Vesti – 14.02.2019.

Трифундан/Valentajn dej: Dan za ljubav

Piše: Prof. Hadži Zdravko M. Kovač*

Bilo da slavite Dan Svetog Trifuna ili Svetog Valentina, 14. februara u celom svetu slavi se ljubav i to je jedan od onih praznika za koji se kaže da je više narodni, nego crkveni. Međutim mnogo je i onih koji ga smatraju poslednicom globalizacije i koji ga svrstavaju u tzv. komercijalne praznike. Bombonjere i baloni u znaku srca, javne i tajne poruke zaljubljenih, prigodne radio i TV emisije, kutije za skrivene poruke zaljubljenih obeležavaju 14. februar – dan koji se u Francuskoj i Engleskoj još od XIV veka smatra danom mladih i zaljubljenih.

U crkvenom kalendaru zapadnohrišćanske tradicije ovaj dan je posvećen Svetom Valentinu, episkopu grada Termne pogubljenom 269. godine (po nekim drugim izvorima to postradanje se desilo 273. godine). Ovog svetitelja slavi i pravoslavna crkva, ali  12. avgusta (30. jula). Postoje mišljenja da je Sveti Valentin zamenio kult boginje Junone, koja je slavljena istog dana i bila u starom Rimu zaštitnica porodice i braka, zbog čega se tog dana ženama poklanjalo cveće.

U  kalendaru pravoslavnih crkava 14. februar (po kalendaru SPC 1. februara) je posvećen Svetom Trifunu, svetitelju rođenom u Kampsadi (istorijskoj Frigiji – današnja Turska)  250. godine pogubljenom u Nikeji „od mača hristobornog rimskog cara Dakija“ zbog svoje iskrene ljubavi prema Spasitelju, ustanovitelju hrišćanstva – religije ljubavi. Ovaj svetac je u srpskom rodu slavljen kao zaštitnik vinogradara, baštovana i paora, ali i …  devojačke časti.  

Elem, tradicija i običaji su sačuvani. To su srca, pokloni, poneki cvet i prošaputana nežna reč. Doduše, oni jesu umotani u ukrasni papir zvani komercijala, ali ne treba zaboraviti na suštinu Dana zaljubljenih, a to je ljubav. Ona je danas sve ređa pojava u svojoj izvornoj verziji – čistoj i neiskvarenoj. Češće uz nju idu odrednice: iz interesa, iz nužde, prema novcu, prema vlasti,… Stoga se i sami, da li sa pravom,  pitamo; kako je čovek dotle dogurao da mu je potreban određeni dan u godini koji bi ga podsetio na to da treba da voli?

Ko je bio sveti Valentin …

Svetac – zaštitnik zaljubljenih? (Upamtite, zaljubljenih, a ne onih koji vole. Razliku znate: zaljubljenost je hormonska reakcija, a ljubav potpuno drugačije i dublje stanje ljudskog uma.) Oko svetog Valentina je nastala prava zbrka i nedorečenost, ali i mnogo kontroverzi, da i na kraju katolička crkva ovaj praznik izbrisala iz svog crkvenog kalendara.

U čemu je bio problem? Postojalo je najmanje tri čoveka sa imenomValentin u trećem veku i sva trojica su umrla strašnom smrću. Jedan od njih bio je sveštenik u rimskoj crkvi koji je pomagao progonjenim hrišćanima za vreme vladavine Klaudija Drugog. Kada su ga zatvorili u tamnicu, učinio je čudo i vratio vid jednoj slepoj devojci koja se, čim je progledala, u njega zaljubila. Taj Valentin je pogubljen odsecanjem glave 14. februara.

Drugi Valentin je bio biskup koga su mučili i ubili takođe za vreme vladavine Klaudija Drugog.

Treći Valentin je tajno venčavao parove, ignorišući naredbu Klaudija Drugog o zabrani venčavanja vojnika u vreme ratova. Legenda kaže da su Valentina zatvorili u ćeliju, a da se on zaljubio u stražarevu ćerku. Pre same smrti koja je usledila zbog strašnih mučenja, on je svojoj voljenoj napisao pismo u kome se potpisao sa „Od tvog Valentina”.

… a ko sveti Trifun?

Živeo je u trećem veku posle Hrista, u siromašnoj porodici, u Frigiji, tako da je kao dete za novac čuvao guske bogatijih meštana. Veruje se da je još od detinjstva imao moć da isceljuje bolesti i na ljudima i na stoci. Za njegove moći saznao je rimski car Gordijan, čija je ćerka Gordijana bila duševno obolela. Po legendi, zli duh iz Gordijane je jednom prilikom pomenuo da njega niko iz nje ne može oterati osim Trifuna. Pošto se nije znalo o kom Trifunu je reč, car je dovodio redom mnoge muškarce sa tim imenom, dok na kraju nisu pronašli mladog „guščara”. Trifun je izlečio carevu ćerku, a car ga je bogato nagradio. Trifun je na putu do kuće sve dragocenosti od cara razdelio sirotinji i u svom selu nastavio da živi kao i do tada, ali u sve većoj pobožnosti. Znajući za njega, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredio je da ga zatvore u tamnicu i stave na najveće muke. I pored strašnog mučenja, Trifunova vera je ostala čvrsta. Odrubljena mu je glava, a telo nakon smrti preneto u njegovo selo Kampsadu, pa odatle u Carigrad, a zatim u Kotor.

Legende o prazniku zaljubljenih!

U hrišćanskoj epohi, prema legendama, Valentin je bio sveštenik koji je u trećem veku nove ere osudjen na smrt u Rimu, jer je tajno venčavao mlade vojnike. Imperator Klaudijus je, prema toj legendi, zabranio mladićima da se žene, jer je zaključio da su neoženjeni vojnici bolji ratnici od onih sa ženom i porodicom. 

Postoje i priče da je Valentin ubijen, jer je pomagao hrišćanima da pobegnu iz rimskih zatvora. Jedna verzija te legende govori da je, dok je bio u zatvoru, poslao prvu čestitku za Dan zaljubljenih čuvarevoj ćerki, koja ga je povremeno posećivala. Prema drugoj verziji, čuvareva ćerka bila je slepa, a zahvaljujući molitvama zaljubljenog i zatvorenog Valentina, vratio joj se vid. Veruje se i da je Valentin u zatvoru dobijao razne poklone od dece koju je izlečio, pa da zaljubljeni zato šalju jedni drugima četitke, cveće i slatkiše. 

Spaljen je navodno 14. februara 269. godine, a malo posle smrti, narod ga je proglasio svecem. Kada se u Rimu učvrstilo hrišćanstvo, sveštenstvo je, prema toj legendi, odlučilo da ukine paganski praznik ljubavi Luperkalije i pomerilo ga dan ranije, što se poklopilo sa datumom pogubljenja Svetog Valentina. 

Prema nekim verovanjima, praznovanje zaljubljenih potiče iz srednjeg veka, kada se verovalo da ptice počinju da se pare 14. februara.

Prvo ljubavno pismo koje se povezuje sa Danom svetog Valentina napisao je nešto posle Čosera vojvoda Čarls od Orleana („već sam bolestan od ljubavi, mila moja Valentina”). Njegova ljubav bila je intenzivna ali nesrećna. Devojka je premlada umrla, pre nego što se on vratio u Francusku, 1440. godine. Srednjovekovne devojke jele su bizarnu hranu na ovaj datum kako bi sanjale svoje buduće muževe. Od toga navodno potiče običaj slanja čestitki. 

Pravoslavni hrišćani slave 14. februara Svetog Trifuna, rođenog u Frigiji u trećem veku, za koga se veruje da je bio čudotvorac, da je isceljivao bolesne i pomagao siromašnima. Prema legendi, on je izlečio i ćerku rimskog cara Gordijana od duševne bolesti, a blago koje je za to dobio kao nagradu, podelio je siromašnima. Prema verovanju, Trifun je odbio da se odrekne Hrista u vreme cara Decija, zbog čega je osudjen na smrt i pogubljen mačem 14. februara 250. godine. 

Veruje se i da vinogradari na Svetog Trifuna obilaze vinograde i zalivaju lozu vinom da bi bolje rodila, pa otuda priče i verovanje da je poreklo tog praznika od grčkog boga Dionisa ili Bahusa, zaštitnika vinove loze i vina, vinogradara i gostioničara. 

 „Valentajn dej”

Širenjem „Valentajn dej“-a u pravoslavni zabran, širi se i spor, koji postaje sve jači, o tome koji je svetac „stariji“.  „Za mene je danas Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara. Uz sve poštovanje vernika katoličke vere, Sveti Valentin nije pravoslavni praznik.” „Ma dajte, šta vam je, što da ne slavimo Dan zaljubljenih, to je baš ’in’..” Ovako započinje rasprava na jednom internet forumu da li treba slaviti Dan zaljubljenih.

I tako svakog 14. februara dok umešni trgovci trljaju ruke, jedni ne daju Svetog Trifuna, drugima ne smeta Sveti Valentin, iako često gotovo da ništa i ne znaju o životu ovih hrišćanskih svetitelja.

U međuvremenu „Valentinovo“, kao hrišćanski praznik koji glorifikuje romantičnu ljubav se širi i na islamske zemlje. U pokušaju da se suprotstave prazniku koji je pretnja braku, verska policija Saudijske Arabije zabranila je prodaju crvenih ruža, jer podstiče muškarce i žene na vanbračne odnose, što je u ovoj zemlji strogo zabranjeno. Komisija za promovisanje čednosti i prevenciju poroka naložila je vlasnicima cvećara i prodavnica poklona u Rijadu da uklone sve predmete crvene boje koji se mogu smatrati simbolom ljubavi, jer se ovaj praznik prilično odomaćio u ovoj zemlji sunitskog islama vehabijskog tipa.

I u Rusiji, najvećoj pravoslavnoj zemlji, „Valentajn dej” je pustio korene. Mitropolit kaluško-borovski Kliment je zato predložio da se 14. februar proglasi za dan pravoslavne porodice i pozvao Ruse da više poštuju svoju tradiciju, jer je „praznovanje Svetog Valentina strano ruskoj kulturnoj tradiciji“.

Ne ulazeći u ovakve polemike prepoznaćemo 14. februar kao Dan zaljubljenih, dan kada voljenima dajemo poklone, kojima simbolizujemo svoju ljubav.

Šta na kraju praznovati?

U pravoslavnom svetu, 14. februara slavi se sveti Trifun, za koga se veruje da štiti sela, naselja i gradove od poplava, da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Ovaj praznik zvanično nije crkveno crveno slovo, ali se tradicionalno proslavlja među pravoslavnim vernicima a naročito na Balkanu, u vinogradarskim krajevima. On je slava vinogradara i gostioničara, pa za ovaj praznik, u zavisnosti od kraja u kome se proslavlja, postoje različita verovanja i rituali. Negde svetog Trifuna zovu Tripun, Trivun, negde ga nazivaju Zarezojlo, zarezan ili Orezač, jer vinogradari, uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika prvi put u novoj godini odlaže u svoj vinograd i orezuju vinovu lozu. Veruje se da sneg počinje da se topi upravo od ovog praznika, da ovim danom počinje proleće i da se budi priroda i ljubav kod ljudi. Veruje se da ako pada kiša na Svetog Trifuna, rodiće šljiva, a ako iznenadi neki okasneli sneg, to se smatra berićetnim. Dan posle svetog Trifuna je Sretenje, za koje se u narodu veruje da je dan kada se susreću zima i proleće.

Pravoslavna crkva slavi svetog Valentina, 30. jula po starom, odnosno 12. avgusta po novom kalendaru, ali ga ne proslavlja kao zaštitnika zaljubljenih.

Svetog Trifuna (Tripuna) slavi i katolička crkva, 3. februara a jedna od najpoznatijih proslava na Balkanu održava se u Kotoru, čiji je on zaštitnik. Prva spominjanja svetog Trifuna ili Tripuna u Kotoru potiču još iz devetog veka, a u delu oltarske pregrade u katedrali svetog Tripuna u Kotoru postoji i datum 13. januar 809. godine. Pored glavne proslave u februaru, Kotor svog zaštitnika slavi još dva puta tokom godine.

Na pitanje “Šta na kraju praznovati?” treba odgovoriti  i/li kao verujući i  kao biće koje voli. Elem, nije pogrešno slaviti ljubav, ali na pravi način. Pravoslavni sveštenici nas uče da uvek imamo vere u Svetog Trifuna i da najveće molitve tog dana posvetimo njemu, a ne Svetom Valentinu, koga mi, podsetimo, proslavljamo tek 12. avgusta.

Na dan Svetog Trifuna, kao i svuda u svetu, nije zabranjeno ni ovde proslavljati Dan zaljubljenih, jer je po sveštenicima upravo ljubav ta koja nas ne udaljava, već približava Bogu.

Jasno nas upozoravaju da se praznik svuda u svetu pretvorio u najveći pazarni dan u cvećarama i zlatarama, a samim tim izgubio se duh ljubavi, jer se poklanjaju veoma skupi pokloni, što nijedna vera ne propoveda i što jeste tekovina modernog doba.

Ali, nije sve ni tako crno, jer se na ovaj dan u našoj zemlji, u Vrnjačkoj Banji na poznatom mostu ljubavi, gde zaljubljeni parovi zaključavaju svoju ljubav metalnim katancima, organizuje takmičenje najdužeg poljupca, što je dokaz da nije sve u poklonu i novcu, i da je ostalo nešto i za ljubav.

Opet, iz Italije nam stižu raskošne vesti da ovaj praznik ne sme da prođe bez skupog poklonapoput parfema, cveća, bombonjera ili nakita.

Statistika jasno kaže da je 2011. godine u Italiji prodato 14.000 ruža, a pored toga i veliki broj parfema, kozmetike, nakita i donjeg veša. A pitanje je koliko su ti parovi zadovoljni ljubavlju – možda je njima mnogo važniji poklon od ljubavi.

I dok mnoge agencije nekoliko dana pre ovog praznika nude bračna putovanja, robne kuće razne popuste, romantični ljudi tvrde da im to nije potrebno, dovoljan je jedan veliki grafit, topla reč ili čaša vina za slavljenje prave ljubavi koja će duže trajati od komercijalnih iluzija koje propisuje potrošačka kultura.

* ravangradski učitelj u penziji 

Koje lektire čitaju mladi?

Spisak knjiga koje đaci moraju da pročitaju se s vremena na vreme prilagođava novim generacijama, ali uvek ima učenika koji bi umesto obavezne literature, radije čitali nešto drugo. Ipak, lektira je neizostavni deo školskih dana. Učenici drugih i šestih razreda osnovnih škola, od sledeće školske godine, čitaće manje lektira, a kao jedan od razloga za takvu odluku, navodi se nedovoljan fond časova za analizu književnih dela i razumevanje gradiva. Zašto je važniji kvalitet od kvantiteta, koliko naš obrazovni sistem ide u korak sa vremenom i šta u narednom periodu očekuje učenike osnovnih i srednjih škola, neke su od aktuelnih tema ovih dana. https://www.youtube.com/watch?v=WKZUIiHTMi0

Stručna praksa vodi do posla

Predstavnici Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i MK Group potpisali su 5. februara Protokol o saradnji zahvaljujući kojem će studenti treće i četvrte godine tog fakulteta imati priliku da pohađaju stručnu praksu iz oblasti informacionih tehnologija. Program stručne prakse, koji je u saradnji sa Ekonomskim fakultetom pokrenula članica MK Group, kompanija MK IT Business Solutions, biće realizovan u narednih pet godina i namenjen je studentima studijskog programa Poslovna informatika. Praksa će se realizovati na mesečnom ili dvomesečnom nivou u prostorijama te kompanije u Novom Sadu. U okviru realizacije programa stručne prakse, MK Group obezbediće gostujuće predavače koji će studentima predstavljati korišćenje SAP modela kroz praktične primere u svakodnevnom radu, ističe se u saopštenju MK Group.

Nakon završene prakse svi studenti će dobiti sertifikat, dok će najboljim polaznicima kompanija MK IT Business Solutions ponuditi mogućnost dodatne plaćene tromesečne prakse. Nakon završene prakse, kompanija MK IT Business Solutions polaznicima koji uspešno savladaju osnove i istaknu se tokom prakse, ponudiće i mogućnost zaposlenja, navodi se u saopštenju. “Drago nam je da MK Group prepoznaje značaj ulaganja u mlade, pre svega u sticanje praktičnih znanja i veština koje im kasnije mogu pomoći u razvoju dalje karijere. Ovo je još jedan pokazatelj da je moguće uspostaviti partnerstvo između obrazovnih institucija i privatnog sektora u pravcu povezivanja obrazovanja, nauke i privrede ali i primene najnovijih dostignuća u konkretnom poslovanju”, izjavio je dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Aleksandar Grubor.

Direktor sektora za digitalizaciju i razvoj poslovanja MK Group Aleksandar Bijelić rekao je da MK Group pokretanjem programa stručne prakse nastavlja uspešnu saradnju koju godinama realizuje sa Ekonomskim fakultetom u Novom Sadu u nameri da studentima omogući ne samo realna iskustva u oblastima u kojima se školuju, već i mogućnost zaposlenja i uvid u korporativnu kulturu i rad kompanije koja ima više od 7. 000 zaposlenih. On je dodao da je u svetu digitalizacije, neophodno da mladi steknu što više praktičnih znanja o oblasti koja je zasigurno osnov budućeg poslovanja. Ta saradnja ukazuje na značaj primene informacionih tehnologija u poslovanju i otvara mogućnosti da pored studenata studijskog programa Poslovna informatika i studenti ostalih studijskih programa Ekonomskog fakulteta u Subotici dobiju priliku da kroz nastavu i praksu steknu veštine primene IT tehnologija u poslovanju i na takav način dođu do mogućnosti zaposlenja u MK Group.

Prijava za program stručne prakse počinje u martu, a najbolji studenti u toku godine moći će da usavrše svoja znanja i veštine ne samo iz IT sektora, već i finansija, računovodstva i marketinga, u kojima će usavršavati znanja rada u SAP sistemima kroz rad sa mentorima sa dugogodišnjem iskustvom, dodaje se u saopštenju MK Group.

“Ja biram”: Zubni tehničar

Novo izdanje emisije “Ja biram”, emitovano  u nedelju, 10. februara u 9,25 časova na RTV1, malim maturantima donelo je zanimljivu priču o smeru zubni tehničar u Medicinskoj školi.  Na vežbama dobra, kreativna atmosfera, a saznali smo i da ovaj smer upisuju oni koji imaju umetničkih sklonosti, ali dobro poznaju zakone fizike i matematike. Neobičan spoj medicine i estetike maturantima ovog smera kasnije pruža mogućnost zaposlenja u državnim i privatnim laboratorijama, ali i prohodnost na studije medicine ili stomatologije.

Ovog vikenda profesor Branislav Minčić pričao je o čuvenoj Femi iz „Pokondirene tikve”, iz hemije profesorica Ivana Rašković analizirala je okside koji se koriste za krečenje zidova. Fizičari su  se bavili molekulima i atomima, a profesorica Marina Dorocki je objašnjavala unutrašnju energiju vode u zavisnosti od agregatnog stanja. Predstavljeno je  i Savetovalište za mlade Novosadskog humanitarnog centra gde tinejdžeri koji imaju neku vrstu problema poput neslaganja sa roditeljima ili vršnjacima, mogu dobiti besplatan savet i podršku. A o čemu su tinejdžerke Mila i Sara ćaskale, čemu su se tako slatko smejale,   ipak ostavljamo da sami zaključite. U ulozi maturantkinje bila je Sara Makragić, a u  ulozi gimnazijalke Mila Pajić.

“Akademac”: Zdravlje na meniju

Načelnica centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, dr Milka Popović i studenti UNS ove nedelje su u emisiji RTV od 13,30 časova tražili odgovore na pitanja koja se odnose na zdravlje koje unosimo u vidu ishrane u svoj organizam, kao i na sledeća pitanja: Koje su to zakonitosti koje je poželjno pratiti? Postoje li pravila za dobro izbalansiranu ishranu? Zašto se u ispitnim rokovima gojimo? Šta čini zdrav doručak koji treba da nas drži skoncentrisanim tokom prepodnevnog predavanja? Da li nam je potrebna užina?  Novinari su posetili i jednu ordinaciju u potrazi za odgovorima – koliko nam je važan seratonin.

Podsećamo, u emisiji možete saznati šta se dešava u našem skrivenom, bogatom, unutarnjem životu i kako je on vidljiv kroz naše zdravlje. Ono je taj lakmus papir koji pokazuje kako stoje stvari, odnosno da li se naš duh i telo nalaze u ravnoteži. Emisija se može podledati na odloženo na RTV Vojvodine.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u petak 14. februara  1997. godine nastavljen je štrajk i … pregovori. Ovaj put predsedava potpresednik Vlade (zadužen za društvene delatnosti, prim. HZMK) Slobodan Radulović. U timu su i dalje  Milivoje Stamatović, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja (zamenio dr Jovana Radića, prim HZMK) i Đurađ Novaković, zamenik ministra finansija (umesto Dušana Vlatkovića, u međuvremenu novi ministar je postao Borislav Milačić, prim. HZMK), prof. dr Jovo Todorović, novopečeni ministar prosvete i novo lice prof. dr Milutin Stojković, odnedavno potpredsednik Vlade. 

Za razliku od prethodnih pregovora i nadmenog stava potpredsednika Radulovića („pregovori mogu i da propadnu“) i odbijanja svega što su sindikati predložili ovaj put Radulović predlaže „da napravimo neke pomake, da problem počnemo da rešavamo i da danas ili sutra potpišemo“. Po prvi put na stolu su bile svakojake računice. Sindikati su tvrdili jedno, ministri drugo i rešenje opet nije nađeno. Ministar Todorović je napustio pregovore da bi prisustvovao razgovoru sa dekanima „kako da vrate studente koji protestvuju“. U toku dana pregovorima je prisustvovao i premijer Marjanović, koji nas je obavestio da za sve što Vlada nudi ima i saglasnost predsednika Miloševića i  koji je svim silama bio da se sporazum postigne još tog dana, kako bi od ponedeljka 17. februara 1997. godine nastava bila normalizovana. Korištene su metode toplo-hladno, malo glade (hvale nas, razumeju, niko u protestu neće trpeti posledice,… prim HZMK), malo prete, ali bez rezultata. Sindikati traže konsultacije sa svojim centralama i pristaju da se i sutra – u subotu 15. februara nastave pregovori.

Tog petka 14.02.1997. godine dešava se  još jedno „izmicanje stolice“ kolegama iz drugih sindikata od strane  „državnog“ sindikata koji na osnovu lažnog saopštenja u ime pregovaračkog tima traže izjašnjavanje članstva SONKU (samostalnog) o ponudi predsednika Vlade Mirka Marjanovića. No,  ni tu nije kraj ujdurmama samostalaca – one će uslediti već sutradan, odnosno tog vikenda koji je počeo u subotu 15. februara.

Vremeplov: Umro Sv. Ćirilo

Na današnji dan 14. februara  869 godine umro je Ćirilo, jedan od dvojice slovenskih prosvetitelja (Ćirilo i Metodije). Svetovno ime bilo mu je Konstantin. Sa starijim bratom  Metodijem sastavljač je slovenske azbuke glagoljice. Konstantin je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Na molbu moravskog kneza Rastislava, vizantijski car Mihailo III poslao je dvojicu učenih Grka u Rastislavovu Moravsku, da propovedaju hrišćanstvo među tamošnjim Slovenima. Namera je bila da se Moravska oslobodi uticaja Salcburške nadbiskupije (arhiepiskopije) i uopšte bavarskog (nemačkog) uticaja. Oni su prethodno na slovenski jezik (najverovatnije Slovena iz okoline Soluna), preveli bogoslužbene knjige. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Tokom boravka u Rimu, gde su morali da odu kako bi se opravdali pred papom, zbog optužbi od strane bavarskog sveštenstva, Ćirilo umire, a papa je Metodija postavio za arhiepiskopa moravskog i panonskog. Posle Metodijeve smrti njegovi učenici su prognani iz Moravske i većina je otišla na jug – među Bugare i Srbe.

Vremeplov: Rođen Tibor Sekelj

 Geograf  istraživač i putopisac i literata Tibor Sekelj rođen je na današnji dan 14. februara 1912. godine. Učestvovao je u istraživačkim ekspedicijama širom sveta, napisavši pritom mnoštvo putopisa, ali i jedan udžbenik za esperanto. Dela: putopisi “Oluja nad Akonkagvom”, “Osvojenje vrhova”, “Kroz zemlju Indijanaca”, “Putovanje izvan vremena”, “Nepal otvara vrata”, “Gde civilizacija prestaje”, “Karavana prijateljstva”, roman “Nađena sreća”, knjiga za decu “Kumenana” (prevedena na 16 jezika).

Vremeplov: Počeo da radi elektronski mozak

Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je, na današnji dan 14. februara  1946. godine, da radi elektronski mozak, odnosno računar, koji je označen skraćenicom ENIAC (Elektronski numerički integrator i računar).

Vremeplov: Prvo redovno emitovanje radio programa

Italijanski inženjer Djulielmo Markoni (Guglielmo Marconi) počeo je na današnji dan 14. februara 1922. godine prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske. 

Vremeplov: Umro Gutenberg

Na  današnji dan 14. februara  1468. godine umro je nemački štampar Johan Gutenberg (Johann), pronalazač tipografije, izuma koji je označio civilizacijski preokret. Usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

Vremeplov: Fatvom osuđen Salman Rušdi

Iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini  na  današnji dan 14. februara 1989  je fatvom (ediktom) naredio smrtnu kaznu engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju  zbog njegovog dela “Satanski stihovi”, koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

Vremeplov: Uspešno kloniranje mačke

Istraživači američkog univerziteta Teksas A&M izvršili su na današnji dan 14. februara 2002. godine uspešno kloniranje mačke, od šest različitih rasa mačaka.

Vremeplov: Uspavana ovcaDoli

Na  današnji dan 14. februara 2003. godine nakon šest godina života prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana je smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća. 

“Vinča”: Direktorka i njen muž mesečno zarađivali  540.000 dinara, njemu ni to nije bilo dosta!

Da bahatost i alavost ne znaju za granice najbolje ilustruje primer bračnog para iz Naučnog institita Vinča – direktorke te kuće Milice Marčete Kaninski, i Slavka Karića. Njemu očigledno nije bilo dovoljno to što mu je supruga podigla platu na čak 270.000 dinara, koliko i sama prima, nego je još tražio i primio mito od 4.000 evra od kolege, zbog čega je 10. februara i uhapšen. Kako je 11. februara saopštio MUP, Karić je uhapšen zbog trgovine uticajem, zajedno sa direktorom Centra za motore u tom Insitutut Brankom Spajićem, jer su od oštećenog, koji je takođe zaposlen u Institutu, zahtevali i primili 4.000 evra kako bi posredovali da ne bude premešten na drugo radno mesto. Kako saznaje “Blic”, pošto je njen muž uhapšen i nakon što je otkriven niz mahinacija u koje je upletena u tom institutu, Milica Marčeta Kaninski će podneti ostavku. Klupko malverzacija u ovom Institutu počeo je da se odmotava sredinom decembra prošle godine kada su otkrivene brojne malverzacije u radu direktore, o čemu je Blic pisao serijal tekstova.

Nepotizam za udžbenike

Otkako je postavljena na to mesto, Marčeta Kaninski je podigla plate svom mužu, njegovom bratu i sestri, ali i potrošila milione na luksuzne automobile, stilski nameštaj i “reklamni materijal”. Zahvaljujući uzbunjivačima, otkriveno je da je direktorka svom suprugu podigla platu za 100.000 dinara i namestila mu mesečno primanje od 270.000 dinara što je izazvalo nezadovoljstvo zaposlenih. Pored “novčanog nagrađivanja supruga”, Marčeta Kaninski je povećala plate i bratu i sestri svog muža, koji takođe rade u Institutu, kao i drugim zaposlenim u administraciji. Bahata direktorka okružila se sa čak pet pomoćnika, što je, prema rečima ljudi upoznatih sa načinom rada ovog Instituta, nešto što se nije dogodilo poslednjih 70 godina (do sada je Vinča imala generalnog direktora i jednog, najviše dva pomoćnika). Ženski šal od prirodne svile, mirišljave jelkice, torba za plažu, pamučni peškir težine 550 grama, ručno oslikana staklena činija sa čokoladicama – samo su deo poduže liste “preko potrebnih” stvari koje je naručila Milica Marčeta Kaninski. Kako je ranije pisao “Blic”, direktorka je potrošila čak 6 miliona dinara na različite stvari i “reklamni materijal”, među kojima su i rukavice od ovčje kože. Nekoliko desetina miliona dinara uloženo je u vozni park, dok je dva miliona dinara potrošeno na skupoceni stilski nameštaj, mahom od “crne goveđe kože”, kojim je oplemenila njoj najbitnije prostorije u Institutu.

Bogat vozni park u Vinči:  Zatamnjena stakla

Direktorka je prvo u januaru 2018, mesec dana nakon imenovanja, raspisala javnu nabavku za kupovinu putničkog automobila. Za njega je izdvojeno 12.024 evra, bez PDV-a. Ubrzo je usledila sledeća nabavka, prilikom koje su kupljeni automobili u vrednosti višoj od 5 miliona dinara – rekao je ranije izvor “Blica” upućen u dešavanja na Institutu. Nije mnogo vremena prošlo, a direktorki je zafalilo još vozila u već bogatom voznom parku. Ona je, kako smo saznali, u maju 2018. naručila i jedno posebno putničko vozilo. Kako Marčeta Kaninski za Institut koji vodi “želi samo najbolje”, u javnoj nabavci je zahtevano da obruč volana bude obložen kožom, ali i da stakla budu dodatno zatamnjena. Kako je obrazložila, zatamnjena stakla potrebna su jer je “vozilo planirano, između ostalog, za prevoz poslovnih partnera koji se voze na zadnjem sedištu tog automobila”, ali i jer zatamnjena stakla “utiču na dodatno grejanje kabine i prigušenje svetla”.

Sumnjivi tenderi

Primer sumnjivog tendera, koji je raspisala ova institucija, jeste nabavka novog automobila, koji je morao da ima posebne specifikacije i busterdžet motor (boosterjet). Busterdžet motor je inovacija samo jedne automobilske kompanije i jedino njihovi noviji modeli imaju ovakav motor. Osim motora detaljno je opisana i luksuzna oprema, pa se jednostavnom pretragom na internetu može uočiti da takvu opremu ima samo njihov model automobila, pisao je sajt “Pištaljka”.

Uprkos tome što Zakon o javnim nabavkama zabranjuje da se na tenderima traži određeni robni znak, patent ili tip, ili da se poziva na tehničke specifikacije i standarde koji označavaju određene proizvode, direktorka Instituta za nuklearne nauke Vinča Milica Marčeta Kaninski tvrdi da se javne nabavke u Institutu raspisuju u skladu sa zakonom. – Iako nisam učestvovala u kontroli ove javne nabavke, tvrdim da je jedina namera Instituta kada raspisuje javne nabavke da to čini u skladu sa propisima Republike Srbije. Često se događa da su naše javne nabavke specifične, zbog oblasti kojima se bavimo, pa se u skladu sa tim i javljaju ponuđači – tvrdi Marčeta Kaninski u svom odgovoru.

Isti “recept” i za kupovinu nameštaja

Osim automobila, detaljne tehničke specifikacije Institut koristi i na tenderu za kupovinu novog nameštaja za kancelariju direktorke Milice Marčete Kaninski. Na primer, konferencijski sto mora da bude od medijapana boje ptičji javor, sa krajevima presvučenim kožom, obložen lakovima italijanske proizvodnje i sa postoljem od bukovog drveta. Jednako detaljno su opisani i klub sto i biblioteka, ali i nameštaj za opremanje još tri kancelarije koji je kupovan na istom tenderu. Tender je završen pobedom firme koja je jedina i učestvovala. Reč je o beogradskoj firmi koja je, ranije u javnosti, bila povezivana sa generalnim sekretarom Ministarstva spoljnih poslova Veljka Odalovića. “Blic” je u oktobru prošle godine pisao da je ta firma od Ministarstva spoljnih poslova dobila poslove opremanja prostorija ministarstva zavesama, tepisima i luksuznim nameštajem, ukupno vredne deset miliona dinara. U slučaju Instituta za nuklearne nauke Vinča, ta kompanija je je angažovala podizvođača, jednu drugu firmu iz Petrovaradina, a koja je imala zadatak da napravi nameštaj, a ta prva da ga doveze i montira. Za renoviranje direktorkine i još tri kancelarije, Institut je potrošio 20.800 evra.

Stara Pazova: Predstavljena “Net patrola”

Jedna od tema o kojoj se dosta priča jeste bezbednost na internetu, pogotovo najmlađih. Kako ih zaštiti, i kako se izboriti sa neprimerenim sadržajima koji su sve više dostupni. Jedan od načina je “Net patrola”, mehanizam za podnošenje prijava Centru za bezbedni internet. Patrola je predstavljena Staropazovčanima, na tribini “Zaštita dece od digitalnog nasilja”. https://www.youtube.com/watch?v=oQajUKlYopg

About the Author

admin