Vesti – 15/17.02.2019.
15/02/2019
Srećan Dan državnosti!
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Sretenje – Dan državnosti Srbije je državni praznik i praznuje se 15. i 16. februara. U Srbiji se 15. februar slavi kao Dan državnosti u sećanje na 1804. godinu kada je u Orašcu počela borba za oslobodjenje od Turaka, i kada je na isti dan 1835. godine, Skupština u Kragujevcu proglasila prvi Ustav Srbije. Tako je ovaj praznik i Dan ustavnosti Srbije. Skupština Srbije odlučila je 10. jula 2001. godine da Sretenje bude Dan državnosti.
Povodom Sretenja – Dana državnosti, jednim od najviših državnih ordena posthumno će biti odlikovan preminuli akademik Vladeta Jerotić, dok će Sretenjskim ordenom prvog reda biti ovenčan Narodni muzej u Beogradu. Među ličnostima koje će, povodom obeležavanja Dana državnosti, biti odlikovane su i proslavljeni glumac Mihailo Miša Janketić, hirurg ginekolog Milan Milenković sa Instituta “Karolinska” u Stokholmu, koji je prvi u Srbiji izvršio operaciju presađivanja materice, kao i estradni umetnik Predrag Živković Tozovac. Na spisku dobitnika, ističe list, nalazi se i Davor Štefanek, osvajač olimpijskog zlata u rvanju i predsednik Sportskog saveza Srbije. Njima će visoka priznanja na Sretenje uručiti predsednik Aleksandar Vučić na ceremoniji u zdanju Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu u Beogradu. Sa Andrićevog venca objašnjavaju da će država, povodom Sretenja, posthumno odati priznanje radu akademika Vladete Jerotića, “koji je tokom svoje plodne karijere ostavio dubok trag u srpskoj medicini, psihologiji, teologiji i književnosti”.
Svim našim članovima i posetiocima našeg sajta želimo srećan praznik!
Raspust duži zbog gripa
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da će predložiti Vladi Srbije da se zimski raspust za osnovce i srednjoskolce u centralnoj Srbiji produži za još za nedelju dana. On je za TV Pink rekao da se na taj korak odlučio na predlog struke, epidemiologa, koji procenjuju da će u narednom periodu biti još više obolelih od gripa, a da je među pacijentima do sada bilo najviše dece.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut” do sada je od gripa obolelo 104.867 pacijenata, a umrlo je 29 pacijenata čija se smrt može dovesti u vezu sa gripom. “Velika većina pacijenata koji su umrli imala je udružene bolesti, hronične bolesti – dijabetes, povišen pritisak. Zdravstveni sistem je spreman, dovoljni respiratora, dovoljno leka tamiflu”, rekao je ministar. Lončar pojašnjava da je epidemiološka situacija u skladu s kretanjem oboljenja za ovo doba godini, da se ranijih godina dešavalo da od gripa u sezoni umre od 250 do 300 ljudi. Last News: Produžen raspust
Viček: Savremene obuke za vaspitače
Vaspitači u Srbiji proći će veliki broj obuka i savremenih kurseva za usavršavanje kako bi što lakše i efikasnije primenjivali nove mere predviđene reformom predškolskog obrazovanja i vaspitanja, istakla je državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček. Detaljnije informacije o KEY projektu možete da vidite na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=B5VNWVHhWQs
Učiteljica nagrađena za najplemenitiji podvig godine
Specijalnu plaketu za najplemenitiji podvig godine, koju dodeljuje kompanija „Večernje novosti“, ove godine dobila je Gorica Dimitrijević, učiteljica kragujevačke Osnovne škole „Svetozar Marković“.
Odobreni bilateralni projekti sa Slovačkom za period 2019-2020.
Na osnovu
Sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Slovačke
Republike o naučnoj i tehnološkoj saradnji potpisanog u Bratislavi 26. februara
2001. godine, Mešovita komisija za naučnu i tehnološku saradnju je razmenom
nota diplomatskim putem, u februaru 2019. godine usvojila listu od 17 projekata
za finansiranje u dvogodišnjem periodu sa početkom realizacije od 15. februara
2019. godine. Više na tel.: +381 11 36
16 529 ili
e-mail: zeljka.dukic@mpn.gov.rs
Isplata stipendija
Isplata prve i druge mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim učenicima i studentima za školsku 2018/19. godinu počela je u četvrtak 14. februara 2019. Mesečni iznos stipendije za izuzetno nadarene učenike je 15.000 dinara, za studente osnovnih i master studija je 24.000 dinara, a za studente doktorskih studija 30.000 dinara.
Pitanje svih pitanja – kako zadržati i vratiti mlade
Država će u narednom periodu raditi na tome da se smanji broj građana koji napuštaju Srbiju u potrazi za kvalitetnijim životom, ali i da se vrate oni koji su već otišli, a na strategiji sprečavanja ekonomskih migracija radiće i tim eksperata koji će imati logističku podršku vlade, bez političkog uticaja. To je u ponedeljak 11. februara rekao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević u pauzi prvog zasedanja Koordinacionog tima za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija, u kojem su i ministri finansija, privrede, prosvete, državne uprave i lokalne samouprave, sporta i omladine, za demografiju i populacionu politiku, kao i predstavnici poslodavaca i sindikata, SANU. Đorđević kaže da je prvi i i jedini zadatak tog tela da se promene okolnosti i uslovi pod kojima se dešavaju migracije, kako bi se zadržali građani u Srbiji, ali i vratili oni koji su otišli. “Daćemo odrešene ruke ekspertima u timu da mogu da dobiju logistiku od vlade, bez mešanja politike i političkih odluka, sa željom da promenimo način razmišljanja, odnos države i okolnosti i kao zemlja postanemo zanimljivi, ne samo za ostanak, već i za život”, rekao je Đorđević.
On je očekuje da će tim predložiti rešenja na kratki rok, ali i strategiju za duži period. Dodaje i da očekuje da tim bude pojačan ljudima koje će predložiti sadašnji članovi, koji su, kaže, eminentni stručnjaci. Ministar je naveo da je država trebalo da preduzme slične mere i ranije, ali da je to svakako bolje učiniti sada, nego čekati da država uđe u EU i da granice za migracije budu potpuno otvorene. “Ovo je od strateškog značaja za Srbiju. Prva smo zemlja koja nije ušla u EU, a počeli smo da radimo na resavanju ovog problema, nismo čekali trenutak da budemo u problemu kao i druge zemlje EU, poput Hrvatske i Rumunije”, kazao je Đorđević i dodao da će tim da se sastaje na svaka dva meseca.
Član tima, profesor Vladmir Grečić, kaže da pitanje migracija nije samo problem Srbije, već i globalno i da je dobro što je ta tema pokrenuta, jer do sada nije bila visoko na lestvici političke agende. Kako kaže, jedan deo građana koji je otišao se vraća u Srbiju, ali je i dalje potrebno da broj povratnika bude veći. “Kakav će biti rezultat, ne mogu unapred da kažem. Nismo razradili metodologiju, više institucija je uključeno, ali u timu sam jer verujem da nešto može da se uradi. Sve zavisi od nas”, istakao je Grečić. Navodi da su migracije povećane od 2008. godine, zbog ekonomske krize, te iznosi podatke OECD po kojima je te godine iz Srbije otišlo 27.000, 2015. godine 60.000, dok je 2016. godine taj broj bio 44.000.
Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku kaže da su poslednjih godina intenzivirane migracije, te da sve institucije treba da budu maksimalno angažovane, kako bi se stvorio ambijent da mladi ljudi nakon završenog fakulteta ostane u zemlji. “Time bismo uvećali broj stanovnika ali bi se obezbedila i zamena generacija”, rekla je Bjelobrk.
“Karavan kulture govora”: Važnost negovanja srpskog jezika
U Biblioteci grada Beograda 8. februara je počela realizacija projekta “Karavan kulture govora” koji je sastavni deo akcije “Negujmo srpski jezik”. U okviru pomenutog projekta biće organizovane radionice sa mladima u okviru kojih će tim stručnjaka kroz praktične vežbe uputiti decu kako sami da nastave da rade na razvijanju svoje kulture govora. Pored radionica, predviđene su i tribine čiji je cilj da probude svest kod najšire populacije o neophodnosti negovanja lepog izražavanja, a jedan od učesnika biće humanitarac Arno Gujon, koji je dokazao da se radom i uz mnogo truda može dostići visok nivo kulture izražajnosti, čak i kada se govori na stranom jeziku. Gujon je rekao da mu je učešće u akciji “Negujmo srpski jezik” najveća nagrada za trud koji je uložio u učenje srpskog jezika, podsetivši da pre 10 godina nije znao nijednu reč, a motiv da uči srpski jezik bila mu je želja da razume srpski narod u celini. “Želeo sam da razumem strahove, probleme ljudi na Kosovu i Metohiji, sve bake, deke i decu, i da o tome svedočim u Francuskoj. Učeći srpski jezik, otkrio sam dušu srpskog naroda i više sam saznao o srpskom narodu učeći jezik i slušajući ljude ovde nego iz svih knjiga koje sam pročitao”, rekao je Gujon. On je dodao da će u okviru “Karavana kulture govora” govoriti o milozvučnosti i širini srpskog jezika i to će spojiti sa ljubavlju prema izgovorenoj reči i ukazaće na važnost negovanja srpskog jezika, jer, kako kaže, kultura govora je jedan od preduslova za uspešan život pojedinca i celog društva.
“Karavan kulture govora” kreće iz Beograda, gde su 9. i 10. februara organizovane radionice i tribine, a put nastavlja ka Novom Sadu 13. i 14. februara i sledi Kragujevac 21. i 22. februara. Slobodan Roksandić, jedan od osnivača Udruženja za razvoj i unapređenje kulture govora “Izražajnost”, koje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja organizuje “Karavan kulture govora”, kaže da im je namera da “karavan” poseti u narednom periodu što veći broj gradova širom Srbije i, nada se, Republike Srpske.
Akciju “Negujmo srpski jezik” započeo je Sekretarijat za kulturu grada Beograda u saradnji sa Filološkim fakultetom u Beogradu i Bibliotekom grada Beograda, a njena direktorka Jasmina Ninkov kaže da vlada veliko interesovanje za projekat “Karavan kulture govora” i da su je zvale kolege iz biblioteka širom Srbije sa željom da ta akcija bude realizovana i kod njih.
Vukosavljević: “Negujmo srpski jezik”
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je 2014. godine sa pozicije gradskog sekretara za kulturu inicirao akciju “Negujmo srpski jezik”, rekao je, na konferenciji za novinare u Biblioteci grada Beograda, da su zadovoljni rezultatima i da će sa još većim entuzijazmom nastaviti da rade na negovanju srpskog jezika, pismenosti i kulture izražavanja. On je konstatovao da se usled društvenih okolnosti govor menja, kruni, lomi i da smo svedoci činjenice da se ljudi izražavaju sve jednostavnije, uz sve češću upotrebu poštapalica, naglasivši da je zadatak svih kultura i civilizacija da se suprotstavljaju lošim navikama. Ministar je rekao da je svaka akcija koja ide ka tome da poboljša kulturu govora odlična, jer se suočavamo sa njenom devastacijom. Vukosavljević je pomenuo da je u Americi početkom tridesetih godina 20. veka sprovedeno istraživanje na velikom uzorku koje je pokazalo da je prosečan čovek oko 90 posto pojmova dobijao iz primarnog izvora (porodica, škola, crkva), da bi isto istraživanje sprovedeno početkom 21. veka pokazalo da blizu 90 posto pojmova čovek dobija iz medija.
“Obično, a vrhunski”: Petra – četrnaestogodišnjakinja apsolutnog sluha
Petra Spasojević je četrnaestogodišnjakinja apsolutnog sluha i talenta za sviranje i komponovanje klavirske muzike. Činjenica da ne vidi prevaziđena je mogućnošću inkluzivnog obrazovanja kako u osnovnoj, tako i u muzičkoj školi, te je ona sada uspešan đak osmog razreda “Sonje Marinković” i petog razreda škole “Isidor Bajić”, koji se sa domaćih i međunarodnih takmičenja vraća sa maksimalnim brojem bodova. Poslednja emisija “Obično, a vrhunski”, emitovana je u nedelju 10. februara, 9:40 časova na RTV 1.
Zimska novosadska razmena knjiga u dvorcu Eđšeg
Zimska Novosadska razmena knjiga održana je u nedelju, 10. februara, u kulturnoj stanici Eđšeg u Antona Čehova 4 pod sloganom “Knjige greju”. Knjige koje Novosađanima i gostima Novog Sada više nisu potrebne, ili ih više neće čitati, a u upotrebljivom su stanju, u toku događaja oni su mogli zameniti za kupone – prerazmišljone, koje potom menjaju za neke od knjiga iz baze razmene. Hraniteljska biblioteka Prerazmišljavanja prikupila je više hiljada knjiga na prethodnim razmenama, ali i uz pomoć i podršku donatora – pojedinaca, institucija i organizacija, koje su podržale ovu potpuno neprofitnu inicijativu. Na razmenu su se mogao doneti bilo koji broj knjiga, a učestvovale su sve vrste – od beletristike, preko naučnopopularne literature, enciklopedija i priručnika, do kuvara i džepnih izdanja.
Ukoliko neko nije bio u prilici da dođe na Razmenu, a želi da donira knjige, mogao se javiti organizatorima bilo kada pre razmene kako bi dogovorili primopredaju. Sve knjige koje preostanu nakon razmene, nastaviće da traže svoje čitaoce kroz naredne razmene, ali i kroz poklanjanje čitaocima Prerazmišljavanja. Šesta razmena knjiga koju književni blog Prerazmišljavanje organizuje u Novom Sadu, trajala je od 14 do 20 časova, a ulaz je bio besplatan.
“Ja biram” RTV: Industrijska farmacija
O čuvenom iskrcavanju u Normandiji, zašto se za važne datume kaže “dan D”, kakva je bila strategija prilikom tog događaja, saznaćemo u nedelju na RTV Vojvodine u emisiji “Ja biram” iz zanimljive istorijske priče profesora Zorana. O morskim strujama, plimi i oseki, nastajanju cunamija, sve to objašnjavamo malim maturantima uz animiranu ilustraciju Simone Dolinga. Predstavljamo i smer industrijska farmacija, šta se “krčkalo” u laboratoriji Tehničke škole “Pavle Savić” i šta su nam poručili učenici i profesori, pogledajte u nedeljnom izdanju emisije. Osmakinja Sara i njen drug Vukašin imali su zanimljive teme na odmoru, ali i dilemu kakve veze ima obaranje svetskog rekorda u plivanju sa sa zadacima iz matematike?. U ulozi osmakinje biće Sara Makragić, a ulozi druga Vukašin Jekić.
Vremeplov: Veliki štrajk
Na današnji dan u suboru 15. februara 1997. godine nastavljeni su štrajk i … pregovori. Elem, u tu subotu u 16 časova u Vladi Srbije nastavljeni su pregovori u otprilike uhodanim sastavima pregovaračkih timova. Novina je da je uz nezaobilaznog Tomislava Banovića ovaj put pregovorima prisustvovao i Dušan Vatović iz Veća SSSS. Popredsednik Vlade Slobodan Radulović nas je obavestio da je Vlada prihvatila Sporazum (delo vrha „samostalaca“ i Vlade Srbije, prim. HZMK). Usledilo je izjašnjavanje sindikalne strane gde su se svi sindikati listom izjasnili da je za njih Sporazum neprihvatljiv.
Žestok je bio prof. dr Milutin Stojković: „Ovo su neozbiljni pregovori. Očekivao sam da ćemo ovo potpisati. Ova generacija to vam neće oprostiti.Ovo je klasičan način rušenja države i zloupotreba situacije. Mi smo sve zahteve ispunili osim da koeficijente povećamo 60%. Ne mislite dobro ovoj državi. Ovaj Sporazum je više od maksimuma“.
U sličnom tonu govorio je i ministar prosvete prof. dr Jovo Todorović, koji je takođe rekao da sindikalni „zahtevi ruše Srbiju“. Iako su sindikati odbili da protesti imaju političke konotacije, ta je ocena ponovljena više puta od predstavnika Vladinog tima, a ponuda za 30% većom cenom rada ocenjena kao maksimum.Ovo su sindikati glatko odbili. Samostalci su tražili neku kompromisnu formulu kroz povećanje koeficijenata od 30% i povećanje cene rada za 10% čime bi se plata povećala za 43%, što nije bilo prihvatljivo za nezavisne sindikate, ali ni za Vladu.
Premijer Mirko Marjanović je bio decidan: „Ovo je apsolutno neprihvatljivo. To ne možemo dati, to je čista inflacija. 30% je principjelno – ne možete tražiti da se izjednačite sa medicinarima, jer vam nisu isti uslovi i složenost rada. Nudimo istu osnovicu za sve od 242,00 dinara. Ako nećete da potpišete izaći ćemo u javnost i sve objasniti ljudima. Krivica biće na vama. Novih pregovora neće biti“. Nakon toga premijer Marjanović ljutito traži da nezavisni sindikati napuste pregovore i da ostanu samo „samostalni“ i da potpišu. Vidljivo je besan: „Što ste mi doveli ove što zvižde“ (na ulici su svih dana pregovora bili brojni i dobro organizovani protesti prosvetnih radnika, prim. HZMK). (Obraća se „samostalcima“) „Vi imate ugovor sa Vladom, ostajete i vi ćete potpisati Sporazum“ decidan je Marjanović.
Epilog, ne samo da su predstavnici nezavisnih sindikata napustili salu, već su među prvima „vrata zaglavili“ Jagoš Bulatović, predsednik ROSS i njegov tim. Sa Marjanovićevom ekipom ostali su samo Banović i Vatović.
Predstavnici nezavisnih sindikata su se sa kolegama iz SONKU odnosno RO toga sindikata dogovorili da se nađu posle nedelje i dogovore šta ćemo dalje, a vrh SSSS će toga vikenda neovlašteno potpisati Sporazum i pozvati prosvetne radnike (u centralnom dnevniku RTV Beograd, prim. HZMK) da se od ponedeljka 17. februara vrate u škole i normalizuju nastavu. Umesto toga štrajk će potpuno eksplodirati i ništa više neće biti kao do tada. Haos u kućama znanja biće još veći, pritisci nesnošljivi, najblaže rečeno neljudski, a rešenje još dalje.
Vremeplov: Rođen Galilej
U Pizi je, na današnji dan 15. februara 1564. godine, rođen italijanski fizičar, filozof i matematičar Galileo Galilej. Godine 1633. Galileo pred crkvenom inkvizicijom negirao danas opštepoznatu činjenicu da Zemlja nije centar Svemira i da se s drugim planetama vrti oko Sunca.
Vremeplov: Usvojen Sretenjski ustav
U Kneževini Srbiji na današnji dan 15. februara 1835. Usvojen je Sretenjski ustav, prvi Ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.
Vremeplov: Prvi srpski ustanak
Na današnji dan 15. februara 1804. u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak.
Vremeplov: Održan poslednji dan građanskih protesta
Opoziciona koalicija “Zajedno” održala je na današnji dan 15. februara 1997. poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev, priznanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.
Vremeplov: Umro Stanislav Binički
Na današnji dan 15. februara 1942. umro srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor “Marša na Drinu”, direktor Beogradske opere. 1899. osnovao Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao prvu izvedenu srpsku operu “Na uranku”, na tekst Branislava Nušića.
Vremeplov: Pogubljen Matija Gubec
U Zagrebu je, posle sloma seljačke bune, na današnji dan 15. februara 1573. pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.
Vremeplov: Sokrat osuđen na smrt
Atinski filozof Sokrat je na današnji dan 15. februara 399. pne. osuđen na smrt.
Vremeplov: Veliki štrajk
Na današnji dan u nedelju 16. februara 1997. godine dešava se treća i najveća izdaja od strane vrha državnog (samostalnog) sindikata. Naime predsednik Veća saveza samostalnih sindikata Srbije Tomislav Banović (neovlašćeno) potpisuje Sporazum sa Vladom Republike Srbije. To je već viđen scenario iz 1992. godine. Potpisivanju se daje udarno mesto u glavnom dnevniku RTS, a škole pozivaju da od ponedeljka 17. februara normalizuju nastavu. Na BK televiziji Jagoš Bulatović, koordinator zajedničkog pregovaračkog tima prosetnih sindikata demantuje vest o validnosti potpisanog dokumenta. Kampanju gušenja štrajka svojim informativnim nasiljem pomaže RTS. Pritisci na štrajkače se povećavaju.
Vremeplov: Osnovana Matica srpska
