Vesti – 12.02.2019.

Svi istraživači na fakultetima, a koji nisu u nastavi, biće finansirani i narednih godina

Državni sekretar Vladimir Popović upoznao je dekane fakulteta i direktore instituta u sastavu Univerziteta u Beogradu o toku javne rasprave, kao i o pristiglim primedbama, komentarima i sugestijama na Nacrt zakona o nauci i istraživanjima. Na Proširenom rektorskom kolegijumu, kojim je u ponedelјak 4. februara predsedavala rektor Ivanka Popović, državni sekretar se posebno osvrnuo na primedbe koje je dostavio sam Univerzitet u Beogradu, kao i pojedine njegove članice. U ime Ministarstva je potvrdio da će značajan broj sugestija u cilјu pobolјšanja Nacrta zakona biti prihvaćen. Posebno je naglašeno da će svi istraživači na fakultetima, a koji nisu u nastavi, biti sigurno finansirani narednih godina.

Ministarstvo je pored korekcije člana nacrta Zakona koji reguliše status ovih istraživača (u smislu ugovora o radu, a koji bi bili vezani za dužinu trajanja projekata Fonda za nauku, kao i međunarodnih projekata), spremno da ponudi i poseban program za ovu grupu istraživača u trajanju od pet godina, koji bi bio finansiran direktno preko Ministarstva.

Nakon izlaganja prof. Popovića, usledila je veoma konstruktivna diskusija, na osnovu koje se može zaklјučiti da smo veoma blizu postizanja rešenja koje je prihvatlјivo za najveći deo naučne zajednice. Zajednički stav svih učesnika je da nam je potreban nov Zakon o nauci i istraživanjima, kao i da je promena sistema finansiranja istraživanja klјučni segment za postizanje još većeg kvaliteta naučnog rada. Državni sekretar Popović je najavio da će Radna grupa koja je pripremila predlog Nacrta zakona nastaviti sa radom, kako bi u tekst Nacrta zakona bile uklјučene sve diskutovane primedbe, kao i neke druge koje nisu bile predmet ovog sastanka. Zajednički zaklјučak je i to da je potrebno da se ovakvi i slični sastanci održavaju češće, što će svakako doprineti kvalitetnijem funkcionisanju sistema nauke i obrazovanja u Republici Srbiji.

Proširenom rektorskom kolegijumu su ispred Ministarstva prisustvovali i državni sekretar prof. dr Viktor Nedović, kao i pomoćnici ministra dr Marina Soković, dr Saša Lazović i prof. dr Marija Kuzmanović.

Uvećane stipendije za doktorande: Ček na 46.000 dinara

Posle tek nešto više od godinu dana, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ponovo je povećalo stipendije studentima doktorskih akademskih studija na državnim univerzitetima, pa  su juče – u ponedelјak, umesto očekivanih 40.000 dinara, njih 242 dobilo januarsku ratu stipendije od 46.000 dinara. Da podsetimo, ove stipendije su poslednji put povećane u oktobru 2017. i to sa  32.000 na 40.000 dinara, a pre toga nisu povećavane čitavih osam godina. Prošle godine raspisan je Konkurs za izbor još 200 stipendista , a kako je bio otvoren do 25. januara, novi stipendisti biće odabrani u aprilu, a isplata njihovih stipendija krenuće od maja.  Pored ovih stipendista, više od 1.000 najbolјih studenata doktorskih studija je direktno uklјučeno u naučnoistraživačke projekte Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz dva poziva u 2018. godini. Ovo je prvo uklјučenje ovog tipa i obima u poslednjih sedam godina, a pozivom su obuhvaćeni i povratnici iz inostranstva.

Ministarstvo je povećalo i stipendije za učenike mlade talente, koji su osvojili jedno od prva tri mesta na olimpijadama znanja i to sa 25.000 dinara na 27.000 dinara.I ove stipendije su  poslednji put povećane 2017. godine, a pre toga su osam godina bile 20.000 dinara.Ove stipendije trenutno prima 28 učenika, a u toku je procedura za izbor i 10 novih stipendista.

Jednostavniji upis prvaka – škole pribavljaju izvod i prebivalište

Upis dece u prvi razred osnovne škole će od ove školske godine, tj. za decu koja u školu kreću od 1. septembra ove godine, biti značajno olakšan, s obzirom da će škole same početi da pribavljaju izvod iz matične knjige rođenih i dokaz o prebivalištu, što je do sada bila obaveza roditelja novoupisivanih prvaka. Dokumenta će se pribavljati zahvaljujući primeni novog softvera koji je nastao kao rezultat timskog rade Vlade Srbije, odnosno zajedničkog projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva unutrašnjih poslova i Kancelarije za informacione tehnologije i e-Upravu.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta, će i dalje imati mogućnost da pomenute dokumente dostavi u papirnoj formi, ukoliko to želi. Ono što će ostati kao obaveza je dostavljanje lekarskog uverenja i potvrde o pohađanju pripremnog predškolskog programa. “Kada samo radili na ovim izmenama razmišljali smo o tome kako da olakšamo život roditelja. Kako da im uštedimo novac i vreme, s jedne, i maksimalno pojednostavimo upis budućih prvaka, s druge strane. Zašto bi građani bili ti koji moraju da uzimaju dokumenta od jednog državnog ograna i da ih potom dostavljaju školi ili drugom državnom organu? Za one koji ne razumeju u potpunosti šta znači elektronska uprava, ona podrazumeva da svi delovi države komuniciraju, da dele podatke, što u krajnjem ishodu treba da smanji birokratiju i pojednostavi procedure za naše građane. Cilj nam je da menjamo svakodnevni život građana nabolje i na takvim promenama će Vlada Srbije nastaviti da insistira”, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Softver će omogućiti da izvod iz matične knjige rođenih i dokaz o prijavi prebivališta budu pribavljani elektronskim putem. U praksi će to izgledati tako što povezivanjem esDnevnika sa matičnim knjigama i prebivalištem škole same pribavljaju podatke sadržane u tim dokumentima. Planirano je da softver bude pušten u rad početkom marta ove godine, kao i da se po uzoru na ovaj sistem do juna ove godine ista olakšica uvede i za upis učenika u srednje škole.

Srbiji najviše sredstava iz programa Erazmus plus

Osim u obrazovanju, Erazmus plus program ima projekte u još dve oblasti – mladi i sport. Ukupna sredstva namenjena programu od 2014 do 2020. godine su 14,7 milijardi evra.

Marija Filipović Ožegović iz Fonadacije Tempus navodi da je Srbija do sada povlačila najviše sredstava na Zapadnom Balkanu iz programa Erazmus plus i da će se taj trend nastaviti. Obrazovne ustanove u Srbiji, prvenstveno visokoškolske , učestvovale su u projektima čija je ukupna vrednost oko 67 miliona evra. U međunarodnim razmenama sa zemljama EU, zahvaljujući ovom programu, učestvovalo je više od 5.000 nastavnika i studenata iz Srbije, dok je u Srbiji boravilo više od 3.000 stranih studenata i nastavnika. “Dok smo se pripremali za proces ulaska u punopravno članstvo u programe Erazmus plus, započeta je saradnja škola kroz taj program EU. Do sada je bilo mobilno 300 do 500 nastavnika i učenika, tako da očekujemo da veći broj škola taj program koristi u narednom periodu”, kaže Filpović Ožegović. Srbija je do sada bila vodeća zemlja na Zapadnom Balkanu po broju odobrenih projekata, iznosu sredstava i broju ljudi koji odlaze na razmenu u evropske zemlje.

Najbolji na bilbordima: Lenka, Mia i Milana

Đaci Tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn” učestvovali su na brojnim takmičenjima s kojih su se vratili s prestižnim nagradama.

Milana Ćurčić osvojila je prvo mesto u disciplini Cvećarstvo i dekorativna dendrologija na 21. republičkom takmičenju iz područja rada šumarstva i obrade drveta. Mia Milјević osvojila je prvo mesto u disciplini Oblikovanje grafičkih proizvoda na 23. republičkom takmičenju iz područja rada hemija i nemetali i grafičarstvo za grupu grafičarstvo. „Nisam izdvojila mnogo vremena za pripremu teorije, a zadovolјna sam kako sam uradila praktični deo“, kaže Milana Ćurčić. „Radili smo korice za knjigu „Ane Karenjina”, a ja sam odabrala ilustraciju na crnoj pozadini belim linijama.“ Lenka Radomirović je u 2018. godini osvojila prvo mesto u disciplini Fotograf na 23. republičkom takmičenju iz područja rada hemija i nemetali i grafičarstvo za grupu grafičarstvo. „Najviše volim da fotografišem momente kod lјudi jer su ti trenuci jedinstveni i ne mogu se ponoviti”, ističe Lenka Radomirović. „Volim prirodu, parkove i pasaže. U planu mi je da pokušam da ukombinujem fotografiju, koju sam upisala, i grafički dizajn, pa da to ispadne celina.“

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.

Šta uraditi po pitanju multidisciplinarnih studijskih programa?

“U svetu koji nas okružuje ne prepoznajemo podelu prema naučnim oblastima. Uzmimo za primer primenu robotike u medicini ili, recimo, problem ekologije. Za multidisciplinarni problem neophodno je ponuditi multidisciplinarno rešenje. Iz ugla Univerziteta u Novom Sadu, multidisciplinarnost dobro funkcioniše u delu nauke i istraživačkih projekata, budući da se kvalitetni naučnici iz različitih naučnih oblasti samostalno okuplјaju oko razvoja zajedničkih ideja. Problem je izraženiji u delu organizacije interdisciplinarnih i multidisciplinarnih studija koji bi trebalo da povežu znanja iz različitih oblasti. Zbog toga je jedan od prioriteta Unverziteta u Novom Sadu da u narednom periodu, u saradnji s fakultetima. razvije kvalitetne i atraktivne interdisciplinarne i multidisciplinarne studijske programe”, kaže rektora UNS-a prof. dr Dejan Jakšić koji od početka ove školske godine obavlјa tu funkciju.

I roditelјi imaju šta da nauče u radionicama za decu

Iako su njegova vrata otvorena za sve, godinama  Centar za rani razvoj, uz podršku PU „Radosno detinjstvo”, pre svega nudi podršku deci koja nisu uklјučena u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i  njihovim porodicama. Reč je o besplatnim tematskim radionicama koje se održavaju svakog ponedelјka i srede, od 17.30 do 19 sati, u vrtiću „Guliver” na Novom naselјu (Bate Brkića 1a). Budući da u gradu nedostaju sadržaji upravo za najmlađe, iako su cilјna grupa Centra deca do pet godina, najčešći korisnici su oni mališani između godinu i po i tri. Prepoznavši koliko je ovaj period života klјučan za napredovanje i razvoj, te koliko je važno da mališani drže korak sa vršnjacima koji idu u vrtić, dolaze im mahom mladi roditelјi iz svih delova Novog Sada. Za njih je to jedinstvena prilika da izgrade dublјi odnos sa detetom, pruže mu veću podršku, unaprede roditelјske veštine i dobiju ideje za zanimlјive aktivnosti koje će ponoviti kod kuće. Osim što mogu da vide kako dete reaguje u većoj grupi ili razmene iskustva sa drugim roditelјima, za konsultovanje im je na raspolaganju stručni tim koji čine defektolozi, psiholozi i pedagozi. Uz igru, na aspektima kao što su socijalizacija, kognitivni razvoj i motoričke sposobnosti rade obučeni volonteri – stručnjaci iz relevantnih oblasti i studenti završnih godina.

Od koordinatorki Irine Milošević i Sare Pavić saznali smo da očevi i majke najčešće traže savete u vezi sa ponašanjem karakterističnim za različite faze odrastanja, te da je uvek zanimlјivo pričati o načinima potpomaganja ranijeg usvajanja društvenih veština. – Važno je predočiti roditelјima da je određeno ponašanje, poput egocentričnosti, sasvim normalno, te da će deca s vremenom naučiti da dele – kažu naše sagovornice. – Stimulativno okruženje koje im pružamo u okviru Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo” put je do lakšeg prilagođavanja kada jednog dana krenu u vrtić, što i potvrđuju pozitivne povratne informacije koje dobijamo od roditelјa.

Nakon pauze tokom zimskog raspusta, Centar za rani razvoj nastavio je da radi od 14. januara 2019. godine.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u utorak 12.02.1997. godine obustava u školama  je nastavljena, ali i pritisci na štrajkače. Štrajkačima su svakodnevno  stizale  poruke podrške  studenata, lokalnih samouprava  slobodnih gradova, roditelja i đaka, kao i drugih esnafa koji su bili u protestima ili pripremama za njih. Kolege sa Voždovca rečeno je, na sednici GO SONKU (samostalnog) za Beograd održanoj 11. februara, na kojoj su prisustvovali i članovi zajedničkog pregovaračkog tima, su predložile da i protestima pomognu pregovarački tim „da se krene sa mrtve tačke“.  Usvojeni su i predlozi: da „škole ostaju u obustavi do ispunjenja zahteva“, da se organizuje novi protestni skup ispred Vlade, da se uključe roditelje (saveti roditelja), … Protesti su se proširili i na kolebljive sredine. Dok je Republička vlada „gluvonema“  “raspust” traje u … nedogled. “Broj izgublјenih dana krajnje je alarmantan, pa je neshvatlјivo ovakvo ponašanje nadležnih republičkih vlasti koje još uvek samo ćute”, pišu Somborske novine (u Somboru  je obustava počela još 15. januara). “Pritiscima preko ministarstva, direktori i roditelјi pokušavaju da prosvetare vrate u učionice”, piše  štampa. “Ukoliko njihovim zahtevima Vlada Srbije do danas ne udovolji, kragujevački prosvetari će svoje nezadovoljstvo izraziti protestnim okupljanjem. Oni će se, kako su najavili danas u podne okupiti na Đačkom trgu ispred Prve kragujevačke gimnazije”, piše Dnevni telegraf, 12.02.1997.

“Prosvetari Zrenjanina kao i celoj Vojvodini nastavljaju štrajk. Direktori se snalaze kako znaju i umeju, verovatno, da bi zadržali svoja mesta! Tako su u dve osnovne škole zaključali vrata i malobrojni učenici nisu mogli ni po užinu. U osnovnoj školi „Jovan Cvijić“, kažu, došao je penzioner, nekadašnji prosvetni inspektor Božo Bobot da drži nastavu. U Hemijskoj školi profesor V. Vukojević drži svom razredu časove iz svih predmeta.  Po završenom skupu u Domu mladosti prosvetari, preko 1.000 njih, obišlo je sve osnovne škole u kojima su učenici zaključani i gimnaziju „Koča Kolarov“ gde su izviždali štrajkbrekere”, piše Blic toga dana.

Radnici u ustanovama kulture u Beogradu protestvovaće ispred Vlade Srbije u znak podrške prosvetnim radnicima, ali i svog lošeg položaja“ rečeno je u Gradskom odboru Sindikata kulturnih radnika.

Vremeplov: Rođen Laza Kostić

Na današnji dan 12. februara 1841. godine rođen je srpski pisac Laza Kostić, izuzetno snažna i originalna pesnička priroda. U poeziju je uneo nove i smele oblike i obogatio je srpski književni jezik novim izrazima. Eksperimentator i tvorac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje su najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama Šekspira – bio je poliglota i čovek velike erudicije. Gimnaziju je učio u Pančevu, Novom Sadu i Budimu, a prava je diplomirao u Pešti, gde je i doktorirao. Kao nacionalni radnik, publicista i saborac Svetozara Miletića, vođe vojvođanskih Srba, hapšen je od strane Austrougarskih vlasti. Kostić je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog društva (danas Udruženje novinara Srbije). Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije “Maksim Crnojević”, “Pera Segedinac”, rasprave “Kritički uvod u opštu filozofiju”, “O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju, mišljenju i pisanju”, “Osnova lepote u svetu”.

Vremeplov: Kapetan Miša poklonio državi palatu

Srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević napisao je na današnji dan 12. februara 1863 zaveštajno pismo kojim je poklonio državi palatu u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino zdanje. U pismu Ministarstvu prosvete naglasio je da kuću ustupa “svom otečestvu” za smeštaj “učenih i prosvetnih zavoda”. U Kapetan-Mišinom zdanju nalazila se docnije Velika škola, Prva beogradska gimnazija, potom Univerzitet, Narodna biblioteka, Muzej, a danas rektorat Beogradskog univerziteta uz neka odeljenja Filozofskog fakulteta. Palata koju je otadžbini darovao Kapetan Miša smatra se najuspešnijim ostvarenjem češkog arhitekte Jana Nevole.

Vremeplov: Umro Jovan Erdeljanović

Na današnji dan 12. februara 1944. godine umro je srpski etnolog i antropogeograf Jovan Erdeljanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Objavio je veliki broj radova na srpskom i stranim jezicima, među kojima su posebno značajna proučavanja prisustva Srba u današnjoj Vojvodini kao i plemenskog života u Crnoj Gori. Dela: “Postanak plemena Piperi”, “Etničko srodstvo Bokelja i Crnogoraca”, “Etnička prošlost i formiranje crnogorskih plemena”, “Kuči”, “Bratonožići”, “Stara Crna Gora”, “Tragovi najstarijeg slovenskog sloja u Banatu”, “O poreklu Bunjevaca”, “Makedonski Srbi”, “O počecima vere i drugim etnološkim problemima”.

Vremeplov: Počela nastava na Akademiji za pozorišnu umetnost

U Beogradu je na današnji dan 12. februara 1949. godine počela nastava na Akademiji za pozorišnu umetnost, osnovanoj 1948. Prvi dekan Akademije bio je Dušan Matić, a prvi profesori glume bili su Mata Milošević i Jozo Laurenčić, njihovi asistenti Miroslav Belović, Stevo Žigon i Soja Jovanović. Prvi profesori režije novoustrojene Akademije bili su Bojan Stupica i Hugo Klajn.

Vremeplov: Rođen Darvin

Na današnji dan 12. februara 1809. godine rođen je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin, tvorac teorije evolucije. Tokom ekspedicije brodom “Bigl” od 1831. do 1836. sakupio je naučni materijal na osnovu kojeg je ustrojio svoju teoriju razvitka živih bića. Putovanje Biglom opisao je u knjizi “Put prirodnjaka oko sveta”. Na obalama Južne Amerike i ostrvima Tihog okeana proučavao je geološke formacije, biljke i životinje i zaključio je da su se organizmi postepeno menjali. U epohalnom delu “Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja” razradio je tezu o evoluciji. “Postanak vrsta” potpuno je izmenio dotadašnja shvatanja u biologiji, ali je izazvao i žestoka protivljenja. Ostala dela: “Promenljivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima”, “Poreklo čoveka”.

 Vremeplov: Umro Kant

Na današnji dan 12. februara  1804. godine umro je nemački filozof Imanuel Kant začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji (“Kritika čistog uma”, “Kritika praktičnog uma”, “Kritika rasudne snage”, “Opšta istorija prirode i teorije neba”).

Vremeplov: Rođen Linkoln

     Američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865. godine kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva, rođen je na današnji dan 12. februara 1809. godine. Od 1861. do 1865. godine vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

Vremeplov: Rođen Ljubomir Ivanović

Na današnji dan  12. februara 1882. godine rođen je slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

Vremeplov: Uhapšen Solženjicin

U Moskvi je na današnji dan 12. februara  1974. godine uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), 1994. se vratio u Rusiju..

Vremeplov: Ptičiji grip ne može sa čoveka na čoveka

Na  današnji dan 12. februara  2004. godine Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je da ptičiji grip koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

Ilić: Doživotni i za povratnike u izvršenju krivičnih dela sa elementima nasilja

Radna grupa Ministarstva pravde za izmenu Krivičnog zakonika održala je više sastanaka u plenarnom sastavu na kojima su analizirane mogućnosti za pooštravanje kaznene politike.  Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić rekao je Tanjugu da izmene KZ-a uvode  kaznu doživotnog zatvora i idu u pravcu pooštravanja kazni za povratnike u izvršenju krivičnih dela sa elementima nasilja, kao i za trgovce i proizvođače droge. Pored toga, kako je dodao, izmenama će biti ograničena mogućnost da sud da ublaži kazne ispod minimuma, kao i da se reguliše pitanje uslovne osude, kako ne bi bila izricana u velikom broju slučajeva “Sada sudovi izriču uglavnom uslovne osude u preko 50 odsto slučajeva, ublažavaju kazne ispod minimuma, a takva situacija nije dopustiva jer to znači da su kriminalci na slobodi”, naveo je Ilić. On je istakao da ove izmene zakona imaju u preventivni i represivni karakter. “Represivni, jer će biti izvesnost kažnjavanja – onaj ko jednom ili više puta učini neko teško krivično delo sa elementima nasilja sigurno će biti u zatvoru – ako to javni tužilac dokaže. Sa druge strane stroge kazne imaće odvraćajući karakter za potencijalne učinioce krivičnih dela”, smatra Ilić. Napomenuo je da ove izmene prate primer najboljih evropskih praksi zemalja Evropske unije, pre svega Velike Britanije i Austrije i da će Srbija u narednih nekoliko meseci izvršiti opsežnu promenu Krivičnog zakonika (KZ).

Rebić: Uvesti  institut ‘tri udarca'”

Direktor policije Vladimir Rebić rekao je Tanjugu da su članovi grupe analizirali pooštravanje sankcija pre svega za krivična dela sa elementima nasilja kao što su krivična dela ubistva, teška ubistva, nasilničko ponašanje, nanošenje teških telesnih povreda, nasilje u porodici, ali i krivičnih dela iz oblasti zloupotreba narkotika, nelegalnog držanja oružja, nelegalnih eksplozivnih naprava. Namera je da se u srpsko zakonodavstvo uvede takozvani institut ‘tri udarca'”, naveo je Rebić i pojasnio da to podrazumeva da učiniocu dela sa elementom nasilja, koji to delo ponavlja to bude značajno teža okolnost. “Prilikom drugog slučaja kada učini to delo njegova minimalna kazna treba da bude najmanje trostruko veća nego što je zaprećena kazna za to krivično delo, a u slučaju da to učini treći ili svaki sledeći put može očekivati kaznu zatvora koja će biti najmanje 80 odsto od maksimalne zaprećene kazne za to krivično delo”, rekao je Rebić. Prema njegovim rečima, policija od izmena KZ-a očekuje da će pre svega sa ulice biti sklonjeni nasilnici, odnosno izvršioce ovih krivičnih dela, koji će biti suočeni sa činjenicom da će značajno više vremena provesti u zatvoru. “Na primer, za jedno krivično delo za koje je u ovom trenutku zaprećena kazna od 2 do 10 godina, u prvom slučaju sudija će moći da mu opredeli kaznu od 2 do 10 godina, ako ponovi delo kazna će biti u rasponu od 6 do 10 godina, a u svakom sledećem slučaju kazna će biti u rasponu od 8 do 10 godina”, precizirao je Rebić. Ove izmene će, kako smatra Rebić, doprineti da učinioci tih krivičnih dela budu “tamo gde im je mesto”, a ne na ulicama. “Naša očekivanja su da će nakon ovih izmena biti obezbeđen ambijent za veću bezbednost građana Srbije”, rekao je direktor.

Beatović: Princip odgovornosti zbog neodgovornosti

Predsednik Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu Stanko Beatović smatra da “moramo da ožitvorimo princip odgovornosti zbog neodgovornosti”. “Ako država hoće da ima više uspeha na polju borbe protiv kriminaliteta mora da preduzme mere na tri polja.  Prvo polje je vezano za kaznenu politiku, koja mora da bude adekvatna”, rekao je Beoatović i izrazio podršku inicijativi za uvođenje kazne doživotnog zatvora, ali samo pod jednim uslovom. Taj uslov je da kazna doživotnog zatvora bude normirana u skladu sa odgovarajućim međunarodnim pravnim standardima, jer ako se to ne bi desilo onda bismo imali više štete, nego koristi od toga, smatra je Beatović. Drugo polje na kojem se mora preduzeti inicijativa i koje prema njegovom mišljenju ima ključni značaj u ovom momentu, jeste povećanje stepena izvesnosti krivične odgovornosti učinilaca krivičnih dela. “Kriminološka istraživanja govore da najveći broj učinilaca krivičnih dela, posebno onih zbog kojih je ova inicijativa za izmene pokrenuta, vrše krivična dela jer smatraju da neće biti otkriveni ili u slučajevima da budu procesuirani da će na neki način izbeći krivičnu odgovornost. Ako mi ne podignemo taj stepen izvesnosti budućih potencijalnih izvršioca krivičnih dela na daleko veći nivo, mislim da i sa ovom intervencijama nećemo postići ono što treba”, precizirao je Beatović. Treće polje izmena podrazumeva radikalne mere kako bi se povećao stepen efikasnosti krivičnih postupaka jer, kako je naveo, kada određeni krivični postupak traje preko pet godina – to mora da bude alarm za nadležne državne organe da preduzmu neke mere.

Prema njegovim rečima, istraživanja pokazuju da preko 10 odsto predmeta traje preko pet godina, za šta, kako kaže, nema opravdanja. Što se tiče odlaganja glavnog pretresa, Beatović kaže da postoji odredba da glavni pretres mora da traje, da ne može da bude prekidan, ali da to nije slučaj kod nas, već pravilo da se pretresi odlažu i to ne na nekoliko dana, već na nekoliko meseci. “U vezi sa tim treba uzeti u obzir da okrivljeni i advokati odbrane imaju uticaj na odugovlačenje postupka, i da čak šta više i zloupotrebljavaju određene krivično procesne norme, ali kako odbrana ima mogućnost da utiče na odugovlačenje, tako i sud ima dužnost da spreči zloupotrebu normi”, smatra Beatović. Ako se ove dve pretpostavke ne budu dovele na nivo na kojem moraju da budu, nećemo imati ti povećanje uspeha u borbi protiv kriminaliteta, zaključio je on.

Direktorima Instituta u Vinči određen pritvor do 30 dana

Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana direktorima u Institutu za nuklearne nauke “Vinča” Slavku Kariću (37) i Branku Spajiću (31), osumnjičenima za krivično delo trgovina uticajem. Portparol suda Bojana Stanković precizirala je za Tanjug da je sudija za prethodni postupak doneo rešenje kojim je odredio pritvor prema osumnjičenima zbog opasnosti da će ometati istragu uticanjem na svedoke. Na ovo rešenje osumnjičeni imaju pravo da ulože žalbu vanraspravnom krivičnom veću suda u roku od tri dana. MUP je u petak saopštio da su osumnjičeni od jednog zaposlenog tražili 4.000 evra kako bi posredovali da ne bude premešten na drugo radno mesto. Sumnja se da su Karić i Spajić tražili i uzeli novac da bi posredovali da oštećeni ne bude premešten sa radnog mesta u okviru koga je bio upućen u jednu špeditersku kuću, gde je ostvarivao značajne novčane bonuse. Osumnjičeni Spajić je uhapšen prilikom primopredaje novca u jednom tržnom centru u Beogradu, navela je policija. Karić je, prema pisanju medija, suprug direktorke Instituta Milice Marčete.

Direktorka “Vinče” podnosi ostavku?

Direktorka Instituta za nuklearne nauke “Vinča” Milica Marčeta Kaninski podneće ostavku na tu funkciju, piše “Blic”. List navodi da je ostavci na mesto direktorke prethodilo hapšenje njenog muža Slavka Karića zbog trgovine uticajem.

Pravilnikom do bolje zaštite bezbednosti dece na igralištima

Pravilnikom o bezbednosti dečijih igrališta čija je puna primena počela 23. novembra, uvode se evropski standardi za opremu koja se postavlja na dečja igrališta koji podrazumevaju zahteve za bezbednost u pogledu materijala, projektovanja i izrade, čime se bezbednost dece podiže na viši nivo, rečeno je danas na skupu u Privrednoj komori Srbije u Beogradu. Na obuci o bitnim zahtevima novog Pravilnika rečeno da je suština da se bezbednost dece unapredi i smanji mogućnost povrede na minimum, a ako dođe do nje, da se zna ko je odgovoran za šta u tom postupku. Pravilnik je definisao rok od tri godine da se sva igrališta dovedu u bezbedno stanje, što znači da će nova da se grade u skladu sa standardima i drugim zahtevima iz Pravilnika, a postojeća će za te tri godine morati da se prilagode. Nakon stupanja na snagu 25. avgusta, Pravilnik je imao odloženu primenu od tri meseca, te je njegova primena obavezna od 23. novembra. Period od tri meseca je bio period usaglašavanja, koji pre svega služi da bi se imenovala tela koja će vršiti kontrolu igrališta i da bi se upoznali svi ostali subjekti na koje se Pravilnik odnosi, rečeno je na skupu.

Sekretar Udruženja za stručne, naučne i tehničke delatnosti u Privrednoj komori Srbije Ljubiša Dimitrijević ukazao je na važnost donošenja ovog pravilnika kao i to što su u njegovoj izgradi i donošenju učestvovale sve interesne grupe . On je rekao da su obuke učesnika u donošenju ovog propisa važne kako bi se otklonile sve nejasnoće.

Pomoćnik ministra privrede Aleksandar Starčević rekao je da su Pravilnikom definisani svi učesnici u samom postupku, od projektovanje, do montaže, održavanja i odgovornosti u svim tim segmentima. On je ukazao da će se igrališta graditi u skladu sa evropskim standardima 11076 i 11077, kako u pogledu definisanja opreme koja se ugrađuje, tako i podloge koje moraju biti bezbedne sa stanovništa visina, pokretnih delova, kao i odgovarajućeg kvaliteta.

Do sada je ova oblast bila regulisana samo Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda, i sprave su se posmatrale kao proizvod i kao takve su stavljane na igralište.  Sva igrališta biće izrađena po evropskim standardima, a u prelaznom periodu radovi na postojećim igralištima će se obavljati u cilju usklađivanja sa zahtevima novog Pravilnika, rečeno je na skupu. Prema novom propisu, podloga na igralištima će morati da bude takva da poseduje svojstvo ublažavanja (amortizacije) udara, od prirodnih materijala poput peska, trave, šljunka, malča ili od gume, dok sprave mogu biti više “kreativne” kako bi razvijale motoriku dece. Podloga mora da bude takva da dete prilikom pada ne doživi ozbiljniju povredu, odnosno da se zapravo mogućnost povrede svede na minimum.

Pravilnik je definisao rok od tri godine da se sva igrališta dovedu u bezbedno stanje, to znači da će nova da se izrađuju u skladu sa standardima i drugim zahtevima iz Pravilnika, a postojeća će za te tri godine morati da se prilagode. Oprema koja nije ispravna moraće da se ukloni ili popravi, a kazne za kršenje zahteva Pravilnika su zakonom propisane. Kada dođe do oštećenja sprava i drugih elemenata u okviru igrališta, troškove popravke snosiće vlasnik, odnosno osiguravajuće kuće, ako vlasnici osiguraju igrališta.. Nakon isteka propisanog roka od tri godine, igrališta koja se ne budu dovela u bezbedno stanje biće zabranjena za korišćenje.

Jasenovac “na mapi” hrvatskih škola?

Prema najavi iz hrvatskog Ministarstva nauke i obrazovanja, škole u Hrvatskoj će dobiti novu preporuku – da posete i Spomen-područje Jasenovac, mesto najvećeg ustaškog logora u Drugom svetskom ratu, piše “Jutarnji list”. “Ministarstvo će u skladu s novim kurikulumom građanskog vaspitanja preporučiti školama posetu Spomen područje Jasenovac tako da škole, ako se odluče za tu aktivnost, mogu istu na vreme uvrstiti u svoje školske kurikulume”, rekli su za “Jutarnji”nadležni u Ministarstvu. Prema statistikama, Spomen-područje Jasenovac dosad nije bilo često mesto školskih poseta.  Iako je Obrazovni centar u Jasenovcu zamišljen kao mesto gde se mladi suočavaju sa posledicama poricanja ljudskog dostojanstva, mržnje i ksenofobije, a njihove muzejske radionice nude novi pristup u obrazovanju o holokaustu, genocidu i stradanju antifašista u Drugom svetskom ratu, čime predstavljaju osnovu za učenje o ljudskim pravima, mali je broj učenika organizovano posećivao Jasenovac.

Prema podacima Spomen-područja, u 2018. posetilo ih je 15 školskih grupa – osam iz srednjih i sedam iz osnovnih škola Hrvatske. Paralelno beleže 19 školskih grupa iz stranih država, od toga najviše iz Italije (11) i Slovenije (4). Godinu ranije, Jasenovac je posetilo tek devet školskih grupa iz Hrvatske, na šta je upozorio direktor Spomen-područja Jasenovac Ivo Pejaković. Pejaković kaže da nije upoznat šta piše u novome kurikulumu, ali ako školama budu upućene preporuke za posetu bivšem logoru, to svakako vidi kao korak u dobrom smeru. Kako objašnjava, SP Jasenovac sa školskim grupama radi po obrazovnom programu koji se sastoji od tri dela: poseta prostoru nekadašnjeg logora Jasenovac uz stručno vodstvo kustosa, obilazak Memorijalnog muzeja, te radionice s učenicima u prostoru Obrazovnog centra. Program traje oko tri sata. “Ciljevi su da se učenici upoznaju s osnovnim činjenicama o logoru Jasenovac, osuda ustaškog pokreta te zločina počinjenih na osnovi rasnih zakona i ideologije ustaškog pokreta kroz priče o ljudskim sudbinama, izazivanje saosećanja prema žrtvama i zatočenicima logora i poruka za sadašnjost i budućnost da bi učenici imali jasan stav o osudi ideologija koje određene pojedince i grupe u društvu etiketiraju kao ‘drugačije'”, kaže Pejaković.

About the Author

admin