. Određen broj profesora nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu, kulturnih radnika i advokata takođe je uputilo podršku građanima koji protestuju.

Prvi protest protiv nasilja pod nazivom “Stop krvavim košuljama” održan je u Kruševcu 30. novembra 2018. godine zbog napada na jednog od osnivača Saveza za Srbiju, lidera Levice Srbije Borka Stefanovića i još dvojicu aktivista u tom gradu. Od 8. decembra protesti se organizuju svake subote u Beogradu.

Vidojković: Materijalni dokaz da Pravni fakultet izbacuje šljam

Pisac Marko Vidojković rekao je na protestu u Beogradu da je predsednik Aleksandar Vučić krenuo okolo da pokuša da ugasi Srbiju koja se upalila, pričajući kako je sve super. “Crna knjiga” posle ove vlasti imaće hiljade i hiljade strana, dodao je. Opoziciji je poručio da je narod rekao da ovaj ugovor mora da se poštuje. “Tako da – samo vas gledamo”. Da je ovo što se desilo danas meni košmar, ja bih to ovako prepričao – zamislite sanjam da se nalazim sa studentima ispred Pravnog fakulteta, kao 1996, i ima nas 20, kao 1996, i idemo na Plato, kao 1996, a kulminacija tog košmara je da ja govorim na Platou – jezivo, otpočeo je svoj govor Marko Vidojković na desetom protestu “Jedan od pet miliona” u Beogradu. Da mi je neko 1996. rekao da će se ovo dešavati 2019, ja bih rekao – ok, valjda smo do sada naučili da, dok god smo živi, ako neko s*anje izbije, moramo da izlazimo na ulicu, dodao je.

Ja sam, znate, pravnik, jedva sam uzeo prvi stepen diplome, ja sam jedna pravnička gnjida, najniži oblik pravnika, ali imam puno pravo da iznalaziram taj fakultet i sve što je izrodio, naveo je Vidojković. On je kazao da beogradski Pravni fakultet ima u svojoj istoriji mnogo antiheroja. “Ali znamo da ima i najboljeg studenta u istoriji Pravnog fakulteta i materijalni dokaz kakav šljam taj fakultet izbacuje, kakve monstrume taj fakultet izbacuje…

Najbolji student Pravnog fakulteta šeta po Srbiji i priča kako je sve fenomenalno, krenuo je okolo da pokuša da ugasi Srbiju koja se upalila, pokušava da je ugasi benzinom. Pokušava da ide najbolji student Pravnog fakulteta okolo i da objašnjava kako je sve super… On koji je prekršio ne znam koliko članova Ustava, čak i ja pravnička gnjida to znam, on koji krši zakone svakodnevno – mi smo njegovi taoci”, rekao je građanima.

Najbolji student Pravnog fakulteta popio je u Vranju (tokom posete u okviru kampanje “Budućnost Srbije”) blokadu puta, tvrdi Vidojković i navodi da bi voleo da “tog najboljeg studenta Pravnog fakulteta dočekamo” tamo gde dolazi i da mu makar viknemo “ua”. “Ako vidite da Aleksandar Vučić dolazi u vaš grad, skupite se vas 10, 20, ili još bolje 10, 20 hiljada i recite mu šta imate”. Kad se sve završi, kad Vučićeva hipnoza prođe, ima da padnemo na dupe kad vidimo da ništa nije ostalo od ove zemlje, nećemo moći da se osvestimo kad vidimo koliko ponovo mora da se popravlja i gradi, kaže Vidojković.T

Potreba za prevodiocima, tumačima i turističkim vodičima

Bilateralni odnosi Srbije i Kine poslednjih godina beleže veliki uspon, kako na političkom, tako i na ostalim nivoima, a saradnja u oblasti obrazovanja i nauke je jedan od temelјa dobrih relacija, konstatovano je u petak 8. februara na sastanku ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića sa ambasadorkom Narodne Republike Kine u Srbiji Čen Bo.

Ministar prosvete i ambasadorka Kine saglasili su se da raste interesovanje za učenje kineskog jezika u Srbiji i srpskog u Kini, kao i da postoji potreba za unapređenjem situacije u toj oblasti. Oni su istakli da je, prevashodno zbog zahteva privrede i sve većeg broja kineskih kompanija u Srbiji, neophodno povećati kvalitet i napraviti zajednički program obuke prevodilaca, sudskih tumača i turističkih vodiča koji znaju oba jezika. Ministar Šarčević i ambasadorka Čen razgovarali su i o budućim aktivnostima u okviru inicijative „16 + 1“ i projekta „Jedan pojas – jedan put“, ali i o već uspostavlјenoj saradnji između srpskih univerziteta i fakulteta sa kolegama iz Kine.

Popović o finansiranju nauke u „Nauka privredi“

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vladimir Popović je bio gost emisije „Nauka privredi“, koja je emitovana na RTV. Kroz emisiju su ponuđeni odgovori na sledeća važna pitanja: Zašto je važna reforma finansiranja nauke, i zašto nam je na kraju ona uopšte potrebna? Šta nam donosi novi Zakon o fondu za nauku Republike Srbije? Šta nam je donela javna rasprava o Zakonu o nauci i istraživanjima? Šta obuhvata institucionalno finansiranje? Kako rešiti status istraživača na fakultetima, a koji nisu u nastavi? Da li sebi možemo dozvoliti luksuz da nam rezultat istraživanja budu samo naučni radovi? Emisiju možete pogledati na https://www.youtube.com/watch?v=bUxXthNnhXg

Šarčević sa generalnim sekretarom CEI Antonioniom

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević sastao se u četvrtak 7. februara sa generalnom sekretarom Centralno-evropske inicijative (CEI) Robertom Antonioniom sa kojim je razgovarao o dalјem unapređenju saradnje Republike Srbije i te inicijative. Sagovornici su se saglasili da su obrazovanje, nauka, razvoj novih tehnologija, kao i kultura najvažniji stubovi saradnje, a ministar Šarčević je dobio poziv da prisustvuje Evropskom naučnom forumu koji se sledeće godine organizuje u Trstu, u Italiji. Predstavnici CEI su čestitali Srbiji na veoma aktivnom učešću u projektima inicijative i konstatovali da je tokom prethodnih godina bilo više od 50 zajedničkih projekata.

Ministar prosvete Mladen Šarčević predstavio je rezultate reformi obrazovnog sistema u Srbiji i posebno ukazao na veliki napredak koji je postignut u oblasti dualnog obrazovanja. On je dodao da je u završnoj fazi i izrada Zakona o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju, kao i da se radi na Zakonu o učeničkom i studentskom standardu. Na sastanku je bilo reči i o novom načinu finansiranja nauke i istraživanja, odnosno o nedavno usvojenom Zakon o Fondu za nauku i nacrtu Zakona o nauci i istraživanjima.

Obuka za trenere-volontere projekta „Do uspeha zajedno“

Dvodnevna obuka za trenere-volontere u okviru projekta „Do uspeha zajedno“ održana je u Beogradu 4. i 5. februara. Cilј projekta, koji se realizuje u pet osnovnih škola u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Leskovcu i Novom Pazaru, je prevencija različitih oblika rizičnog ponašanja učenika i neuspeha u učenju. U okviru obuke treneri-volonteri su prošli program koji obuhvata teme iz oblasti prevencije nasilјa, digitalnog nasilјa i nasilјa na sportskim terenima. Obuka je obuhvatila i teme jačanja komunikacije i saradnje, razvijanja tolerancije, upoznavanja sa vaspitnim stilovima i njihovim uticajem na formiranje osobina dece, odnosno učenika, kao i značajem uvažavanja stila učenja u prevenciji školskog neuspeha. Nakon obuke treneri-volonteri nastavlјaju sa realizacijom  edukativnih radionica sa učenicima petog i šestog razreda na temu prevencije nasilјa, podrške u učenju i razvijanja zdravih životnih stilova. Pored edukativnih radionica učenici su uklјučeni i u sportske aktivnosti koje se realizuju uz podršku nastavnika fizičke kulture.

Projekat se realizuje u saradnji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zdravlјa, Ministarstva za sport i omladinu uz podršku misije OEBS-a u Beogradu.

Grujić: Lokalna samouprava – spona obrazovanja i privrede

Lokalna samouprava ima važnu ulogu kada je reč o dualnom i preduzetničkom modelu obrazovanja jer ona predstavlјa sponu sa privredom, istakla je pomoćnica ministra prosvete za dualno i preduzetničko obrazovanje Gabrijela Grujić. Grujić je na promociji Nacionalnog modela dualnog i preduzetničkog obrazovanja u Novom Sadu dodala da su klјučne teme novi Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, pravilnici iz te oblasti, učeničke kompanije i razvoj preduzetničkih kompetencija. Cilј nam je da objedinimo proces sticanja teorijskih znanja i praktičnih veština, rekla je Grujić.

Na skupu koji je organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavlјeni su i pravilnici predviđeni Zakonom o dualnom obrazovanju, a bilo je reči i o karijernom vođenju i savetovanju u dualnom obrazovanju. Na kraju skupa organizovan je radni sastanak sa privrednicima zainteresovanim za profile u oblasti proizvodnje proizvoda od plastike, kao i drugim profilima.

Nedelјković:  Predškolsko i osnovno obrazovanje osnova za dalјe školovanje

Pomoćnica ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanjeVesna Nedelјković ukazala je na činjenicu da je predškolsko i osnovno obrazovanje važan osnov za dalјe školovanje. Preduzetna misao i razvoj preduzetničkog obrazovanja zapravo znači menjanje misli o tome koliko možemo sami da promenimo svest i okruženje, ne samo u privredi nego i kulturi, humanosti. Preduzetna misao je promena paradigme učenja. Ukoliko razvijamo preduzetne kompetencije mi okuplјamo đake i nastavnike koji razmišlјaju drugačije, rekla je Nedelјković.

Ove godine promocija dualnog i preduzetničkog obrazovanja obuhvata i podršku razvoju preduzetničke kompetencije, kao jedne od  klјučnih kompetencija u procesu celoživotnog učenja.

Stepić: Učeničke zadruga povezuju nastavu sa svetom rada

Predstavlјajući Pravilnik o učeničkim zadrugama, savetnica ministra prosvete za finansijsku pismenost i preduzetništvo Gordana Stepić je rekla da učenička zadruga doprinosi povezivanju nastave sa svetom rada, formiranju radnih navika, profesionalnoj orijentaciji i predstavlјa svojevrsnu  pripremu učenika za izbor dualnih obrazovnih profila srednjih škola.

Nјilaš: Upis u Vojvodini usklađen sa potrebama privrede

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalј Nјilaš pozitivno je ocenio povratak sistema koji podrazumeva simbiozu privrede i obrazovanja. On je istakao da će plan upisa u srednje škole u Vojvodini u potpunosti biti usklađen sa iskazanim potrebama privrede i da te podatke prikuplјaju privredne komore.

Najbolji na bilbordima: Učenici OMŠ „Josip Slavenski”

Učenici Osnovne muzičke škole „Josip Slavenski” u protekloj godini ostvarili su značajne rezultate na takmičenjima, a pet đaka koji su kao solisti osvajali brojne nagrade našlo se na bilbordu u okviru projekta „Učim + Znam = Vredim” u 2018. godini.

Najmlađa među njima Ana Jovanović, kao učenica klavira, osvojila je više prvih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima, a najbolјa je bila na 9. međunarodnom muzičkom takmičenju u Beogradu. – Moj san je da kad porastem postanem poznata pijanistkinja i da nastavim da nižem uspehe – kaže Ana Jovanović.

Aleksandar Višić, učenik tambure, dva puta bio je najbolјi – laureat 19. festivala umetničke tambure „Ilija Ljuben”, te Republičkog takmičenja muzičkih i baletskih škola u Beogradu u kategoriji tambura e-prim.

– Prvo sam hteo da sviram gitaru, ali kad sam čuo tamburu, odlučio sam da ipak sviram taj instrument – navodi Aleksandar Višić.

Oliver Pakledinac najbolјi od svih bio je na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola u Beogradu u trećoj kategoriji tamburica e-prim. – Nije mi trebalo mnogo da se spremim za takmičenje, pola sata svaki dan, volim da sviram pa to ne gledam kao dodatni trud i vežbu – ističe Oliver Pakledinac.

Nevena Tašin brojne nagrade osvajala je na takmičenjima violinista, ali i iz teorije muzike. Tako je iz violine osvojila prvu nagradu u trećoj A kategoriji na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola u Beogradu, ali i prvu nagradu s maksimalnih 100 bodova u 3. B kategoriji teorije muzike na 25. republičkom takmičenju iz solfeđa i teorijskih predmeta.

– Počela sam da sviram s osam godina i takmičila gotovo svake godine – navodi Nevena Tašin. – Treba mnogo vremena, rada i truda da se uloži, ali isplati se.

Vanja Perić čak s pet takmičenja u 2018.  vratila se s prvom nagradom i 100 maksimalnih bodova. Specijalnu nagradu osvojila je na Internacionalnom takmičenju „Mihajlo Nikolovski” u Bitolјu, a jedna od nagrada osvojena je i u 3. B kategoriji teorije muzike na 25. republičkom takmičenju iz solfeđa i teorijskih predmeta. – U muzici najviše volim teoriju, a najinteresantniji mi je barok – kaže Vanja Perić.

Književni konkurs za najbolju bajku ili priču za decu

Nakon prošlogodišnjeg prvog po redu književnog konkursa za najbolju bajku ili priču za decu i mlade, kada su svoje radove dostavila čak 43 autora, štampana je knjiga prvonagrađenom autoru, Aleksandri Ljubisavljević iz Smedereva, pod nazivom “Carstvo vilinskog srca”. Književna zajednica “Fruška Gora” iz Rume raspisuje drugi po redu književni konkurs za najbolju bajku ili priču za decu i mlade.

Propozicije: 1. Konkurs je otvoren od 1.2.2019. do 1.4.2019. godine; 2. Konkurisati mogu svi autori koji pišu na srpskom jeziku, bez obzira gde žive; 3. Radovi otkucani u wordu, fonta 12, dostavljaju se u tri primerka (tri bajke ili priče, dužine najviše do 5-6 strana), potpisuju se šifrom, sa rešenjem u posebnoj, zatvorenoj koverti; 4. Radove će ocenjivati i najbolju bajku-priču izabrati renomirani stručni žiri koji će rezultate saopštiti najkasnije do 1.6.2019.godine; 5. Autoru čija bajka ili priča bude proglašena za najbolju biće u toku godine štampana i objavljena zbirka bajki; 6. Autor prvonagrađene bajke dužan je da kompletan tekst zbirke dostavi organizatoru konkursa najkasnije do 1.9.2019. godine; 7. Radovi se ne vraćaju autorima i organizator konkursa zadržava pravo da evenutalno objavi zbornik bajki ili priča od kvalitetnih a nenagrađenih radova; 8. Radovi se dostavljaju na: Književna zajednica “Fruška Gora” Ruma, ul. Pavlovačka br. 27, 22400 Ruma, uz naznaku “Za književni konkurs”.

Kakve poslove nude omladinske i studentske zadruge?

U novosadskim studentskim zadrugama satnice su povećane početkom 2019. godine, pa se za jedan sat može zaraditi od 160 do 300 dinara U zavisnosti od težine odabranog smera, fakultetskih obaveza, finansijske situacije i slobodnog vremena, studenti se prijavlјuju za raznorazne poslove koji im donose, kako zaradu, tako i iskustvo. Uslovi novosadskih omladinskih i studentskih zadruga se ne razlikuju mnogo, a podrazumevaju da njihovi članovi budu mladi između 15 i 30 godina, dok se u isklјučivo studentskim zadrugama granica godina smanjuje na 26 jer članovi moraju da imaju status učenika ili studenta. Učenici takođe mogu raditi uz saglasnost roditelјa.

Načini učlanjenja u zadruge su razni i često se to može učiniti i onlajn, a studenti s kojima smo razgovarali kažu da proces dobijanja poslova preko takvih zadruga nije komplikovan, ali da često zna dugo da traje. U ponudama zadruga takvog tipa svakodnevno se nude poslovi poput popunjavanja rafova, ispomoći u šanku, čišćenja određenih prostorija, kontrole kvaliteta proizvoda, delјenja letaka, rada u magacinu i mnogih drugih. Direktorka Omladinske zadruge „Pravi pobednik” Valentina Krstić Budimirović ističe da mladi žele da rade, ali da traže fleksibilno radno vreme. „U našoj zadruzi najtraženiji poslovi su popunjavanje rafova, kao i delјenje letaka kada je lepo vreme“, rekla je ona. „Najmanje se traže poslovi koji od studenta zahtevaju da putuje, kao i oni koji traju dugo, ali sve zavisi od dogovora studenta i poslodavca. Sve je veći broj onih koji žele da rade za veće satnice, a učenici su se posebno aktivirali, tražeći poslove na sve strane, iako je primetno da poslodavci i dalјe više primaju studente.“

Kako saznajemo od novosadskih studentskih zadruga, satnice su povećane početkom 2019. godine, što ne važi za sve poslodavce pa se tako na određenim pozicijama za jedan sat može zaraditi od 160 do 300 dinara, u zavisnosti od težine poslova. Da je moguće uskladiti poslove takvog tipa i fakultetske obaveze potvrđuje jedna od studentkinja Bojana Avramović, koja je dobila posao preko omladinske zadruge u novom tržnom centru „Promenada” u radnji „Bershka”. Nјen posao podrazumeva slaganje robe u magacinu, rad na kabinama, kao i štampanje i leplјenje etiketa. „Nisam u potpunosti zadovolјna radom zadruge u kojoj sam prijavlјena jer, osim članarine, uzimaju i veliku proviziju“, kaže Bojana. „Radno vreme mi je poprilično fleksibilno, ali nisam zadovolјna satnicom, a samim tim ni zaradom. Zadruga je neažurna i ne mogu da ih dobijem ni na jedan od brojeva telefona, ali dobra strana je to što mogu da radim i zarađujem i kao student.“

Iskustva studenata, kao i studentskih zadruga, različita su pa tako iz Omladinske zadruge „Sloga” ističu da je ponuda poslova slaba, pa samim tim i zainteresovanost studenata koji, kako kažu, ne žele da rade vikendom. Oni navode da poslodavci zahtevaju od studenata da rade mnogo više nego što njima to vreme i fakultetske obaveze dozvolјavaju. Članarina u toj zadruzi je 300 dinara godišnje, dok se plaćanje obavlјa nakon prve plate.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u utorak 11.02.1997. godine po preporuci pregovaračkog tima u gotovo svim gradovima Srbije održani se ulični protesti prosvetnih radnika. Škole su uglavnom u obustavi – čak  85 hiljada prosvetara je u totalnom štrajku. Broj izgubljenih dana krajnje je alarmantan, pa je neshvatljivo ovakvo ponašanje nadležnih republičkih a vlasti koje još uvek samo ćute.  Ministarstvo pritiscima preko aktivista vladajućih stranaka,  direktora i roditelja pokušava da prosvetare vrate u učionice.

Svi su  revoltirani su stavom Vlade pa ne čudi brojnost protesta u Beogradu – po hladnom vremenu i susnežici tog 11. februara održan je veliki protest prosvetara ispred zgrade Vlade –  pred zdanjem u Nemanjinoj i na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša nalazilo preko 50.000 prosvetara. U masu na raskrsnici golfom uleće nervozni poznati glumac Milorad Mandić – Manda (laka mu crna zemlja). Na  sreću ima samo lakše povređenih. Dok policija raskrsnicom juri golog muškarca, promrzli okupljeni prosvetari iz cele Srbije zahtevaju ostavke članova Vlade. Podržavaju ih učesnici Studentskog protesta koji su prošetali i Nemanjinom, kao  i esnafska udruženja – pred vladom dešava se nešto dotad, ali i posle, nezabeleženo – protestna šetnja lekara i  zdravstvenih radnika sve u belim mantilima i sa stetoskopima i advokati u protestnoj šetnji, … Sa stepenište ispred ulaza u Vladu govore članovi pregovaračkog tima.

Obustavi se pridružuju i  predškolci – 6.000 zaposlenih u 240 objekata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda u ponedeljk 10. februara stupilo je u potpunu obustavu rada. To je odlučio GO tog sindikata posle neuspelih razgovora sa republičkim ministrom za rad, boračka i socijalna pitanja – Milivojem Stamatovićem. O obustavi rada i zahtevima zaposlenih u predškolskom vaspitanju Beogradu obavešteno je 50 hiljada roditelja čija deca pohađaju predškolske ustanove.

“Državni” sindikat konačno je  “isteran na čistinu” pa se uspostavlja saradnja (više kao brak iz interesa) nezavisnih sindikata sa (Beo)gradskim odborom samostalnog sindikata, koju će kasnije “glavom platiti” predsednik ovog odbora Dragan Zlatković.  I dalje postoji opstrukcija iz vrha SSSS i dela granskih sindikata koji tvrde da su “prosvetari iskočili” i da su “samostalci” trebali zadržati pravo na pregovore. Zbog pojedinačnih konferencija za medije ROS-a i SSSS protestanti zahtevaju da konferencije za štampu ubuduće drži samo zajednički pregovarački tim.

 Vremeplov: Umro Uroš Predić

Na današnji dan 11. februara  1953 godine umro je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske kraljevske akademije. Jedan od najvećih srpskih slikara u istoriji. Bio je izraziti akademski realista. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije – “Bosanski begunci”, “Kosovka devojka”. Druga najpoznatija dela: “Siroče na majčinom grobu”, “Vesela braća”.

Vremeplov: Umro Ejzenštajn

  Ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog filma umro je na današnji dan 11. februara 1948. godine. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate, radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi “Štrajk”, “Oklopnjača Potemkin”, “Oktobar”, “Staro i novo”, “Sentimentalna romansa” (snimljen u Francuskoj), “Da živi Meksiko”, “Aleksandar Nevski”, “Ivan Grozni”, knjige “Filmsko osećanje”, “Filmski oblik”.

Vremeplov: Stvorena nezavisna papska država

Na današnji dan  11. februara 1929 godine sporazumom u Lateranu između Musolinijeve Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan, čime je rešeno tzv. Rimsko pitanje – spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870. posle priključenja Italiji papske države i grada Rima. Vatikan se nalazi u središtu grada Rima, ograđen zidinama, i zauzima 44 hektara.

Vremeplov: Japan dobio ustav

Japan je na današnji dan 11. februara  1889 godine dobio ustav, kojim je određeno da zemlja ima dvodomnu skupštinu, ali je car (mikado) zadržao izvršnu vlast, i što je još važnije, njegova tradicionalna duhovno-verska uloga ostala je neokrnjena.

Vremeplov: Fridrih Ebert prvi predsednik Nemačke

Na  današnji dan 11. februara  1919 Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle poraza u Prvom svetskom ratu postala republika.

Vremeplov: Umro Žan Fuko

Francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko umro je na današnji dan  11. februara  1868. Sa Armanom Fizoom izmerio je brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

Vremeplov: Rođen Edison

Na današnji dan 11. februara  1847 godine rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet brojnim pronalascima, poput sijalice sa ugljenim vlaknom, fonografa (gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali “prvim dobrotvorom čovečanstva”.

Vremeplov: Umro Dekart

Francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom umro je na današnji dan 11. februara  1650 godine. Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju matematike. Dela: “Rasprava o metodi”, “Pravila za rukovođenje umom”, “Meditacije o prvoj filozofiji”, “Rasprava o strastima duše”, “Principi filozofije”, “Geometrija”.

Jurić: Očekujem doživotnu kaznu za ubice dece do kraja godine

Igor Jurić, otac ubijene Tijane, čiji je ubica osuđen na 40 godina zatvora, sa fondacijom koja nosi ime njegove preminule kćerke, 3. maja 2017. godine predao je predlog izmene Krivičnog zakonika koji podrazumeva uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteže oblike teških krivičnih dela, kakva su ubistva deteta, maloletnika ili trudne žene. Izmene Krivičnog zakonika, koje predviđaju uvođenje doživotne kazne za ubice dece i oštrije kazne za nasilnike, silovatelje i dilere, Jurić kaže da očekuje da ovaj zakon bude na snazi do kraja godine. “Do kraja februara predlog izmena Krivičnog zakonika će, prema najavama ministarske pravde Nele Kuburović, biti dostupan javnosti, a nakon toga i pred poslanicima u Skupštini Srbije. Očekujem da u ovoj godini zaživi doživotna kazna zatvora, odnosno da će na nju moći da se pozivaju sudovi”, izjavio je Jurić za Tanjug. Jurić je u novembru 2017. godine Skupštini Srbije predao tačno 158.460 potpisa građana za uvođenje kazne doživotnog zatvora za ubice dece.

Pravnici o pritvoru maloletnika zbog makete vešala: Mera nelogična i neopravdana

Zahtevi građana koji svake nedelje u sve većem broju šetaju ulicama tražeći promenu sistema, pali su u drugi plan nakon što je u koloni šetača uočen jedan detalj – vešala. Za vlast su postala simbol nasilničke opozicije. A onda su, za samo dva dana, otkriveni navodni počinioci. Zbog toga što je nosio rekvizit vešala, sličan onima koji se mogu videti na protestima i u drugim evropskim prestonicama, jedan maloletnik završio je u zatvoru. Pušten je, nakon pritvora od gotovo pet dana.

Za delo koje mu se stavlja na teret, maloletnik ne može da bude osuđen ni na kaznu maloletničkog nadzora, pa je nelogično, ali i neopravdano da mu se mera koja mu se izriče u toku trajanja postupka izrekne i da bude teža od eventualne sankcije, objašnjava Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava. “Zbog toga se čini da je ovo prosto pre bilo i malo možda posledica javnog, koji je u prethodnim danima ali i duže vreme usmeren na pravosudne organe i zato što su bili kritikovani što nisu izricali odnosno utvrđivali pritvor nakon brojnih policijskih akcija i tako dalje”, kaže Vladica Ilić, naučni istraživač Beogradskog centra za ljudska prava.

Majka Vučiću: Moj Nikola je najmlađi politički zatvorenik, naše glasove više nemate”

Iz straha za sigurnost sina njegova majka Sanja prethodno je odlučila da se obrati direktno predsedniku. Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću: “Nažalost, moj Nikola je danas zatvoren u ćeliji beogradskog Centralnog zatvora. On je najmlađi politički zatvorenik u Srbiji. Moj otac i ja se vodimo kao sigurni glasovi Vaše stranke. Redovno nas obaveštavaju o aktivnostima i šalju vozilo da nas vode na glasanje. Ne morate to više da radite. Naše glasove više nemate”.

Očigledno pravno nasilje nad maloletnikom

Ubrzo nakon što je objavljena informacija da su nadležni u potrazi za licima koja su nosila vešala, narodni poslanik Dveri, Srđan Nogo, preuzeo je odgovornost. To nije bilo dovoljno da se postupak protiv maloletnika obustavi. “Ja sam lice koje je donelo vešala na protest, ja sam nosio vešala. Ovo je očigledno pravno nasilje, vrlo dobro znaju da nema krivičnog dela, da nikada neće biti podignuta optužnica u ovom slučaju, već vlast želi da demonstrira i drži u ovom trenutku u zgradi iza nas dvojicu političkih pritvorenika. Od toga, jedan je maloletnik koji nema još 18 godina, koji je najmlađi verovatno politički zatvorenik u Evropi”, kaže Srđan Nogo, narodni poslanik Dveri.

Zašto se tužilaštvo oglušilo na priznanje Noga? Jedan od organizatora protesta “Jedan od pet miliona” Branislav Trifunović kaže, to je samo još jedan od primera kako se vlast nepravedno odnosi prema svojim građanima i da je situacija takva da se ovo svakome može dogoditi. “To je samo jedno izvrtanje istine, panika koja se dešava među redovima vladajuće stranke i ljudi koji rade za njih. Očigledno da mnogi u tom Tužilaštvu i toj policiji rade pod pritiskom, optužuju neku decu. Čini mi se da oni sad nekako podižu lestvicu i da ta borba njihova i ta borba za vlast postaje mnogo ozbiljnija i mnogo tužnija, a pitanje je samo koliko ćemo mi kao narod to da trpimo. Mislim da ovo više nije pitanje lepog vaspitanja”, rekao je Branislav Trifunović.

Predstavnici opozicionih stranaka osudili su hapšenje i zadržavanje maloletnika. Organizatori protesta Jedan o pet miliona najavili su podršku za mladića i njegovu majku.

About the Author

admin