Vesti – 13.02.2019.

Šarčević: Uvodimo jedinstveni obrazovni broj

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je u Skupštini Srbije obrazlažući prosvetne zakone (Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu) da se izmene i dopune Zakona o predškolskom obrazovanju odnose isključio na elektronsko vođenje administracije u predškolskim ustanovama. Šarčević je objasnio da je u starom zakonu pisalo da se ona može voditi i pisano i elektronski.

– Pre nepune dve godine radili smo sistemski zakon o obrazovanju i vaspitanju, a to su zakoni o predškolskom osnovnom I srednjem obrazovanju. Pošto život ide brže nego zakoni shvatili smo da neke stvari moramo dopuniti i one se odnose na informatički sistem i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u prosveti – rekao je Šarčević. On je objasnio da jedinstveni informacioni sistem u prosveti ima za cilj da se dođe do ukupnog registra svih ustanova, registra zaposlenih i registra svih polaznika u obrazovnom sistemu Srbije: “To je uvođenje takozvanog jedinstvenog obrazovnog broja. To dovodi do efikasnijeg celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja”.

Usaglašavanje zakona zbog digitalnog obrazovanja

Kada je u pitanju osnovno obrazovanje i vaspitanje i te izmene se odnose na elektronsko vođenje dokumentacije. Takođe, novina je da se drugi strani jezik vraća na staru formu, a to je kao predmet koji se ocenjuje i čija ocena ulazi u prosek i zaključne ocene. Kada se govori o izmenama i dopunama zakona o osnovnoj školi, precizirano je da se propisuje opšti uspeh učenika zaključno sa izbornim programima, takođe, vladanje, razredni i popravni ispiti. Kako kaže, usaglašavanja zakona se vrše najviše zbog uvođenja digitalnog sistema obrazovanja kroz Zavod za vrednovanje kvaliteta. Prema njegovim rečima, taj zavod dobija Centar za obrazovnu tehnologiju.

– Takođe smo omogućili da se u inostranstvu, pošto imamo mnogo dopunskih škola, mogu pojaviti predavači, naši ljudi koji tamo žive, a stekli su određene kompetencije u sklopu svog obrazovanja – rekao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Omogućeno je, kaže, stipendiranje i prema potrebama privrede za deficitarna zanimanja.

Matematička i “Zmaj Jovina” od posebnog nacionalnog interesa

Rasadnici talenata – dve gimnazije – beogradska Matematička i novosadska “Jovan Jovanović Zmaj” dobiće status ustanova od posebnog nacionalnog značaja, izjavio je u ponedeljak ministar prosvete Mladen Šarčević na vanrednoj sednici parlamenta na kojoj je pred poslanicima više od 40 tačaka. “Uvodimo termin ustanova od posebnog nacionalnog interesa”, rekao je Šarčević i dodao da tu prestižnu titulu imaju Institut za fiziku, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut za biološka istraživanja i Beogradski univerzitet. “Matematička gimnazija dala je 500 doktora nauka, njeni đaci osvojili su isto toliko medalja, to je ustanova koja na međunarodnom planu naše obrazovanje promoviše kao najbolje”, rekao je Šarčević i dodao da su đaci te beogradske gimnazije prvaci ne samo u fizici, matematici, već i glumi, pevanju …

Gimnazija “Jovan Jovanović Zmaj”, koja je odškolovala 77 akademika, koja ulazi u četvrti vek postojanja, gde se đaci obrazuju i na ruskom, nemačkom i francuskom, dobitnik je brojnih međunarodnih i domaćih odlikovanja, podsetio je Šarčević. Ministar je dodao da novi status neće zahtevati dodatne finansijske nagrade, ali da će profesori koji u njima rade kada se usvoji zakon o platama u javnom sektoru moći da napreduju brže i da imaju više plate. Prema njegovim rečima, i druge ustanove koje ispune ovakve kriterijume imaće mogućnost da se nađu u takvom društvu. Sve to predviđeno je nacrtom izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Matematička gimnazija u Beogradu već ima status škole od posebnog interesa, koji imaju još četiri škole u Srbiji – Filološka gimnazija u Beogradu, Karlovačka gimnazija, Prva kragujevačka gimnazija i Škola za muzičke talente u Ćupriji.

Cilj Ministarstva je da se kvalitet obrazovanja vidi, kaže Šarčević dodajući da će tražiti da u okviru ustavnih reformi srednjoškolsko obrazovanje postane obavezno.  Ministar je naveo i podatak da je u prosveti razne obuke prošlo 26.000 ljudi i da to ne može da ne da rezultat.

Jovana Popov iz Srpskog Itebeja među najbolјim studentima UNS-a

Jovana Popov ima samo 23 godine, završila je fakultet i već nekoliko meseci je zaposlena. Pre nekoliko dana proglašena za jednog od najbolјih studenata Univerziteta u Novom Sadu. – Filozofski fakultet sam završila sa prosečnom ocenom 10. Završila sam ruski jezik, i pri kraju studiranja sam se prijavila da praksu radim u NIS-u. Kad se završila praksa, moji mentori su me pozvali da ostanem da radim. Oberučke sam prihvatila i evo već nekoliko meseci radim u službi koja je u NIS-u prvi kontakt sa Rusima – priča Jovana. Jovana je rodom iz Srpskog Itebeja, gde je završila osnovnu školu, pa gimnaziju u Zrenjaninu. –  Imala sam divnu profesorku ruskog jezika Irinu Ubović. Zahvalјujući radu sa njom stigla sam na 13. Međunarodnu olimpijadu za strance u Moskvi, gde sam u svojoj kategoriji osvojila prvo mesto i to je presudilo. Upisala sam ruski jezik, diplomirala ga u roku sa prosečnom ocenom 10 i sada, pored posla, upisala i master studije – ističe Jovana.

Sve što je dosad u životu uradila zahtevalo je od Jovane mnogo rada i odricanja. Ipak, znala je šta voli, čemu želi da se posveti i šta u životu želi. Zato joj nijedan izazov, a bilo ih je, nije pao teško. – Nisam imala dilemu kada su me pozvali da radim u NIS-u. Radim sa odličnim timom, ruski koristim u toku čitavog radnog dana. To je odlično za moje dalјe napredovanje. Nastavila sam i školovanje, što nije lako, ali uspeva mi – napominje ova devojka.

Svojim vršnjacima Jovana ima šta da poruči: – Protivnik sam kategoričnih mišlјenja i mislim da sam svojim primerom to i dokazala. Da bi uspeo, moraš mnogo da radiš, da budeš jako dobar, da se nečeg i odrekneš i tada je sve moguće. Ja sam se sama probijala u Novom Sadu. Svojim radom i znanjem završila sam fakultet u klasi najbolјih, pronašla posao koji volim i na mestu gde se moje znanje i trud cene. Srećna sam ovde, radim posao koji volim u svojoj zemlјi i za to sam adekvatno nagrađena. Dakle, može se i ovde biti srećan i uspešan – poručuje Jovana.

Preminuo аkademik Đorđe Đukić

Akademik Đorđe Đukić preminuo je u subotu, 9. februara, u 76. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). Dopisni član Odeljenja tehničkih nauka SANU postao je 1994. godine, a redovni 2003. godine. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a magistrirao i doktorirao (1971) na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu radio je od 1967. godine kao asistent, docent i vanredni profesor. Godine 1983. izabran je za redovnog profesora na grupi predmeta Mehanika, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. U okviru bogatog istraživačkog rada objavio je oko 100 naučnih radova u domaćim i stranim časopisima međunarodnog značaja. Đorđe Đukić je održao brojna predavanja po pozivu na vodećim univerzitetima u Velikoj Britaniji, Italiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Bio je aktivni saradnik Odeljenja za mehaniku Matematičkog instituta SANU i glavni i odgovorni urednik časopisa „Teorijska i primenjena mehanika” u izdanju Jugoslovenskog društva za mehaniku. Godine 1983. Đorđe Đukić je dobio Oktobarsku nagradu Novog Sada za dostignuća u nauci.

Mihajlovićeva ženama: Uključite se u nauku

I pored činjenice da visoke škole i fakultete više upisuju i završavaju žene, kao i da su brojnije među doktorima nauka, žene u nauci se i dalje suočavaju sa brojnim poteškoćama u karijernom napredovanju, dok ih među članovima SANU ima tek 10 odsto, izjavila je danas potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović. Mihajlovićeva je povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena i devojčica u nauci istakla da Srbija prednjači u odnosu na Evropu kada je broj žena istraživača u pitanju – 48,4 u odnosu na 40 odsto, što je prosek na nivou EU, ali da devojčice i žene treba ohrabriti da uđu u svet informaciono-komunikacionih tehnologija, inženjerstva, kao i građevinarstva, gde još uvek dominiraju muškarci. „Iako žene u većem broju završavaju osnovne i doktorske studije, nema ih dovoljno u takozvanim STEM naukama, pre svega tehnologiji i inženjerstvu. Radna mesta u budućnosti biće sve više vođena inovacijama i tehnologijom i ako ne premostimo razlike u ovim oblastima, rodni jaz će biti sve veći”, navela je Mihajlovićeva u saopštenju. Potpredsednica Vlade dodala je da stanje u visokom obrazovanju u Srbiji karakterišu rodna neravnopravnost, snažna vertikalna segregacija i nedovoljna zastupljenost žena u donošenju odluka i kreiranju politika na univerzitetima i u naučnoj zajednici. „Patrijarhalni obrasci su prisutni i to nije ništa novo, ali čine da u toj hijerarhiji žene ostanu iza, boreći se sa brojnim barijerama i neretko težim usklađivanjem porodičnih obaveza sa profesionalnim razvojem u odnosu na muške kolege”, izjavila je ona. Mihajlovićeva je rekla i da žene u nauci jesu i treba da budu nositeljke promena, ne samo u obrazovanju, nego u društvu koje teži većoj rodnoj ravnopravnosti, i poručila svim devojčicama i ženama da nikada ne odustaju od svojih ciljeva, da ne podležu predrasudama i rodnim stereotipima, već da se vode svojim znanjem i sposobnostima.

Bečej: Radna grupa predložila gašenje OŠ „Petefi Šandor“

Kako je  saopšteno, radna grupa za pripremu akta o mreži škola u bečejskoj opštini, većinom glasova opredelila se za gašenje OŠ „Petefi Šandor“. Predloženo je da OŠ „Šamu Mihalј“ otvori isturena odelјenja u Drlјanu i Mileševu, kao što ima u Polјanici, a da se deca iz „Petefija” u narednu školsku godinu upišu u neku od tri škole u Bečeju. Zaposleni u školi koja se gasi ostvarili bi kao tehnološki viškovi svoja prava u preostalim obrazovnim ustanovama. – Iako smo bili pod pritiskom javnosti, radili smo stručno, objektivno i u skladu sa zakonskim propisima – rekla je Suzana Đukić, predsednica opštinske radne grupe, dodajući da ovaj predlog ide na javnu raspravu, pa na sednicu Skupštine opštine a zatim ka Pokrajini i Ministarstvu prosvete.

Sednici radne grupe od 15 članova, prisustvovalo je 12, a za ponuđeni predlog glasalo je osam, tri su bila uzdržana i jedan je bio protiv. – Sve ustanove u oblasti obrazovanja dužne su da preuzmu tehnološke viškove u istom radnom statusu. Kao predsednik Aktiva direktora obrazovnih ustanova u bečejskoj opštini, odgovorno tvrdim da neće biti problema oko preuzimanja zaposlenih. Jer, oko 200 slobodnih radnih mesta ima u obrazovnim ustanovama, a u OŠ „Petefi Šandor“ ima između 30 i 40 zaposlenih. Tačan broj ne znamo, jer nam direktor škole, mada je bio u obavezi, nije dostavio – rekla je direktor Tehničke škole Svetlana Tašković.

U OŠ „Petefi Šandor“ se ne mire sa najavlјenim gašenjem, već pozivaju sugrađane da nastave sa potpisivanjem peticije. Naglašavaju činjenicu da u njihovoj školi osnovno obrazovanje stiče 80 odsto dece mađarske nacionalnosti i da će ukidanjem biti ugrožena prava nacionalne manjine, što ne odgovara istini. Već sada OŠ „Sever Đurkić“, koja je na 900 metara udalјenosti, ima više upisanih prvačića na mađarskom nastavnom jeziku od broja prvaka u OŠ „Petefi Šandor“. Činjenice i zakonski propisi ne idu u prilog „petefijevcima“. – Nismo predložili pripajanje škole nekoj drugoj, već smo ostavili roditelјima da sami odluče u koju školu će na jesen upisati decu – rekla je Svetlana Vuletić, član Opštinskog veća.

Od jednog odelјenja pravili dva

OŠ „Petefi Šandor“ ima, prema njihovoj izjavi 253 đaka, što je u nesrazmeri sa Uredbom Vlade Srbije, po kojoj osnovne škole moraju da imaju 480 učenika raspoređenih u najmanje 16 odelјenja. Ova škola imala je čak 20 odelјenja, s malim brojem učenika. – Primera radi, na srpskom jeziku imaju u kombinovanim odelјenjoma, prvi i treći – šest, a u drugom i četvrtom razredu – sedam učenika. U septembru bi u peti razred trebalo da se upišu samo dva učenika!? Na mađarskom nastavnom jeziku u četvrtom razredu postoje dva odelјenja, u jednom 11, a u drugom 12, umesto da bude jedno odelјenje. Na taj način su nagomilali broj odelјenja – rekla je prosvetni inspektor Spomenka Sudčević.

Kikinda: Iz gradske kase stipendije za 68 studenata

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov potpisao je ugovore sa 68 studenata koji su stekli pravo na stipendije iz gradske kase zahvalјujući dosadašnjim postignutim rezultatima tokom školovanja i studiranja. Nјima će se u trajanju od 10 meseci isplaćivati mesečni iznos stipendije od 8.500 dinara, što je za 500 dinara više u odnosu na prošlu godinu. Za bespovratnu podršku iz gradskog budžeta podneto je 112 zahteva, a mogli su konkurisati studenti prve i viših godina fakulteta koji imaju prebivalište na području Grada Kikinde. Gradonačelnik Markov je ukazao da su u prethodne tri godine uvećavana sredstva za stipendije 30 do 40 odsto i je taj trend nastavlјen. Iznos stipendije u 2016. godini je bio 7.000, a prethodne dve godine je povećan na 8.000. Vrlo dobro znam da ovaj novac ne može da vam obezbedi nesmetano studiranje, ali to je način kojim pokazujemo da vodimo računa o studentima. Nemam tu moć da delim posao, ali sam raspoložen da saslušam i pomognem. Ukoliko imate potrebu, slobodno dođite da porazgovaramo o vašoj budućnosti, poručio je Markov i dodao da lokalna samouprava, i na ovaj način, pokazuje brigu o mladim lјudima.

Dobitnici stipendija ističu da im je ovo podstrek jer se pokazuje da ih grad i država prepoznaju i cene, a roditelјi kažu da im je svaka pomoć dobrodošla i cene nastojanja grada da kroz stipendije podrži trud njihove dece. 

Najbolji na bilbordima: Đorđe Stupar, Gimnazija “J. J. Zmaj”

 Đorđe Stupar, učenik Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” 2018. godine osvojio je drugu nagradu na Državnom takmičenju iz računarstva. „Oduvek su me privlačile prirodne nauke i u tim oblastima sam se uvek takmičio“, kaže Đorđe Stupar.“ Izdvajao sam svaki dan po malo za pripremu, a u planu mi je da završim računarstvo i da se bavim programiranjem.“ Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavlјen je i ove godine. Na 42 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavlјeni su novi bilbordi. Na njima je predstavlјeno više od 200 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka.

Elektronski zapis dobile prve diplome i mape u SANU u Karlovcima

U Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Sremskim Karlovcima četvoročlani tim počeo je da digitalizuje dokumenta koja se čuvaju u toj ustanovi. Nakon što je 7. decembra prošle godine  otvoreno istureno odelјenje Centra za digitalizaciju SANU, u zgradi Karlovačke bogoslovije, i opremlјeno računarima i drugim aparatima najsavremenije generacije, usledila je obuka zaposlenih, a karte i diplome prva su dokumenta iz ogromnog fundusa od oko tri miliona dokumenata za koje se pravi elektronski zapis. Na čelu te ekipe je rukovodilac Službe digitalizacije i digitalne restauracije Jugoslovenske kinoteke Dubravko Badalić, a čine je još Srđan Ercegan, Jovana Barajevac i Mirko Dimić.

Upravnik Arhiva SANU u Beogradu akademik Vasilije Krestić kaže za Dnevnik da su novootvoreni Audio-vizuelni arhiv i centar za digitalizaciju u glavnom gradu i Sremskim Karlovcima spas za čuvanje dragocenosti u našim arhivima, i način da se predupredi moguće propadanje, kakvo se nažalost u svetu dešava.  – Ovaj važan posao mora se odvijati prema planu koji se zasniva na prioritetima – kaže akademik Krestić. – Mislim da je najbitnije digitalizovati onu građu koja je najugorženija, ali i najstariju i najvažniju s kulturno-istorijskog stanovišta. Kod nas u Arhivu u Beogradu postoji takozvana  stara zbirka sa srednjovekovnim povelјama vladara, rukopisnim knjigama kao što su  Dečanska hrisovulјa, Rudarski zakon despota Stefana Lazarevića i slični. Tu građu koja je na bilo koji način načeta i na putu propadanja, mi se trudimo i da zaštitimo, šalјemo je na rekonstrukciju, konzervaciju, ali nažalost, i tu se susrećemo sa problemima jer takvih radnih jedinica nema u dovolјnoj meri u celoj zemlјi. To u Vojvodini najbolјe radi biblioteka Matice srpske, a u Beogradu Narodna biblioteka. Čak ni Arhivi Srbije i Jugoslavije nemaju laboratoriju koja bi to radila. Nadam se da će i u tom segmentu arhivistike doći do pobošlјšanja, jer nije dovolјno samo digitalizovati građu, treba je i zaštititi. 

Akademik Krestić napominje da se zbog uslova u kojima se čuvaju, kako u Sremskim Karlovcima tako i u Beogradu, dokumenta nalaze u  opasnosti da propadnu. Krestić idodaje da se nada i skorom preselјenju karlovačkog arhiva u Svetosavski dom, namenski građen pre Drugog svetskog rata za potrebe patrijaršijske biblioteke.

Srpska akademija nauka i umetnosti brine se o mitropolijsko-patrijaršijskoj arhivi 70 godina u Karlovcima. Sveti Sinod SPC doneo je odluku da prepusti  građu na čuvanje SANU 21. juna 1949. godine, a Arhiv je pod novim uslovima počeo da radi pet meseci kasnije,  1. decembra. Vrata istraživačima otvorena su novembra 1952.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u četvrtak  13. februara 1997. godine odvija se  protest ispred, a  pregovori u zdanju Vlade. Pregovorima predsedava Mirko Marjanović, premijer, vidno nervozan i ljut na samostalce “šta ste mi doveli ove zviždače”. Na vladinoj strani „stari“ tim ovaj put pojačan sa ministrom Draganom Tomićem i budućim ministrom prosvete Jovom Todorovićem (prisustvovao je i odlazeći ministar Gane Mladenović, „čovek koji je protiv sebe ujedinio sve prosvetare“) koji nije ovaj put progovorio ni reč, napustio je pregovore jer “ima sastanak sa dekanima i direktorima”. U sindikalnom timu(!) je i Tomislav Banović, predsednik Veća SSSS,  koji treba da utiče na predstavnike samostalaca da „prelome“ ostale sindikate i prihvate ponudu Vlade.  Sve smo dalje od dogovora.. Štrajk je kulminirao, protesti su preneli na ulice i proširili i na kolebljive sredine – 90 odsto  prosvetara je u totalnoj obustavi.

Vremeplov: Umro Stefan Nemanja

U Hilandaru je, na današnji dan, 13. februara 1199. godine umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166.  godine postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića. 

Vremeplov: Umro  Ruđer Bošković

Na današnji dan 13. februara  1787. godine umro je Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik, univerzitetski profesor. Osnivač je Brerske astronomske opservatorije pored Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan je od najvećih umova u istoriji nauke uopšte. Bio je srpskog porekla – njegov otac Nikola, trgovac, pisao je o svom poreklu i o srpskim manastirima Raške oblasti. U 15. godini otišao je iz rodnog Dubrovnika u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da se tela ne samo privlače nego i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: “Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium”, “Opera partientia ad opticam et astronomiam”, “Elementorum universae matheseos”, “O morskoj plimi”, “O zakonu sila u prirodi”, “O svetlu”, “Teorija konusnih preseka”, “Elementi matematike”.

Vremeplov: Umro Lubarda

Slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka umro je na današnji dan, 13. februara 1974 godine. 

Vremeplov: Rođen Krilov

Ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov, koji je u basnama sledio grčkog pisca Ezopa, ali se inspirisao i ruskim folklorom rođen je na današnji dan 13. februara 1768. godine. Pored basni, pisao je satirična “pisma” i komedije. Pisao je izvornim narodnim jezikom, a mnoga njegova “naravoučenija” su prerasla u poslovice. Znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: zbirke basni, komedije “Modna trgovina”, “Lekcija kćerima”, “Književnik u predsoblju”, komične opere “Histerična porodica”, “Kafana”.

Vremeplov: Inkvizicija uhapsila Galileja

Na današnji dan 13. februara  1633 godine rimokatolička inkvizicija uhapsila je u Rimu italijanskog astronoma Galilea Galileja zato što je dokazivao prednost kopernikanskog heliocentričnog sistema nad ptolomejskim geocentričnim sistemom. Sud inkvizicije ga je, pod pretnjom smrću, potom prisilio da to učenje proglasi zabludom.

Vremeplov: Rođen Jovan Ristić

U Srbiji je na današnji dan 13. februara  1831 rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije. Po okončanju studija u Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar inostranih poslova je u razdoblju od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donosenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše sporazum sa Austro-Ugarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893. pošto je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar. Dela: “Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872”, “Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878”.

Vremeplov: Umro Momčilo Nastasijević

Srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame umro je na  današnji dan 13. februara  1938 godiene. Krasio ga veoma specifičan stil i izuzetna jezička invencija. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa starosrpskim motivima. Dela: pesme “Lirski krugovi”, pripovetke “Iz tamnog vilajeta”, libreto “Međuluško blago”, drame “Kod večne slavine”, “Nedozvani”, “Gazda-Mladenova kći”.

Vremeplov: Umro Rihard Vagner

Na  današnji dan 13. februara 1883  umro je nemački kompozitor Vilhelm Rihard Vagner, tvorac nemačke muzičke drame, uz Đuzepea Verdija najznačajniji romantičarski operski kompozitor 19. veka. Pisao je i tekst i muziku za muzičke drame, pretežno iz nemačke mitologije. Komponovao je u skladu sa sopstvenim simboličkim i filozofskim nazorima i učenjima nemačkih filozofa Artura Šopenhauera i Fridriha Ničea, stvorivši “jedinstveno umetničko delo” (Gesamtkunstwerk), u kojem su sjedinjeni tekst, muzika, igra, slika i inscenacija. Umesto široko raspevanih arija, upotrebljavao je dramatični ariozo, a orkestar je postao osnovni činilac u tumačenju događaja. Dela: muzičke drame “Parsifal”, “Tanhojzer”, “Holanđanin lutalica”, “Rienci”, “Tristan i Izolda”, “Loengrin”, “Nirnberški majstori pevači”, “Nibelunški prsten”, koji se sastoji od četiri drame – “Rajnsko zlato”, “Valkira”, “Zigfrid”, “Sumrak bogova”, muzičko-filozofske studije “Umetničko delo budućnosti”, “Umetnost i revolucija”, “Opera i drama”.

Vremeplov: Umro Čelini

Italijanski  vajar, zlatar i pisac Benvenuto Čelini umro je na današnji dan 13. februara 1571 . Njegova autobiografija “Život Benvenuta Čelinija pisan vlastitom rukom”, na srpski prevedena pod naslovom “Moj život”, značajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela “Traktat o zlatarstvu” i “Traktat o vajarstvu”. Živeo je nestalno, radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mnoštvo minuciozno urađenih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i reljefe velikog formata, poput “Perseja sa glavom meduze”, “Kozima Medičija”, “Nimfe iz Fontenbloa”.

Vinča:Muž direktorke dobijao projekte za koje nije imao kvalifikaciju

Osim što je uzimao mito, uhapšeni Slavko Karić, venčani suprug Milice Marčete Kaninski, direktorke Instituta za nuklearne nauke “Vinča”, radio je i na projektima za koje nije bio kvalifikovan, saznaje “Blic”. Bura na relaciji direktorka Marčeta Kaninski – muž Slavko Karić – Institut “Vinča” ne jenjava. Poslednji u nizu skandala kada su u pitanju malverzacije direktorke i njoj bliskih ljudi, u kojem su uhapšeni Slavko Karić i Branko Spajić, potresao je naučne krugove, ali i potpomogao da isplivaju nove, i te kako nezakonite radnje.

Kako “Blic” saznaje, Milica Marčeta Kaninski bila je rukovodilac projekta OI-172045: “Vodonična energija – razvoj novih materijala: elektrolitičko dobijanje vodonika, vodonične gorivne ćelije, izotopski efekti”. Kao “ispomoć”, uposlila je svog supruga iako je to bilo protivno zakonskim pravilima. – Direktorka je od juna 2014. godine angažovala Slavka Karića na gorepomenutom projektu. Iako je Karić diplomirao na Fakultetu za bezbednost, on nije mogao da upiše doktorske studije jer nije odbranio svoj master rad, tako da u skladu sa zakonom o NID-u (član 70) nije kao istraživač smeo da bude angažovan na projektu iz osnovnih istraživanja – kaže izvor “Blica”, dobro upućen u dešavanja na Institutu. Prema našim saznanjima, Karić je tek 29. oktobra 2015. godine odbranio master rad i to na fakultetu “Futura”, te je tek tada mogao da upiše doktorske studije, koje su mu bile potrebne za učešće u projektu.

Više afera u Vinči od dolaska Marčete Kaninski

Ovo nije prva afera koja je potresla Vinču od dolaska Marčete Kaninski na poziciju direktorke. Kako “Blic” piše, direktorka je prethodno u Institutu zaposlila ili unapredila (i značajno podigla plate) nizu članova uže rodbine, za koje je ova instutucija postala prava meka.

No, to Kariću, očigledno, nije bilo dovoljno. Podsećamo, policija je u petak, 8. februara, uhapsila Karića, inače direktora Centra operative Instituta za nuklearne nauke “Vinča” i Branka Spajića (31) direktora Centra za motore u tom insitututu, zbog trgovine uticajem.Njih dvojica su, prema saznanjima “Blica”, od jednog zaposlenog tražili i uzeli 4.000 evra. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, sumnja se da sutražili i uzeli novac kako bi posredovali da oštećeni ne bude premešten sa radnog mesta u okviru koga je bio upućen u jednu špeditersku kuću, gde je ostvarivao značajne novčane bonuse. Po svemu sudeći, Spajić je bio posrednik u ovom koruptivnom poslu, a policija ga je privela prilikom primopredaje novca oštećenog. Snimak akcije pokazuje Spajića kako broji 4.000 evra koje je na ruke dobio od radnika kog su reketirali.

Vinča: Mužu podigla platu za 100.000

Inače, Marčeta je po dolasku na funkciju znatno podigla platu svom suprugu (iako je najpre negirala da su u braku). U razgovoru sa novinarima to nije negirala, već pravdala ovako: – On je popravio poslovanje tih jedinica, a jedna od njih je počela da donosi četiri puta više novca nego pre. Smatrala sam da treba da mu zbog toga povećam platu za 100.000 dinara. Zaslužio je i više. Njegov prethodnik na mestu direktora jedne od pomenute tri jedinice imao je četiri puta veću platu, iako su rezultati poslovanja bili loši – izjavila je direktorka. Potom je dodala da su joj pravnici objasnili da nije u prekršaju zbog te odluke jer “sa Slavkom nije u bračnoj, već u vanbračnoj zajednici od prošle godine, a u vezi su od 2015. godine”.

Vlada stavila tačku na marifetluke Siniše Jasnića?

Vlada Srbije donela je u četvrtak odluku o osnivanju preduzeća “Pete evropske univerzitetske igre Beograd 2020” na čijem će čelu biti Predrag Jušković, upravnik Četvrtog bloka u Studentskom gradu. Time je potvrđeno pisanje našeg lista, a kako stoji u obrazloženju, ovo privredno društvo treba da obezbedi tehničku pripremu za evropske akademske igre koje treba da se održe u Beogradu jula 2020. godine. To praktično znači da se vlada odrekla usluga preduzeća “Evropske univerzitetske igre 2020” na čijem je čelu Siniša Jasnić, koji je bez odluke skupštine USSS, sam formirao firmu za potrebe ove manifestacije. On je jesenas zbog pronevere novca USSS bio uhapšen, nakon čega je USSS osnovao novo preduzeće, na čijem je čelu Miloš Obradović. I ovo preduzeće, iako je legalno osnovano, očigledno neće učestvovati u organizovanju studentskih sportskih igara.

Evropska univerzitetska sportska asocijacija tražila je od premijerke da do 31. januara da garancije da je Srbija sposobna da organizuje igre Interesantno je da u isto vreme dok Vlada donosi odluku o formiranju trećeg preduzeća kako bi prevazišla probleme koje je napravio Siniša Jasnić, Privredni sud u Beogradu odbacuje tužbu, koju su podneli USSS i pet univerziteta članica, o nezakonitoj registraciji Jasnićevog preduzeća. Razlog za ovakav postupak sudija Mirjana Gitarić je obrazložila formalnim razlozima, odnosno “da tužba nije podneta u zakonom propisanom roku od 30 dana od dana registracije u APR”. Drugim rečima, sud zbog kašnjenja u podnošenju tužbe i nije odlučivao o suštini, odnosno da li Jasnić imao pravo da registruje firmu bez odluke Skupštine USSS, što je protivzakonito. A razlozi za kašnjenje kriju se u činjenici što članovi skupštine nisu ni znali da je formirao ovo preduzeće, i da mu je Vlada prenela i 143 miliona dinara za pripremu evropskih univerzitetskih igara.

Jasnić sam osnovao preduzeće za organizaciju Univerzijade

Izvor “Blica” iz Nemanjine 11 to za naš list i potvrđuje. – Premijerka Ana Brnabić i državno rukovodstvo bilo je u ćorsokaku zbog neozbiljnosti Jasnića i nekih ljudi iz Ministarstva sporta koji su ga podržavali. Naime, Evropska univerzitetska sportska asocijacija (EUSA) tražila je od premijerke da do 31. januara da finansijske i tehničke garancije da je Srbija sposobna da organizuje igre. U protivnom, zapretili su da će nam se igre oduzeti jer ih ne interesuje problem nastao sa Jasnićem. Da se ne bismo obrukali, premijerka je zatražila dodatni rok od 10 dana, kako bi se formiralo novo preduzeće. To je i urađeno i prevaziđen je problem oduzimanja igara, o čemu je premijerka juče obavestila EUSA – kaže naš izvor.  On dodaje da je formiranje preduzeća pod ingerencijom Vlade stavljena tačka na Jasnićeve marifetluke. – Sudski sporovi između Jasnića i USSS neće biti skoro okončani pa je zato odlučeno da se formira novo, treće preduzeće. Još je neizvesno da li će ljudi koji su zaposleni u Jasnićevom preduzeću biti prebačeni u novo i ko će biti u timu direktora Juškovića. Ono što je izvesno, to je da SBPOK češlja papire kod Jasnića i da državni vrh traže da se vidi gde je potrošeno 200 miliona državnih para – objašnjava izvor lista.

About the Author

admin